Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
Negde oko '90-ih sam prvi put slušao jednog uličnog muzičara, gitaristu. Bilo to u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici.
Čini mi se da je imao crni šešir i vezanu maramu oko vrata, ako se dodro sećam, ali sam siguran da je imao "kandzu", finger pickove na sve prste. Svirao je pevao neke pesme od Dilana i sve u tom stilu. Čuo sam za Vladu koji uglavnom svira Dilanove pesme ali ne znam je li to bio on. Ko zna, možda si bio i Ti a možda neko sasvim treći.
Momak je predivno svirao, i tih oko sat vremena koliko je bilo dok nije otišao su proleteli.
Bilo je ispod nula stepeni i uvek sam se pitao koliko je teško svirati arpeggio sa ukočenim prstima.
Pozdrav i samo nastavi.
Negde oko '90-ih sam prvi put slušao jednog uličnog muzičara, gitaristu. Bilo to u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici.
Čini mi se da je imao crni šešir i vezanu maramu oko vrata, ako se dodro sećam, ali sam siguran da je imao "kandzu", finger pickove na sve prste. Svirao je pevao neke pesme od Dilana i sve u tom stilu. Čuo sam za Vladu koji uglavnom svira Dilanove pesme ali ne znam je li to bio on. Ko zna, možda si bio i Ti a možda neko sasvim treći.
Momak je predivno svirao, i tih oko sat vremena koliko je bilo dok nije otišao su proleteli.
Bilo je ispod nula stepeni i uvek sam se pitao koliko je teško svirati arpeggio sa ukočenim prstima.
Pozdrav i samo nastavi.
da , to je Vlada "Dilan" !
Svirao je uglavnom u BG , ali je često išao na jedan dan u Novi Sad !
Dobar momak
ne znam šta je sa njim sada ...
tendertech wrote:napokon super tema bez pljuvanja, samo furaj dalje i ne obaziri se
ako su tekstovi tvoji onda ih mozes kopirati, ko ne vjeruje... njegov/njen problem
a , jel' to neko možda sumnja ?
takve pitam : "a , šta ćemo kad završim sa kopiranjem i nastavim sa novim tekstovima ?"
@Eborg
pa, repertoar se stalno menja !
nešto ispada , nešto upada ... pisaću detaljnije
naravno , svaki muzičar ima i neke svoje tvorevine ... i o tome ću
Muzicar,
samo ti pisi i ne osvrci se na ove komentare ''kao provokacije'', 'ebo nas balkance znas da nam je to najveca mana,
''nek komsiji crkne krava'' i omlovazavanje svega i svacega.
samo nastavi
Ulični Muzičar wrote:
da , to je Vlada "Dilan" !
Svirao je uglavnom u BG , ali je često išao na jedan dan u Novi Sad !
Dobar momak
ne znam šta je sa njim sada ...
kecher II wrote:Muzicar,
samo ti pisi i ne osvrci se na ove komentare ''kao provokacije'', 'ebo nas balkance znas da nam je to najveca mana,
''nek komsiji crkne krava'' i omlovazavanje svega i svacega.
samo nastavi
pokušavam , al' nezgodna stvar kad te neko ismejava ...
Pošto sam bio izgustirao YUgu , rešim ja da se otisnem malo u svet .
A, gde bi drugo nego u Nemačku … oni su , kao , najbogatiji … valjda su i “široke ruke” ... nadao sam se !
Februar 1990. (podsećanje : 1989. Avgusta sam započeo karijeru…)
Dobro , Nemačka … Minhen – tamo sam rešio da krenem .
Smešno mi je bilo što je jedan drug rekao da , ako vidim njegovog oca u Minhenu ,
(i on je odlazio istog vikenda … vreme Ante Markovića 1dm=7din … stariji pamte to - SVI U ŠOPING U EVROPU !),
… da mu po njemu pošaljem žice za gitaru .
