Proizvodnja/uzgoj zdrave hrane - ideje i potencijali

[heckler]

Toto, moze jedno glupo pitanje?

Evo recimo entuzijasta padne sa neba. Ima nesto para, dobre volje i zelju da uzgaja shiiteke i bukovace i mimo toga nista vise. Sjedne na internet i nauci sve sto se ima nauciti o uzgoju gljiva.


O kolikoj investiciji pricamo ovdje, para i vremena i o kakvom povratu pricamo?

Recimo, 20 milja maraka pocetne investicije, sedmicno okvirno XX sati rada, okvirno XX XXX maraka prometa od toga X dobiti.

Znam da je do boli debilno pitanje ali me cisto interesuje red velicine vise nego detaljne cifre.

[Toto]

Toto, moze jedno glupo pitanje?

Evo recimo entuzijasta padne sa neba. Ima nesto para, dobre volje i zelju da uzgaja shiiteke i bukovace i mimo toga nista vise. Sjedne na internet i nauci sve sto se ima nauciti o uzgoju gljiva.


O kolikoj investiciji pricamo ovdje, para i vremena i o kakvom povratu pricamo?

Recimo, 20 milja maraka pocetne investicije, sedmicno okvirno XX sati rada, okvirno XX XXX maraka prometa od toga X dobiti.

Znam da je do boli debilno pitanje ali me cisto interesuje red velicine vise nego detaljne cifre.

pitanje je odlicno i nikako nije debilno ...


evo ti link jedne studije koja ti moze odgovoriti na neka pitanja
http://www.undp.ba/upload/publications/ ... %20BiH.pdf

[heckler]

toto hvala lijepa na linku. Proucavao sam ga malo zadnjih sat vremena i odgovorio mi je na neka pitanja ali i otvorio jos 20 drugih.

Ono sto me najvise interesovalo (modeli proizvodnje) je i malo losije obradjeno. Moguce da ja nisam vican citanju studija ove vrste pa mi zato nije jasno.

Ovako nekako, za sampinjone u vec obezbjedjenom neuslovnom prostoru od 100m2 (3 turnusa) jednostavni ROI je 51%.
Medjutim po istim kalkulacijama za obezbjedjivanje opreme za neuslovni prostor od 50m2 (ne znam zasto se nisu drzali iste matrice od 100m2 i pri ovom obracunu) je potrebno 15100KM. Siguran sam da trosak opreme nebi proporcijalno rastao za duplo veci prostor( i dalje treba samo jedna vaga, ali masa drugi stvari vjerovatno bi duplo kostala ala resetkasti pod, stiropor ambalaza, montazne police itd). Eto recimo da je duplo veci trosak i da treba cca 30k KM za opremanje 100m2 neuslovnog prostora. Znaci trebalo bi oko 3 i po godine da dodjes do nule ne racunajuci inflaciju ili eventualne kamate. Takodjer racunica i dalje podrazumjeva da ti neko pokloni za dzabe tih 100m2 neadekvatnog prostora.

Proizvodnja u adekvatnim uslovima sa klima komoromama je dramaticno (duplo) efikasnija ali na zalost cijena opremanja takvog prostora nije prezentirana u ovoj studiji.

Nekoliko pitanja mi odmah pada na pamet.

1) U strukturi troskova za 1 turnus na radnu snagu odpada 220 KM iliti 3.9% ukupnih troskova. Ovo mi nije nikako jasno sta se tacno pod to podrazumjeva jer to nebi ni pune 2 sedmice rada pokrilo u godini dana.

2) Koliko bi kostalo dizanje adekvatnih plastenika.

3) Po ovoj studiji proizvodnja shiitake zvuci kao absolutno najperspektivnija ali joj se jako malo paznje pridaje. Proizvodnja je navodno "znacajno jednostavnija od proizvodnje šampinjona". Takodjer "pogodnosti u odnosu na šampinjone su u repromaterijalu (kompostu) koji je za proizvodna ruralna podruĉja nus proizvod zitarica". Mimo toga nam kazu da je proizvodna cijena bukovace 1.2KM a schiitake 2KM uz to da je odkupna cijana shiitake 8 puta veca od bukovace. Oboje podrazumjeva da se koristi vlastiti substrat od slame. Volio bih vidjeti razradjen model prizovodnje i troskove za opremu za shiitake.

