41. sednica
31. maj – 1. juni 1994.
Pale
ERN 0215-2617 – 0215-2798
Odlomci
Muslimanima, Hrvatima i dezerterima ne sme se dozvoliti kupovina stanova
Aleksa Milojević: 0215-2659 – 0215-2662
(Milojević kritikuje zakon koji je predložio Radoslav Brđanin, da se odobri prodaja stanova u vlasništvu preduzeća.) “Mi ako hoćemo da budemo narod koji može da ima svoju državu, a najviše stvaraju oni koji su poginuli i država mora da nađe način da besplatno da stanove porodicama poginulih i invalidima prve kategorije, ako ništa od ovih stanova koji su ostali od Muslimana i Hrvata na ovim prostorima.
Ne može isto da siročad kupuju pod istom uslovima stan i oni koji nisu učestvovali u ratu, a po ovom mogu svi da se vrati iz Beograda i da kupe stan, muslimani mogu da kupe stan, Hrvati da kupe stan i svi koji su izbjegavali ratnu i radnu obavezu mogu da kupe stan.”[131]
Brđanin uvređen insinuacijom da bi on pomagao povratak Hrvata i Muslimana
Radoslav Brđanin: 0215-2662 – 0215-2663
“Prvo ne vjerujem da, gospodo, možete povjerovati u najveće čudo svjetsko da je Brđanin uopšte mogao učestvovati da vrati Hrvate i Muslimane, ja javno kažem za govornicom da bi imali pola gradova muslimanskih da nije bilo budala kao što je Brđanin i sl. ... ja sam stvarno se naljutio samo zbog par stvari (u prethodnom izlaganju), što se spominju Muslimani i Hrvati, itd.”[132]
Skupština Republike Srpske 1992-1995
Moderators: _BataZiv_0809, anex
-
slobodni armirach
- Posts: 5588
- Joined: 22/06/2010 17:17
- Location: Administrativni Centar Kantona 4
-
slobodni armirach
- Posts: 5588
- Joined: 22/06/2010 17:17
- Location: Administrativni Centar Kantona 4
#27 Re: Skupština Republike Srpske 1992-1995
42. sednica Skupštine
18-19. juli 1994.
Pale
Zapisnik: ERN 0215-2799 – 0215-2809
Transkript: ERN 0215-2810 – 0215-3020
Sažetak
Poslanici oštro kritikuju Plan Kontakt grupe i ogorčeni su insistiranjem Srbije da ga prihvate. Krajišnik ih izveštava da su se 17. jula 1994. on i druge vođe bosanskih Srba sastali s Miloševićem i crnogorskim predsednikom Bulatovićem u Beogradu i da su im njih dvojica rekli da treba da prihvate plan ili će biti zamenjeni popustljivijim saveznicima kao što je Nenad Kecmanović, koji bi prihvatio plan.
Na nagovor Karadžića i Krajišnika, poslanici usvajaju rezoluciju od pet tačaka, kojom se kompromisno slažu s teritorijalnim razdvajanjem od druge dve grupe i prihvataju plan kao osnov za dalje pregovore.
Odlomci
Prvi strateški cilj: proterati Hrvate i Muslimane iz njihovih domova
Karadžić: 0215-2880 – 0215-2885
"Mi sasvim sigurno znamo da moramo nešto da damo, to je van svake sumnje ukoliko hoćemo da ostvarimo prvi strateški cilj, a to je da se ratosiljamo neprijatelja iz kuće, a to je Hrvata i Muslimana, da ne budemo više zajedno u državi."[133]
Na razgovorima u Lisabonu smo dobili etnički podeljenu Bosnu
Karadžic: 0215-2880 – 0215-2885
“Kada smo mi 18. marta (1992.) dobili bitku za svoju Republiku, dobili smo je 18. marta i to na vještinu g. Krajišnika. ... Tada je Alija prvi put rekao “da” na tri Bosne i da budu na etničkoj osnovi, i to je za njega bilo fatalno. ...
Tada je Bosna pukla, tada smo mi prihvaćeni kao strana u sukobu. ... da su oni nas ignorisali i ćutali, priznali Bosnu i kazali poslije toga postoje tamo neki pobunjenici koji sopstvenu državu ruše, mi bi bili u teškim problemima, niko sa nama ne bi razgovarao ...”[134]
Srbija i Crna Gora insistiraju da prihvatimo plan Kontakt grupe
Krajišnik: 0215-2923
“Mi smo jutros do četiri sata diskutovali sa predstavnicima Srbije i C. Gore, nije to nikakva tajna, oni smatraju da mi to moramo prihvatiti /plan Kontakt grupe/ mi smo rekli mi ne moramo, mi to ne možemo prihvatiti. Narod smo poveli, mi ćemo ga voditi dokle možemo, kada ne možemo doći će Kecmanović i nek on vodi i potpiše, ako narod prihvati, bio je general Perišić, naš general Mladić, Tolimir, sva je naša delegacija do jednog rekla da ne prihvatamo.
Niko od danas nije rekao da to može biti, ali shvatite da moramo naći načina, nije dovoljno da kažemo ne i briga se nas ... Mi moramo pobijediti, hoćemo državu a ne da bude pola Srba mrtvih. Ja se ne bojim njihovog bombardovanja, oni neće bombardovati. Moramo naći način kako da se nastave pregovori.”[135]
Uprkos Miloševićevom insistiranju ne smemo prihvatiti plan Kontakt grupe
Krajišnik: 0215-2923
“Mi imamo problema zbog loših resursa oko snabdijevanja iz Srbije, ja neću da kažem da li je to namjerno ili ne. Ja znam da su svi resursi iscrpljeni i mi ne možemo ni u kom slučaju da uvažimo da ne razgovaramo sa Srbijom, niti bi to bilo dobro. Otišli smo da razgovaramo, tačno je da Srbija i Crna Gora, bio je gospodin Bulatović i Milošević, prezentirali su svu sliku, mi smo rekli sve da je tako, partizani i ljudi koji su se borili 41. – 45. borili su se bez ijednog metka i oružja, mi ćemo se boriti protiv Muslimana i otimati njima oružje, mi ne možemo ovo prihvatiti, jer ovo je unitarna Bosna. Naš stav je bio jasan, oni su rekli ne možemo tako ...”[136]
Srpsko osvajanje motivisano nadom u veliku Srbiju
Vojinović: 0215-2927
“Ostali smo mi Srbi iz bivše BiH sami, kakav izlaz mi tu da tražimo, nemojte, ja uvijek kažem, mi smo stalno išli na neko ujedinjenje, svijet ne da veliku Srbiju. Velika Srbija je zato što će Srbija da dobije teritorije u BiH i Hrvatskoj, a ne da teritorije gdje nema srpskog naroda. Mi ako damo ove teritorije koje je predložila Kontakt grupa, ona gdje nepravedno prema 350 hiljada ljudi da se mi sada distanciramo, nama odgovora neka unija, ne znam koliko ostaje Srba u ovoj državi koju ćemo Doboju, gdje ćemo sa tim ljudima.”[137]
Znali smo da ka velikoj Srbiji moramo ići malim koracima
Karadžic: 0215-2931 – 0215-2932
“Nas je Kozirev prevario u Lisabonu smo se prije rata sreli sa njim i pitao je da li mi možemo prihvatiti vanjske granice BiH u tim uslovima znajući da ne daju veliku Srbiju i ujedinjenje, znajući da moramo to etapno, prihvatamo da dobijemo unutrašnje granice, da to bude konfederacija, da mi svoju republiku imamo unutar te konfederacije.”[138]
Srbi stvaraju državu bez veza s Muslimanima i Hrvatima
Krajišnik: 0215-2934 – 2935.
“Ja vas molim da to podržite, a to je da stvaramo državu a ne nekakvu zajednicu u kojoj bi opet imali vezu sa Muslimanima i Hrvatima, a da ne budemo spojeni sa Srbijom i C. Gorom.”[139]
Mirovni plan pretpostavlja iseljenje 300.000 Srba
General Tolimir: 0215-2942 – 0215-2947
“Teritorijalno rješenje pretpostavlja iseljenje preko 300.000 Srba, uključujući one koji moraju napustiti prostore koji pripadaju našim neprijateljima, kao i onaj dio Srba koji je već jednom izašao sa teritorije pod kontrolom naših neprijatelja, i ovo podrazumijeva i proces iseljavanja iz RSK obzirom da već ima takvih indikatora i straha zbog koridora, da je već opao i promet preko koridora zbog specifičnog statusa i odnosa međunarodnih faktora oko Brčkog.”[140]
Karadžićev odgovor na optužbe o etničkom čišćenju: I Srbi su etnički očišćeni
Karadžić: 0215-3005
“Oni će nama nju osporavati zbog etničkog čišćenja, ovoga i onoga, ali mi ćemo reći – i Srbi su etnički očišćeni.”[141]
18-19. juli 1994.
Pale
Zapisnik: ERN 0215-2799 – 0215-2809
Transkript: ERN 0215-2810 – 0215-3020
Sažetak
Poslanici oštro kritikuju Plan Kontakt grupe i ogorčeni su insistiranjem Srbije da ga prihvate. Krajišnik ih izveštava da su se 17. jula 1994. on i druge vođe bosanskih Srba sastali s Miloševićem i crnogorskim predsednikom Bulatovićem u Beogradu i da su im njih dvojica rekli da treba da prihvate plan ili će biti zamenjeni popustljivijim saveznicima kao što je Nenad Kecmanović, koji bi prihvatio plan.
Na nagovor Karadžića i Krajišnika, poslanici usvajaju rezoluciju od pet tačaka, kojom se kompromisno slažu s teritorijalnim razdvajanjem od druge dve grupe i prihvataju plan kao osnov za dalje pregovore.
Odlomci
Prvi strateški cilj: proterati Hrvate i Muslimane iz njihovih domova
Karadžić: 0215-2880 – 0215-2885
"Mi sasvim sigurno znamo da moramo nešto da damo, to je van svake sumnje ukoliko hoćemo da ostvarimo prvi strateški cilj, a to je da se ratosiljamo neprijatelja iz kuće, a to je Hrvata i Muslimana, da ne budemo više zajedno u državi."[133]
Na razgovorima u Lisabonu smo dobili etnički podeljenu Bosnu
Karadžic: 0215-2880 – 0215-2885
“Kada smo mi 18. marta (1992.) dobili bitku za svoju Republiku, dobili smo je 18. marta i to na vještinu g. Krajišnika. ... Tada je Alija prvi put rekao “da” na tri Bosne i da budu na etničkoj osnovi, i to je za njega bilo fatalno. ...