Ja sam ga pitao … kako zamišlja da , kao , slučajno - sretnem njegovog ćaleta u sred 5-milionskog grada ( ili koliko već miliona ima … )
Ali , stvarno sam ga bio video tamo , jer … svi su se muvali po centru …
Video sam i situaciju kada NAŠI ljudi k’o životinje navale u neku prodavnicu sa jeftinom robom , čim je vlasnik otvori ujutro …
Ko će pre … ako nisi brz možda ne nadješ kasnije tvoj broj … gaća , majice i tako to …
a , stvarno bilo jeftino …
Krenuo sam bio vozom za Beograd , odakle sam planirao da “uhvatim” medjunarodni za Minhen …
Ali, u vozu za BG upoznam tipa koji je takodje bio krenuo u Minhen (malo šverca …) , ali on iz Beograda – autobusom.
Preporuči mi on da krenem i ja sa njim .
Slučajno je bilo ostalo POSLEDNJE mesto u dotičnom autobusu … skroz pozadi i u uglu …
Predhodno smo svratili kod nekog njegovog druga u BG …
To pamtim jer se sećam da smo diskutovali da li Sinead O Connor stvarno pušta suze u spotu za pesmu NOTHING COMPARES 2 U (tada se pojavio)
Stignemo mi u Nemačku , uzmemo 3-krevetnu sobu u nekom pansionu .
A , tamo fino , čisto , toplo … (a februar…)
Ranije sam sa roditeljima bio putovao u Grčku na more par puta (početkom 80-tih) , u Sofiju (1982. otprilike) i u Trst (1978.) ,
Tako da sam se u stvari tad sada upoznavao sa jednom … “dobrostojećom” državom !
Prošli smo i kroz Austriju pre toga , koja je ista k’o Dojčland … sve čisto , putevi široki i … crni (nov asvalt)
Elem , izadjem ja da sviram …
Računao sam da ću zaraditi dobre pare , pošto mi ni u YU tada nije išlo loše …
A, tek tamo … kolika li će da “padne” lova … pitao sam se ja …
Elem , izadjem ja da sviram …
Računao sam da ću zaraditi dobre pare , pošto mi ni u YU tada nije išlo loše …
A, tek tamo … kolika li će da “padne” lova … pitao sam se ja …
Odmah da kažem da nije bilo ništa bolje nego kod nas , uprkos višem životnom standardu … (čak bih rek’o i za nijansu lošije !)
Razlozi ?
Pa , mi smo , bre - MI … ! … bili tada nešto posebno …
U odnosu na standard , plate , uvek su NAŠI ljudi NAJDAREŽLJIVIJI … bili …
Ćaletovu radničku platu sam mogao kod nas da zaradim za 4 dana ,
A, Nemačku radničku , u Nemačkoj – nisam mogao za tako malo dana !
(Dobro , igralo je ulogu i to što su se kod nas tek pojavili ulični svirači , pa su bili interesantni ljudima
A, na zapadu je to bilo već poznato …)
Pored ne baš neke zarade, odmah mi se tu stvore policajci sa sve mapom centra grada na kojoj su ucrtane tačkom mesta gde može da se svira …
… ne možeš gde ti se prohte …
Plus - mora da se menja mesto na svakih pola sata (ili sat … zaboravio sam )
Plus – ne sme da se koristi pojačalo , a ni instrumenti koji posebno mnogo prave buku
(sve su lepo objasnili u tim papirima , a i usmeno ...)
A, ja ne mogu bez pojačala … znači – nema svirke !!!
Ostave mi oni papire i odu , a ja, misleći … “jaka stvar” – posle dva minuta nastavim da sviram …
Mislim : “valjda se neće vratiti … a , ako se baš vrate – o.k. tada ću da prestanem” …
Al’ , eto njih za pola sata ! Ulove me …
Ja se pokupim i kao krenem … ali … ne ide tako kod njih !
Nego oni lepo pozovu kola …
Lepo udjemo u njih i pravac – policijska stanica !
