BILJEŽNICA ROBIJA K.

[zaphodia]

Kad bi jos neko pronasao TELETINU Djermana Cice Senjanovica.Cini mi se da on sada vodi neku nocnu emisiju u Splitskom studiju Radija Hrvatske.A Cico je,zaista,prva liga...

Malo je ov d topik ali je geografsko porijeklo isto. A i Cicu volim jednako kao Robija. Slobodna Dalmacija bez Cice je ka rožata bez jaj'

Centralističke šape

Piše Cico SENJANOVIĆ

JAHTE
srida, 6. 4.
Ako izuzmemo one šatore i kaveze po Rivi, onde od Podrumi do Marmontove, i ono šta su nas zbili ka ovce u tor, onda se o ovome sajmu brodi more govorit samo u superlativima. Došlo je jedno jako industrijsko, elektroničko, dizajnirano doba. Doba poduzetničkoga uzleta, najmodernijih materijali, s propelama šta se vrtu ka lude, i sve je to dovelo do eksplozije brzine, lipote, konfora, a šta je najvažnije, i do eksplozije raskoši. I onda njih dvadesetak u Split diktiraju tempo. To su ovi šta su svojin znanjen, sposobnošću, znojen i pameću učinili velike pineze. Sad oni s metron u ruku šetaju po spliskin lučicama. I ako vidi da je Ljubo kupija jahtu od 27 metri, on će sutra poslat narudžbu za jahtu od 28. Neće ić odma na 30, nego će metar po metar vadit suparniku mast. Lipo je da ima takvoga svita. Na njima počiva razvoj i napredak. Po meni bi sve stalo. Ja kad vidin u novine oni prilog o autima, ja to kompletno priskačen. Ne zato šta ne bi volija imat lipo auto, recimo jednoga velikoga džipa, od stotinjak iljad euri, pa odozgar djelovat sigurno i moćno, nego zato šta mi je to nedostupno, pa šta ću sam sebi nabijat komplekse.
A jahta, e to je već druga stvar. Na jahte san slab. Oduvik su prava gospoda imali jahte. S posadon. Ne triba ih puno. Dva-tri člana. Da ima ko vezat brod, očistit, navigavat, pogledat makinju, skuvat i servirat. A to serviranje da bude po krmi. Ono kad se krmon vežeš u porat. Stol sa bilon tavajon, lipe čaše, dupli pjati, srebreni beštek. Iz terine ti izvadi jednoga osrednjega lubina, pa polako jiš, pljuckaš drače, on ti toči čuveno vino, brišeš čunku tavajolon i zamišljeno gledaš u daljinu. A svit prolazi, gleda te i misli: “Blago mu se.” E, to — blago mu se — vridi svih onih pinez šta si ih da za jahtu. I za sve one četri ure šta je prosječno misečno koristiš. I zato je dobro da ima ovi sajam brodi. Da narod masovno nagrne u ovu tvornicu snova. Da ima čemu težit, da zna zašto će radit i da se ima čemu nadat. I kad se zaustavi kod koje jahte šta mu je baš ono u srce, da može uć u salon, sest na fotelju i reć: “Imat ću te kad-tad!” I odma mu je život dobija smisal. Pri se govorilo dici: “Ajde, ako budeš dobar, odvest će te pape na Rivu da gledaš kako gosposka dica ližu sladoled.”
A sad su nan misto sladoledi doveli jahte.
BRDA
četvrtak, 7. 4.
Je nama u Split lipo! I jednostavno. Da si najveći tukac, naučija bi ova tri brda. Ustvari, tribaš znat samo Marjan, jer je to naše jedino splisko brdo. A ona dva Kozjak i Mosor, to je fakultativno. To je za one šta oćedu odgovarat za pet. Za one ambicioznije. Bidna ona rimska dica. Njima cili život prođe, a da ne nauču onih sedan brdi. Znan ja koliko san se mučija dok nisan naučija sedan Kaštili, a sad mlijen ka papagalo: “Sućurac, Gomilica, Kambelovac, Lukšić, Stari, Novi i Štafilić.” I još, za zadivit prisutne, dodan i Nehaj. Prije koji misec san čita kolumnu Jovana Hovana u listu “Novinar”, di on fali Boru Vučkovića kako zna nabrojit svih sedan rimskih brežuljaka. Ja san mislija da je to nemoguće, i kad san trefija Boru u Zagreb, ja ga pitan: “Je li to istina?” Boro mi govori da je. Ja vrtin glavon, a onda mu se izvinen i rečen da bi to volija provjerit. Boro se uvati za palac i reče: “Kapitolin”, onda takne kažiprst i reče: “Palatin”, i sve tako prst po prst, nareda još Aventin, Celin, Eskvilin, Viminal i Kvirinal. Najiskrenije sam mu čestita. Ko je meni kriv. Dok san ja ka lude trča za balunon i plaska se po Bačvicama, Boro je ulaga u sebe. Učija i usavršava se, i eno ga je sad Mesić uzeja za savjetnika.
E, pa kad mu je već savjetnik, nek mu reče da mu je i ti naš Marjan dil Splita. I da su Bačvice, Firule i Žnjan isto dil Splita. I samo zato šta su uz more, Split s njima ne smi upravljat. Nego država. Mi se jidimo na gradske poglavare, a oni o ničemu ne odlučuju. A kad je Kramarić u Sabor predložija da se Split, Rijeka i Osijek izjednaču sa Zagrebon i da počnu sami sobon upravljat, tamo su mu se stali smijat ka zadnjemu redikulu. Evo će brzo lokalni izbori. Sve se mislin bi li osta doma. Ili to, ili glasat za one koji će nas izvuć iz centralističkih šapa.
Ajde, Boro, budi drug. Šapni mu malo o tin šapama.
NAGRADE
petak, 8. 4.
Danas je bija Papin sprovod. Gleda san od početka do kraja. Baš je bija spektakl. I tako san to nekako doživija. Ka jedan veliki spektakl. Nije me ganulo. Nisan zaplaka. Nisan. Sve san to doživija ka isticanje moći. Ka pumpanje Crkve. Očekivat je bilo nešto jednostavnije, nešto skromnije, nešto kraće. Tri ure! Dobro nisu svi oni državnici poludili. Pa i oni kardinali. Sve su to ljudi od 80 godin. Prostata ne radi kako triba. Ne dihta. I kako su se uspili suzdržat. A opet, vajalo je osjetit i onu drugu dimenziju. Zajedništvo Svita. Želja za odavanjen priznanja dobroti. I ka da su se dogovorili, skoro svaki vjernik je drža oni transparent “Santo subito”. Je, zaslužija je.
A valjda to tako ide. Svaki čovik očekuje priznanje. Ili, bolje rečeno, društvo nagrađuje zaslužne pojedince. Onoga koji je ostavija traga. I Split daje nagrade. Između ostalih i onu za životno djelo. Ovu godinu su ih dali četri. Rekli su da će ih dat pet. Ima bit da je negdi zapelo. Kako uz sve nagrade idu i ćakule, tako se i ovu godinu svašta čulo. I to je ljudski. Ćakule, ogovaranja, nezadovoljstva, osporavanje, povriđene taštine, lobiji, kuloari. Iako na dugi rok te nagrade nemaju nikakvog smisla, jer ih bude na vagune, pa ih izi inflacija. Ipak ću spomenit dva imena. Oliver i Ivanišević. Već 4-5 godin se njihova imena pojavljuju među kandidatima, i nikako da ih Komisija ubode. A opet, ne vaja ni sumnjat u Komisiju. Ljudi imaju svoje kriterije. Njima više vridi jedan, da mu sad ne spominjemo ime, nego čovik za kojega zna cili svit. Kad je Davor Štambuk bija u Zimbabve, iša je u jedan nacionalni park, jedno 700 kilometri od glavnoga grada Hararea. I tamo, na recepciju, je bila karta svita sa zabodenin pribadačama, koje su označavale zemlje posjetilaca. Štambuk je reka onome: “Ajde, zabodi mi jednu u Hrvatsku, ali ovde uz more, jušto u Split”, a ovi se nasmije i govori: “Split, Split — Ivanišević!”
Znan, sad će ovi iz Komisije s pravon reć: “Nećedu nama crnci odlučivat o nagradama.”
MUDROST
subota, 9. 4.
S godinama ide i mudrost. Ili, iskustvo. Baš mi bude drago kad pročitan ovako neke životne savjete, a koji su se izlegli iz nagomilanoga iskustva. Čitan izjavu Jane Fonda kako triba njegovat duh, a ne tijelo. Kako je važno ono misaono, ono šta je u čoviku, a da izgled, lipota, zabava i pijanke, da je sve to nevažno. Eto, došla je pameti. U 65. godini. Izdala je knjigu i zgrnila miljune. E, ali je u knjizi potanko napisala šta je sve činila. Kako je grišila, kako se vatala, da bi na kraju zaključila da je sva ta zabava ništa, a da je duh sve. Bravo! Dok god je mogla, nije se prestajala seksat. I to se seksala di god je stigla, i kako god je stigla. I sve to u detalje opisuje. Kako se s trojicon u isti čas, di su je sve bužali, kako su je rastizali i potizali. A onda je odlučila stat i napisat knjigu. Baš me zanima koliko bi libri prodala da nije vjevericu stavila u izlog. Da je šiknila samu duhovnost. A, eto, može joj bit. U mladosti propuh, u starosti produh. Kad ja buden pisa knjigu na tu temu, dat ću joj naslov “Jebi se, mladosti”.
S duhon, dakako.
MILIĆ
nedilja, 10. 4.
Ne znan šta to Miliću triba. Najjači je na televiziju, i nijedan mu voditelj nije ni do kolina. Je li ga ko ucjenija? Je li mu ko naredija? U današnji Dnevnik on napada Britance šta su objavili kartu Hrvatske na koju su ono područje oko Knina označili sa Krajina, i onda dodaje: “To bi bilo isto kao kad bismo mi objavili zemljovid Hrvatske u kojoj bi bio i Zemun.” I dok on to govori na ekran se stvarno vidi karta NDH. I to baš danas, na dan osnutka NDH. Nego, to mu nije dosta, pa u Dnevnik daje prilog o pronađenin kosturima za koje se pretpostavlja da su to ostaci fratara iz Širokog Brijega, a koje su početkon 1945. pobili partizani. Ali, da će se to sa sigurnošću moć reć tek kad se završi DNK analiza. Dakle, moj Milić je s onon karton indirektno proslavija osnutak NDH, a sa ovin kosturima poručuje: “Vidite, mi smo korektni i danas ne slavimo ustaše i NDH, ali želimo napomenit da su partizani bili kurbini sinovi.”
Jebala vas korektnost!
BALUN
prvidan, 11. 4.
Sminilo Sliškovića! Dica mi popizdila. Da je Slišković Hajduka sa 6. mista doveja na prvo, i da zašto ga sad, kad još uvik ima tri boda prednosti, ne ostavu da dovrši posal. Govorin in ja: “Ima tu logike, ali ima jedan problem. Znamo da se liti kazaljke miču jedan sat naprid, tako da podne nije u podne, nego u 11 uri. Ili, ako uzmemo u obzir zakrivljenost zemljine balote i ta minjanja godišnjih doba, pa onda ka najvažniji argument možemo iznit ovo s nafton. Ko se nada da će barel bit priko 50 dolari? Ili, ova situacija oko Sirije. Mislin na ono šta Izrael ne želi napustit Golansku visoravan, a di je još Rusija, koja polako dolazi sebi i čeka svoj trenutak.” Oni me gledaju, izbuljili oči, ne razumu šta oću reć, a ja in onda objasnin: “Dico, u Štimca su sukno i nožice. Možemo mi sad pizdit šta nas je volja, on je svoje učinija. A ako i falije, ol mu je problem skupit svoj dil i proglasit stečaj. Neš ti mene stručnjaka, ali mislin da Sliškovića nije ni tribalo dovodit. Kad je dolazija, ja san napisa — Hajduku triba cili trener.”
Oni su me zagrlili i rekli: “Ajme, tatice, šta si ti pametan”, a meni je to bija jedan od najradosnijih trenutaka u životu.
CARINA
utorak, 12. 4.
Nakon likari, evo i carinici pritu štrajkon. Sad bi mogli krenit feratjeri, pa za njima pošćeri. Pritišću državni službenici, a država se brani kako zna i može. Likarima bi tribalo dat sve i još malo više, jer to koliko su oni morali učit i koji posal radu, to zaslužuje ne jednu, nego tri plaće. A kad san vidija da pritu carinici, uvatija me smij. Ne smin govorit paušalno, ali ono šta san čuja, boje bi in bilo ne čačkat mečku. Čuja san za Split, a ne virujen da je i drugdi bolje. Njihovi korisnici samo šta ne plaču. Ali, srićon da jurimo u Evropu, a brzo će i istočni susidi za nama, pa će sve granice bit porto franco. I šta ćete onda? Zato, zgrabite na brzinu ono šta još možete.
Odnosno, budite svoji.