4) Ako je proizvodnja znacajno jednostavnija zasto su troskovi opremanja neuslovne prostorije od 50m2 isti i za sampinjone kao i za shittake i bukovace.

5) Sa aspekta uposljavanja ovaj mi dio nije jasan
- Model djelomiĉno uslovnog prostora od 100 m2 i tri turnusa uzgoja šampinjona zadovoljava 1-o radno mjesto sa godišnjom zaradom od 8.670 KM.
- Model uslovnog prostora od 100 m2 i šest turnusa uzgoja šampinjona zadovoljava 3-i radna mjesta sa godišnjom zaradom od 26.220,00 KM.

Zasto za duplo vecu proizvodnju treba 3 puta veca radna snaga i o cijoj ovo zaradi govore, uposlenika ili vlasnika? Ovo se nadovezuje i na prvo pitanje.


Ima tu jos pitanja i meni nazalost nejasnih stvari ali nebih temu da bombardujem.

[Toto]

Ja sam tu gotovo pa totalni laik, ali me kao potencijalnog investitora jako interesuje ova tema (koga ne interesuju, jel ) ... Ovo što se čuje od lokalnih manjih proizvođača je manje-više deprimirajuće, uglavnom se spominju matere kojekakvim državnim službama i njihovim šefovima, loša situacija kada su u pitanju podsticaji i slično.

Ima i pozitivnih primjera ulaganja u proizvodnju i uzgoj zdrave hrane, poljoprivrednih proizvoda i slično, naravno. Samo ti uglavnom ne kukaju, pa medijima, dočim, nisu ni interesantni. O uzgoju puževa se govori, čini mi se, sa malo većim optimizmom i sjajom u očima nego inače ...

Kakve su vaše ideje i razmišljanja kada je poljuprivreda i biznis u pitanju? Šta mislite u čemu je potencijal, gdje baciti oko, s kim se uvezati ako se ima para ili ako se ima prostora i slično?

od pojave ludih krava trziste mesa divljaci u EU je u stalnom porastu i deficitu ....
uzgoj jelena je je jako perspektivan posao ...madjari su razvili izvanredan biznis sa jelenima ... jelen je slatkohran i moze prezimiti samo na slami i kukurozovini a ne treba mu ni poseban objekat .. ko ima kapital i hoce dobru zaradu nek baci na paprir ovaj biznis

[heckler]

Ja sam tu gotovo pa totalni laik, ali me kao potencijalnog investitora jako interesuje ova tema (koga ne interesuju, jel ) ... Ovo što se čuje od lokalnih manjih proizvođača je manje-više deprimirajuće, uglavnom se spominju matere kojekakvim državnim službama i njihovim šefovima, loša situacija kada su u pitanju podsticaji i slično.

Ima i pozitivnih primjera ulaganja u proizvodnju i uzgoj zdrave hrane, poljoprivrednih proizvoda i slično, naravno. Samo ti uglavnom ne kukaju, pa medijima, dočim, nisu ni interesantni. O uzgoju puževa se govori, čini mi se, sa malo većim optimizmom i sjajom u očima nego inače ...

Kakve su vaše ideje i razmišljanja kada je poljuprivreda i biznis u pitanju? Šta mislite u čemu je potencijal, gdje baciti oko, s kim se uvezati ako se ima para ili ako se ima prostora i slično?

od pojave ludih krava trziste mesa divljaci u EU je u stalnom porastu i deficitu ....
uzgoj jelena je je jako perspektivan posao ...madjari su razvili izvanredan biznis sa jelenima ... jelen je slatkohran i moze prezimiti samo na slami i kukurozovini a ne treba mu ni poseban objekat .. ko ima kapital i hoce dobru zaradu nek baci na paprir ovaj biznis

Ja bih tu propao vec prve godine. Nebi ga mogao zaklati nema sanse (jedino ako ne skapavam od gladi)

[Toto]

Hercegovina je puna samoniklog sipka -- nara. Za razliku od nas koji cijenimo Kolu, tonik i OJ, Evropa i "glupi Amerikanci" zlatom placaju za sok ove fantastcne vocke.