Kad smo stigli tamo oni izlaze , pa i ja krenem napolje ali … ne biva tako …
Ne mozeš sa zadnjeg sedišta iznutra da otvoriš vrata … he he … (inače bi kriminalci iskakali u letu …)
Napišu mi kaznu …oko 100 maraka ,
Ali je meni izašlo oko 140 … kada sam po lošijem kursu tamo kod njih zamenio sve pare što sam imao (dinari , dolari (kanadski) …
odem ja posle u “OPŠTINU” i , praveći se lud (nisam pomenuo da mi je gitara električna) , dobijem dozvolu …
mog’o sam da sviram tog dana (četvrtak) a i ostalih … četvrtaka …
da … samo jedan dan u nedelji , zbog velikog broja zainteresovanih !
Izadjem popodne da sviram , onako sa zebnjom … (ipak sam bio “ilegalac” – zbog pojačala !)
Znao sam da ne mogu isti policajci da ponovo nalete na mene (ne mogu da rade i pre podne i posle podne) ,
Al’ ipak me bilo strah jer sam ostao skroz švorc … (ne bih imao za još jednu kaznu)
Sve su mi se bili pričinjavali …
Ništa … odsviram to popodne (i veče) i sutra – pravac Balkan !
Nezgodan narod ove Švabe …
Bio sam još par puta u policijskim stanicama , ali u drugim državama …
Kazne više nisam plaćao , osim što je jedan šef policije od mojih para (sitniša) sebi platio kafu (upravo su mu je bili doneli iz obližnjeg kafića)
Naučio sam da , kada mi se prvi put kaže da ne smem da sviram … da se odmah pokupim i odem (k’o bajagi … )
A tek drugi put – otvaram usta i … pravdam se …
A , kada se desi da me isti policajci i tri puta u roku od par sati nadju kako sviram (a ne smem) …
pa … onda se , kao , naljute i odvedu me u stanicu i predaju me kolegama …
koji i nisu baš ljuti (obično) na mene , te me puste … he he …
nekada neki slučajno prodju i obaveste me da ne smem da sviram (a nisam u njihovom domenu) ,
a , ja ih onda pratim malo …
i , kada vidim da odu daleko … ja se vratim na posao …!
Tako je bilo nekada .
Sada znam gde je kakva situacija sa policajcima , tako da stvarno RETKO imam tu vrstu problema … (najveći neprijatelji su mi – KIŠA i GALAMA)
A , dozvole …
Dobio sam iz Kulturnog Centra Beograda (1989.) neki papir …
Skeniraću ga , (pošto ga još imam … ) pa ću da ga zakačim …
Pisalo je da ,kao , “oplemenjujem i oživljavam sadržaj u Knez Mihajlovoj itd …”
Posle sam i u Budvi dobio isti … prepisali su …
Samo je bio Kulturni centar Budve i … ” … sadržaj Starog grada … itd.”
I to čuvam …
Zapravo je ulično muziciranje – nelegalna rabota jer … kako da ti naplate porez ?
Tako je u većini država , mada … gledaju “kroz prste”
A, mnogi policajci i ne poznaju baš zakon … Na sreću ... he he ...
kad' sam svirao u Nemačkoj, negde na početku karijere ....
neka žena traži siću po novčaniku ... taman da stavi , kaže
au, pa ti nisi ništa zaradio (slobodan prevod....) ... i ubaci pare i ode ...
ja pomislim ... pa tek sam počeo da sviram ... 2-3 minuta....
posle nešto razmišljam ...
pa, ljudi ne znaju kad sam ja počeo ... i glupo je da bude prazan koferčić ...
i tako počnem da stavljam "mamac" ... tj. da stavim nekol'ko novčića sam , na početku ...
kasnije sam već to usavršio ... duplo dno (gornje - pokretno) sa zalepljenim parama...
e, sad ... nije dobro ni da ima puno para , tako da ,čim se s'kupi malo .... hop !
podignem duplo dno i pare odu dole , a gore ostanu samo one zalepljene ...
smešno mi je kada prolaznici vole da dzvirkaju u kofer .. da vide kako mi ide ...
neki i komentarišu ...
neki kažu ... a, slabo ...
a, ja se mislim ... pa, otkud , bre, tečo ,znaš da li sam počeo pre 1 minut ...? ... nego ćutim , šta ću ...