[anais_nin]

KAPTOL TURS

Mi smo u školi imali sat vjeronauka. Nama je na satu vjeronauka bila ona sestra Melita iz Gospe od Cukra. Sestra Melita je stala ispred ploče i rekla je: "Kao šta znate, i ove godine katolička crkva za vas mladomisnike organizira izlet! Za iljadu i dvista kuna po osobi imate orgamiziran prevoz, plus teve i video u autobusu, plus dva noćenja u hotelu sa dvi i po zvjezdice, plus topli obroci, plus hladna marenda, plus prisustvo velikoj svečanoj svetoj misi na otvorenom... Sve u aražmanu Kaptol tursa! Mogućnost plaćanja u dvi rate!" Ona Nela Svinjogojstvo je pitala: "A di se ide?" Sestra Melita je rekla: "U Blajburg, naravski! Kao i svakog prolića!" Mulice u razredu su odvalile revijski pljesak i veselje. Ona pederica Sandra je rekla: "Ajme gušta!" Ona tuljanica Niveska je rekla: "Ajme super!" Ona balibanica Lidija je rekla: "Ajme ludilo!" Sestra Melita je mignila prema mulicama i rekla je: "A naravski dašmo usput skočit u šoping do Graca!" Tu je uletijo još luđi amplauz. Pederica Sandra je rekla: "Ajme gušta!" Tuljanica Niveska je rekla: "Ajme super!" Balibanica Lidija je rekla: "Ajme ludilo!" Sestra Melita je smirivala njih sa rukama i rekla je: "Okej, okej, znači odma se prijavite ko sve ide, a onda recite roditeljima da iljadu i dvista kuna mogu platit u dvi rate! To je sitna lovuša, jer pošto nam Kaptol turs daje specijalmi popust na vas mladomisnike... Jel sve kjaro?" Onda je moj drug Dino dignijo ruku iz zadnje klupe i pitao je: "A zašto se ne ide u Jasenovac?" Sestra Melita je zinila: "Di?!" Dino je rekao: "U Jasenovac! Zašto se ne ide u Jasenovac?" Svi rulja u razredu su okrenili se prema Dinu. Plus su mulice u njega gledale krvoločki na kvadrat. Sestri Meliti je uletijo lakši nekužitis. Ona je pitala: "Zašto bi se išlo u Jasenovac, jebate?" Dino je rekao: "Moj tata kaže da je crkva u totalnom kurcu kad uvik ide u Blajburg, a nikad u Jasenovac!" Tu je u razredu uletila tišina. Onda je mala Teica Dinu rekla: "Ja mislim da je tvoj tata u kurcu, a ne da je crkva u kurcu!" Sestra Melita je uletila: "Djeco! Pristojno se izražavajte! Niste u kur... ovaj, na ulici!" Onda je ona Nela Svinjogojstvo okrenila se prema Dinu i rekla je: "Ako idemo u Blajburg, onda idemo i u Grac u šoping! A ako idemo u Jasenovac, diš onda u šoping, a? U neku selendru ili prašumu?" Onda je moj drug Dino rekao: "Koliko sam ja skužijo, ne ide se u Blajburg zbog šopinga!" Nela je pitala: "Nego zašto?" Dino je rekao: "Zbog stratišta!" Ona tuljanica Niveska je skočila: "Kakvog stratišta, jebate led?! Jesi ti malo bolestan?!" Dino je rekao: "Lipog stratišta! U Blajburgu je bilo stratište, ako nisi znala!" Niveska je piljila u Dina sa jezom i hororom. Onda je ona pederica Sandra njemu rekla: "Pa šta se sad praviš pametan! Saćemo pravit veliku filozofiju je li se ide zbog stratišta ili zbog šopinga! Isti kua, glavno da se ide!" Tu su mulice uletile sa bukom i galamom da tako je i da bravo Sandra. Samo sestra Melita je njih smirivala sa rukama i rekla je: "Nije, nije, u pravu je Dino... U Blajburgu je, djeco, bilo strašno stratište! Tisuće naših mučenika je tamo mučki pobijeno! I baš zato idemo tamo! Da prisustvujemo svečanoj svetoj misi na otvorenom!" Onda je moj drug Dino rekao: "Je, al moj tata kaže da ako je bilo stratište u Blaburgu, onda je bilo i u Jasenovcu!" Sestra Melita je raširila ruke i rekla je: "A ne znam ti ja to! Nisam baš verzirana za povjest i zemljopis!" Dino je rekao: "Je, je, bilo je! Moj tata kaže da je stoposto tako!" Sestra Melita je rekla: "E, i? Kakvi je onda problem?" Dino je rekao: "Moje pitanje glasi - ako nas crkva vodi na svetu misu u Blajburg, zašto nas ne vodi i u Jasenovac?" Onda je mala Teica zadrečala: "Zato šta je stratište u Blajburgu bliže prodajnim centrima, eto zašto!" Balibanica Lidija je zaskričala: "Tačno! Tamo je bila koljačina na boljoj lokaciji!" Samo sestra Melita je zavikala: "Dosta, djeco! Dosta!" Onda je ona pogledala prema Dinu i rekla je: "Toš stvarno morat pitat Kaptol turs, a ne mene!" Dino je rekao: "Nou frks! Ja znam šta je meni tata reka da uradim!" Sestra Melita je pitala: "Šta ti je rekao?" Dino je rekao: "Ako se ne ide u Jasenovac, ja ne idem u Blajburg!" Onda sam ja doviknijo iz klupe: "Ne idem ni ja!" Onda je onaj Kane Šteta rekao: "Ne idem ni ja!" Onda je onaj flomić Boban rekao: "Ne idem ni ja!" Onda je onaj Rino Sajla rekao: "Ne idem ni ja!" Onda je ona tuljanica Niveska zveknila sa pernicom po klupi i dreknila je: "A to je zato šta ih kuri bolac za šoping, eto zašto!" Nela Svinjogojstvo je viknila: "Tačno! Oće zajebat nas šopingašice! Oće da se ide na izlet u selendre i prašume, da se mogu igrat na ustaša i partizana!" Mala Teica je skriknila: "Sve su unaprid smislili, banda muška!" Onda je sestra Melita svom forcom krehnila sa dnevnikom po klupi. Ona je viknila: "Ne možemo se ovako djelit kod ovako važne stvari!" Mi smo svi zašutili. Sestra Melita je rekla: "Umisto da budemo svi jedinstveni i zajednički, tu nastaju podjele i razdori!" Mi smo u tišinčugi piljili u nju. Sestra Melita je rekla: "Moraću časkom telefonirat fra Ivi, da on rekne kako da rješimo ovaj problem!" Onda je sestra Melita izgibala iz razreda. U razredu je opet uletila karačina i deračina između nas muškića i njih ženskica. Mi smo njima vikali da su blajburške đikače. One su nama vikale da smo jasenovački pederinjosi. Samo onda je za pet minuti sestra Melita se vratila u razred. Ona je stala ispred ploče i nasmješkala se. Onda je rekla: "Sve je u redu, djeco! Problem rješen!" Mi smo gledali u nju sa tupajom od nekuženja. Ja sam pitao: "Šta to znači?" Sestra Melita je rekla: "Znači da su otvorene obe opcije!" Nela Svinjogojstvo je pitala: "Kako obe opcije?" Sestra Melita je rekla: "Lipo! Službeni stav crkve je da vas neće tirat da idete na izlet samo na jedno misto! Nego možete birat!" Moj drug Dino je pitao: "Kako birat?" Sestra Melita je rekla: "Ko ne ide na misu u Blajburg, završiće u Jasenovcu!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

NEĆEMO MATURU!

Ja sam doma kod kuće se spremao za učeničke demostracije. Moji mama i tata su meni pomagali u spremanju. Mama je meni rekla: "Puno mi finćukasto izgledaš, jebemu miša! Čista košulja, ispeglane gaće, sve je to nekako... Slabo si opasan, razumiš?" Onda sam ja sa rukom uzeo malo pepela iz čikopelnice i razmecao sam po košulji. Plus sam uzeo malo zemlje iz pitara sa fikusom i razmeljao sam po gaćama. Ja sam pitao: "Jel ovako bolje?" Mama je rekla: "Dosta bolje, dosta!" Onda je tata razmecao prste po pepelu i nacrtao mi je friže po obrazima. Tata je rekao: "Ovako je još bolje! Moraš bit opak, razumiš? Ono, krvoločan! Vlast se mora usrat od straja kad te vidi! Jel bereš?" Ja sam rekao: "Berem! Moram bit opak i krvoločan!" Tata je rekao: "Je, al ne smiš imat tako blekastu facu! Keseriš se bezveze, jebemu miša! Moraš namistit opasnu facu! Ti si ljut i bjesan, razumiš, surov si za popizdit! Kad te vide moraju im se trest kolina!" Ja sam stisnijo zube i oči i pitao sam: "Jel ovako?" Tata je rekao: "To je već masu bolje! Dosta si ružan i neugodan!" Mama je rekla: "A da mu vežemo traku oko glave, a?" Tata je rekao: "U, to bi bilo prva liga! To će mu dat oni ratnički mot!" Onda je mama uzela jednu tatinu staru kravatu i vezala mi je oko glave. Roditelji se mene gledali. Ja sam opet stisnijo zube i oči. Mama je rekla: "Dobro izgledaš, čoviče! Izgledaš turbo opako! Ja mislim da će ove na vlasti uvatit proliv kad te vide!" Tata je rekao: "Je, al sad se još moraš dobro nabrijat! Ne smiš nespreman ić na ratište!" Ja sam njega pitao: "Kako misliš, nabrijat?" Tata je rekao: "Lipo mislim, moraš se turbo nabrijat, čoviče! Ti si bjesan, ti si ljut, ti si krvoločan, pun ti je kurac svega, žigericu ćeš im izvadit... Razumiš? Moraš bit nabrijan ka tempirana bomba!" Ja sam pitao: "Ka tempirana šta?" Tata je rekao: "Bomba! Ka tempirana bomba! Šta me opet tako blekasto gledaš, jebemu sveca?" Ja sam tatu gledao sa lakšom tupajom. Tata je rekao: "A štaš vikat?" Ja sam pitao: "Šta bi vika?" Tata je rekao: "Pa moraš nešto vikat, čoviče božji! Neš ić na demostracije bez da se dernjaš i urlaš!" Ja sam rekao: "A to, pa vikaću neke parole..." Tata je rekao: "Da čujem!" Ja sam pitao: "Sad odma?" Tata je rekao: "Da čujem!" Ja sam malo nakašljao grlo i podviknijo sam: "Nećemo maturu!" Mama je dignila ombrvu i rekla je: "Molim?" Ja sam podviknijo: "Nećemo državnu maturu!" Tata je rekao: "Koju maturu, jebate irud?!" Mama je rekla: "To mi je totalno pičkasto, čoviče!" Tata je kreveljio se: "Netjemo-maturu, netjemo-maturu... pariš beba iz vrtića! Slabo, mlitavo, zakurac!" Mama je rekla: "Šta se spremaš toliko ako nemoš posrat vlast kako bog zapovida!" Ja sam rekao: "Ali kad su ovo demostracije protiv državne mature!" Tata je rekao: "Šta to ima veze! To je samo povod, razumiš, al triba im jebat mater zbog svega živog i neživog!" Mama je rekla: "Tako je! Triba im reć da su nam plaće takve da ne možemo živit ka normalni ljudi!" Tata je rekao: "Tako je! Triba im reć da su zadnja govna koja tlače ovi jadni i napaćeni narod!" Mama je podviknila: "Banda jedna lopovska i razbojnička!" Tata je podviknijo: "Bagra jedna korumplirana! Nakesali su se lovuše dok obični narod skapava od gladi i žeđi!" Mama je podviknila: "Koja je to vlast koja narod tretira ka zadnju stoku!?" Tata je podviknijo: "Ako smo ih mi birali, e bogamišmo ih mi i rušit! Nećemo se smirit dok ih ne pometemo sa vlasti!" Onda sam ja roditelje pitao: "Oćetel onda i vi sa menom?" Mama je pitala: "Di?" Ja sam rekao: "Pa na demostracije!" Mama i tata su prvo malo tiltali sa očima. Onda je mama rekla: "Oću kua! Još da me isprepička pandurija!" Tata je rekao: "Ili da me pitaju ličnu kartu! Nou ćens!" Mama je nasmjehuljila se prema meni i rekla je: "Mladi su naša budućnost!" Tata je rekao: "Sretan je narod koji ima ovakvu omladinu!" Ja sam piljio u roditelje sa ošamutom od nekužitisa. Mama je meni rekla: "Onda? Oćemol sad čut koju parolu?" Ja sam pitao: "Osim mature?" Tata je rekao: "Maturu smo već čuli, ko je jebe!" Mama je rekla: "Samo moraš bit opak i krvoločan, mišu!" Tata je rekao: "Nabrijan, nabrijan i samo nabrijan!" Onda sam ja stao nasrid primaće sa raširenim nogama. Onda sam ja stisnijo zube i oči da izgledam surovo. Onda sam ja viknijo: "Doli vlast! Nećemo više radit za ovakve male plaće! Dok se vi bogatite i kesate si lovušu, bando jedna banditska!" Tata je gledao u mene sa raširenim očima i rekao je: "Dobro je to, čoviče! Nije loše, nije loše!" Ja sam opet dreknijo: "Narod živi ka stoka, a vi mu još poskupljujete kruv i mliko! Sram da vas bude i stid! Skinite nam se sa vlasti, lupeži jedni korumplirani!" Mama je zapljeskala i rekla je: "Bravo, mišu moj, bravo! To zvuči pluskvamperfa!" Ja sam viknijo: "Jesmo li se mi zato krvavo borili za ovu zemlju da nas razbojnici gaze i tlače, a!? Pa krvi ćemo vam se napit! Žigericu ćemo vam izvadit! Pomešćemo sa vama ulice!" Tata je stisnijo šaku i rekao je: "Uooaala šta im ga je zavida! Uooaala šta je ovo dobro, čoviče!" Ja sam arlauknijo: "Doli premijer i ministri, pizdalivam materina, dabivam pizda materina!" Mama je rekla: "Dobro, tu si malo previše oštar! To moraš malo ublažit!" Ja sam arlauknijo: "Doli premijer i ministri, pizdalivam mile matere, dabivam pizda mile matere!" Tata je raširijo ruke i rekao je: "Odlično! Odlično! Potpuno si spreman!" Mama je rekla: "Prva liga, mišu! Komotno moš gibat na demostracije! Osvjetlaćeš obraz roditelja!" Tata je rekao: "Dajem glavu da će cila vlada istog trena adbicirat!" Ja sam nasmjehuljijo se i pojurio sam prema vratima. Samo tata je za menom doviknijo: "Čekaj, čoviče! A trasparent?" Ja sam fljasnijo se po čelu i rekao sam: "U, jebate! Skoro sam zaboravijo najglavniju stvar!" Tata je rekao: "Naravski da je najglavnija! Tu mora bit ubitačna poruka!" Onda sam ja nabrzihen odgibao u svoju sobu po trasparent. Onda sam ja sa trasparentom vratijo se u primaću. Tu su se mami i tati raširile okice. Onda su se njima objesila usta. Na trasparentu je pisalo: "Renči, volim te!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