Uzgoj -- nula maraka. Pustis lokalnu djecu da za raspust zarade koju marku dok skupljaju sipke -- neprocjenjivo.

Da imam partnera da podijelimo ko ce sta raditi, ja bih davno bio u biznisu.

Ako si za biznis megdana javi se ovima:

http://www.pz-dubrave.com/index.html
i ovima:

http://www.pz-hodbina.ba/ba/hodbina.html

U Kaliforniji od 2005-2009 povrsine pod plantazama nara udvostrucene. Jedan plod sipka cca 200-250 grama kosta 3$, Litar 100% soka od sipka 60$, litra himbera od sipka 10$. sipak proglasen najperspektivniom vockom u kaliforniji
http://www.google.com/#sclient=psy-ab&h ... 66&bih=612

koliko je biznis sa narom perspektivan govori i primjer kompanije
http://www.pomwonderful.com/about/company/


da bi preradjivali sipak/nar morali su dizajnirati i napraviti potpuno novu liniju za preradU i cjedjenja soka, zbog specificnosti gradje sipka... problem je guljenje i separacija ploda od kore.
kora sipka je takodje poluproizvod i preradjuje se jer sadrzi jako veliki procenat pektina koji se koristi u proizvodnji
dzemova, mermelada itd...

[splend]

nisam htio da otvaram novu temu, a nisam nasao neku koja je adekvatnija od ove, pa imam samo jedno pitanje

kakve su sanse, da ja recimo nadjem kupca tresanja/jagoda/borovnica i sl. u skandinaviji, i da tamo izvozim neke od tih proizvoda. jel ko pokusao s tim? jel ima neka stranica/link gdje je to detaljno objasnjeno? hvala unaprijed

[Toto]

nisam htio da otvaram novu temu, a nisam nasao neku koja je adekvatnija od ove, pa imam samo jedno pitanje

kakve su sanse, da ja recimo nadjem kupca tresanja/jagoda/borovnica i sl. u skandinaviji, i da tamo izvozim neke od tih proizvoda. jel ko pokusao s tim? jel ima neka stranica/link gdje je to detaljno objasnjeno? hvala unaprijed

http://www.agroneretva.ba/en/index.html

[splend]

nisam htio da otvaram novu temu, a nisam nasao neku koja je adekvatnija od ove, pa imam samo jedno pitanje

kakve su sanse, da ja recimo nadjem kupca tresanja/jagoda/borovnica i sl. u skandinaviji, i da tamo izvozim neke od tih proizvoda. jel ko pokusao s tim? jel ima neka stranica/link gdje je to detaljno objasnjeno? hvala unaprijed

http://www.agroneretva.ba/en/index.html

hvala jos jednom, trebalo bi da pomogne

[Toto]

nisam htio da otvaram novu temu, a nisam nasao neku koja je adekvatnija od ove, pa imam samo jedno pitanje

kakve su sanse, da ja recimo nadjem kupca tresanja/jagoda/borovnica i sl. u skandinaviji, i da tamo izvozim neke od tih proizvoda. jel ko pokusao s tim? jel ima neka stranica/link gdje je to detaljno objasnjeno? hvala unaprijed

http://www.agroneretva.ba/en/index.html

hvala jos jednom, trebalo bi da pomogne

brezbeli da bi trebalo

[Master.DKP]

Genijalna tema ! Svaka čast na temi i dobroj diskusiji ! Nadam se ovde jako dobrim informacija za mene kao "potrošača" organske hrane i svih kvalitetnih BH produkata !