U vreme hiperinflacije , pitaju me ljudi kol'ko mogu da zaradim za jedan dan ... mogu li 5 maraka ...
... a meni je mamac bio toliko ...
al' dobro , tada je ovde 100 maraka bilo bogatstvo ...
sećam se jednog komentara ... u Knez-u ...A, PA TI SI VEĆ ZARADIO ZA PEČENJE !
hehe ... kao da ja sviram zato što sam gladan ...
a, jedan deda je pričao svome unuku ..(a ja sve čujem)...
EVO , OVO JE ULIČNI SVIRAČ ... NJEMU NIJE VAŽNO KOLIKO ĆE DA ZARADI , NEGO DA ZABAVLJA PROLAZNIKE ...
ja samo slušam i mislim .... sigurno ...
donosi mi neki tip viski , dok sviram ... na ulici ...
predhodno je , u stvari , bio već ...
da me pita nešto u vezi gitare , da li je vreme da mu klinac počne sa sviranjem ... i tako to
dakle, nešto kasnije , dolazi sa još jednim tipom
i pruža mi plastičnu čašu ..." izvol'te viski ..."
ja zahvalim , ali odbijem ...
on kaže da će ostaviti čašu , pa mogu kasnije ...
JA: " nemoj , molim te, da mi ostavljaš , ne pijem dok sviram ..."
ubaci se njegov drug : ALI PLATO JE ...
JA : šta ja tu mogu ...mogao je prvo da pita
"... ali dupli viski" ... tužno ce ON ...
I NA KRAJU , KAO LJUTI MALO , REŠE DA VISKI TREBA DA ZAVRŠI U KANTI ZA SMEĆE ...
ja slegnem ramenima ...
mislim ... mogao je da ubaci pare ... teča ...
ja ne pijem ništa dok sviram, da ne bih imao problema sa WC ( izmedju ostalog ..)
A NI PAR SATI PRE POČETKA ... pošto sviram po 4-5 sati u komadu ...
a, žestoka pića i ne volim ...
oni su bili neki ljubimci viskija, i bilo im je žao ...
... što je DUPLOM viskiju bilo sudjeno da zavrsi u smeću !
Mene prenosili i u Albaniji ... he he ...
tj ... prenosili moju (uličnu) svirku ...
elem , dodje neki tip (pošto je predhodno poslušao malo kako sviram) ... i pita da li bih mogao da odsviram nešto romantično ...
„pa , evo , ovo što sam malopre odsvirao je bilo romantično” - kažem ... (koristimo engleski ... )
ne,ne , da li bi mogao SADA da odsviraš nešto romantično ... za moju devojku ( ja počnem da gledam naokolo ... da je pronadjem )
... koja nije tu - kaže on
i vadi mobilni ...
ahaaa, hoćeš telefonom da ... ahaaa OK OK ... (nije mi prvi put...)
pozove je on , stavi telefon ispred zvučnika i ja odsviram „za Elizu” (ha ha ha ... to mi je prvo palo na pamet)
posle jedno 30 sekundi prekine on vezu (malo su i pričali ...) ... da se ne istroši ...
i kaže da je ona (njegova darling) ... u Albaniji ... da joj je bilo drago itd ...itd ...