Tada je Bosna pukla, tada smo mi prihvaćeni kao strana u sukobu. ... da su oni nas ignorisali i ćutali, priznali Bosnu i kazali poslije toga postoje tamo neki pobunjenici koji sopstvenu državu ruše, mi bi bili u teškim problemima, niko sa nama ne bi razgovarao ...”[134]
Srbija i Crna Gora insistiraju da prihvatimo plan Kontakt grupe
Krajišnik: 0215-2923
“Mi smo jutros do četiri sata diskutovali sa predstavnicima Srbije i C. Gore, nije to nikakva tajna, oni smatraju da mi to moramo prihvatiti /plan Kontakt grupe/ mi smo rekli mi ne moramo, mi to ne možemo prihvatiti. Narod smo poveli, mi ćemo ga voditi dokle možemo, kada ne možemo doći će Kecmanović i nek on vodi i potpiše, ako narod prihvati, bio je general Perišić, naš general Mladić, Tolimir, sva je naša delegacija do jednog rekla da ne prihvatamo.
Niko od danas nije rekao da to može biti, ali shvatite da moramo naći načina, nije dovoljno da kažemo ne i briga se nas ... Mi moramo pobijediti, hoćemo državu a ne da bude pola Srba mrtvih. Ja se ne bojim njihovog bombardovanja, oni neće bombardovati. Moramo naći način kako da se nastave pregovori.”[135]
Uprkos Miloševićevom insistiranju ne smemo prihvatiti plan Kontakt grupe
Krajišnik: 0215-2923
“Mi imamo problema zbog loših resursa oko snabdijevanja iz Srbije, ja neću da kažem da li je to namjerno ili ne. Ja znam da su svi resursi iscrpljeni i mi ne možemo ni u kom slučaju da uvažimo da ne razgovaramo sa Srbijom, niti bi to bilo dobro. Otišli smo da razgovaramo, tačno je da Srbija i Crna Gora, bio je gospodin Bulatović i Milošević, prezentirali su svu sliku, mi smo rekli sve da je tako, partizani i ljudi koji su se borili 41. – 45. borili su se bez ijednog metka i oružja, mi ćemo se boriti protiv Muslimana i otimati njima oružje, mi ne možemo ovo prihvatiti, jer ovo je unitarna Bosna. Naš stav je bio jasan, oni su rekli ne možemo tako ...”[136]
Srpsko osvajanje motivisano nadom u veliku Srbiju
Vojinović: 0215-2927
“Ostali smo mi Srbi iz bivše BiH sami, kakav izlaz mi tu da tražimo, nemojte, ja uvijek kažem, mi smo stalno išli na neko ujedinjenje, svijet ne da veliku Srbiju. Velika Srbija je zato što će Srbija da dobije teritorije u BiH i Hrvatskoj, a ne da teritorije gdje nema srpskog naroda. Mi ako damo ove teritorije koje je predložila Kontakt grupa, ona gdje nepravedno prema 350 hiljada ljudi da se mi sada distanciramo, nama odgovora neka unija, ne znam koliko ostaje Srba u ovoj državi koju ćemo Doboju, gdje ćemo sa tim ljudima.”[137]
Znali smo da ka velikoj Srbiji moramo ići malim koracima
Karadžic: 0215-2931 – 0215-2932
“Nas je Kozirev prevario u Lisabonu smo se prije rata sreli sa njim i pitao je da li mi možemo prihvatiti vanjske granice BiH u tim uslovima znajući da ne daju veliku Srbiju i ujedinjenje, znajući da moramo to etapno, prihvatamo da dobijemo unutrašnje granice, da to bude konfederacija, da mi svoju republiku imamo unutar te konfederacije.”[138]
Srbi stvaraju državu bez veza s Muslimanima i Hrvatima
Krajišnik: 0215-2934 – 2935.
“Ja vas molim da to podržite, a to je da stvaramo državu a ne nekakvu zajednicu u kojoj bi opet imali vezu sa Muslimanima i Hrvatima, a da ne budemo spojeni sa Srbijom i C. Gorom.”[139]
Mirovni plan pretpostavlja iseljenje 300.000 Srba
General Tolimir: 0215-2942 – 0215-2947
“Teritorijalno rješenje pretpostavlja iseljenje preko 300.000 Srba, uključujući one koji moraju napustiti prostore koji pripadaju našim neprijateljima, kao i onaj dio Srba koji je već jednom izašao sa teritorije pod kontrolom naših neprijatelja, i ovo podrazumijeva i proces iseljavanja iz RSK obzirom da već ima takvih indikatora i straha zbog koridora, da je već opao i promet preko koridora zbog specifičnog statusa i odnosa međunarodnih faktora oko Brčkog.”[140]
Karadžićev odgovor na optužbe o etničkom čišćenju: I Srbi su etnički očišćeni
Karadžić: 0215-3005
“Oni će nama nju osporavati zbog etničkog čišćenja, ovoga i onoga, ali mi ćemo reći – i Srbi su etnički očišćeni.”[141]
-
slobodni armirach
- Posts: 5588
- Joined: 22/06/2010 17:17
- Location: Administrativni Centar Kantona 4
#28 Re: Skupština Republike Srpske 1992-1995
50. sednica Skupštine
15. i 16. april 1995.
Sanski Most
Transkript: ERN 0084-5781 – 0084-6113[d]
Sažetak
Ofanzive HVO-a/HV-a u Bosanskoj Krajini predstavljaju izvor sve veće brige. U ovom odeljku, civilni i vojni rukovodioci napadaju jedni druge kao odgovorne za vojne nedostatke i neuspehe. I Karadžić i Mladić govore o tom pitanju. Mladić iznosi detaljan izveštaj o vojnim sredstvima VRS-a i predlaže plan od 25 tačaka kako bi se otklonili nedostaci u vojsci
Odlomci
Pripadnike vojske plaća Jugoslavija na osnovu sporazuma dva predsedništva
Milovanović: engleski ERN c. 0302-4508 (str. 47)
“Te plate mi nismo primali kao milostinju od njih, nit ih primamo za ovo što ovdje neko dobacuje da bi služili njima. Primamo ih na osnovu sporazuma koje je tadašnje Predsjedništvo RS sklopilo sa tadašnjim Predsjedništvom Jugoslavije.”[142]
U nekim mestima SDS je formirala Vojsku RS uz pomoć JNA
Karadžić: engleski ERN 0096-9864 – 0096-9880
“U trenutku kada je počeo rat, mi smo imali u opštinama gdje je većina vlast opštinsku, čvrsto je držali, sve kontrolisali. U opštinama gdje smo bili manjina formiranu tajnu vlast, opštinski odbor, opštinsku skupštinu, predsjednika izvršnog odbora. To su bile sećate se A ili B, varijante.
U B varijantama gdje smo bili u manjini 20%, 15% imali smo vlast uspostavljenu i brigadu, jedinicu i tamo, kolika da je ali odred je bio tamo i komandant, i počeo je rat i JNA je ponegdje pomogla koliko je mogla, pomogla je prije toga, … Izvršena je disperzija oružja zahvaljujući JNA, izvuklo se što se moglo izvući i rasulo po srpskom prostorima i podijelilo narodu, ali narod je organizovala SDS i stvorila vojsku, to je bila vojska.
Zajedno sa milicijim to su bile oružane snage SR BiH, one su stvorile prostore, oslobodile su i stvorile prostore. Negdje uz pomoć JNA, negdje bez pomoći JNA, a negdje i krijući od JNA, jer je JNA, komandovao i Huso i Uso, a šta se dešava. Pravimo razne računice i pogodbe sa Jugoslavijom, odlučujemo se da od te TO od tih srpskih brigada koje jeste vodio SDS, ali ne kao partijsku vojsku, nego kao narodnu vojsku, jer nije smio svako da stane na čelo brigade ilegalne i da se suprotstavi zelenom beretkama…”[143]
Rukovodstvo bosanskih Srba je dobilo oficire JNA koje su tražili
Karadžić: engleski ERN 0096-9864 – 0096-9880
“Došli su gospodo oficiri koje smo mi tražili, ja sam tražio Mladića. /fusnota: 0084-6058/ ... Pratio sam ga, sjedio sam kod generala zajedno sa g. Krajišnikom kod generala Kukanjca u kabinetu i slušali kako naređuje i komanduje i kako komanduje oko Kupresa, oko Knina.
Noći i noći smo proveli kod generala Kukanjca u sobi tada, predsjednik Krajišnik je već bio predsjednik Skupštine, a ja sam bio samo predsjednik Stranke, nisam imao državnih funkcija. Tražili smo Mladića i rekli neka oni formiraju štab kakav oni hoće, nećemo da se petljamo u to.”[144]
Mladić govori o izvorima municije VRS
Mladić: 0084-5791 – 0084-5839
"Kao ilustraciju za povećenje navodim pregled utroška nekih vrsta materijalnih sredstava po izborima obezbeđenja od početka rata zaključno sa 31. decembrom 1994. godine, sa potrebama za 1995. godinu u sadašnje stanje.
Od ukupno utrošenih količina pešadijske municije od početka rata do danas utrošili smo 9.185 tona, 1,49% te municije obezbeđeno je iz naše proizvodnje, 42,2% iz materijalnih rezervi koje smo nasledili, koje smo imali, koje smo izvukli iz enklava i zatekli u kasarnama te bivše vojske, 47,2% iz pomoć Vojske Jugoslavije i 9,11% iz uvoza, odnosno kupovinom.
Trenutno raspolažemo sa 9,69% ukupnih potreba za 1995. godinu. ... Za artiljerijsku municiju utrošili smo 18.151 tonu, obezbeđeno je 26,2% iz proizvodnje 39% iz materijalnih rezervi, 34,4% iz pomoći Vojske Jugoslavije i 0,26% iz uvoza.
