Hvala Akcija na pažnji da pogledaš ceo video.
A_A_AKCIJA wrote:Isto tako, odličan je primjer Germana i Nordijaca, obrađen u predavanju, koji pokazuje da se negativne predispozicije mogu itekako pobijediti i preoblikovati u pozitivne osobine.
To je poenta i suština svega, ali da bi se shvatila dubina procesa sazrevanja, bilo je potrebno zaroniti u dubinu antropologije i ljudske psihologije. Evo kakvi su bili Nemci početkom prvog milenijuma (i nisu se mnogo razlikovali ni posle 15 vekova):
"Mnogo ćeš lakše nagovoriti Germana da pođe u rat i da se kolje s neprijateljem, nego da ore zemlju i da čeka šta će mu doneti letina. Čak je sa njegovog gledišta lenjost i kukavičluk dobiti znojem ono što se može dobiti krvlju. Kad nema rata, onda obično idu u lov, ali većinom sede besposleni, i provode vreme u spavanju i jedenju. Najbolji junaci ne rade ništa, a kuću i penate i polje ostave ženama, starcima, i slabijoj čeljadi: dok ovi rade, oni lenstvuju. Čudne su krajnosti u njihovoj prirodi: jedni te isti ljudi vole nerad, a mrze mir." (Caius Cornelius Tacitus, Germany, p. 17)
Kod nas je zabeležen sličan mentalitet (piše Čajkanović upravo kao komentar na ove gornje reči od Tacita):
Interesantan je katalog zabranjenih radova u Etnografskom Zborniku 32, 375 (iz Bosne): „Srbina je nedostojan posao: kopati (prije 40—50 godina kopale su samo žene, a i danas je rijetko viditi starijeg, imućnijeg i viđenijeg domaćina da kopa), presti i svaki ženski posao raditi (i ako se ukorijenilo, među muškima, pletivo čarapa), vatru ložiti, vodu nositi, leb mijesiti (osim česnice), na ruke polijevati, svoje noge i glavu sam prati, češljati se sam (nego žene), oko male djece išta raditi“... O Crnogorki kaže Medaković (str. 22): „Rabotna je Crnogorka u domu; ona gotovi, sprema po kući, šije, veze, plete, prede i tkaje. Ide na pazare i nosi teška bremena uz velike strane na leđima; ide na vodu, u mlin, u drva i za stokom“. Vuk o Crnogorkama kaže ovo: „Osim svojijeh ženskijeh poslova, kao da predu, tku, kuvaju, muzu, itd, one rade i najveći dio poljskijeh i drugijeh poslova, koje inače ljudi rade. Često se može vidjeti kako se žene s teškijem teretima vuku preko stijena i planina, a muž ide prazan s puškom o ramenu i čibukom u ruci“ (Crna Gora i Boka Kotorska 96). „'Iste ovakve poslove radi žena i u drugim našim krajevima, pa čak i u onima koji se smatraju za najnaprednije“, Tih. R. Đorđević, Naš narodni život 69 (povodom gore navedenog Vukovog opisa).
A zatim, u XVI veku reformacija i prosvetiteljstvo počinju da iz temelja menjaju karakter naroda severne Evrope, pa Ljubomir Nenadović ovako opisuje sredinom XIX veka taj njihov preobražaj:
"Svuda vidite sretnu i zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak se raduje tuđem dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću. Nemačka društva tako su uređena i udešena da vam se čini da svaki živi samo na korist i na zadovoljstvo svojega bližnjeg. Ovo je zemlja gde se brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki čovek obavezan je da čovečno i sa svojom stokom postupa. ... Nijedan narod ne izobličava sam svoje nedostatke i pogreške tako oštro kao Nemci.
... Za nekoliko kratkih vekova Nemci su čudesa učinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su škole, nauke, zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu Evrope.
... U predelima odakle su izašli apostoli - u otačastvu Isusa Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na severu nemački pastor pred okupljenim narodom razlaže hrišćansku ljubav i tumači evanđeoske reči onako kako treba da čuju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji teže sve daljem napretku i prosvećenju svoga razuma." (Ljubomir Nenadović, Celokupna dela, str. 576, 589, 616)
Slična promena je obuhvatila i Švajcarce: “Mir se nastanio u našem gradu... nema više svađa, zavisti, licemerstva i nesloge.” (Cvingli)
"Proklinjanje i psovanje, blud, svetogrđe, preljuba i poročan život, koji preovlađuje u mnogim mestima u kojima sam živeo, ovde su nepoznati. Nema podvodača i bludnica. ... Igre na sreću nisu uobičajene. Velikodušnost je tako velika da siromasi ne moraju da prose. Ljudi bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje. Sudske parnice su proterane iz grada, i tu nema ni simonije, ubistava ili stranačkog duha, već vlada mir i milosrđe. S druge strane, tu nema ... ni relikvija, slika, kipova, baldahina ili sjajnoga ruha, niti lakrdija i krutih ceremonija. Crkve su sasvim oslobođene idolopoklonstva." (Bernardino Okino)
. Imam osjećaj da sam ja pogledao jedno, a vi Doktor Živago. 
pa ovdje koristim jos jednu priliku da autorov rad proglasim vrhunskom i vrlo opasnom gluposcu.