U godinama kada je carevala hiperinflacija za male pare mi je jedan tip napravio gitaru sa dva vrata
bila je neobična zato što nije bilo čivija nego se štimovala na kobilici
mnogi ne znaju za tu foru , pa su me pitali koji je to instrument ...
malo mi je bila "tvrda" , pa su me boleli prsti ...
počeo sam da sviram na njoj februara 1994-te .
krajem marta iste te godine sam se muvao po italiji ...
putovao sam jedne noći iz Fodje za Rim ...
bio sam mnogo umoran , jer sam predhodnu noć proveo u brodu, predhodni dan svirao ...
udjem u neki kupe gde je , pored prozora sedeo neki crnac ...
ja sednem odmah do vrata ...
skinem jaknu ...
crnac mi kaže da pazim na KOŽNU jaknu , jer ima lopova ...
a, jakna je turska "koža" ... 35 DM ...
zaspao sam kao priklan ...
probudio nas je ... i mene i crnca ... radnik sa železnice ... na stanici u Rimu !
voz je bio stigao , putnici -izašli , voz odvezli u garažu ...
i tu nas probudili ...
... Kad , nema mi gitare !!!
počnem od muke da je tražim, tražim ... i ispod sedišta (u vozu !)
počnem da psujem ... da se derem ...
ovaj radnik što nas probudio me pita da li sam "slavo" (... jugoslavo ...)
... prepoznao psovke
posle , kad sam razmislio , čini mi se da sam mogao da se setim da je neko bio otvorio vrata kupea ...
a, ja sam samo na tren otvorio oči ... bio sam mrtav umoran ...
sreća da sam imao para , pa sam kupio neku "raketa" gitaru - da bih mogao da radim ..
ništa futrola , ništa kaiš ... imao sam neki zidarski konac ...
kasnije sam tu gitaru , a i staru - isekao i spojio ih ... pa sam na njima svirao 10 godina .
dobro , štete je bilo , ali sam jednom u vozu našao neke pare ... tako da se potire nekako ...
POZNATE LIČNOSTI KOJE SU UBACILE NEKU KINTU ... ili nisu ...
Avramović (super deka ) ... onaj što nas je spasao od hiper-inflacije 1994-te
Žarko Korać
.................njih dvojica malo veću paru ... kao , recimo 400-500 din .. u današnje vreme ...
Zaharije Trnavčević (znanje-imanje ... kasnije i političar )
Bajaga
Žika - iz Bajaginog banda .... on više puta
Pavle Minčić
Sergej Trifunović
Dragan Ilić (generacija 5) ..... njih dvojica su "kibicovali" , ali nisu platili
pevač Smaka, gen.5 ... onaj Nišlija
Milan Paroški (političar sa početka 90'tih) i Čanak su me vrlo mrko pogledali ... [u N.S.]
Djindjiću sam namignuo , a on se osmehnuo ... prolazili su ulicom (1996 -Niš) ...[izborna kampanja]
Mene je kao klinca zanimao dosta fudbal. Ne toliko igranje, koliko praćenje rezultata, statistika... (vodio sam ličnu statistiku u sveskama).
Sećam se da su neki drugovi jos u osnovnoj školi počeli da se interesuju za muziku, dok sam ja negde u prvom razredu srednje (usmereno... haha) dobio (u suvlasništvo sa sestrom) prvi gramofon.
Sestra je, zanimljivo, pre toga nekoliko godina kupovala singl ploče omiljenih (festivalskih) pevača, tako da smo imali šta da slušamo od prvog dana... Oliver Dragojević, Zdravko, Tereza Kesovija i tako to...
gramofon je riknuo dok je još bio pod garancijom (posle par nedelja), pa smo (uz doplaćivanje) dobili novi - STEREO!
ubrzo je sestra kupila i prvi LP. Srebrna Krila... malo je preskakao, ali uz pomoć 50 para (novčić) smo izlazili na kraj...
jedan tip po imenu Rade je doneo rok muziku u nas komšiluk...
malo je bio stariji od mene (3 god.)
rano je počeo da izlazi... i srećom družio se sa rokerima.
sećam se kako nam je prepričavao doživljaj jednog svog druga …
1974. je sviralo Bijelo Dugme, ili pod tim nazivom, ili drugim (jutro?) na jednom rukometnom igralištu pored naše osnovne škole
i on je bio oduševljen ozvučenjem, veličinom zvučnika... do pola visine gola
Rade nam je puštao da slušamo, na svom kasetofonu, Deep Purple, Wishbone Ash, Atomsko Sklonište...