Raspolažemo sa 18,36% ovogodišnjih potreba. Za protivavionsku municiju utrošeno je 1.336 tona, obezbeđeno je 0% iz proizvodnje, znači nismo proizveli ni jednu čauru, ni metak, 42,7% iz materijalnih rezervi, 52,4% iz pomoći vojske Jugoslavije, 4,9% iz uvoza, raspolažemo sa 7,89% ovogodišnjih potreba."[145]
15. i 16. april 1995.
Sanski Most
Transkript: ERN 0084-5781 – 0084-6113[d]
Sažetak
Ofanzive HVO-a/HV-a u Bosanskoj Krajini predstavljaju izvor sve veće brige. U ovom odeljku, civilni i vojni rukovodioci napadaju jedni druge kao odgovorne za vojne nedostatke i neuspehe. I Karadžić i Mladić govore o tom pitanju. Mladić iznosi detaljan izveštaj o vojnim sredstvima VRS-a i predlaže plan od 25 tačaka kako bi se otklonili nedostaci u vojsci
Odlomci
Pripadnike vojske plaća Jugoslavija na osnovu sporazuma dva predsedništva
Milovanović: engleski ERN c. 0302-4508 (str. 47)
“Te plate mi nismo primali kao milostinju od njih, nit ih primamo za ovo što ovdje neko dobacuje da bi služili njima. Primamo ih na osnovu sporazuma koje je tadašnje Predsjedništvo RS sklopilo sa tadašnjim Predsjedništvom Jugoslavije.”[142]
U nekim mestima SDS je formirala Vojsku RS uz pomoć JNA
Karadžić: engleski ERN 0096-9864 – 0096-9880
“U trenutku kada je počeo rat, mi smo imali u opštinama gdje je većina vlast opštinsku, čvrsto je držali, sve kontrolisali. U opštinama gdje smo bili manjina formiranu tajnu vlast, opštinski odbor, opštinsku skupštinu, predsjednika izvršnog odbora. To su bile sećate se A ili B, varijante.
U B varijantama gdje smo bili u manjini 20%, 15% imali smo vlast uspostavljenu i brigadu, jedinicu i tamo, kolika da je ali odred je bio tamo i komandant, i počeo je rat i JNA je ponegdje pomogla koliko je mogla, pomogla je prije toga, … Izvršena je disperzija oružja zahvaljujući JNA, izvuklo se što se moglo izvući i rasulo po srpskom prostorima i podijelilo narodu, ali narod je organizovala SDS i stvorila vojsku, to je bila vojska.
Zajedno sa milicijim to su bile oružane snage SR BiH, one su stvorile prostore, oslobodile su i stvorile prostore. Negdje uz pomoć JNA, negdje bez pomoći JNA, a negdje i krijući od JNA, jer je JNA, komandovao i Huso i Uso, a šta se dešava. Pravimo razne računice i pogodbe sa Jugoslavijom, odlučujemo se da od te TO od tih srpskih brigada koje jeste vodio SDS, ali ne kao partijsku vojsku, nego kao narodnu vojsku, jer nije smio svako da stane na čelo brigade ilegalne i da se suprotstavi zelenom beretkama…”[143]
Rukovodstvo bosanskih Srba je dobilo oficire JNA koje su tražili
Karadžić: engleski ERN 0096-9864 – 0096-9880
“Došli su gospodo oficiri koje smo mi tražili, ja sam tražio Mladića. /fusnota: 0084-6058/ ... Pratio sam ga, sjedio sam kod generala zajedno sa g. Krajišnikom kod generala Kukanjca u kabinetu i slušali kako naređuje i komanduje i kako komanduje oko Kupresa, oko Knina.
Noći i noći smo proveli kod generala Kukanjca u sobi tada, predsjednik Krajišnik je već bio predsjednik Skupštine, a ja sam bio samo predsjednik Stranke, nisam imao državnih funkcija. Tražili smo Mladića i rekli neka oni formiraju štab kakav oni hoće, nećemo da se petljamo u to.”[144]
Mladić govori o izvorima municije VRS
Mladić: 0084-5791 – 0084-5839
"Kao ilustraciju za povećenje navodim pregled utroška nekih vrsta materijalnih sredstava po izborima obezbeđenja od početka rata zaključno sa 31. decembrom 1994. godine, sa potrebama za 1995. godinu u sadašnje stanje.
Od ukupno utrošenih količina pešadijske municije od početka rata do danas utrošili smo 9.185 tona, 1,49% te municije obezbeđeno je iz naše proizvodnje, 42,2% iz materijalnih rezervi koje smo nasledili, koje smo imali, koje smo izvukli iz enklava i zatekli u kasarnama te bivše vojske, 47,2% iz pomoć Vojske Jugoslavije i 9,11% iz uvoza, odnosno kupovinom.
Trenutno raspolažemo sa 9,69% ukupnih potreba za 1995. godinu. ... Za artiljerijsku municiju utrošili smo 18.151 tonu, obezbeđeno je 26,2% iz proizvodnje 39% iz materijalnih rezervi, 34,4% iz pomoći Vojske Jugoslavije i 0,26% iz uvoza.
Raspolažemo sa 18,36% ovogodišnjih potreba. Za protivavionsku municiju utrošeno je 1.336 tona, obezbeđeno je 0% iz proizvodnje, znači nismo proizveli ni jednu čauru, ni metak, 42,7% iz materijalnih rezervi, 52,4% iz pomoći vojske Jugoslavije, 4,9% iz uvoza, raspolažemo sa 7,89% ovogodišnjih potreba."[145]
-
slobodni armirach
- Posts: 5588
- Joined: 22/06/2010 17:17
- Location: Administrativni Centar Kantona 4
#29 Re: Skupština Republike Srpske 1992-1995
52. sednica Skupštine
6. avgust 1995.
Jahorina-Pale
Zapisnik: ERN 0215-4165 – 0215-4170
Transkript: ERN 0215-4171 – 0215-4296
Sažetak
Tri nedelje pre ove sednice, VRS je ušla u Srebrenicu, a nešto kasnije zauzela je Žepu. Ti događaji se u skupštinskim raspravama pominju kao pobede. Međutim, u zapadnoj Bosni Hrvatska vojska je zauzela Glamoč i Grahovo i ušla na teritoriju RSK u obliku klina, proteravši predsednika Milana Martića i ostatke srpskih snaga u Bosnu. Ti porazi rezultirali su dubokim jazom između civilnih i vojnih vođa.
Dva dana pre sednice Karadžić je izdao naređenje da se general Mladić razreši direktne komandne odgovornosti i da se Glavni štab transformiše u Generalštab VRS. Generali, koji su se dan pre sednice sastali u Banjaluci, osudili su tu odluku i izjavili da će samo od generala Mladića primati naređenja.
Karadžić se na sednici upušta u oštru razmenu gledišta s generalom Tolimirom i generalom Gverom. Iz toga se vidi da je Karadžić imao bitnog udela u odlukama komande vojske, uključujući pokret bataljona i naredbe za napad na konkretna mesta.
Tolimir i Karadžić su po nekoliko puta uzimali reč, uzajamno se optužujući za gubitke na zapadu. Njih dvojica se nadmeću ko je zaslužan za “rešenje problema” Srebrenice i Žepe. U toku rasprave, govore o naredbama i planovima za te operacije i o psihološko-propagandnoj delatnosti po njihovom završetku. Otkrivaju i ulogu Miloševića u ranijim odlukama da se obustavi ofanziva na Goražde 1993. zato što je napredovala tako sporo.
Poslanici usvajaju rezoluciju kojom se potvrđuje poverenje u generale i suštinski im se prašta neposlušnost, ali njihova rezolucija takođe potvrđuje i Karadžićevu odluku da promeni komandnu strukturu VRS-a i premesti Mladića na položaj savetnika Generalštaba.
Odlomci
U Srebrenici i Žepi smo imali uspeh
Karadžić: 0215-4185 - 0215-4199.
“Imali smo, kao što znate, uspjeh u Srebrenici i Žepi, tom uspjehu nema prigovora ni primjedbe, naravno, mnoge gluposti su napravljene nakon toga, jer je mnogo muslimanskih vojnika lutalo okolo šumama, i tada smo imali gubitaka, u samoj akciji nismo imali gubitaka.
U Žepi smo imali uspjeh, mada nam je Žepa pojela najmanje 15 dana i tu smo dosta zamajali i tako da nam se desilo da nam u međuvremenu padnu Glamoč i Grahovo.”[146]
Problem Srebrenice i Žepe smo rešili skromnim vojnim sredstvima
General Gvero: 0215-4200 – 0215-4209
“Problemom Žepe, gospodo draga, mi smo rešili da dve brigade sada imamo u zoni II krajiškog korpusa iz Drinskog Korpusa. Problemom Srebrenica takođe smo stvorili adekvatne rezerve i učinili smo to u periodu u kome smo procenili da međunarodna zajednica neće reagovati neposredno poslije događaja koji su se desili u zapadnoj
Slavoniji i išli smo isključivo zato i to je bila jedna od strategijskih odluka GŠ i realizovali smo je u skladu sa najboljim mogućnostima uz minimalne gubitke maksimalnom racionalizacijom i upotrebom snaga u vreme kad je taj isti Drinski korpus davao brigadu na sarajevskom ratištu i kada nismo dovodili ni jedinice MUP-a, ni jedinice iz drugih zona odgovornosti, izuzev jedinice Drinskog korpusa.