POSJETA POSLUGI

Onaj Kane Šteta je ugibao u Kerumovu poslugu. U Kerumovoj poslugi je on mrknijo tri tombleronice i gurnijo ih je u rebe. Onda je on spremao se da će zbrisnit. Samo onda je njega neko ćopijo za vrat. To je bijo onaj barba Tibor. Barba Tibor je novi poslovođa od Kerumove posluge. On je držao Kanu Štetu za vrat i keserijo se. Kane je gledao u pod sa komom i ošamutom. Onda je ona blagajnica teta Danči sa mobitela nazvala panduriju. Barba Tibor je stiskao Kanu za vrat i govorijo je: "Oš sad krast tombleronice, a? Oš sad krast, jebemliti sunce žarko?!" Teta Danči je keserila se i govorila je: "Oće kua, he-he, oće kua..." Onda su za deset minuta u Kerumovu poslugu ugibala dva pandura. Barba Tibor je gurnijo Kanu Štetu prema prvom murcu i rekao je: "Evo ga, ministar! Vodite ga drito u zatvor!" Murac je izbečijo oči od nekuženja i rekao je: "Molim?" Barba Tibor je rekao: "Evo vam ovog ministra, kažem! Vodite ga u bajbukanu!" Murac je pokazao sa bradom prema Kani i rekao je: "Koja ti je to spika, čoviče? Kako može klinac od devet godina bit ministar?" Barba Tibor je zarežao: "Ministar je, jebamu ja mater!" Murcu je uletijo novi nekužitis. On je barba Tiboru rekao: "Šta ti to pričaš, majketi?!" Barba Tibor je rekao: "Pričam ono šta sam stoposto siguran, eto šta pričam!" Murac je pitao: "Da je ovi pičkulinac ministar?" Barba Tibor je rekao: "Ministar je, nego šta!" Murac je pitao: "Pa otkud ti to, čoviče božji?" Barba Tibor je rekao: "Otud šta sam ga uvatijo na djelu, eto otkud mi!" Murac je pitao: "Na kakvom djelu?" Barba Tibor je podviknijo: "U krađi sam ga uvatijo, jel ti trebam nacrtat!? Zdipijo je majmun tri tombleronice i gurnijo ih u rebe! Da ga nisam navrime ćopijo mrknijo bi još nešto!" Murac je raširijo ruke i pitao je: "Pa je zato ministar? Zato šta krade?" Barba Tibor je rekao: "Nego šta je, jebamu ja mater?" Murac je rekao: "Pa valjda je oni koji krade lopov, a ne ministar!" Barba Tibor je rekao: "Ti ga zovi kako god oćeš! Za mene je on ministar!" Murac je gledao u barba Tibora sa zinutim ustima. Onda je vrtijo glavom i dizao je ombrve. Onda je on njega pitao: "Tebi je znači svaki lopov ministar, a?" Barba Tibor je rekao: "A ne! Nisam ja to reka!" Murac je pitao: "Nego šta si reka?" Barba Tibor je rekao: "Reka sam skroz obratno!" Onda je murac dreknijo: "Šta, da je svaki ministar lopov?! Jesi ti mene ovdi zva zato da me moš zajebavat, je li?! Da me moš malo prcat u glavu, a?!" Barba Tibor je utiho rekao: "Zašto bi te prca u glavu?" Murac je rekao: "E pa ne znam! Ja sam ovdi doša na tvoj poziv, a ti onda sereš narodnu vlast i ministre! Pa di to ima?! Kako da ja to svatim nego da me prcaš u glavu?!" Barba Tibor je zaškarpunijo se po faci i rekao je: "Šta ti je, čoviče, otkud ću ja ić panduriju prcat u glavu! Pa nisam papan, jebate!" Murac je podviknijo: "Pa šta onda oćeš od mene?" Barba Tibor je rekao: "Ništa, jebate! Samo da uhapsiš ovog ministra i vodiš ga u zatvor!" Murac je arlauknijo: "Ako ti je kra u poslugi, majmune, onda nije ministar nego lopov!" Barba Tibor je okrenijo glavu u stranu i rekao je: "Ti ga zovi kako god oćeš! Za mene je on ministar!" Murac je grickao donju usnu. Plus je došao malo ljubičast po obrazima. Plus je blago ispalijo na ganglije. On je gledao barba Tibora drito u facu i rekao je: "Ma vidi ti njega šta je nadrkan, jebate jarac! Ti si neki tvrdoglav čovik, a?" Barba Tibor je rekao: "I ti bi bijo tvrdoglav da ti ekipa svako malo napravi pomor po poslugi!" Murac je pitao: "Šta, češće ti nešto maznu, a?" Barba Tibor je rekao: "Dva do tri puta tjedno! Više mi je toga prepun kua!" Murac je raširijo ruke i rekao je: "Pa šta dižeš toliku dreku zbog par čokoladi, jebemu sveca! Dica su to, čoviče! Viš kakvo je vrime došlo! Ne bi ti niko kra po poslugi da im roditelji doma imaju dat za kupit čokoladu!" Barba Tibor je piljio u murca i strigao je sa ušima. Onda je on zarežao: "Oš ti hapsit ovog ministra ili neš?" Murac je podviknijo: "Eto viš kakvi si ti čovik! Mulci ti okradu poslugu, a ti sereš protiv ministara i narodne vlasti! Jure, jel ti ovo moš virovat?!" Tu je murac okrenijo se prema drugom murcu. Jure je vrtijo glavom. Murac je njemu rekao: "Ovo je bolesna zemlja, bogte jeba! Ovdi svak koristi svaku priliku da sere protiv vlasti! Niko ništa ne radi nego sere protiv vlasti! Kad nekog zgazi kamijon, on rekne - evo, satra me ministar! Kad neko dobije dite, rekne - evo, ministar mi napumpa ženu! Pa di to ima?! Ova zemlja je totalno ukurcu!" Jure je vrtijo glavom i mrmorijo je: "Ukurcu, ukurcu..." Samo barba Tibor je opet Kanu Štetu stisnijo za vrat i rekao je: "Nemam se ja šta sa tobom raspravljat! Mene samo zanima - oš ti njega hapsit ili neš?" Murac je rekao: "Pa viš da je to dite, čoviče! Evo, puknićemu mu dvi penkale, vratiće ti čokolade i bogte blagoslovijo! Nešmo ga valjda trpat u zatvor, dite je to!" Barba Tibor je podignijo bradu i rekao je: "Ti ga zovi kako god oćeš! Za mene je on ministar!" Tu je murac totalikus flipnijo na ganglije. On je rekao: "Okej, i za mene je..." Onda je on napečijo se barba Tiboru u facu i zarežao je: "Al onda mi nije obični ministar, nego mi je ministar unutrašnjih poslova! Jesi sad svatijo?" Barba Tibor je gledao sa iskobečenim očima i rekao je: "Nisam!" Murac je rekao: "E saš svatit, majkemi irudove!" Onda je on okrenijo se prema drugom murcu i rekao je: "Jure, aj zovni one mulce iz parkića da dođu u poslugu!" Onda je Jure skokom izgibao iz posluge. Onda se on za dvi minute vratijo skupa sa nama oškoprcima. Tu smo bili ja i moj drug Dino i Bešo Tablet. Mi smo bracki mahnili Kani Šteti u zarobljeništvu. Onda je murac nama rekao: "Ajmo, ekipa, skupite sa polica svaki po par čokoladi i bris vanka!" Tu smo mi u roku munja jurnili do police da mrknjavamo. Ja sam trpao u majicu dorinice sa punčom i lješnjacima. Dino i Bešo su hapali snikerse i rafaele. Barba Tibor je skočijo na prstima i podviknijo je: "Ama šta je ovo?!" Samo murac je njemu dreknijo: "Ti ne seri!" Plus mu je zamavao prstom ispred nosa da svati ga zaozbiljno. Onda je okrenijo se prema nama i rekao je: "Ajmo, ekipa, samo mirno i staloženo! Izaberite si čokolade, a kome se ne sviđa može mrknit i kojeg slaju iz frižidera! A onda kimba vanka!" Barba Tibor je škarpunijo se i podviknijo je: "Pa ovo je totalno ludilo, jebate!" Samo murac je njemu opet zamavao prstom: "Tebi sam reka da ne sereš!" Barba Tibor je zamuckao: "Pa oš mi... pa oš mi... pa oš mi molimte reć šta se ovdi događa?" Murac je njemu unjeo se u facu i rekao je: "Događa se sjednica vlade!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

PRIČA IZ ORDIMACIJE

15. svibnja, 2008.