kupio je i neku gitaru, ali nikada nije otišao mnogo dalje od G-dura sa dva prsta (palac 6.žica-3.prag a kažiprst 1.zica - 3. prag... što je, u stvari, G9... hehehe...)
mi smo se tako zaintersovali za rok muziku...
prvi LP koji sam ja kupio bio je "doživeti stotu" (B. Dugme). Tada je bio izašao...
posle sam nabavio Bitlse... tražio sam, uporno, neku stvar kojoj nisam bio znao naslov, i našao je iz 5-6 pokušaja (5-te, 6-te ploče...)... korisno...
e, sad, kljucno je bilo kada je Rade ponudio svoju gitaru na prodaju meni i Zvonku...
Zvonko- moj komšija, vrsnjak ('66), prvi drug (i najbolji) u detinjstvu...
ja nisam otkupio tu gitaru, ali Zvonko jeste, pa smo mi malo počeli da, kao, učimo da sviramo
1982-ga... je bila (leto-jesen)
još jedan drug-komsija (Dragan - Daci) je kupio neku gitaru, a ja sam je stalno pozajmljivao od njega,
dok nisam shvatio da ne ide dalje tako i krenuo u kampanju ubedjivanja ćaleta da mi kupi gitaru, a posle ne treba da mi daje džeparac 6 meseci (bio je običaj da kada dobije platu - da mi isplati "moj deo")
i tako u subotu 26. februara 1983-ce godine dobijem ja svoju prvu gitaru (iz “Robne kuce Beograd” of korz...)...
a džeparac?... pa, držali smo se dogovora neko vreme (dok nisam rešio da ga jednostrano prekršim!)
btw, ta gitara je završila pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima svoju karijeru!
zvanična verzija... Zvonko je, u Hendrix- stilu, razbucao prilikom neke pijanke...
tako smo mi sviruckali... ja sam voleo da skidam melodije, Zvonko je voleo više akorde …
bližio se prvi nastup …
na gitarijadi u našem gradu
9. maj 1983. imao sam gitaru dva i po meseca... hehehe..
kako smo bili oduševljeni kada nam je jedan tip pokazao SMOKE ON THE WATER ... he he …
na 6-toj žici : 0-3-5 0-3-5-5 0-3-5 3-0 ... hehehe … da je bar bilo (drugi deo) 0-3-6-5 ...
ali mi se nismo žalili ni ovako (kasnije smo se ponovo oduševili kada smo to isto odsvirali na dve žice ... tzv. "četvorke" ...)
dakle..
došlo vreme gitarijade '83..
mi rešili da nastupimo
odlučili smo da sviramo "kosovski božuri" od “YU grupe”
DACI- ritam gitara
ZVONKO- solo gitara
JA- bas
STOŠKA- bubnjevi
e , sad ...
imali smo tri akustične gitare (najnižeg kvaliteta) + nekoliko primeraka "Bazara" (ženski časopis)...
kakve sad veze imaju "Bazari"? hehehe ..
pa to su nam bili ... doboš, činela, kontra-činela i sve ostalo što čini set bubnjeva!
Dacijeva sestra je , srećom , čuvala stare brojeve , onako bezveze , pa nam ih je rado ustupila. Palice smo imali.
tako smo mi održali par "proba" ...
9.maj 1983.
gitarijada...
nije bilo polufinala ...
(ali je od sledece gitarijade uvedena mala selekcija pre početka , da bi se blokirao nastup preterano gluvima...
kasnije i pravo polufinale ... a, mislim da smo i mi doprineli tome)
elem, sećam se kako sam se ,dzvirnuvši malo kroz vrata i videvši masu ljudi ... (prepuno je bilo)... uplašio
samo, bilo nas je četvoro , pa nisam mogao da pobegnem i ostavim kolege bez "BASISTE"...
došao je red i na nas...
izlazimo ...
meni neko od tehničara okačuje bas gitaru oko vrata ... pita me da li je ok kaiš (da li da podigne ili spusti gitaru)
ja , kao, ok je ... A, PRVI PUT sam držao bas gitaru u svom zivotu ... podešava zvuk ... pita me opet za mišljenje .. ja - ok je ...