Ne znam da li sam shvatio dobro predsjednika Republike, ali smatram da nikakve veze Žepa i Srebrenica nemaju sa gubitkom položaja u Glamoču i Grahovu, ....”[147]
Vodili smo psihološko-propagandnu aktivnost kako bi smo ograničili kontrolu štete
Gvero: 0215-4200 – 0215-4209
“Takav je bio odnos i prema UNPROFOR-u u Srebrenici, kada je rešen problem Srebrenice, kada je pritisla međunarodna javnost na nas, došla je instrukcija i od predsjednika Državnog komiteta za saradnju sa UNPROFOR-om (Nikola Koljević – rdj), sa kojim sam razgovarao svakodnevno, jer sam trebao da vodim psihološko propagandu aktivnost kompletnu oko rješavanja operacije u Žepi i Srebrenici, i vodio sam, kontaktirali smo po 50 puta gdje je rečeno, nastojte da što pre rešimo problem toga UNPROFOR-a da nam se ponovo ne nabaci sindrom talaca nakon onoga što smo imali poslije bombardovanja i mi smo odradili u skladu sa postojećim sporazumima i dogovorima.”[148]
Poglavari Pravoslavne crkve kažu da je Karadžić suviše blizak Miloševiću
Vladika Atanasije: 0215-4209 – 0215-4219
Govori o Karadžićevoj odluci od pre dva dana da se Mladić razreši dužnosti. “Greška Karadžića - suviše vezivanje za politiku Slobodana Miloševića, greška Mladića - što još uvijek sprovodi jednu komunističku politiku, to je moj zaključak lični ...
Gospodo, toga gospodina iz Dedinja (deo Beograda gde živi većina političkih rukovodilaca – rdj) 1991. krajem, kada je već u oktobru i novembru potpisan takav plan, pa sada kasnije obelodanjen. Milan Babić tada još slušao, sada ga ponovo sluša ne vredi i kada je rekao osim Srbije i Crne Gore sve će ovo drugo pojesti crni mrak.”[149]
U Sarajevu smo hteli da upotrebimo još više tenkova; JNA nas je sprečila
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239
“Predali smo veliku teritoriju. Jeste pomogla dosta JNA, negdje je i odmogla JNA. U Sarajevu nije htjela da uradi ono što smo mi tražili. Nije htjela da nam da četu tenkovsku da mi uradi ono što smo mi tražili.
Rat bi bio završen da je uradila. Kada je vladika govorio o Banjalučkom korpusu, to je bila JNA, a sadašnji komandant Talić i Kostić i ostali su nam puno učinili i poslije toga su prihvatili korpus (komandu korpusa) i stvorili od njega srpski korpus.”[150]
Milošević rekao Karadžiću da nikada neće ostaviti Srbe same
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239
“Meni je lično Milošević rekao, (podrazumeva se da citira Miloševića) žBio mi je Cimerman, traži da vas ugušim, traži da zatvorim granicu na Drini. Nikada ja svoj narod ugušiti neću.ž Ja sam to zapamtio i računao sam na to, i nikada nisam mogao posumnjati da će se zatvoriti granica na Drini, jer je on rekao da nikada ugušiti neće svoj narod, i oslonio sam se na tu njegovu riječ, i svi smo se oslonili i vama sam prenio.
Jedino na jednoj, prije 4. avgusta, na jednoj skupštini sam rekao ostaćemo sami, kada smo odlučivali hoćemo li prihvatiti (neki mirovni plan) ili nećemo. Do tada nisam ni sanjao da ćemo ostaviti (sami).”[151]
Nije nam bilo pametno da damo snimke ženskih leševa na ulicama Srebrenice
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239
“Potpukovnik Milutinović ... daje stranim agencijama katastrofalne snimke koje mogu Mladića da koštaju da mu se na Hagu pokažu. Puštaju oni koga hoće, pa se snime leševi žena po ulicama Srebrenice, pa se to pusti na stranim medijama.”[152]
Na sastanku s Miloševićem, samo su Tolimir i Mladić bili za nastavak ofanzive
Tolimir: 0215-4262 – 0215-4264
Govori o prvom pokušaju Srba da zauzmu Goražde u vreme Londonske konferencije u avgustu 1992. Zatim prelazi na drugi napad na Goražde, u proleće 1993. “Drugi put iz Goražda general Mladić je u tri sata ujutro dignut po vašem naređenju (obraća se Karadžiću) i išli smo svi zajedno kasnije gore kod Miloševića (u Beograd), kada smo bili i ja i general Mladić i svi mi protiv, i predsjednik Krajišnik da se prihvati da prekinemo ofanzivu na Goražde.”[153]
Tolimir i Krstić su imali zadatak da se pobrinu za Žepu
General Tolimir: 0215-4262 – 0215-4264
“Ponovo ste pominjali ovu Žepu. General Mladić je u Žepu dolazio samo helikopterom i otišao, a ja i Krstić smo dobili zadatak i odradili smo ga onako kako je trebao i mislim da ova Žepa ne zaslužuje da bude predmet prigovora generalima, naprotiv, ona je rešena i ja sam objasnio šta smo stvorili.”[154]
Ofanziva okončana kada VRS nije uspela brzo da zauzme Goražde
Karadžić: 0215-4264 – 0215-4265
Odgovarajući generalu Tolimiru, Karadžić izjavljuje: "Goražde smo mi došli u svađu sa Miloševićem i sa svima živima radi toga što smo dali dan, pa dan, pa dan, pa pet dana da se uzme desna obala. Prvi red kuća nismo uzeli, nije uzeto, nije moglo da se uzme, razumem da nije moglo. General Gvero je bio na telefonu sa mnom, svaki čas je govorio danas dopet (sic: danas do pet?) sutra do pet. ...
Mi zamajavamo Čurkina, Stoltemberga i sve ko je bio od stranaca tu, Miloševića kome su obećali 300 tona nafte, to jedino priznajemo da je on tu bio u pravu, kada smo oborili avion, kada smo napravili onu dramu, namjerno išli, ima snimljeno u Vrhovnoj komandi, svi smo bili da se ide dalje žestoko na Goražde, bili smo na vrhuncu moralne pobjede, međutim počelo je da to ne to dole jer smo počeli da gnjavimo…”[155]
Karadžić izdao i usmeno i pismeno naređenje da se zauzme Srebrenica
Karadžić: 0215-4264 – 0215-4265
“Sjećate se kada sam naglo sazvao Vrhovnu komandu i sve predsjednike opština da se ona tri kilometra, da se obuku policajci u civile da kažu, uredu, dio pripada i nama ta tri kilometra, nemojte da se tako ne radi, tako da se ne radi sa svojom državom, da smo Srebrenicu uzeli i ušli u nju kada je bio Morion, nas bi bombardovali, ali znate kako, tepih bombama ... došao je trenutak, ja sam direktivu broj sedam i to signirao da se uzme i Teočak, Srebrenica, Žepa i Goražde, sve je to potpisano i išli smo snažno u to.
Vi ste sami u telegramu opisali po prvi put sam se čudio zašto Tolimir ovako fino poštuje predsjednika Republike, izvještavate kako je predsjednik Republike veoma zadovoljan, ohrabruje vojsku da nastavi, dok mi ljudi nisu rekli, pa čoveče, on tebe hoće da umiješa da slučajno ne bi ti rekao da ti nisi za to, ja sam za sve naše odluke i ja stojim iza njih, i snimljene su vrhovne komande i sve u njima stoji i usmeno i pismeno sam naredio da se ide na Žepu i Srebrenicu. ...
Nismo mogli u tom trenutku uzeti Goražde, nismo mogli i sada ga ne možemo uzeti, jer su prijetnje su ozbiljne ...”[156]
(Na 54. sednici Skupštine Karadžić je ponovo pomenuo da ima punu odgovornost za sedam direktiva koje je potpisao, ali je porekao odgovornost za direktive br. 8 i 9. Vidi odlomak sa 54. sednice na strani 0215-4554.)
6. avgust 1995.
Jahorina-Pale
Zapisnik: ERN 0215-4165 – 0215-4170
Transkript: ERN 0215-4171 – 0215-4296
Sažetak
Tri nedelje pre ove sednice, VRS je ušla u Srebrenicu, a nešto kasnije zauzela je Žepu. Ti događaji se u skupštinskim raspravama pominju kao pobede. Međutim, u zapadnoj Bosni Hrvatska vojska je zauzela Glamoč i Grahovo i ušla na teritoriju RSK u obliku klina, proteravši predsednika Milana Martića i ostatke srpskih snaga u Bosnu. Ti porazi rezultirali su dubokim jazom između civilnih i vojnih vođa.
Dva dana pre sednice Karadžić je izdao naređenje da se general Mladić razreši direktne komandne odgovornosti i da se Glavni štab transformiše u Generalštab VRS. Generali, koji su se dan pre sednice sastali u Banjaluci, osudili su tu odluku i izjavili da će samo od generala Mladića primati naređenja.
Karadžić se na sednici upušta u oštru razmenu gledišta s generalom Tolimirom i generalom Gverom. Iz toga se vidi da je Karadžić imao bitnog udela u odlukama komande vojske, uključujući pokret bataljona i naredbe za napad na konkretna mesta.
Tolimir i Karadžić su po nekoliko puta uzimali reč, uzajamno se optužujući za gubitke na zapadu. Njih dvojica se nadmeću ko je zaslužan za “rešenje problema” Srebrenice i Žepe. U toku rasprave, govore o naredbama i planovima za te operacije i o psihološko-propagandnoj delatnosti po njihovom završetku. Otkrivaju i ulogu Miloševića u ranijim odlukama da se obustavi ofanziva na Goražde 1993. zato što je napredovala tako sporo.
Poslanici usvajaju rezoluciju kojom se potvrđuje poverenje u generale i suštinski im se prašta neposlušnost, ali njihova rezolucija takođe potvrđuje i Karadžićevu odluku da promeni komandnu strukturu VRS-a i premesti Mladića na položaj savetnika Generalštaba.
Odlomci
U Srebrenici i Žepi smo imali uspeh
Karadžić: 0215-4185 - 0215-4199.
“Imali smo, kao što znate, uspjeh u Srebrenici i Žepi, tom uspjehu nema prigovora ni primjedbe, naravno, mnoge gluposti su napravljene nakon toga, jer je mnogo muslimanskih vojnika lutalo okolo šumama, i tada smo imali gubitaka, u samoj akciji nismo imali gubitaka.