Moj dida je došao sa Šolte kod nas doma kod kuće. Dida je došao jer pošto da ga boli zub i da mora ić u zubara. Onda smo ja i moj dida otišli kod one zubarke tete Danči. Teta Danči je mamina frendica još iz srednje škole. Mi svi obitelj popravljamo zube kod tete Danči. Samo je moj dida išao kod nje prvi put. Teta Danči je nas primila u ordimaciju i rekla je da raskomotimo se. Mi dva smo skinili jaketice i raskomotili smo se. Onda je moj dida pitao tetu Danči: "A jel se sićaš ti mene, ćerce, a? Ono kad si preprošlo lito navratila na Šoltu za povirit mi ćer?" Teta Danči se smješkala: "Sićan se, kako se ne bi sićala! Samo sam navratila na pet minuti do dvora! Ajme, famozan vam je oni dvor!" Dida je pitao: "A jel se sićaš šta sam te ja onda pita, a?" Teta Danči je uozbiljila se: "E toga se bogami ne sićan!" Dida je rekao: "Pita san te – ćerce, jel tebi ćaća u ratu bijo partizan ili ustaša?" Teta Danči je pljesnila rukama i rekla je: "A je, sitila san se! I onda san vam ja rekla da mi je ćaća bijo njemački oficir!" Dida je rekao: "Je, tačno, viš da nisi zaboravila... Samo još si nešto bila rekla!" Teta Danči je pitala: "Šta sam rekla?" Dida je rekao: "Rekla si da tebe u primcipu boli kurac za partizane i ustaše!" Teta Danči je porumenkila po obrazima i zamuckala je: "N bava kua? Ne mogu se toga sitit!" Dida je rekao: "Je, tačno si to rekla! Od čega sam ja zapamtijo samo da te u primcipu boli kurac za partizane!" Tu je teta Danči još luđe se zarumenkila po faci. Dida je rekao: "Jerbo kad neko kaže da ga boli kurac za ustaše, ja to odma zaboravim! Ali kad rekne da ga boli kurac za partizane, onda to lakše zapamtim!" Teta Danči je piljila u dida sa facom od grancigule. Onda je ona rekla: "Ma davno je to bilo! To je bila čista zezancija!" Dida je nasmjehuljijo se i rekao je: "Ma naravski! To ja samo onako spominjem, slučajno sam se sitijo!" Teta Danči se keserila i rekla je: "To je bila mladost ludost! Pustite vi moju šempjastu glavu!" Dida je rekao: "Ma naravska stvar! Šala, bruma i zezancija! Sve je za žive ljude!" Teta Danči je rekla: "Nego, oćemol mi na posal?" Dida je rekao: "Ajmo!" Teta Danči se izmaknila unatrag u ordimaciji da dida prođe i sidne u zubarsku katrigu. Dida je sijo i zavalijo je glavu u naslon. Teta Danči je stavila zelenkastu gazu preko nosa i usta. Plus je navukla na ruke bjele gumene rukavice. Onda je ona dida pitala: "Jel vas jako boli zub?" Dida je rekao: "Boli, boli! Prilično jako!" Teta Danči je pitala: "A koji vas boli?" Dida je rekao: "Boli me šestica gori livo i četvorka doli desno!" Teta Danči je klimnila: "Okej, sašmo to malo pogleat!" Onda je ona uzela kukicu i ogledalce i rekla je mom didi da razjapi usta. Dida je razjapio ih turbo dizel. Onda je teta Danči po didinim ustima čačkala sa kukicom i gledala je sa ogledalcom. Ona je rekla: "A je, bogami, evo na šestici jedna crna tačkica! Biće se stoposto uvatijo karijes!" Onda je ona lupnila sa ogledalcom didi po zubu i pitala je: "Jel vas to žiga?" Dida je rekao: "Žiga za popizdit!" Teta Danči je rekla: "Okej, okej, sašmo pogleat četvorku..." Onda je ona dalje čačkala sa kukicom i gledala je sa ogledalcom. Dida je ležao sa razjapljenim ustima i piljio je u reflektor. Onda je teta Danči odskočila unazad i podviknila je: "Srceliti irudovo, pa šta je ovo?!" Dida je pogledao sa čudilom i pitao je: "Kojo?" Teta Danči je rekla: "Pa ovo je gebis, čoviče božji!" Dida je pitao: "Kojo?" Teta Danči je podviknila: "Gebis! Imaš gebis, čoviče božji, a govoriš da te boli zub!" Didi je opet uletila tupaja: "Šta ti je to gebis, jebate jarac?! Koji ti je to jezik? Misliš ako si likar da moš govorit tunguzijski?!" Teta Danči je viknila: "Dentjera! Proteza! Kako oš da ti reknem?! Nosiš dentjeru, a doša si popravljat zub!" Dida je raširijo ruke i rekao je: "Pa kad me boli!" Teta Danči je rekla: "Ne može te bolit, jebaga svetac! To su ti sve falši zubi, dentjera ti je tuto kompleto! Nema šanse da te boli!" Dida je rekao: "Valjda ja znam kad me nešto boli! Neš me ti učit!" Teta Danči je stavila ruke na kukove i gledala je u dida sa raskobečenim očima. Onda je ona pitala: "Jestel vi dva tu došli mene zajebavat, a? Aj priznajte pošteno?" Dida je rekao: "Koja ti je to spika? Zašto bi ja dolazijo u zubara zajebavat se? Pa nisam degenerik!" Teta Danči je rekla: "E pa neam pojma! To vi morate znat zašto ste došli!" Dida je rekao: "Doša san popravit zube, jebaga led!" Teta Danči je podviknila: "Pa ne dolazi se u zubara popravljat zube kad se nosi dentjera! Jel to iko normalan radi?!" Dida je rekao: "Dobro, mogu ti onda ostavit dentjeru da popravljaš, a da ja pođem ća! Ošmo tako?" Teta Danči je prosikćala: "Ali zašto bi popravlja zube kad nosiš dentjeru, to te ja pitam?!" Dida je podviknijo: "Zato šta me bole, ženska glavo, lipo san ti reka dvista puta!" Teta Danči je dreknila: "Šta si tako nedokazan, čoviče božji! Ne može te bolit nešto čega nemaš!" Dida je rekao: "Je, a sad se siti kako je tebe bolijo kurac!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

CHILDHOOD BLUES
22. svibnja, 2008.

Renči je rekla:

Kako je sve besmisleno... Kako je sve totalno bez veze... Kako je život jedna bezvezarija na kvadrat...

Ja sam rekao:

Lakrmdija, čoviče... Život je jedna obična lakrmdija... Nije čudo šta mladići i djevojke naših godina postaju darkeri i ovisnici o drogama...

Renči je rekla:

Pa šta moš nego postat darker kad je sve totalno besmisleno... Ja uopće ne kužim kad neki seru da su hepi...

Ja sam rekao:

Kakoš kužit, čoviče, danas samo degaši i papani mogu bit hepi... Život je ukurcu... Ko ne kuži da je život ukurcu, taj je totalikus ukurcu...

Renči je rekla:

Evo sašmo štrebat za završit treći razred, pa onda još pet godina štrebat za završit osnovnu školu, pa onda još četri godine štrebat za završit srednju školu, pa onda još sto godina štrebat za završit faks... I šta onda?... Ondaš bit nezaposlen... Šta bi onda sad mora štrebat za bit sirotinja i jadnik...

Ja sam rekao:

Kako je tek meni, čoviče, ja nikad neću završit treći razred...

Renči je rekla:

Ma neću ni ja, kuri me bolac... Ionako nema šanse da bi me roditelji mogli poslat na faks, mama je domaćica, a tata je prošli misec osta bez posla...

Ja sam rekao:

Moji roditelji rade, al su turbo bolesnici...

Renči je rekla:

Pa i moji su bolesnici, nema šanse da nisu...

Ja sam rekao:

Moj tata dođe doma, skine se u sokolsku majicu, izvali se na trosjed i otvori malo ožujsko... Pa jel to može bit uzor jednom malom dječaku?... Jer ako će i meni sutra bit đir da drinkam malo ožujsko i rutajem po kući, onda bolje da nikad ne odrastem do tog đira...

Renči je rekla:

Naravski da je bolje... Isto kao moja mama šta hoda po kući sa vinklerima i probužanim hulahopkama... I prodaje mi spiku da najbolje mi se udat za nekog lovaša šta vozi bendžu i tata mu je mafijozo... Pa jel to može bit uzor jednoj maloj djevojčici?... Jel ti mene, Robi, moš zamislit da hodam po kući sa vinklerima i sa probužanim hulahopkama?

Ja sam rekao:

Nou ćens... A naročito ne mogu zamislit da udaš se za nekog lovaša šta vozi bendžu, jer pošto bi onda ličila na zadnju kravu i kuravu...

Renči je rekla:

Ali roditelji danas uče žensku dicu da budu krave i kurave, jel bereš... Pa viš da moja mama meni to otvoreno govori, ono, budi zadnja đikača i uvali se mladuncu od mafijoza... A onda opet kužim i nju, jer pošto ujutro ne može skupit đengi za kupit kruv i mliko, naravski da joj je koma... Život je ukurcu, čoviče, život je totalno ukurcu...

Ja sam rekao:

Budućnost nam je turbo sjebana, čoviče...

Renči je rekla:

Naravski da je sjebana... Jerbo nema ništa u šta bi se mi mladi mogli ugledat, razumiš... Škola je koma, roditelji su koma, crkva je koma...

Ja sam rekao:

Crkva je koma na kvadrat, crkva je đizez krajs...

Renči je rekla:

I kad promisliš kakvi mi je život sad, i kakvi me još čeka, ono, dođe mi depra, čoviče, dođe mi za lagano izrigat... I šta bi sad trebala štrebat za imat bolje ocjene, šta, da sutra mogu lakše ostat bez posla... Da učim u korist svoje propasti... Ili da imam nekog muža bolesnika šta ću mu čuvat dičicu i kuvat, da im nemam za kupit kruva i mortadele, ono, da izgledam ka moja mama sa vinklerima i izbužanim hulahopkama... Pa jel to nije za ubit se, pitam ja tebe?

Ja sam rekao:

Je, Renči, je... Evo ja naprimjer primjera kad porastem mogu samo postat propalica, ali pošto sam već sad propalica, onda ne mogu ni to postat, jer pošto sam to već sad, bereš...

Renči je rekla:

Pa to ti govorim, nema nikakvog napretka... Ništa ne ide ap, nego je sve daun... Život je mrkla mrakuša, čoviče... Ja bi sad najrađe odma postala drogašica, majkemi mile, ono, šutala bi se sa heroinom, kokainom, mezaninom... Samo ne mogu postat ni drogašica, jer pošto nemam đengi za heroin, jel kužiš...

Ja sam rekao:

Renči, ja ti bez frke mogu nabavit heroin za sitnu lovušu...

Renči je rekla:

Dobro, to sam rekla samo fingurativno...

Ja sam rekao:

Ma kužim, samo kažem da mogu ti ja fingurativno nabavit šta god oš za sitne đenge...

Renči je rekla:

Radi se o tome da je sve besmisleno, razumiš... Ništa nema nikakvog smisla... Ova zemlja je jedna, jedna... jedna sektička jama u kojoj mi mladi samo trunemo...

Ja sam rekao:

Super si to rekla, Renči... Trunemo u sektičkoj jami skupa sa gljilim pomidorima i korama od banana...

Renči je rekla:

I još te svako živ svrdla u ganglije, budi ovakva, budi onakva, koma živa... Jel da budem ka moja mama?, pa to mi je brrrr-brrrrr... Jel da budem ka učiteljica Smilja?, pa to mi je ajme majko... Jel da budem ka sestra Melita?, pa to mi je božezakloni i sačuvaj... Najrađe bi ih sve prebrisala gumicom, ono, odjebite od mene u skokovima... Nemojte mi srat, ja sam sa devet godina skužila svu dubinu megzistencijalnog očaja...

Ja sam rekao:

Čega?

Renči je rekla:

Megzistencijalnog očaja.

Ja sam rekao:

Tačno, i ja sam isto...



Renči je rekla:

Ali zato svi svrdlaju u mozak, čoviče, svi su za popizdit pametni... Kuri ih bolac šta smo mi svi u totalnom daunu... Cila mladež im je u daunu, jebate, niko živ nije u apu...

Ja sam rekao:

Samo degenerici mogu bit u apu, to je skroz jasno... Ko god ima tri čiste taj je u daunu, a ako je u apu, onda to samo dokaziva da je debil...

Renči je rekla:

I nigdi nekog svitla u tunelu... Da se bar nečemu moš nadat... Da ima bar nešto zašta se moš uvatit, bar neka slamčica... Al zašta da se čovik danas uvati, pitam ja tebe?

Ja sam rekao:

Ja isto ne znam... Iako mi se koji put učini da znam...

Renči je rekla:

Zašta, Robi, zašta?

Ja sam rekao:

Ja bi, Renči, najrađe tebe uvatijo za limun...

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

FLEKA NA PLAFONU
29. svibnja, 2008.