Zvonko , koji je svirao solo , mislim da je uhvatio par puta električnu gitaru u ruke (od druga) ... nisam siguran ...
Daci- ritam gitara.. mislim da nije “hvatao” električnu ...
bubnjar , Stoška, je bio najopušteniji ... za***ant po karakteru ...
pokušao je da izvede neki "prelaz" na bubnjevima,prilikom "zagrevanja" , ali kako je prvi put u životu seo za bubanj ... polomio je jednu palicu ...
hehehe...
pošto je “malo” promašio razapetu kožu na dobošu i lupio po ivici ... (kako se vec zove to ...)
"odsvirali" smo , dok se publika smejala i zviždala ...
jedan iz komšiluka (ne baš blizak drug sa nama) se najviše zabavljao zviždajući i smejajući se , što mu nikada nisam u potpunosti oprostio...
mada ... objektivno ...
Zvonko je svirao pravi tonalitet za "kosovski božuri" ... Dm, valjda beše ...
Daci -ritam neki drugi tonalitet + pogrešni akordi
ja -bas ..u skladu sa ritam gitarom ... samo pogrešno u odnosu na melodiju ...
Stoška ... lupao je samo u doboš (+ nista nogama , naravno ...)
KAKO JE TO SVE ZAJEDNO ZVUČALO – J…. LI GA ... HAHAHA ...
dao bih mesec i po dana života da mogu da vidim snimak tog "nastupa" , koji nije uradjen , naravno ... (1983-ća ...)
posle su nas za***avali u komšiluku , ali nama nije bas smetalo jer ...
1. sve naši ljudi (+seste,kumovi, recimo)
2. samo nek se priča ... hhehehe .. napredni smo bili ...
kasnije se počeo koristiti čuveni moto (na estradi)- samo nek se priča ... pa, makar i dobro ! (mi smo to spontano shvatili)
na lokalnom radiju je u nedelju ujutro išla neka muzička emisija gde su nas POMENULI... EJ !!!
neko je čuo to od komšija-drugara ... ispričao nam i … ulepšao nam zivot ...
medjutim , vrhunac sreće je za nas bio kada je u lokalnom nedeljnom listu, u članku posvećenom gitarijadi, pisalo ... i ovo :
"... bilo je i bendova koji nisu umeli da izvuku ni nekoliko akorda ..." i navedena su imena ČETIRI "benda" ..
a, medju njima NISMO BILI i mi .... [ čuvam taj broj još uvek]
hehehe...
pisalo je još … citat (pamtim hehehe) :
"grupa ***** je izvela kompoziciju KOSOVSKI BOŽURI. Da nije bilo lošeg vokala, ova kompozicija bi , sigurno je, zvučala mnogo bolje"
dobro , mi smo za***avali našeg "lošeg vokalnog" ... kao , upropastio nas je ...
mada .. pevanje je bio poslednji razlog za smejanje ... taj "novinar" nije imao pojma o muzici kad nas nije ljudski ispljuvao
(moguće je da su to pisali gimnazijalci - smer žurnalistika ...)
pa, ja se stvarno nisam potrudio da odslušam ostale , al' mora da su se mnogo trudili ako su zaista uspeli da nas "nadmaše" ...
a, mi smo , naravno, napravili računicu ...
bilo je 14 grupa ... 4 gore od nas ... znači ... ZAUZELI SMO IZVANREDNO DESETO mesto
odlično za prvi put ...
sviraćemo opet, kad nismo najgori ...
a vanredna gitarijada je najavjena uskoro ... avgusta , čini mi se ...
e, sad se stvarno nije moglo više bez nas …
)