U Žepi smo imali uspjeh, mada nam je Žepa pojela najmanje 15 dana i tu smo dosta zamajali i tako da nam se desilo da nam u međuvremenu padnu Glamoč i Grahovo.”[146]
Problem Srebrenice i Žepe smo rešili skromnim vojnim sredstvima
General Gvero: 0215-4200 – 0215-4209
“Problemom Žepe, gospodo draga, mi smo rešili da dve brigade sada imamo u zoni II krajiškog korpusa iz Drinskog Korpusa. Problemom Srebrenica takođe smo stvorili adekvatne rezerve i učinili smo to u periodu u kome smo procenili da međunarodna zajednica neće reagovati neposredno poslije događaja koji su se desili u zapadnoj
Slavoniji i išli smo isključivo zato i to je bila jedna od strategijskih odluka GŠ i realizovali smo je u skladu sa najboljim mogućnostima uz minimalne gubitke maksimalnom racionalizacijom i upotrebom snaga u vreme kad je taj isti Drinski korpus davao brigadu na sarajevskom ratištu i kada nismo dovodili ni jedinice MUP-a, ni jedinice iz drugih zona odgovornosti, izuzev jedinice Drinskog korpusa.
Ne znam da li sam shvatio dobro predsjednika Republike, ali smatram da nikakve veze Žepa i Srebrenica nemaju sa gubitkom položaja u Glamoču i Grahovu, ....”[147]
Vodili smo psihološko-propagandnu aktivnost kako bi smo ograničili kontrolu štete
Gvero: 0215-4200 – 0215-4209
“Takav je bio odnos i prema UNPROFOR-u u Srebrenici, kada je rešen problem Srebrenice, kada je pritisla međunarodna javnost na nas, došla je instrukcija i od predsjednika Državnog komiteta za saradnju sa UNPROFOR-om (Nikola Koljević – rdj), sa kojim sam razgovarao svakodnevno, jer sam trebao da vodim psihološko propagandu aktivnost kompletnu oko rješavanja operacije u Žepi i Srebrenici, i vodio sam, kontaktirali smo po 50 puta gdje je rečeno, nastojte da što pre rešimo problem toga UNPROFOR-a da nam se ponovo ne nabaci sindrom talaca nakon onoga što smo imali poslije bombardovanja i mi smo odradili u skladu sa postojećim sporazumima i dogovorima.”[148]
Poglavari Pravoslavne crkve kažu da je Karadžić suviše blizak Miloševiću
Vladika Atanasije: 0215-4209 – 0215-4219
Govori o Karadžićevoj odluci od pre dva dana da se Mladić razreši dužnosti. “Greška Karadžića - suviše vezivanje za politiku Slobodana Miloševića, greška Mladića - što još uvijek sprovodi jednu komunističku politiku, to je moj zaključak lični ...
Gospodo, toga gospodina iz Dedinja (deo Beograda gde živi većina političkih rukovodilaca – rdj) 1991. krajem, kada je već u oktobru i novembru potpisan takav plan, pa sada kasnije obelodanjen. Milan Babić tada još slušao, sada ga ponovo sluša ne vredi i kada je rekao osim Srbije i Crne Gore sve će ovo drugo pojesti crni mrak.”[149]
U Sarajevu smo hteli da upotrebimo još više tenkova; JNA nas je sprečila
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239
“Predali smo veliku teritoriju. Jeste pomogla dosta JNA, negdje je i odmogla JNA. U Sarajevu nije htjela da uradi ono što smo mi tražili. Nije htjela da nam da četu tenkovsku da mi uradi ono što smo mi tražili.
Rat bi bio završen da je uradila. Kada je vladika govorio o Banjalučkom korpusu, to je bila JNA, a sadašnji komandant Talić i Kostić i ostali su nam puno učinili i poslije toga su prihvatili korpus (komandu korpusa) i stvorili od njega srpski korpus.”[150]
Milošević rekao Karadžiću da nikada neće ostaviti Srbe same
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239
“Meni je lično Milošević rekao, (podrazumeva se da citira Miloševića) žBio mi je Cimerman, traži da vas ugušim, traži da zatvorim granicu na Drini. Nikada ja svoj narod ugušiti neću.ž Ja sam to zapamtio i računao sam na to, i nikada nisam mogao posumnjati da će se zatvoriti granica na Drini, jer je on rekao da nikada ugušiti neće svoj narod, i oslonio sam se na tu njegovu riječ, i svi smo se oslonili i vama sam prenio.
Jedino na jednoj, prije 4. avgusta, na jednoj skupštini sam rekao ostaćemo sami, kada smo odlučivali hoćemo li prihvatiti (neki mirovni plan) ili nećemo. Do tada nisam ni sanjao da ćemo ostaviti (sami).”[151]
Nije nam bilo pametno da damo snimke ženskih leševa na ulicama Srebrenice
Karadžić: 0215-4229 – 0215-4239
“Potpukovnik Milutinović ... daje stranim agencijama katastrofalne snimke koje mogu Mladića da koštaju da mu se na Hagu pokažu. Puštaju oni koga hoće, pa se snime leševi žena po ulicama Srebrenice, pa se to pusti na stranim medijama.”[152]
Na sastanku s Miloševićem, samo su Tolimir i Mladić bili za nastavak ofanzive
Tolimir: 0215-4262 – 0215-4264
Govori o prvom pokušaju Srba da zauzmu Goražde u vreme Londonske konferencije u avgustu 1992. Zatim prelazi na drugi napad na Goražde, u proleće 1993. “Drugi put iz Goražda general Mladić je u tri sata ujutro dignut po vašem naređenju (obraća se Karadžiću) i išli smo svi zajedno kasnije gore kod Miloševića (u Beograd), kada smo bili i ja i general Mladić i svi mi protiv, i predsjednik Krajišnik da se prihvati da prekinemo ofanzivu na Goražde.”[153]
Tolimir i Krstić su imali zadatak da se pobrinu za Žepu
General Tolimir: 0215-4262 – 0215-4264
“Ponovo ste pominjali ovu Žepu. General Mladić je u Žepu dolazio samo helikopterom i otišao, a ja i Krstić smo dobili zadatak i odradili smo ga onako kako je trebao i mislim da ova Žepa ne zaslužuje da bude predmet prigovora generalima, naprotiv, ona je rešena i ja sam objasnio šta smo stvorili.”[154]
Ofanziva okončana kada VRS nije uspela brzo da zauzme Goražde
Karadžić: 0215-4264 – 0215-4265
Odgovarajući generalu Tolimiru, Karadžić izjavljuje: "Goražde smo mi došli u svađu sa Miloševićem i sa svima živima radi toga što smo dali dan, pa dan, pa dan, pa pet dana da se uzme desna obala. Prvi red kuća nismo uzeli, nije uzeto, nije moglo da se uzme, razumem da nije moglo. General Gvero je bio na telefonu sa mnom, svaki čas je govorio danas dopet (sic: danas do pet?) sutra do pet. ...
Mi zamajavamo Čurkina, Stoltemberga i sve ko je bio od stranaca tu, Miloševića kome su obećali 300 tona nafte, to jedino priznajemo da je on tu bio u pravu, kada smo oborili avion, kada smo napravili onu dramu, namjerno išli, ima snimljeno u Vrhovnoj komandi, svi smo bili da se ide dalje žestoko na Goražde, bili smo na vrhuncu moralne pobjede, međutim počelo je da to ne to dole jer smo počeli da gnjavimo…”[155]
Karadžić izdao i usmeno i pismeno naređenje da se zauzme Srebrenica
Karadžić: 0215-4264 – 0215-4265
“Sjećate se kada sam naglo sazvao Vrhovnu komandu i sve predsjednike opština da se ona tri kilometra, da se obuku policajci u civile da kažu, uredu, dio pripada i nama ta tri kilometra, nemojte da se tako ne radi, tako da se ne radi sa svojom državom, da smo Srebrenicu uzeli i ušli u nju kada je bio Morion, nas bi bombardovali, ali znate kako, tepih bombama ... došao je trenutak, ja sam direktivu broj sedam i to signirao da se uzme i Teočak, Srebrenica, Žepa i Goražde, sve je to potpisano i išli smo snažno u to.
Vi ste sami u telegramu opisali po prvi put sam se čudio zašto Tolimir ovako fino poštuje predsjednika Republike, izvještavate kako je predsjednik Republike veoma zadovoljan, ohrabruje vojsku da nastavi, dok mi ljudi nisu rekli, pa čoveče, on tebe hoće da umiješa da slučajno ne bi ti rekao da ti nisi za to, ja sam za sve naše odluke i ja stojim iza njih, i snimljene su vrhovne komande i sve u njima stoji i usmeno i pismeno sam naredio da se ide na Žepu i Srebrenicu. ...
Nismo mogli u tom trenutku uzeti Goražde, nismo mogli i sada ga ne možemo uzeti, jer su prijetnje su ozbiljne ...”[156]
(Na 54. sednici Skupštine Karadžić je ponovo pomenuo da ima punu odgovornost za sedam direktiva koje je potpisao, ali je porekao odgovornost za direktive br. 8 i 9. Vidi odlomak sa 54. sednice na strani 0215-4554.)
-
slobodni armirach
- Posts: 5588
- Joined: 22/06/2010 17:17
- Location: Administrativni Centar Kantona 4
#30 Re: Skupština Republike Srpske 1992-1995
53. sednica Skupštine
28. avgust 1995.
Jahorina
Zapisnik: ERN 0215-4297 – 0215-4298.
Transkript: ERN 0215-4299 – 0215-4440
Sažetak
RSK je pala pre ofanzive hrvatske vojske. Srpske izbeglice se kao reka slivaju iz RSK u RS, a neki nastavljaju dalje u Srbiju. Na ovoj sednici razdor između civilnih i vojnih rukovodilaca u RS rezultira uzavrelom razmenom mišljenja, pošto više govornika raspravlja o pitanju ko je izgubio RSK.
Poslanici takođe raspravljaju o pregovaračkom timu koji će zastupati RS u mirovnim razgovorima koje će predvoditi Amerika. Najbitnije pitanje je odnos delegacije s Miloševićem i u tom pogledu neki su za “jedinstvenu” delegaciju s Miloševićem na čelu, dok su drugi za “zajedničku” delegaciju. (Ta odluka je očito utabala put za dogovor koji je postignut nekoliko dana kasnije, a to je da će bosanske Srbe na pregovorima koje predvode SAD zastupati Milošević.)