Moj tata je iz banja viknijo: "Šta je ovo, jebate?" Mama je iz kužine dogibala u banju. Tamo je na plafonu bila žuta mača srednje veličine. Mama je rekla: "Vidi bogati, fleka na plafonu!" Tata je gledao u plafon i rekao je: "Ali pogleaj kakva je, majketi! Ista Hrvacka!" Mama je rekla: "Daj, čoviče, tebi je samo Hrvacka u glavi! Imaš karirani mozak, jebate! Sad ti i svaka mača sliči na Hrvacku!" Tata je rekao: "Ama zagledaj se malo bolje, ženska glavo, tačno naše granice! Viš ova izbočina, i ovo ovde ka otočići, i ovi ovde rog... Meni baš sliči na Hrvacku!" Mama je rekla: "A meni sliči na sranje!" Tata je podviknijo: "Evo ga! Čim se spomene Hrvacka tebi je to sranje! Pa nemoš tako, jebemu jarca! Pa to je isto abnormalno!" Mama je rekla: "Ama govorim ti da je ova fleka na plafonu od kanalizacije! Gori od onih Bezmalinovića!" Tata je gledao u plafon. Onda je on rekao: "Stvarno, jebate! Tačno im je školjka od zahoda iznad... Znači, ova Hrvacka, to je sve od... a?" Tata je gledao u mamu sa lakšim očajom u očima. Mama je zaklimala glavom i rekla je: "Ma naravski, to se biće sve zaštopalo i onda curi! Ove cjevi su ionako od prije trista godina! Zaštopalo se sto posto i onda se fonja cidi!" Tata je vrtijo glavom i rekao je: "Kako se neće zaštopat, jebate led! Pa općepoznato je koliko Bezmalinovići mogu srat!" Mama je klimnila i rekla je: "A je, oni baš previše seru!" Tata je rekao: "Seru do neumjerenosti, čoviče božji! Ja svako dvi minute čujem kako se odozgo stropoštava lavina!" Mama je rekla: "Je, je, svak živ kaže da se ništa ne može usporedit sa tim koliko Bezmalinovići mogu srat!" Tu je tata naperijo kažimprst u zrak. Onda je okrenijo se prema mami i pitao je: "Ali zašto seru protiv nas?" Mami je uletila zbunjoza od nekužitisa. Ona je pitala: "Kako to misliš?" Tata je rekao: "Pa viš da je nama fleka na plafonu, bogati! Logično pitam - zašto Bezmalinovići seru protiv nas?" Mama je nasmjehnula se i rekla je: "Ne seru protiv nas, mačak, nego seru nizbrdo, razumiš! A onda ispada da seru protiv nas, zato jer smo mi ispod njih! Kapito?" Tata je opet naperijo kažimprst u zrak i rekao je: "A zašto smo mi ispod njih, to ja tebe pitam?" Mama je zinila: "Molim?" Tata je sa naperenim kažimprstom ponovijo: "Pitam, zašto smo mi ispod njih?" Mama je rekla: "Šta je tebi u glavi, čoviče? Šta to brbotaš?" Tata je rekao: "Ništa ne brbotam nego lipo pitam! Šta su oni bolji od nas da bi bili iznad nas! Aj reci pošteno, jesul oni išta bolji od nas?" Mama je rekla: "Nisu, oni su gori od nas! A mi smo doli od njih!" Tata je rekao: "E, pa to ti i govorim! Mene to totalno raspižđuje! Uvik oni šta su gori seru na one šta su doli!" Mama je raširila ruke i pitala je: "Šta ti je tu nelogično, jebate?" Tata je rekao: "Nije mi nelogično, nego mi je nepodnošljivo! To više ne mogu izdržat, razumiš, pukniću ka cvrčak!" Mama je stisnila oči i rekla je: "Čekaj malo, čekaj... Jel ti to sad govoriš o Bezmalinovićima ili onako općenito?" Tata je napečijo bradu i rekao je: "Onako općenito!" Mama je dreknila: "Pa šta me jebeš sa općenitostima, krembilu, dok ja mislim kako da se rješimo ovog sranja na plafonu!?" Tata je stavijo ruke na kukove i pitao je: "Šta, tebi nije nepodnošljivo da oni odozgo uvik seru po nama doli?" Mama je viknila: "Pa seri i ti po njima! Ko ti brani!" Tata je zacijukao: "Ali kako, pitam ja tebe? Kako?" Mama je arlauknila: "Skupi petlju, čoviče! Skupi petlju, ka pravi muškarac, i seri protiv vlasti! Nemoj samo kukat i cvilit! Znam masu faca šta seru protiv vlasti non stop! Al to su pravi muškarci, čoviče! To su face, a ne pičkice ka ti! Da si muško, da imaš petlje, onda ne bi tu cmizdrijo i slinijo, nego bi sra protiv vlasti ka i drugi pravi muškarci!" Tata je gledao u mamu sa ošamutom. Onda je on raširijo ruke i rekao je: "O kakvoj vlasti ti sad spikaš, majketi božje? Jebešmi sve ako ja tebe berem išta živo!" Mama je stisnila oči i rekla je: "Čekaj malo, jesi ti govorijo onako općenito ili...?" Tata je podviknijo: "Govorijo sam o Bezmalinovićima, pizdamu materina!" Mama je zacrvendačila se po faci. Onda je ona dreknila: "E slušaj me sad, glupsone! Ako ti smeta šta oni seru po tebi, onda seri i ti po njima, a nemoj mene više pilat! Okej?!" Tata je uletijo: "Ali kako, ženska glavo? Kako?" Mama je viknila: "Kuri me bolac kako! Zavidaj zahodsku školjku na plafon, pa i ti seri prema njima! Biće ti malo neobično, al ako te veseli..." Tata je gledao u mamu sa raskobečenim očima. Onda je on rekao: "Malo morgen! Pa da me dođu uhapsit!" Mama je pitala: "Ko će te uhapsit? Bezmalinovići?" Tata je rekao: "Uhapsiće me pandurija!" Mama je rekla: "Zato šta ti je zahodska školjka na plafonu? Jesil ti stvarno toliko umišljen da misliš da je panduriju briga kako ti kenjaš?" Tata je rekao: "Kako je nije briga! Uhapsiće me zato šta kršim zakon!" Mama je pitala: "Koji zakon, jebate?" Tata je unjeo se njoj u facu i rekao je: "Njutnov zakon!"

Robi K. (IIIa)

[piskerernest]

Vec dugo osjecam potrebu da pospremim jedan kutak za moje malo veliko zadovoljstvo Dragi, mili, ljubljeni Viktor Ivancic je ono sto ni po koju cjenu ne propustam svake sedmice, orilo gorilo.....Viktor i Robi naravno.....

Na zalost nemam to zadovoljstvo da posjedujem knjigu sa istim nazivom, pa eto pomislih bilo bi lijepo na jedno mjesto smjestiti sve Robijeve duhovite misli....Zna Viktor zna.....



IMAMO SLASTU!

Ja i moj tata smo u nedilju gledali na uru kaće više pet sati. Onda smo mi dva u pet manje kvarat obukli se dašmo izgibat iz kuće. Mama je isto obukla jaketicu i pitala je: "A di ćete vi dva, a?" Tata je njoj rekao: "Ma bezveze, idemo malo napravit đir do Anifijeve slaste!" Mama je rekla: "A nije to bezveze! Nego Anifi danas dili džaba kolače, zato vi idete!" Tata je njoj rekao: "Pa šta da dili džaba kolače? Jel možda imaš šta protiv?" Mama je rekla: "Nemam! Samo komstatiram!" Tata je nju pitao: "Pa šta ne ideš i ti sa nama? Izišćemo par krempita bez da platimo!" Mama je rekla: "Ma ne da mi se! Nešto mi nije do slatkoga!" Tata je nju pitao: "Pa diš ti onda? Vidim da si obukla jaketu za vanka?" Mama je rekla: "Ma bezveze, idem malo napravit đir do Bajramijeve zlatarne!" Tata je iskobečijo oči prema njoj i rekao je: "Ma nemoj me jebat?!" Mama je smjehuljila se i slegnila je ramenima kao da nema blage. Onda sam ja njoj rekao: "Tu si se malo zajebala!" Mama je pogledala u mene i rekla je: "Molim?" Ja sam rekao: "Kažem, tu si se malo zajebala!" Mama je pitala: "Zašto bi se zajebala?" Ja sam rekao: "Nema te države koja vridi zlata!" Mama je rekla: "Nego čega vridi? Žumanjka i praška za pecivo?" Tata je rekao: "Tačno! A bojimse daš ti ostat i bez krempita i bez rećina!" Mama je rekla: "Možda! Al bila bi glupa da ne probam!" Tata je rekao: "Bila bi glupa i inače!"

U Anifijevoj slasti je bila turbo gužva i galama. Anifi je smijao se i dilijo je rulji džaba kolače. Rulja su vikali: "Živilo Kosovo! Živila nezavisnost! Živija Buš! Živija Rugova! Daj još dvi šampite!" Onaj Teicin dida je Anifiju rekao: "Da si mi samo tri baklave, a reka san ti da oću pet!" Anifi je njemu rekao: "Dosta su ti tri! Neće mi ostat za druge!" Teicin dida je njemu rekao: "A ako mi ne daš, a jebešmi mater ako neću otić u Mekdonaldsa na baklave!" Onaj barba Mario je njemu rekao: "Kurac ćeš u Mekdonaldsa! Ja sam maloprije izrazbiva Mekdonaldsa bovanima! Sve sam mu izloge skršija u komadiće!" Anifi i Teicin dida su zapiljili se u barba Maria sa čudilom. Onda je barba Mario stavijo ruku na usta i rekao je: "Ups! Zajeb! Pomiša san frontove! Al ionako san se samo zajebava..." Samo već je njega Anifi zdimijo sa baklavom u čelo. Teicin dida je Anifiju rekao: "Daj meni još dvi da ga i ja zdimim!"

Moj tata je najprije donijo na pjatu četri krempite. Onda ih je stuka. Onda je on donijo na pjatu još četri krempite. Onda ih je stuka. Onda je on donijo na pjatu još četri krempite. Onda je prvu od njih stuka. Onda je duboko uzdahnijo i rutnijo je. Onda je on navalijo na drugu. Onda sam ja rekao: "Tata, pripazi malo! Dobićeš proliv!" Tata je mumao i rekao je: "To nije upitno! Al nemoj se ti ništa zbog toga brigat!" Ja sam rekao: "Kako se neću brigat, čoviče, pa viš da rulja čeka red ispred zahoda!" Tata je okrenijo se prema zahodu od Anifijeve slaste. Tamo je ispred vrata ekipa stajala u redu i cupkala. Tata je rekao: "Nou frks! Ako bude panike, obavićemo to iza grmića u parkiću! Kad im ne mogu odolit, jebešga!" Samo onda je Anifi potapšao mog tatu po leđima i rekao je: "Lakše malo, drugar! Vidim da vama Hrvatima dolazi slabo od kosovske samostalnosti!" Anifi je keserijo se i sjeo je do nas za stol. Onda je on rekao: "Mislim, ne mogu toliko da vas primim u moj klozet! Razumeš?" Tata je mumao i rekao je: "Nou frks! Evo baš govorim Robiju, ako bude panike, obavićemo to iza grmića u parkiću!" Anifi je smjehuckao se i rekao je: "To nije zdravo ni za tebe ni za tvoju domovinu!" Tata je prestao sa mumanjem i pitao je: "Kakvu domovinu?" Anifi je još luđe se nakeserijo i rekao je: "Pa mislim, ako pojedeš mnogo krempita, onda ćeš mnogo da sereš! A kad mnogo sereš, onda ćeš mnogo da zagađuješ ovu lepu zemlju! Grmiće i parkiće, he-he!" Tata je obrisao se oko usta sa salvetom. Onda je on rekao: "A zašto ti misliš, Anifi, da je mene briga za ovu lepu zemlju, a?" Anifi je naglo uozbiljijo se i rekao je: "Kako možeš tako da govoriš!" Tata je pitao: "Kako govorim, jebate?" Anifi je rekao: "Pa tako govoriš! Kao da više voliš moje krempite nego svoju zemlju!" Tata je nakeserijo se i potapšao je Anifija po ramenu. Onda je on rekao: "E moj Anifi, čekaj, čekaj, ti si sad još u prvoj fazi..." Anifi je pitao: "Kakvoj prvoj fazi?" Tata je zabijo perun u krempitu i rekao je: "Prva faza glasi – kad dobiješ državu, onda daješ džaba kolače!" Anifi je dignijo ombrvu i pitao je: "A druga faza?" Tata je rekao: "Druga faza glasi – kad dobiješ kolače, onda daješ džaba državu!"

Robi K. (IIIa)

čitao juče na poslu,urnebes,pravi urnebes,slatko sam se ismijao.stari,dobri viktor

[anais_nin]

TEKMA MATERINA
8. lipnja, 2008.