Ja nisam iz ove stukre, ni blizu ali vidim OGROMNI potencijal u BIH i već vidim da se ljudi u BiH i ozbiljnije bave svim ovim.

Ja za početak navodim samo par primjera koje kupujem u BiH:


NAR ( Ovo je neko savršenstvo od voća !!!! ) Najbolje je iz Hercegovine, ništa uvozno ! Jedna od najdravijih voćki koja postoji na planeti !

SOJINO MLJEKO - Firma SUNFOOD, BiH

Organski bijeli luk ( Moguće ga je u Mercatoru ili nekim pijacama kupiit ) BH produkt

MED ( Trebinje, Ljubuški, uglavnom MED iz Hercegovine !)



Osim ideja za biznis ( koje su više nego dobro došle) postirajte i kvalitetne ISKLJUČIVO BH produkte i gdje se mogu kupiti !

[Toto]

imal kakav standard ili definicija organske proizvodnje u BiH ??

[Murisno1]

Toto, čiko jedan razvaljuje ovdje u Sa sa uzgojem šampinjona, u kući rade, ima njaka polica velika u jednoj prostoriji i tu je to sve nabacano. Kaze, taman se zaradi, nema bas nekog extra profita ali koliko vidjeh - 4 čovjeka mu rade i to i oni fino zarade. Samo u Sarajevu prodaje ...

[Toto]

ciki pozdrav i cestitke od mene kad je petericu uspio zaposlit

to je velka kuca cim iam posla za toliko radnika

gljive su hairli i organic same od sebe
jer im ne treba vjestacko djubrivo i pesticidi
to je razlog zasto su postali najtrazeniji proizvod na organic trzistu

[talić]

imal kakav standard ili definicija organske proizvodnje u BiH ??

čisto sumnjam da je u BiH išta od deklarisanog pod organski "čisto" kao što bi trebalo biti. Za uzgoj organskog bi prvo trebalo biti zdravo tlo ( sa malim količinama nitrita ), kvalitetno i zdravo sjeme, bez umjetnog đubriva, sa ograničenim količinama prirodnog đubriva, bez primjene pesticida. Koliko sam ja čuo kod nas seljak baci toliko herbicida na mrkvu da korov ne raste pa sebi uštedi rad a boli ga džon za zdravlje ljudi.
Nisam baš siguran ni da se šampinjoni ne tretiraju pesticidima.

"Bolesti šampinjona

Šampinjoni su saprofitne gljive sa izraženim zahtevima za lako pristupačnom organskom materijom. Uspešna zaštita od bolesti i štetočina se veoma teško postiže zbog malog broja preparata koji se koriste u tu svrhu. Veliki broj proizvođača u našoj zemlji primenuje preparate koji se ne nalaze na listi dozvoljenih za upotrebu u šampinjonima. Primena neadekvatnih i toksikološki rizičnih preparata dovodi do narušavanja zdravlja konzumenata - ljudi. Vrlo često poizvodači neadekvatne uslove za gajenje nadoknađuju nekontrolisanom primenom pesticida. Takvom primenom brže dolazi do pojave rezistentnosti mikroje organizama i insekata. Povećana doza primene ima za posledicu, pored pojave rezistentnosti, povećanje štetnih ostataka pesticida i na kraju - smanjenje zdravstvene bezbednosti hrane."

[Toto]

nigdje proizvodjac ne deklarise da li je nesto organic ili ne, vec to rade nezavisne institucije koje rade sve predvidjene kontrole i izdaju certifikate

[žulijan asanž]

@toto: kazes da za gljive ne trebaju nikakve kemikalije, ali koliko znam, supstrat za šampinjone se tretira itekako. ne znam zašto, ali čini mi se da sam negdje vidio da se tretira formaldehidom


možeš li ovo potvrditi?