Konačna odluka predviđa “zajednički pristup” Jugoslavije i RS. Karadžić poredi RS sa RSK, pokazujući da je RS u četiri pogleda superiornija u od RSK, te nije verovatno da će je neprijatelj pregaziti. On i Krajišnik nastoje da spreče dalji odliv Srba iz RS, posebno iz opština na liniji fronta. Milorad Dodik, nekada vođa Reformista u Bosanskoj krajini, kritikuje politiku vlade kao član opozicije ili jedan od “nezavisnih” poslanika.
Odlomci
Karadžić još jednom navodi strateške ciljeve
Karadžić, 0215-4327 – 0215-4340
(Pred sobom ima nacrt mirovnog plana.) “Nas zanima granica na Uni, granica na Savi, granica na Drini, granica na Neretvi, izlaz na more i dio Sarajeva. Znači tamo se pominje, granica na Savi to je najbolji koridor, to nema šta, to je najbolje. Tamo se pominje zamjena Goražda sa dijelove Sarajeva, naime mi Sarajevo nipošto napustiti ne možemo, jer bi tada tek Muslimani imali dobru državu, a nas bi osušili bi nam ove tri pokrajine istočnu Hercegovinu, staru Hercegovinu i Romaniju, tu ne bi ništa ostalo ako me ne budemo imali svoje Sarajevo i taj regionalni centar da se tu može i školovati i liječiti i trgovati i obavljati posao.”[157]
Tražimo široku teritoriju zato što je tamo počinjen genocid
Karadžić: 0215-4381 – 0215-4388
“Između Grmeča i Kozare, ja mislim da to i Milošević mora da zna, to je rečeno i stranim pregovaračima, između Grmeča i Kozare ne može ništa pripadati nikome nego nama, jer je tamo izvršen genocid, tamo je srpski narod postradao i tamo je broj Muslimana porastao prema 50% na osnovu genocida, a ne na osnovu nekog prirodnog razvoja i u dolini Neretve izvršen genocid.”[158]
Prirodno je što je Milošević u Ženevi bio šef
Karadžić: 0215-4381 – 0215-4388
“Nikada nismo bili za to, da radimo posebno, uvijek smo bili za to da radimo zajedno. Predsjednik Milošević je išao s nama u Ženevi, nije to bila jedinstvena delegacija, ali jeste bila, sjedili smo svi zajedno ... Nemamo mi želju da postanemo posebna država.
Najviše bi voljeli da se danas ujedinimo i neka sutra Milošević pregovara. (Karadžić kaže da je loš trenutni predlog da Milošević pregovara u naše ime, a da mi onda uzmemo ono što nam se nudi.) ... Međutim, ako formiramo zajedničku, ne jedinstvenu nego zajedničku delegaciju, gdje će naravno Milošević biti formalni ili neformalni šef, a i u Ženevi svaki put je bio šef, to je jasno da on je bio šef ....”[159]
Vojna struktura RS zavisi od Jugoslavije
Karadžić: 0215-4393
“... gospodo, treba znati da smo mi preuzeli jednu strukturu koja je zavisna od Jugoslavije i koja je vezana za Jugoslaviju i platama i penzijama i nabavkom oružja i municije itd, mada smo dobar dio toga platili, dobar dio smo i dobili.”[160]
Nismo imali pravo da menjamo strateške ciljeve
Imali smo tajni sastanak sa Miloševićem
Krajišnik: 0215-4397
(Govori o planu Kontakt grupe i drago mu je što su ga odbili.) “Mi nemamo pravo na mijenjamo taj strateški cilj što se uklapa u diskusije prethodnika, to je da imamo kompaktnu teritoriju, neka je ona i manja, opet ćemo razgovarati, ona mora biti kompaktna. Mi smo imali na tri dijela pocijepanu državu. ...
Mi smo bili na sastanku sa predsjednikom Miloševićem, to je tajna i neka ostane ovdje, ali već kada se zna treba reći, ne znam ni ko je rekao, ali gospodo, to je bila naša inicijativa, povodom odluka ove Skupštine da imamo zajednički nastup, da ujedinimo sve resurse naše da odbranimo Republiku, da vidimo šta sa RSK, da ne možemo ovako nastupati i da srpski blok mora da ima zajedničku politiku. Mi moramo uvijek pokušavati da se Srbi ujedine, jer znamo da oni grade na tome svoju strategiju.”[161]
Srpski vojnici su obezbedili naoružanje JNA jer smo mi bili najmnogobrojniji
General Tolimir: 0215-4405 – 0215-4406
“Mogu da kažem samo da su aktivni oficiri obezbedili materijalno-tehnička sredstva kojima je 35% stanovnika RS uspelo da 4 godine drži preko 70% teritorije na kojoj je živjelo preko 65% stanovnika naših neprijatelja, ja ovdje govorim o stanovništvu, ne samo o vojnicima, a oficiri su ipak bili ti srpski koji su obezbijedili materijalno-tehnička sredstva iz one bivše Jugoslavije i donijeli ih zato što smo bili većina i zato smo to uspjeli...”[162]
Poslanik žali zbog mera koje su Srbi preduzeli protiv nesrba u Banjaluci
Vidić: 0215-4413
“Plašim se, iskreno da vam kažem, i ovo što se desilo u Banjaluci. Ne volim ja te Hrvate i Muslimane, Hrvate ne volim pogotovo, ali plašim se ono što se desilo. Dešava se nešto što cijeli svijet smatra da je najveći kriminal, kriminal progonstva.
Zašto? Mislim, nije loše ako toliko Hrvatska TV velike adute daje na taj progon Hrvata i Muslimana iz Banjaluke iako ono što njihova TV prikazuje reakciju svijetu i stranih agencija novinskih i TV izveštača, ja vam kažem da to uopšte nije bezazleno.”[163] Krajišnik onda prekida Vidića i kori ga što se udaljio od tačke koja je na dnevnom redu.
28. avgust 1995.
Jahorina
Zapisnik: ERN 0215-4297 – 0215-4298.
Transkript: ERN 0215-4299 – 0215-4440
Sažetak
RSK je pala pre ofanzive hrvatske vojske. Srpske izbeglice se kao reka slivaju iz RSK u RS, a neki nastavljaju dalje u Srbiju. Na ovoj sednici razdor između civilnih i vojnih rukovodilaca u RS rezultira uzavrelom razmenom mišljenja, pošto više govornika raspravlja o pitanju ko je izgubio RSK.
Poslanici takođe raspravljaju o pregovaračkom timu koji će zastupati RS u mirovnim razgovorima koje će predvoditi Amerika. Najbitnije pitanje je odnos delegacije s Miloševićem i u tom pogledu neki su za “jedinstvenu” delegaciju s Miloševićem na čelu, dok su drugi za “zajedničku” delegaciju. (Ta odluka je očito utabala put za dogovor koji je postignut nekoliko dana kasnije, a to je da će bosanske Srbe na pregovorima koje predvode SAD zastupati Milošević.)
Konačna odluka predviđa “zajednički pristup” Jugoslavije i RS. Karadžić poredi RS sa RSK, pokazujući da je RS u četiri pogleda superiornija u od RSK, te nije verovatno da će je neprijatelj pregaziti. On i Krajišnik nastoje da spreče dalji odliv Srba iz RS, posebno iz opština na liniji fronta. Milorad Dodik, nekada vođa Reformista u Bosanskoj krajini, kritikuje politiku vlade kao član opozicije ili jedan od “nezavisnih” poslanika.
Odlomci
Karadžić još jednom navodi strateške ciljeve
Karadžić, 0215-4327 – 0215-4340
(Pred sobom ima nacrt mirovnog plana.) “Nas zanima granica na Uni, granica na Savi, granica na Drini, granica na Neretvi, izlaz na more i dio Sarajeva. Znači tamo se pominje, granica na Savi to je najbolji koridor, to nema šta, to je najbolje. Tamo se pominje zamjena Goražda sa dijelove Sarajeva, naime mi Sarajevo nipošto napustiti ne možemo, jer bi tada tek Muslimani imali dobru državu, a nas bi osušili bi nam ove tri pokrajine istočnu Hercegovinu, staru Hercegovinu i Romaniju, tu ne bi ništa ostalo ako me ne budemo imali svoje Sarajevo i taj regionalni centar da se tu može i školovati i liječiti i trgovati i obavljati posao.”[157]
Tražimo široku teritoriju zato što je tamo počinjen genocid
Karadžić: 0215-4381 – 0215-4388
“Između Grmeča i Kozare, ja mislim da to i Milošević mora da zna, to je rečeno i stranim pregovaračima, između Grmeča i Kozare ne može ništa pripadati nikome nego nama, jer je tamo izvršen genocid, tamo je srpski narod postradao i tamo je broj Muslimana porastao prema 50% na osnovu genocida, a ne na osnovu nekog prirodnog razvoja i u dolini Neretve izvršen genocid.”[158]
Prirodno je što je Milošević u Ženevi bio šef
Karadžić: 0215-4381 – 0215-4388
“Nikada nismo bili za to, da radimo posebno, uvijek smo bili za to da radimo zajedno. Predsjednik Milošević je išao s nama u Ženevi, nije to bila jedinstvena delegacija, ali jeste bila, sjedili smo svi zajedno ... Nemamo mi želju da postanemo posebna država.
Najviše bi voljeli da se danas ujedinimo i neka sutra Milošević pregovara. (Karadžić kaže da je loš trenutni predlog da Milošević pregovara u naše ime, a da mi onda uzmemo ono što nam se nudi.) ... Međutim, ako formiramo zajedničku, ne jedinstvenu nego zajedničku delegaciju, gdje će naravno Milošević biti formalni ili neformalni šef, a i u Ženevi svaki put je bio šef, to je jasno da on je bio šef ....”[159]
Vojna struktura RS zavisi od Jugoslavije
Karadžić: 0215-4393
“... gospodo, treba znati da smo mi preuzeli jednu strukturu koja je zavisna od Jugoslavije i koja je vezana za Jugoslaviju i platama i penzijama i nabavkom oružja i municije itd, mada smo dobar dio toga platili, dobar dio smo i dobili.”[160]
Nismo imali pravo da menjamo strateške ciljeve
Imali smo tajni sastanak sa Miloševićem
Krajišnik: 0215-4397
(Govori o planu Kontakt grupe i drago mu je što su ga odbili.) “Mi nemamo pravo na mijenjamo taj strateški cilj što se uklapa u diskusije prethodnika, to je da imamo kompaktnu teritoriju, neka je ona i manja, opet ćemo razgovarati, ona mora biti kompaktna. Mi smo imali na tri dijela pocijepanu državu. ...