Ja i moj drug Dino smo sjedili za stolom kod mene doma u kužinici i pisali smo domaći iz matuše. Moj tata je stajao kraj sudopera i prao je suđe i posuđe. Moja mama je nacalila se na hotelju u primaćoj i gledala je tekmu na televiziji. Mama je bila obučena u sokolsku majicu i kratke gaće. Plus je imala probužane papuče na nogama. Plus je imala kariranu traku oko glave. Plus je bila cila oznojena i opoćena. Plus je svako malo kopala nos sa kažimprstom. Plus je držala limenku od malog ožujskog u ruki. Svaki put kad bi mama srknila malo ožujsko onda bi ona rutnila naglas tuta forca. Plus kad bi rutnila onda bi viknila: "Aaaajmo našiii!!!" Tata je prao suđe i posuđe i vrtijo je glavom. Ja i Dino smo pisali domaći iz matuše i vrtili smo glavušicama. Onda kad je Modrić zbičijo golušu iz penala mama je skočila iz hotelje i arlauknila je: "Jeeeeeee!!! Jeeeeee!!! Tooooo, majstore! Toooooooooo!!!" Onda je ona skakala ispred stolića sa malim ožujskim u ruki i vikala je: "Jebaćemo im majku! Jebaćemo im majku čisto načisto! Saćemo ih rasturit! Saćemo zbičit pet komada glupim austrijskim šupčinama!" Tu se mami prolilo malo pivuše po sokolskoj majici. Samo ona je samo prošla rukom preko sokolske i još jednom je rutnila tuta forca. Tata je kraj sudopera vrtijo glavom i govorijo je: "C, c, c..." Ja i Dino smo gledali u bilježnice i govorili smo: "C, c, c..." Onda je mama vratila se nazad u hotelju i gledala je tekmu. Plus bi svako malo zabeštimala i bogavala. Plus bi svako malo srknila i rutnila. Tata je spremao režentane teće i šerpe na cidušu. Onda je mama iz primaće njemu doviknila: "Dobro oš ti više prestat lupat sa tim suđem i posuđem, jebemu sveca!? Viš da mi je tekma, krembilu, oš da ti to nacrtam?!" Tata je njoj rekao: "Sori, mišu, slučajno sam zalupao! Pa znaš da moram oprat suđe..." Mama je dreknila: "Kurac moraš! Biše ga oprat prije tekme! Dok traje tekma ovdi mora bit tišina ka u crikvici! Jel ja to moram nacrtat, jebaga irud!?" Tata je rekao: "Dobro, mišu, sori... Al kakva ti je to crikvica ako i ti nonstop drečiš i navijaš?" Mama je viknila: "Drugo je kad se dreči navijački, a drugo je kad mi se zveči po glavi sa tećama i pjatima! Kako to ne kužiš, jebaga konj?! Navijanje je u fumkciji tekme, a zvečanje sa pjatima je u fumkciji ludila! Jel ja to moram nacrtat, jebaga jarac!?" Tata je rekao: "Dobro, mišu, sori, sori... evo prestaću klapat, samo se skuliraj..." Tata je zarumenkijo se po faci for gas. Ja i moj drug Dino smo njega gledali sa lakšom komatozom. Tata je nama dao mot sa prstom da mučimo i činimo kuco. Onda je on izi na prstima nastavio da će brisat suđe i posuđe. Mama je nastavila gledat tekmu i drinkat malo ožujsko. Onda je ona za par minuti viknila: "A daj ovi Ćorluka jede govna, čoviče! Vidi ga, pari da ima dvi live noge, vuče se ka zadnja krepalina!" Onda je ona opet za par minuti viknila: "A daj ovi Petrić je totalno zakurac! Vadi ga vanka, Biliću majmune! Ne brane se tako boje domovine, jebemlivam mliko materino!" Onda je za par minuti ona skočila iz hotelje i arlauknila je: "A daj sudac lopove, gade, škovaco, ubojico! Nama si doša krast, pizdaliti materina, ćaćina, tetkina, strinina!" Onda je ona zamahala kažimprstom prema televiziji i dreknila je: "Gospodine Vink, jebemlivam sve po spisku! Gospodine Vink, lipo vam je Štimac reka da vam jeba on mater nizozemsku, e pa jeba vam i ja! Pariš haški sudac, debilu! Pariš Mrčela!" Onda je još bliže se primaknila televiziji i viknila je: "Gospodine Mrčela, ne sudi se tako Hrvatima!" Onda je tata podbočijo se na sudoper i mami je rekao: "Pa daj, mišu, skuliraj se malo! Pa nemoš tako divljački psovat i beštimat! Grubo te, mišu, čut..." Mama je rekla: "Kako neću beštimat, jebemliti svetu nedilju! Ovi sudac je čisti lopov, gaštrapan i propalica! Mrzi nas Hrvate trista smista!" Tata je rekao: "Pa znam, mišu, al pripazi malo na rječnik! Dica te slušaju..." Mama je viknila: "Pa šta da me dica slušaju?! Bolje bi bilo da me više slušaju! Da su to normalna dica sad bi gledali utakmicu, a ne bi tu črčkali nešto po bilježnicama ka zadnji štreberčići!" Tata je rekao: "Pa moraju, mišu, napisat domaći iz matuše!" Mama je rekla: "Kurac bi ja pisala domaći da mi je ovako važna utakmica na televiziji! Nema boga koji bi me na to natira! A gle njih! Gadi mi ih se vidit sa bilježnicama!" Tata je rekao: "Pa muškići su to, mišu! Šta je njih briga za nogomet!" Mama je zakreštala: "Eeee, da si bijo pravi čovik napravijo bi mi ženskicu! Pa bi sad ona sa menom gledala tekmu i drinkala ožujsko! A ne da imam ovu mušku pičkicu šta rješava glupe zadatke dok se na nogometnom terenu rješava sudbina zemlje! I šta ti mene sad dekomcentriraš dok traje tekme, a klipsone?! Oš da sad popizdim čisto načisto?!" Tata je rekao: "Nemoj, nemoj, mišu, sori, sori, samo se ti skuliraj i gledaj..." Tata je turbo dizel zarumenkijo se po ušima. Ja i moj drug Dino smo piljili u njega sa lakšom stravom. Mama je nastavila gledat tekmu i drinkat iz limenke. Onda je Dino nagnijo se prema meni i šapnijo je: "Jebate patak, ovo mi je stvarno kod tebe doma malo čudna situacija!" Ja sam njega pitao: "Kako to misliš, čudna?" Dino je šapnijo: "Pa tako, čudna je, jebešga! Nemoš reć da nije čudna!" Ja sam pitao: "Misliš to šta mi mama gleda utakmicu, a tata pere suđe?" Dino je šapnijo: "Ne, nego to šta ti tata ima sise!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

JEL TI OVO ZADNJI PUT?
15. lipnja, 2008.

Tata je gledao u mene sa krvavim očima i dreknijo je: "Jel ti ovo zadnji put?!" Ja sam zacijukao: "Zadnji put mi je, majkemi mile!" Tata je viknijo: "Jel neš više nikad?!" Ja sam rekao: "Neću više nikad, majkemi mile!" Tata je viknijo: "Jel neš više nikad u životu?!" Ja sam rekao: "Neću više nikad u životu, majkemi mile!" Tata je rekao: "Nemoj mi se stalno klet na mater, znaš! Tu odma znam da lažeš!" Ja sam rekao: "Evo, oca mi..." Samo tata je zamavao kažimprstom: "Nemoj mi beštimat! Nemoj mi još tu beštimat!" Ja sam rekao: "Sestrice mi! Sestrice mi moje male Damjane!" Tata je dignijo ombrvu i rekao je: "Znači, ovo ti je zadnji put?!" Ja sam rekao: "Zadnji put mi je, časna rič!" Onda je tata nasmjehuljijo se od uva do uva i rekao je: "Dobro nam ovo ide, a? Ja mislim da nije loše, a?" Ja sam isto se nakeserijo i rekao sam: "Ja mislim da je prva liga!" Tata je pitao: "Jel ti se čini da će upalit?" Ja sam rekao: "Upaliće trista smista!" Onda smo mi dva mignili jedan drugom i odgibali smo iz spavaće u primaću. Mama je u kužini pila kavicu i listala je Gloriju. Ja i tata smo najprvo malo ćiribimbili iza vrata prema mami da skužnemo jel ona kul i jel okej. Onda je tata zaškarpunijo se prema meni i viknijo je: "Šta?! Četvorka iz hrvackog?! Četvorka?!" Ja sam gledao u njega sa živim userom i šutijo sam. Tata je viknijo: "Kako četvorka, jebemu sveca jarca!? Dogovorili smo se da će odsad bit sve petice! Kako onda četvorka iz hrvackog?!" Ja sam zacijukao: "Ama slučajno, tata, sve sam živo zna..." Tu je mama dogibala do vrata od primaće i gledala je u nas sa raširenim očima. Tata je zapritijo prstom prema meni i dreknijo je: "Neću da čujem nikakve isprike, razumiš! Lipo smo se dogovorili da će bit sve petice, a ti mi sad dolaziš sa četvorkom! Pa jel oš da potpuno ispalim na živce?!" Ja sam cijukao: "Ama slučajno je četvorka, tata, neće se više ponovit..." Tata je zapiljio se u mene sa krvavim očima i viknijo je: "Jel ti ovo zadnji put?!" Ja sam rekao: "Zadnji put mi je, majkemi mile!" Tata je viknijo: "Jel neš više nikad?!" Ja sam rekao: "Neću više nikad, majkemi mile!" Tata je viknijo: "Jel neš više nikad u životu?!" Ja sam rekao: "Neću više nikad u životu, majkemi mile!" Tata je rekao: "Nemoj mi se stalno klet na mater, znaš! Tu odma znam da lažeš!" Ja sam rekao: "Evo sestrice mi! Sestrice mi moje male Damjane!" Tata je naperijo kažimprst prema meni i rekao je: "Znači, ovo ti je zadnji put?" Ja sam stavijo dlan na prsi i rekao sam: "Zadnji put mi je, časna rič!" Onda smo ja i tata zašutili i piljili smo jedan u drugoga. Mama je stajala u vratima od primaće sa zinutim ustima. Onda je ona rekla: "Koja vam je to spika, jebate?" Tata je okrenijo se prema njoj i rekao je: "O, ti si tu... Ma pusti ga, majmuna, reka mi je da će dobivat sve petice, a onda mi dolazi sa nekom četvorkom iz hrvackog!" Mama je rekla: "Šta fali četvorki, čoviče?" Tata je nju pitao: "Molim?" Mama je rekla: "Kažem, šta fali četvorki?" Tata je podviknijo: "Fali joj to šta nije petica, eto šta joj fali!" Mama je rekla: "Pa dosad je dobivao samo ase i duje! Četvorka je živa premija, jebate!" Tata je podviknijo: "Je, al je dogovor da dobiva sve petice! A još mi majmun žica sto kuna za album nogometaša! E pa kurac ću mu dat sto kuna za album ako mi donese četvorku, a dogovorili smo se da moraju bit sve petice!" Tu sam ja zacijukao: "Ali sve su mi peje, tajac, samo su mi uletile četvorke iz hrvackog i prirode..." Tata je okrenijo se prema meni i zakreštao je: "Molim?! I iz prirode?! Četvorka iz prirode?! Jesam li ja to dobro čuo?!" Ja sam cijukao: "Slučajno je četvorka, tajac, krivo je učiteljica ispravila komtrolni..." Tata je vikao: "Neću da čujem isprike! Dogovor je da budu sve peje, a ti mi donosiš šugave četvorke! Pa to je za popizdit!" Ja sam cendrao: "Slučajno je, tajac, neće se više nikad ponovit..." Mama je sa turbo zbunjozom gledala u nas. Tata je naperijo prst prema meni i rekao je: "Jel ti ovo zadnji put?!" Ja sam rekao: "Zadnji put mi je, majkemi mile!" Tata je rekao: "Kuneš se da neš nikad više?!" Ja sam rekao: "Neću više nikad, časna rič!" Tata je rekao: "Ne virujem ti, jebešga! Dobićeš kurac, a ne sto kuna za album za slije!" Samo onda je mama njemu doviknila: "Ma daj, čoviče, kako moš djete tako maltretirat!" Tata je okrenijo se prema njoj i rekao je: "Šta se ti mišaš u moje pedagoške metode?" Mama je podviknila: "Nije to pedagogija nego čisto nasilje i maltretacija! Dite ti donosi četvorke, šta je čisto ludilo, a ti se na njemu iživljavaš! Jesi ti skrenijo s mozga?!" Onda je ona okrenila se prema meni i rekla je: "Ne brigaj se ti, mišu! Daće ti mama sto kuna za album, kad ti je tata takvi degenerik!" Tata je nju pitao: "Odakle tebi sto kuna kad si juče kukala da nemaš ni celera?" Mama je rekla: "Imam ja u tajnom spremištu, ne moraš ti sve znat!" Onda je mama odgibala u spavaću. Onda je ona izvadila sto kuna iz ladice sa hulahopkama i mudantama. Ja i tata smo usitno mignili jedan prema drugome. Onda je mama vratila se u primaću i dala mi je đenge. Ona je rekla: "Kupi si ti album, mišu, kad si tako fino popravijo ocjene!" Tata je njoj rekao: "To šta sad radiš nije ni pristojno ni pedagoški!" Mama je pogledala u njega i rekla je: "Aj više ne seri, majketi!" Onda sam ja nabrzihen izgibao iz kuće da mama se ne predomisli. Onda sam otrkenzi prema trafiki da kupim si album za slije. Mama i tata su sjedili u primaćoj u mrkloj tišinčugi. Tata je listao novine i musijo se. Mama je gledala u njega i češkala se po čelu. Onda je ona njemu rekla: "Musiš se, a?" Tata je rekao: "I ti bi se musila da ti neko tako sjebe cilu pedagogiju!" Mama je rekla: "Pa nije pedagogija ako se tako iživljavaš na ditetu, jebaga patak!" Tata je rekao: "Ne iživljavam se nego ga odgajam! I plus ne govorim kako nemam celera, a onda izvadim sto kuna iz ladice sa mudantama!" Mama je rekla: "Pa za tvoje dobro govorim, čoviče! Šta ti dobivaš sa tim ako te djete zamrzi?" Tata je rekao: "Šta tebe kuri bolac šta ja dobivam? Bitno je da djete dobiva red i stegu!" Mama je rekla: "Stvarno si krut, jebate! Pa mućni malo glavom, klipsone! Šta ti dobivaš sa tim ako te djete zamrzi, a album mu košta pišljivih sto kuna?" Tata je dignijo glavu iz novina i rekao je: "To je dosta glupo pitanje!" Mama je rekla: "Ma nemoj? A koje je dosta pametno?" Tata je rekao: "Pametno pitanje je – šta ja dobivam ako mu album košta pedeset kuna?"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

NIŠTA VIŠE BAČVICE

Nakon više od petnaest godina Feralovoga redovitog tjednog izlaženja, pred sobom imate zadnji broj. Usprkos tome što je kroz proteklu godinu list imao stabilnu nakladu, usprkos tome što su redakcijski troškovi i troškovi proizvodnje svedeni na minimum, zbog nagomilanih financijskih teškoća - koje su se kumulirale kroz duže razdoblje - te naprasno i jednostrano prekinutih pregovora (za koje smo vjerovali da su praktički dovršeni) s potencijalnim poslovnim partnerom, Europapress holdingom, nismo više u mogućnosti izdavati tjednik. Novinari i urednici Ferala suočili su se s teškoćama koje se u ovome trenutku pokazuju nepremostivima.