[talić]

nigdje proizvodjac ne deklarise da li je nesto organic ili ne, vec to rade nezavisne institucije koje rade sve predvidjene kontrole i izdaju certifikate

znam ko certificira ali znam isto tako da su kod nas svi do te mjere korumpirani da se sve da srediti uz to ne isplati se certificirati proizvodnju od par tona krompira ili voća. Jednostavno smo u stanju čak i "poštenog" natjerati da počini grijeh. Ista situacija je sa tovom pilića i halal certifikatom. Nisam upućen ali bojim se da u koncentratu kojim hrane piliće ima i masnoća životinjskog porjekla ( ribe, goveda, svinje,...) kao i masnoća GMO soje. Kad su nedavno u Njemačkoj poslije otkrića dioksina u hrani za piliće otkrili da je uzrok industrijska mast koja je mješana u hranu onda ne vjerujem nikom. Kapital je opasan kad je ugrožen i ne bira sredstva da preživi.

[talić]

@toto: kazes da za gljive ne trebaju nikakve kemikalije, ali koliko znam, supstrat za šampinjone se tretira itekako. ne znam zašto, ali čini mi se da sam negdje vidio da se tretira formaldehidom


možeš li ovo potvrditi?

kompost se pasterizira da bi se ubile štetočine a pokrovni sloj pasterizira ili se tretira 40% formalinom ( 0,5 l /m3) poslije toga bi trebalo provjetriti 10 do 12 sati i koristiti ga tek 12 dana poslije tretiranja. Zato bi ja zabranio proizvodnju, preradu i prodaju prehrambenih proizvoda svima osim firmama registrovanim i osposobljenim za te djelatnosti. Mislim da je dopuštanje ljudima da se bave proizvodnjom i stavljanjem u promet hrane isto kao da dozvolimo da ljudi proizvode lijekove i otvaraju liječničke ordinacije.

[Toto]

@toto: kazes da za gljive ne trebaju nikakve kemikalije, ali koliko znam, supstrat za šampinjone se tretira itekako. ne znam zašto, ali čini mi se da sam negdje vidio da se tretira formaldehidom


možeš li ovo potvrditi?

i sam si rekao da se supstrat tretira a ne gljive
formald*** se koristi da bi se ubijale gljivice i mikroorganizmi u supstratu, na kojem ce kasnije rasti sampinjoni ...
posto je sampinjon gljiva/mikroorganizam znaci da on nije "paso" formal*** dok je rasto -jer bi bio "ubijen", pa te kemikalije nejma u 'mesu" gljiva ili su koncentracije tako male da ni za sampinjon nisu opasne.

tacno je da se kod intezivnih uzgoja gljiva koriste i ostale "pirotehnike"..

medjutim, kad se uporedi stepen kontaminacije kojim su izlozene gljive tokom rasta sa vocem i povrcem, onda je gljiva visestruko "organskija" - ako se moze tako reci..

ne treba biti ni naivan pa misliti da na trzistu postoji 100 organsko, pa taman da ga je i McDonalds napravio.. to je iluzija..
cak ni kad sami posadite/posijete niste sigurni da li je neko kontaminirao podzemne vode koje crpi vase "ekolosko" voce; kakvo je sjeme i rasad koje ste od nekoga kupili; sta vam nose vjetovi i vazdusne struje;

[zlajaBHF]

nisam htio da otvaram novu temu, a nisam nasao neku koja je adekvatnija od ove, pa imam samo jedno pitanje

kakve su sanse, da ja recimo nadjem kupca tresanja/jagoda/borovnica i sl. u skandinaviji, i da tamo izvozim neke od tih proizvoda. jel ko pokusao s tim? jel ima neka stranica/link gdje je to detaljno objasnjeno? hvala unaprijed

Ja ti to mozda mogu otkupiti.

Javi se na PM

[HelaS]

ko ima dovoljno zemlje neka razmisli o proizvodnji ljesnjaka.

al nek je plantaza uz kucu.. inace pokradose sav urod

Dovedeš cuku da brani


Mala šala. Nego, namjera mi je da podignem ovu vrlo značajnu temu...