Mi smo bili na sastanku sa predsjednikom Miloševićem, to je tajna i neka ostane ovdje, ali već kada se zna treba reći, ne znam ni ko je rekao, ali gospodo, to je bila naša inicijativa, povodom odluka ove Skupštine da imamo zajednički nastup, da ujedinimo sve resurse naše da odbranimo Republiku, da vidimo šta sa RSK, da ne možemo ovako nastupati i da srpski blok mora da ima zajedničku politiku. Mi moramo uvijek pokušavati da se Srbi ujedine, jer znamo da oni grade na tome svoju strategiju.”[161]
Srpski vojnici su obezbedili naoružanje JNA jer smo mi bili najmnogobrojniji
General Tolimir: 0215-4405 – 0215-4406
“Mogu da kažem samo da su aktivni oficiri obezbedili materijalno-tehnička sredstva kojima je 35% stanovnika RS uspelo da 4 godine drži preko 70% teritorije na kojoj je živjelo preko 65% stanovnika naših neprijatelja, ja ovdje govorim o stanovništvu, ne samo o vojnicima, a oficiri su ipak bili ti srpski koji su obezbijedili materijalno-tehnička sredstva iz one bivše Jugoslavije i donijeli ih zato što smo bili većina i zato smo to uspjeli...”[162]
Poslanik žali zbog mera koje su Srbi preduzeli protiv nesrba u Banjaluci
Vidić: 0215-4413
“Plašim se, iskreno da vam kažem, i ovo što se desilo u Banjaluci. Ne volim ja te Hrvate i Muslimane, Hrvate ne volim pogotovo, ali plašim se ono što se desilo. Dešava se nešto što cijeli svijet smatra da je najveći kriminal, kriminal progonstva.
Zašto? Mislim, nije loše ako toliko Hrvatska TV velike adute daje na taj progon Hrvata i Muslimana iz Banjaluke iako ono što njihova TV prikazuje reakciju svijetu i stranih agencija novinskih i TV izveštača, ja vam kažem da to uopšte nije bezazleno.”[163] Krajišnik onda prekida Vidića i kori ga što se udaljio od tačke koja je na dnevnom redu.
-
slobodni armirach
- Posts: 5588
- Joined: 22/06/2010 17:17
- Location: Administrativni Centar Kantona 4
#31 Re: Skupština Republike Srpske 1992-1995
54. sednica Skupštine
15-16. oktobar 1995.
Banja Luka
Zapisnik: ERN 0215-4441 – 0215-4446
Transkript: ERN 0215-4446 – 0215-4613
Sažetak
Kataklizma koje su se pribojavali se ostvarila: HVO, ABiH i vojska Republike Hrvatske napali su Bosansku krajinu i osvojili 12 opština. Prijedoru i Banjaluci preti neposredna opasnost da padnu. Predsednik Karadžić, ministar spoljnih poslova Aleksa Buha i general Milovanović, načelnik Glavnog štaba, podnose izveštaje o nezavidnoj situaciji, slabosti RS, koja će stoga verovatno pretrpeti nove vojne poraze, i ogromnoj reci izbeglica koja beži ka istoku.
Karadžić se spremno stavlja u svoju ulogu bodrioca, kaže kako RS ne sme da izgubi ni pedalj teritorije i da svi treba da rade udruženim snagama. Poslanici oštro kritikuju vojne komandante VRS. Traže smenu četiri generala i kažnjavanje onih komandanata čije jedinice su se razbežale. Skupština apeluje na Miloševića da pomogne RS. Poslanici razmatraju planove da se pomogne izbeglicama koji beže pred muslimansko-hrvatskom ofanzivom.
Buha, usred opšteg pesimizma, nalazi razloga za ohrabrenje u mogućem mirovnom planu, koji nastaje kao rezultat Miloševićevih razgovora sa Holbrookom
Odlomci
Zauzimanje Srebrenice i Žepe je bila najveća greška u ovom ratu
Milorad Dodik: 0215-4482
“Naša kataklizma počinje sa Bihaćem negdje oko Nove godine. ... ali nam je /njegovo osvajanje/ bilo prezentovano euforično da smo mi već u gradu, itd. Uspostavljanje tadašnjeg mirovnog procesa i prekida vatre je katastrofa za RS.
To je moja konstatacija, ne predlažem da je usvoji Skupština kao konstataciju da je tačna. A najveća greška rata je Srebrenica je i Žepa i za to neko treba da snosi odgovornost. ...
Ko je odgovoran za to? Mi smo legalizovali pred MZ da se mogu uzeti zaštićene zone, a onda smo nakon pet dana galamili kako ne može se na zaštićenu zonu RSK udariti, a mi smo prije pet dana uradili to što smo uradili. Izgubili smo poziciju koju smo mogli da branimo.”[164]
Za granatiranje civila u Sarajevu treba kriviti neodgovorne pojedince
Jovan Spremo: 0215-4489
“Gospodo, mi nikada nismo htjeli priznati da su padale naše granate. Ja znam odgovorno to nije radila ni Vrhovna komanda ni GŠ, takve naredbe nisu davali, ali neki nadobudni i neodgovorni pojedinci su to radili. Mi smo trebali, ubuduće to treba da radimo, da se ponekad i prizna da se to desilo, ali da kažemo da su to uradili neodgovorni pojedinci koje će biti uhapšeni, trebali smo čak izvesti neko suđenje kao blef, vidite šta radi gospodin Tuđman.”[165]
Jugoslavija treba da prihvati bosanske Srbe; zauzvrat, Muslimani iz Sandžaka treba da se presele u RS
Vojo Kuprešanin: 0215-4503
“Ovaj predlog, da se ide na Skupštinu Jugoslavije sa zahtevom da se Srbima sa ovih prostora omogući naseljenje prostora Jugoslavije, da Muslimane iz Sandžaka preselimo ovdje, da dio Šiptara (Albanaca) preselimo ovdje sa Kosova, tako svet i Evropa hoće ... ali da imamo kao rezervnu varijanta da nateramo Jugoslaviju da je dužna da brani ove prostore, ili da nas primi ili da brani ove prostore.”[166]
Arkan treba da organizuje odbranu Banjaluke
Vojo Kuprešanin: 0215-4503
“Ja predlažem da gospodin Arkan dođe na ove prostore i da bude komandant grada Banja Luka. Molim vas, nemojte mi zameriti, ono što je on uradio u Istočnoj Slavoniji to su praktični rezultati. One što on je uradio za kratko vreme u Novom /Bosanski Novi – rjd/, on je spasio Novi, Prijedor, itd. i izuzetni su rezultati. Molim ovu Skupštinu da me razumije, iza njega postoje djela, rezultati i prihvatimo to kao istinu.”[167]
Od Jugoslavije ne možemo očekivati uobičajenu pomoć
Nedić: 0215-4509
“Mi u ovom momentu možemo da očekujemo pomoć koju prizivamo cijelo vrijeme iz Jugoslavije samo, po meni, u onome što se zove dobrovoljci. Znači dobrovoljna vojska i dobrovoljno davanje materijalnih sredstava, nećemo da uzmemo u obzir da je tamo izuzetno teška situacija /u Srbiji/.
Ti dobrovoljci koje predvodi Željko Ražnjatović kao patrioti, čuo sam da su napravili dosta toga uspješnog, međutim, u izlaganju generala Milovanovića, oseća se da se i to ne prihvata, odnosno da se ne prihvata ni takva vrsta pomoći, pa me isto i to čudi. Mislim da su te jedinice, pretpostavljam da su podređene komandovanju, znači komandi VRS, da nisu samostane ili slobodni strijelci.”[168]
Arkan je služio režimu u Beogradu
Durić: 0215-4529
“Arkan je u službi politike Beograda, koliko ja znam, inače ne bi egzistirao, u kojoj bi pravnoj državi egzistirala neka paravojna formacija itd. On u funkciji nije došao da pomogne nama, nego da izvrši funkciju iz Beograda ...”[169]
Zauzimanje Srebrenice i Žepe bilo je vojno neophodno
General Milovanović: 0215-4539 – 0215-4540
“... jer smo uzeli zaštićene zone, a branimo se što nas napadaju iz zaštićenih zona. Verovatno će pametniji ljudi posle nas, da li je Srebrenica i Žepa greška, ja ovom momenta znam, da nismo uzeli Srebrenicu i Žepu, ne bi sada imali Romaniju, sa vojničke tačke gledišta. U političke aspekte i u metodologiju uzimanja Žepe i Srebrenice ne ulazim, nisam bio prisutan, samo sam bio informisan, kao i vi. Bio sam na zapadnim granicama RS.”[170]
Rekli smo 1991. Predsedništvu SFRJ da ujedini Srbe i proglasi rat
Karadžić: 0215-4552
Karadžić tvrdi da beleške sa sednice Predsedništva 1991. godine potvrđuju da je tada rekao: “Gospodo, nas su stavili u bob stazu budemo li ovako taktizirali dovešće nas mečki na rupu, iskočimo iz bob staze, proglasimo ujedinjenje, stanimo na granice, proglasimo ratno stanje, odbranićemo se, imamo resurse, imamo tehniku, imamo sve. Sada znam i to da tada Amerika nije toliko bila protiv nas, jer nije se bila ni zadužila kod Islama (umerenih muslimanskih država) ...”[171]
Hvalite Miloševića; nemojte ga podrivati
Karadžić: 0215-4553
“Ja sam stalno opoziciji i uvijek opoziciji u Srbiji govorio, nemojte da slabite predsjednika Miloševića. Zašto? Nemojte da ga slabite. Slab predsjednik Milošević slaba Srbija, slab predsjednik Srbije, slaba Srbija, jačajte ga, pregorite tu borbu za vlast, jačajte ga, pohvalite svaki njegov korak. Mi smo, gospodo, u našoj zemlji to isto iskusili.”[172]
Karadžić je potpisao sedam direktiva koje su mu podnete
Karadžić: 0215-4553 – 0215-4554.