Prije nego nas naivni, ili zlobni, svejedno, otpile kao "tržišno neuspješne" - a zasigurno hoće, jer što bi osim "tržišta" moglo biti presudno za opstanak u Hrvatskoj?! - prigoda je da po tko zna koji put upozorimo na karakter toga "tržišta" i profil "uspjeha" koji je na njemu dopušten, ali i na konfiguraciju hrvatske medijske scene, iznikle iz logike "tržišta", na kojoj, čini se sasvim razumljivo, nema mjesta za Feral.

Poznato je da ovaj list, bez obzira na pristojnu nakladu, i to uz činjenicu da je 20 posto skuplji od konkurencije, od svoga pokretanja nema oglasa, jer je marketinška industrija, u skladu s uzusima koji vrijede na "tržištu", procijenila da ga ne može disciplinirati ni kontrolirati. Poznato je da ni prema jednom drugom mediju u ovoj zemlji oglašivači nisu postavili tako neprobojan sanitarni kordon. Poznato je također da u "regularnim" tržišnim okolnostima novine ostvaruju natpolovični dio svojih prihoda od oglasa, pa je tjednik koji živi isključivo od broja prodanih primjeraka - bez obzira na veličinu čitalačkog tijela - po definiciji osuđen na propast.

Nije to dakle otpravak na marginu, što bi bila relativno komotna pozicija, nego osuda na nepostojanje, jer u Hrvatskoj je margina poželjna samo ako od sebe ne daje znake života. Međutim, nismo više naivni da bismo imali iluzije oko "tržišta": sektaška marketinška politika samo je instrument vladajuće političke i ekonomske oligarhije, oruđe pomoću kojega će nekadašnji politički teror biti zamijenjen onim "slobodnoga tržišta".

U niz navrata pokušali smo za taj problem senzibilizirati javnost, naročito strukovne organizacije, ali bez uspjeha. Hrvatsko novinarsko društvo zadržalo se na uopćenim frazama o tome kako "oglašivači sve više utječu na uređivačke politike", pazeći da kakvom neopreznom inicijativom ne naruši poslovični konformizam, s članstvom koje se doslovno trese od straha pred vlasnicima medijskih korporacija, jer im o njima, eto, ovisi egzistencija.

I zbilja, "uređivačke politike" više i ne postoje kao iole autonomne činjenice. O njima se više i ne raspravlja iz perspektive novinarskog zanata i kreacije. One su puki produkti interesa vlasnika i njihovih partnera i sponzora, gdje se - sada već bez ikakvog novinarskog otpora - intervenira na dnevnoj bazi. Prije dvije godine na ovim smo stranicama postavljali pitanja koja su nam se činila dramatičnim:

"Postaje li novinarstvo ambalaža za oglase? U kolikoj je mjeri marketinška industrija preuzela kontrolu nad prioritetima i razvojem novinarske struke? Kolika je izvjesnost da će se, nakon mnogih desetljeća služenja raznim političkim ideologijama, žurnalizam i propaganda ponovo - ovaj put 'bezbolno' - stopiti u jednu te istu profesionalnu djelatnost, sada na prividno bezideologijskim osnovama? I koliko je ta 'dezideologiziranost' uistinu lišena političkih utjecaja?"

U međuvremenu, upitnici su se uspravili u uskličnike: stvari su se promijenile utoliko što su vlasnici medija postajali i vlasnici oglasnih agencija, najveći oglašivači postali su pak vlasnici novinske distribucije, interesi su preprženi s više strana, ostvarena je kohabitacija "do groba", a predstavnicima vladajuće političke elite - koji su sve to omogućili - na novinskim stranicama, radijskim i televizijskim kanalima pjevaju se ditirambi bez kraja i konca. Izbori se ovdje dobivaju ako se osigura potpora vodećih medijskih koncerna, uz odgovarajuće protuusluge, dakako. Sve je podređeno "tržištu".

U tom kontekstu ostvaruje se hrvatski paradoks: sve agresivnija medijska ekspanzija dovodi do sve većeg sužavanja javnog prostora. Raspolažući sa sve više medija, Hrvatska - za vraga - postaje sve manje slobodna zemlja. Jer mediji u svojoj jednoobraznoj šarolikosti više ne provociraju dijalog, nego su zamišljeni takvima da perpetuiraju isključivo "poželjne" vrste informacija i mišljenja, kao što revijalnim stranicama i televizijskim programima defiliraju samo "poželjni" medijski intelektualci.

Temeljna svrha inzistiranja na "obilju" i jest da se ne primijeti ono što je iz njega odstranjeno. Novine već duže vrijeme nisu generatori kritičke misli, već idealni poligoni za njezino pripitomljavanje. Cenzura više nije interventna, nego sistemska. Sasvim rijetki nezavisni mediji i pojedini internetski portali postali su spasonosna mjesta gdje će se objaviti nedopuštene informacije i stavovi, strukturno nalik nekadašnjim "samizdatima". Samo u zadnjih mjesec dana Feral je objavio pet priča koje su bile doslovno zabranjene u redakcijama vodećih domaćih dnevnih listova, pa su nam ih tamošnji frustrirani novinari ilegalno doturili, a ticale su se visokorangiranih pripadnika političke, gospodarske i pravosudne nomenklature. Kao i devedesetih - ali sada bez rata, Tuđmana i žestokih nacionalističkih naboja - Feral bi danas mogao temeljiti svoju cjelokupnu uređivačku politiku na cenzuriranim člancima sa sve bogatije medijske scene. Samo što "tržište" to neće prihvatiti, logično, jer je ono i uspostavilo cenzuru.

Diktatura tzv. "slobodnog tržišta" realizira se, dakle, u Hrvatskoj tako što se ono ne ukazuje ni kao slobodno, ni kao tržište u smislu elementarnog fair-playa i tradicionalnih liberalnih standarda. "Tržište" koje je skrojeno i modelirano prema interesima političkih i ekonomskih moćnika zapravo je predložak za masovno ispiranje mozga - ideološko trovanje nečim što "nije ideologija", nečim što je "proizvodnja sadržaja", kako to vole reći kreatori korporacijskih manifesta - tim više što tu formalno vrijede zakoni slobodnoga natjecanja i jednakih šansi za sve.

I dakako, kad vas marketinška industrija s političkom potporom jednostavnim komesarskim potezom izbaci iz igre, vjernici novoga doba slavodobitno će vas proglasiti poslovno neuspješnim. "Tržište" je tu sasvim neumoljivo, "tržište" je zadano da iznjedri dodatne uspjehe izabranim monopolistima i skutrenoj armiji njihovih poslušnika: svako obrazloženje njegovih "učinaka" svodi se na goli cinizam.

(Tu valjda vrijedi podsjetiti da živimo u zemlji gdje se "uspješnost", kao pokazatelj društvenoga etabliranja, i inače mjeri čudnim parametrima. Ovdje optuženik za najgora ratna zvjerstva biva izabran za zastupnika u parlamentu, dok najpopularniji estradni fašist, u organizaciji političke vlasti, drži crnu misu na središnjem zagrebačkom trgu, pred desecima tisuća ljudi, i to na bini koja je okićena golemim oglasnim panoima brojnih sponzora: marketinški magovi nemaju predrasuda prema širiteljima mržnje, nego prema "radikalizmu" onih koji se tome suprotstavljaju.)

Čvrsto spareni triling političke, ekonomske i medijske sile, uz poznate tranzicijske blagodati, funkcionira danas (neka nam bude dopuštena ta mrka fraza, obećavamo da je zadnji put) kao svojevrsna zločinačka organizacija, a u Hrvatskoj - koja je dovoljno mala da se zagadi u frapantno kratkom razdoblju - perjanice toga trilinga dadu se sasvim jasno pojedinačno locirati.

Postojeća medijska arhitektura, uostalom, najviše i podsjeća na posljedice djelatnosti građevinske mafije (pa nije ni čudo da ti poslovi sve češće idu jedni s drugima): "staništa" su sve nekvalitetnija i sve kričavije obojena, betonizacija ne posustaje, okoliš je trajno devastiran, ali profiti su zajamčeni, i to samo za izabranu skupinu. Svaki novi uspjeh možemo promatrati kao spomen upozorenja na ono što je zbog njega uništeno.

Zato "medijsko tržište" na hrvatski način, umjesto uobičajenih liberalnih refrena, podrazumijeva reket, ucjenu, političku klimoglavost i duboko poštovanje prema već konstituiranim tvrđavama moći. "Prilagoditi se tržištu" u takvim okolnostima znači pristati na toliko kompromisa da je u pravilu neizbježno izdati osnovna načela novinarske profesije, ako to još išta znači.

Feral Tribune, jasna stvar, nije bio spreman na takvu prilagodbu. Nije "pravilno osluhnuo duh vremena", što bi rekli oni analitički zlobnici. Sasvim je razumljivo što je propao "na tržištu". Hrvatska zbog toga neće postati bolja, ali će biti "tržišno" još zanimljivija.

Svi su se ti elementi kristalno jasno pokazali i kod tragikomičnih pregovora s Europapress holdingom, u koje smo se upustili nošeni naivnom vjerom da je "unutar sustava", bez oglasnih opterećenja, moguće zadržati uređivačku autonomiju, te da bi moćna medijska kompanija - jedna od dviju koje su zaposjele praktički cjelokupnu scenu - mogla iskazivati stanovitu sklonost prema emancipaciji društva.

No, medijske korporacije u Hrvatskoj - dvije, kažemo, koje su zaposjele cjelokupnu scenu - očito funkcioniraju na principu apsolutne lojalnosti (do toga da glavni urednici ispisuju komitetske pamflete protiv vlastitih novinara ako ovi rogobore štogod glupo protiv vlasnika), pa su u EPH-u vjerojatno ispravno shvatili kako razina lojalnosti u Feralu neće biti takva da zajamči "uspješne poslovne rezultate". (Ako pišeš o Todorićevu Agrokoru, recimo, radiš izravno protiv "uspješnih poslovnih rezultata", a ne možeš biti novinar ako ne pridonosiš uspjehu kompanije, što znači da si novinar uglavnom po tome o čemu ne pišeš, eto toliko je to složena problematika...)

Pregovori s EPH započeti su još prije četiri godine na inicijativu Ninoslava Pavića. Od tada, sve je teklo sporo ali verbalno glatko: pomoć u vidu kredita i odgode plaćanja tiska u Slobodnoj Dalmaciji trebala je biti pretvorena u vlasnički udio EPH, jer je pod drugim okolnostima ne bismo prihvatili, zajamčena je uređivačka autonomija postojeće redakcije, iskazano je oduševljenje ponuđenim konceptima, a prošloga ljeta čak je i potpisan predugovor, te ovjeren kod javnoga bilježnika.

I onda, kad je sva "papirologija" napokon zgotovljena, nastao je - muk. Vlasnici i menadžeri kompanije uspješno su izbjegli svaki pokušaj da se s njima stupi u kontakt. Na pismeni upit da jednostavno odgovore jesu li odustali od potpisivanja već pripremljenog ugovora - odbili su se izjasniti, kao da ga nisu ni primili. Niži činovnici, koji su dotad tražili bilance, biznis-planove i osnivačke akte, proglasili su se "nenadležnima".

Kada smo shvatili da se radi o jednostranome prekidu pregovora, pa još lišenom elementarnoga bontona, pokušali smo logički objasniti čitav proces, ali bez naročitog uspjeha, osim konstatacije da smo se zatekli u nekoj vrsti dužničkoga ropstva, onemogućeni da kontaktiramo s bilo kojim drugim potencijalnim partnerima.

Tek, moglo bi biti ovo: budući da s Feralove strane tokom pregovora nije inzistirano ni na čemu drugome osim na uređivačkoj autonomiji redakcije, jer su nam svi ostali uvjeti bili više-manje irelevantni, jedino je logično da se baš ta uređivačka autonomija ispostavila kao problem za EPH, mada su je energično podržali. Ako je pak to točno, a bit će da jest, onda to znači da su pregovori propali točno u trenutku kada su započeli. Zašto su onda uopće započeti?...

Teško je o tome suditi, jer nije lako ulaziti u motive histerije, bila ona stvarna ili hinjena. Jedno je, međutim, sigurno: začetak, tok i okončanje pregovora s Feralom spada u jedan od podlijih uspjeha najmoćnije medijske korporacije u Hrvatskoj.

Kroz desetljeće i pol svoga postojanja Feral Tribune pisao je o temama o kojima su drugi mediji šutjeli. Otkrivao je istine koje su drugi prikrivali. Iznosio je stavove od kojih su drugi zazirali. List i njegovi novinari u tih su petnaest godina dobili više međunarodnih priznanja i nagrada nego cjelokupno hrvatsko novinstvo u cjelokupnoj svojoj povijesti.