“... ja sam pregledao, odobrio i potpisao sedam direktiva, osmu i devetu mi niko nije podnio ni da je pročitam, a kamoli da je potpišem, radi toga što je general Gvero pisao i ostali koga će da slušaju. ... ja to neću da trpim, moram to da vam kažem, je li treba i narodu da kažem pa da se narod uplaši, i molim novinare da o tome ne pišu. Moram ponovo ovdje da pomenem primjer iz onoga suđenja u Nirnbergu ...”[173]
Karadžić je podržavao operaciju u Srebrenici i ne kaje se zbog toga
Karadžić: 0215-4556
“Ja sam kao vrhovni komandant stao iza plana za Žepu i Srebrenicu, za Srebrenicu uglavnom. Žepa se podrazumijevala. Gospodo, mi bismo izgubili rat da postoji Žepa sa 90.000 naoružanih Muslimana izgubili bismo rat. Lično sam nadgledao plan bez znanja GŠ, ne ni krijući nego slučajno nailazeći generala Krstića i savjetovao mu da pravo ide u grad i da proglasi pad Srebrenice, a poslije ćemo se juriti sa Turcima po šumama, odobrio sam i bliži zadatak i radikalni zadatak i ne kajem se za to.”[174]
15-16. oktobar 1995.
Banja Luka
Zapisnik: ERN 0215-4441 – 0215-4446
Transkript: ERN 0215-4446 – 0215-4613
Sažetak
Kataklizma koje su se pribojavali se ostvarila: HVO, ABiH i vojska Republike Hrvatske napali su Bosansku krajinu i osvojili 12 opština. Prijedoru i Banjaluci preti neposredna opasnost da padnu. Predsednik Karadžić, ministar spoljnih poslova Aleksa Buha i general Milovanović, načelnik Glavnog štaba, podnose izveštaje o nezavidnoj situaciji, slabosti RS, koja će stoga verovatno pretrpeti nove vojne poraze, i ogromnoj reci izbeglica koja beži ka istoku.
Karadžić se spremno stavlja u svoju ulogu bodrioca, kaže kako RS ne sme da izgubi ni pedalj teritorije i da svi treba da rade udruženim snagama. Poslanici oštro kritikuju vojne komandante VRS. Traže smenu četiri generala i kažnjavanje onih komandanata čije jedinice su se razbežale. Skupština apeluje na Miloševića da pomogne RS. Poslanici razmatraju planove da se pomogne izbeglicama koji beže pred muslimansko-hrvatskom ofanzivom.
Buha, usred opšteg pesimizma, nalazi razloga za ohrabrenje u mogućem mirovnom planu, koji nastaje kao rezultat Miloševićevih razgovora sa Holbrookom
Odlomci
Zauzimanje Srebrenice i Žepe je bila najveća greška u ovom ratu
Milorad Dodik: 0215-4482
“Naša kataklizma počinje sa Bihaćem negdje oko Nove godine. ... ali nam je /njegovo osvajanje/ bilo prezentovano euforično da smo mi već u gradu, itd. Uspostavljanje tadašnjeg mirovnog procesa i prekida vatre je katastrofa za RS.
To je moja konstatacija, ne predlažem da je usvoji Skupština kao konstataciju da je tačna. A najveća greška rata je Srebrenica je i Žepa i za to neko treba da snosi odgovornost. ...
Ko je odgovoran za to? Mi smo legalizovali pred MZ da se mogu uzeti zaštićene zone, a onda smo nakon pet dana galamili kako ne može se na zaštićenu zonu RSK udariti, a mi smo prije pet dana uradili to što smo uradili. Izgubili smo poziciju koju smo mogli da branimo.”[164]
Za granatiranje civila u Sarajevu treba kriviti neodgovorne pojedince
Jovan Spremo: 0215-4489
“Gospodo, mi nikada nismo htjeli priznati da su padale naše granate. Ja znam odgovorno to nije radila ni Vrhovna komanda ni GŠ, takve naredbe nisu davali, ali neki nadobudni i neodgovorni pojedinci su to radili. Mi smo trebali, ubuduće to treba da radimo, da se ponekad i prizna da se to desilo, ali da kažemo da su to uradili neodgovorni pojedinci koje će biti uhapšeni, trebali smo čak izvesti neko suđenje kao blef, vidite šta radi gospodin Tuđman.”[165]
Jugoslavija treba da prihvati bosanske Srbe; zauzvrat, Muslimani iz Sandžaka treba da se presele u RS
Vojo Kuprešanin: 0215-4503
“Ovaj predlog, da se ide na Skupštinu Jugoslavije sa zahtevom da se Srbima sa ovih prostora omogući naseljenje prostora Jugoslavije, da Muslimane iz Sandžaka preselimo ovdje, da dio Šiptara (Albanaca) preselimo ovdje sa Kosova, tako svet i Evropa hoće ... ali da imamo kao rezervnu varijanta da nateramo Jugoslaviju da je dužna da brani ove prostore, ili da nas primi ili da brani ove prostore.”[166]
Arkan treba da organizuje odbranu Banjaluke
Vojo Kuprešanin: 0215-4503
“Ja predlažem da gospodin Arkan dođe na ove prostore i da bude komandant grada Banja Luka. Molim vas, nemojte mi zameriti, ono što je on uradio u Istočnoj Slavoniji to su praktični rezultati. One što on je uradio za kratko vreme u Novom /Bosanski Novi – rjd/, on je spasio Novi, Prijedor, itd. i izuzetni su rezultati. Molim ovu Skupštinu da me razumije, iza njega postoje djela, rezultati i prihvatimo to kao istinu.”[167]
Od Jugoslavije ne možemo očekivati uobičajenu pomoć
Nedić: 0215-4509
“Mi u ovom momentu možemo da očekujemo pomoć koju prizivamo cijelo vrijeme iz Jugoslavije samo, po meni, u onome što se zove dobrovoljci. Znači dobrovoljna vojska i dobrovoljno davanje materijalnih sredstava, nećemo da uzmemo u obzir da je tamo izuzetno teška situacija /u Srbiji/.
Ti dobrovoljci koje predvodi Željko Ražnjatović kao patrioti, čuo sam da su napravili dosta toga uspješnog, međutim, u izlaganju generala Milovanovića, oseća se da se i to ne prihvata, odnosno da se ne prihvata ni takva vrsta pomoći, pa me isto i to čudi. Mislim da su te jedinice, pretpostavljam da su podređene komandovanju, znači komandi VRS, da nisu samostane ili slobodni strijelci.”[168]
Arkan je služio režimu u Beogradu
Durić: 0215-4529
“Arkan je u službi politike Beograda, koliko ja znam, inače ne bi egzistirao, u kojoj bi pravnoj državi egzistirala neka paravojna formacija itd. On u funkciji nije došao da pomogne nama, nego da izvrši funkciju iz Beograda ...”[169]
Zauzimanje Srebrenice i Žepe bilo je vojno neophodno
General Milovanović: 0215-4539 – 0215-4540
“... jer smo uzeli zaštićene zone, a branimo se što nas napadaju iz zaštićenih zona. Verovatno će pametniji ljudi posle nas, da li je Srebrenica i Žepa greška, ja ovom momenta znam, da nismo uzeli Srebrenicu i Žepu, ne bi sada imali Romaniju, sa vojničke tačke gledišta. U političke aspekte i u metodologiju uzimanja Žepe i Srebrenice ne ulazim, nisam bio prisutan, samo sam bio informisan, kao i vi. Bio sam na zapadnim granicama RS.”[170]
Rekli smo 1991. Predsedništvu SFRJ da ujedini Srbe i proglasi rat
Karadžić: 0215-4552
Karadžić tvrdi da beleške sa sednice Predsedništva 1991. godine potvrđuju da je tada rekao: “Gospodo, nas su stavili u bob stazu budemo li ovako taktizirali dovešće nas mečki na rupu, iskočimo iz bob staze, proglasimo ujedinjenje, stanimo na granice, proglasimo ratno stanje, odbranićemo se, imamo resurse, imamo tehniku, imamo sve. Sada znam i to da tada Amerika nije toliko bila protiv nas, jer nije se bila ni zadužila kod Islama (umerenih muslimanskih država) ...”[171]
Hvalite Miloševića; nemojte ga podrivati
Karadžić: 0215-4553
“Ja sam stalno opoziciji i uvijek opoziciji u Srbiji govorio, nemojte da slabite predsjednika Miloševića. Zašto? Nemojte da ga slabite. Slab predsjednik Milošević slaba Srbija, slab predsjednik Srbije, slaba Srbija, jačajte ga, pregorite tu borbu za vlast, jačajte ga, pohvalite svaki njegov korak. Mi smo, gospodo, u našoj zemlji to isto iskusili.”[172]
Karadžić je potpisao sedam direktiva koje su mu podnete
Karadžić: 0215-4553 – 0215-4554.
“... ja sam pregledao, odobrio i potpisao sedam direktiva, osmu i devetu mi niko nije podnio ni da je pročitam, a kamoli da je potpišem, radi toga što je general Gvero pisao i ostali koga će da slušaju. ... ja to neću da trpim, moram to da vam kažem, je li treba i narodu da kažem pa da se narod uplaši, i molim novinare da o tome ne pišu. Moram ponovo ovdje da pomenem primjer iz onoga suđenja u Nirnbergu ...”[173]
Karadžić je podržavao operaciju u Srebrenici i ne kaje se zbog toga
Karadžić: 0215-4556
“Ja sam kao vrhovni komandant stao iza plana za Žepu i Srebrenicu, za Srebrenicu uglavnom. Žepa se podrazumijevala. Gospodo, mi bismo izgubili rat da postoji Žepa sa 90.000 naoružanih Muslimana izgubili bismo rat. Lično sam nadgledao plan bez znanja GŠ, ne ni krijući nego slučajno nailazeći generala Krstića i savjetovao mu da pravo ide u grad i da proglasi pad Srebrenice, a poslije ćemo se juriti sa Turcima po šumama, odobrio sam i bliži zadatak i radikalni zadatak i ne kajem se za to.”[174]