Čitateljima, bez kojih toga ne bi bilo, zahvaljujemo na vjernosti i nesebičnoj podršci.

Redakcija Ferala učinit će sve da, što prije to bude moguće, iznova pokrene list.

[kekec]

Redakcija Ferala učinit će sve da, što prije to bude moguće, iznova pokrene list.

Iskreno se nadam da ce se to desiti uskoro.
Feral je najjace svijetlo u mraku danasnje "demokratije".

[anais_nin]

DRAMA NA POŽARIŠTU
2. kolovoza, 2007.

Mi obitelj smo sjedili u dvoru kod mog dida na Šolti. Mama je sjedila u lingeštulu i čitala je Graciju. Ja sam sjedio na podu i popravljao sam udicu na tunji. Dida je sjedio za stolom i popravljao je sa kacavidom izgoreni šteker. Onda je moj tata izvirijo iza zida od kuće i viknijo je: "Vatrena stihija nadire nezadrživom snagom! Plameni jezici dopiru već do samih kuća! Ulažem načovječanske napore da komtroliram vatru, ali nisam stoposto siguran da ću uspjet!" Tati je faca bila crvena i oznojena. Onda je on opet šmugnijo iza kuće. Mi ekipa iz dvora smo gledali prema njemu sa tupajom. Onda smo mi opet radili svaki svoj posal. Onda je za pet minuti tata opet izvirijo iza zida od kuće sa crvenom i oznojenom facom. Tata je viknijo: "Vatrena neman širi se sve više i više! Zasad je stradala velika količina niskog raslinja i borovine! Ulažemo krajnje napore da požarište držimo pod komtrolom, ali situacija je krajnje dramatična! Gusti dim grize nas za oči, a svud uokolo osjeća se snažni miris paljevine!" Mi ekipa iz dvora zapiljili smo se prema njemu sa zinutim ustima. Onda je tata opet šmugnijo iza kuće. Onda smo mi opet radili svaki svoj posal. Onda je za pet minuti tata opet izvirijo iza zida od kuće cili zaškarpunjen i opoćen. Tata je dreknijo: "Izgleda da je vatrena stihija, zahvaljujući našim načovječanskim naporima, konačno pod komtrolom! Ali plameni jezici i dalje prijeteći ližu! Užarena borovina cvrči i pucketa i prijeti ljuckim životima! Temperatura na požarištu je neizdrživa! Samo najhrabriji se usuđuju približiti i suprostaviti se plamenoj aždaji! Životi svih nas su u njihovim rukama! Evo, tu prilazi jedan spasitelj, pašmo ga zamolit za izravno javljanje - Oprostite, kako se uspjevate golim rukama boriti protiv te paklene sile? Vrućina je neizdrživa, od dima se ništa ne vidi, a plameni jezici prijete kućama i ljuckim životima? Ulažete li načovječanske napore da obuzdate vatru? - Nije lako, ali izdržaćemo! Ovo je dosad najveća vatrena stihija s kojom smo se susreli, ali mi smo odlučni uložiti načovječanske napore u njeno obuzdavanje! Daćemo sve od sebe da plamen ne ugrozi ljucke živote i da naše civilno stanovništvo ima miran san!" Mi ekipa iz dvora smo gledali u tatu sa razrogačenim očima. Onda je tata opet šmugnijo iza kuće. Onda je moj dida spustijo izgoreni šteker na stol i pitao je: "Koji je ovome kurac, jebate?" Mama je njemu rekla: "Ma pusti ga! Peče lokarde na gradele pa se usput glupira!" Dida je rekao: "Čoviče, pa on se ponaša ka dite od deset godina!" Onda sam ja rekao: "Ne ponaša!" Dida je rekao: "Molim?" Ja sam rekao: "Ne ponaša se kao dite od deset godina!" Dida je pitao: "Kako to misliš?" Ja sam rekao: "Pa ja još nemam deset godina, a jesil ikad vidijo da sam ovako degeneričan kao moj tata?" Dida je rekao: "Tačno, nisam! Tata ti se ponaša ka degenerično dite od pet godina!" Mama je samo zabila glavu u Graciju i smjehuckala se. Dida je rekao: "Plus toga, zašto on peče lokarde na gradele? A? Kad se tačno zna da ja mrzim lokarde, a volim srdele na gradele!" Mama je rekla: "E pa on voli lokarde, jebešga!" Dida je podviknijo: "Šta mene kuri bolac šta on voli?! Pa valjda je ovo moja kuća, jebemu mater?!" Mama je opet zabila glavušu u Graciju i grickala je usnice. Dida je rekao: "Srdele i trilje, to je riba! A lokarde su govno s mlikom! Lokarde jedu samo vlaji i Srbi!" Samo onda je moj tata opet izvirijo iza zida od kuće cili crven i opoćen. Onda je on dotrkenzi u dvor i rekao je: "Ulja mi fali! Ženo, fali mi maslinova ulja, jebemu miša!" Mama je rekla: "Pa eno ti ga u kužini ispod sudopera, šta meni govoriš!" Tata je hića uletijo u kužinu i režao je: "A u kua, ovdi niko ne bi da ruku!" Onda je on iz kužine doviknijo: "Ženo, pa ovdi je karnister od pet litri, jebaga dragi irud! Pa ne mogu ovoliko ulje tamo nosit!" Mama je njemu doviknila: "E pa onda ga izlij iz karnistera u bočicu od mirinde! Šta meni govoriš!" Tata je zarežao: "A u kua, ovdi niko ne bi da ruku! Sve moram sam!" Onda je moj dida iz dvora tati doviknijo: "Zete, a kakva je situacija na požarištu?" Tata je iz kužine doviknijo: "Dosta dramatična! Ima masu izgorene borovine i dimi se za popizdit! Moraću sa načovječanskim naporima to držat pod komtrolom!" Onda je moj dida u roku hitro šmugnijo iza zida od kuće. Onda se on za dva minuta vratijo nazad. On je sjeo za stol i vrtijo je sa kacavidom izgoreni šteker. Onda je tata izjurijo iz kužine sa maslinovim u bočici od mirinde. Onda je on hića šmugnijo iza zida od kuće. Onda je on od tamo skriknijo: "Aaaaasti!!! Aaaaaastiii jarca!!!" Mi ekipa u dvoru smo okrenili glavu prema tamo. Tata je dojurio nazad u dvor i viknijo je: "Šta je ono, jebate dragi irud?!" Mi smo svi gledali u njega kao da pitamo: "Kojo?" Tata je rekao: "Pa ugašene su mi gradele, čoviče! Ugašene su mi gradele! A riba je cila smočena!" Dida je prčkao sa kacavidom po izgorenom štekeru i rekao je: "Pa reka si, zete, da je situacija dramatična! Šta san ja moga? Mora san zvat kanadera!" Tata je iskobečijo oči i viknijo je: "Nemoj me jebat?! Nemoj mi reć da je ono kanader učinijo?!" Dida je rekao: "Poala šta si ti udren u glavu, zete! Pa jel ti misliš, majketi, da je naša vlada toliko glupa da bi slala kanadera zbog tako male vatrice, a?" Tata je rekao: "Ne mislim!" Dida je rekao: "E, pa onda..." Tata je najprvo gledao u dida sa lakšom tupajom. Dida je prčkao sa kacavidom po štekeru. Onda je tata dreknijo: "E, pa onda?!?" Dida je rekao: "Pa mora san se popišat po lokardama!"

[anais_nin]

UZAVRELI MULIĆI
10. kolovoza, 2007.

Moj tata je u mudantinama ležao na štramcu na didinom muliću. Tata je imao cvike za sunce da ne vidi mu se di ćiribimbi. Samo tata je sa didinog mulića ćiribimbijo prema muliću priko puta u vali. Na muliću priko puta je bila ona teta Ditka. Teta Ditka je dogibala iz Slovenije u aparpmane kod onog barba Tripe. Teta Ditka je imala ljubičaste tange. Plus ona nije nosila ređipet od kostima. Moj tata je ćiribimbijo kroz cvike za sunce sa zinutim ustima. Tetka Ditka je mazala se sa kremom po prsima i po drobu. Tata je kružijo sa glavom u smjeru kako je teta Ditka se mazala. Onda je teta Ditka malo špartala po muliću livo desno. Tata je vrtijo sa glavom livo desno kao da gleda tenis. Onda je teta Ditka sila na mulić i toćavala je noge u more. Tata je pridignijo se na štramcu da bolje sinja toćavalo. Samo onda je ispred tatinog štramca nacalila se moja mama. Mama je stajala sa raširenim nogama i gledala je u tatu. Tata je promeškoljijo se na štramcu i dao se malo unazad. Mama je bila u zelenom kostimu. Samo onda je ona otkopčala ređipet od kostima. Onda je ona skinila ga i zafrljacnila ga je na mulić. Onda je ona bez ređipeta stajala sa raširenim nogama ispred tatinog štramca. Plus je stavila ruke na kukove. Tati je uletijo zbunjikus totaliukus. Mama je tati rekla: "Onda?" Tata je najprvo šutijo i gledao je sa stravom. Onda je on pitao: "Šta onda?" Mama je rekla: "Čije su onda bolje?" Tata je poćešao se po ćiverici i rekao je: "Ne razumijem pitanje!" Mama je rekla: "Klinac ti ne razumiš! Već dvi ure buljiš u Ditkine limune! I ja te sad lipo pitam - čije su bolje?" Mama je još luđe se isprsila bez ređipeta ispred tatinog štramca. Tata je rekao: "Pa kako me to moš pitat, mačak? Na tvoje sam se navika, bože moj, uz njih sam semtimetalno vezan!" Mama je rekla: "Pusti ti sad vezanost! Lipo te pitam - čije su ti bolje?" Tata je rekao: "Pa skroz su drukčije, mačak, ne mogu to tako uspoređivat..." Mama je rekla: "Naravski da su drukčije, to se vidi iz avijona! Ali valjda znaš koje su ti bolje!" Tata je rekao: "Pa viš, teško mi je to sad ocjenjivat... njene idu malo uzgor, a tvoje idu malo nizdol... dosta je to različito..." Mama je podviknila: "Pa naravska stvar da joj idu uzgor, čoviče!" Tata je pitao: "Zašto je to naravska stvar?" Mama je rekla: "To se vidi iz avijona! Idu joj uzgor od plastične operacije!" Tata je rekao: "N bava kua? Viš to ne bi nikad reka, jebate... A od čega onda tvoje idu nizdol?" Mama je dreknila: "Od plastične sekiracije!" Onda je mama ćopila ređipet sa mulića i otrčala je uza skale prema didinoj kući. Tata je ostao ukipan na štramcu. Teta Ditka je na muliću priko puta opet se mazala sa kremom. Samo moj tata nije nju više ćiribimbijo. Tata je sjedio ukipan na štramcu i gingao je sa glavušom naprid nazad. Onda je on za pet minuti dignijo se i odgibao je uza skale za mamom. Mama je u kužini kraj sudopera prala ćikare sa namušenom facom. Ona je opet imala tuto kompleto kostim na sebi. Moj tata je sa vrata njoj rekao: "Mačak, tija sam ti nešto reć..." Mama je promrmorila: "Rađe nemoj! Skužila sam da si masu bolji kad mučiš!" Mami je spušteni nos došao skoro skroz do sudopera di je prala ćikare. Tata je njoj rekao: "Tija sam ti reć, mačak... Ako su ti limuni takvi od sekiracije, onda si se u životu faaamoooooozno sekirala!" Mama je brisala ćikare i rekla je: "Ma je, moš mislit!" Tata je šunjao se po kužini i rekao je: "Faaamooooooozno si se sekirala, mačak, majkemi mile... U životu nisam vidijo tako faaaamooooooozne rezultate sekiracije!" Mama je porumenkila po faci i rekla je: "A je, to samo tako govoriš..." Tata je rekao: "Majkemi mile, mačak! Znaš kakvi su ti limuni? Faaaaamoooooooozni su... Kad si skinila ređipet na muliću, proša mi je neki šok kroz glavu, mislija san da ću se onesvjestit na štramcu, čoviče!" Mama je nasmjehuljila se i rekla je: "He-he, pa i ja mislim da mi nisu loše..." Tata je šunjao se prema njoj i rekao je: "Da loše? Mačak, Ditkini su limuni šala mala prema tvojima! Ditkini su limuni za malu dicu!" Mama se keserila i rekla je: "I plus su joj operirani..." Tata je rekao: "I plus su joj nikakvi, čoviče! Mačak, aj pliz još jednom mi ji pokaži! Da vidim kako ti je uspila plastična sekiracija..." Mama je gingala se sa kukovima kraj sudopera i govorila je: "Pa ne znam baš bi li mogla... ne znam je li ovo prostor i vrijeme..." Mama je plesala isprid sudopera i lagano je skidala livu bretelu od ređipeta. Tata je gmizao isprid nje i govorijo je: "Pliz, mačak, pokaži mi ih... skroz ih oslobodi... ako mi sad pokažeš kakvi su ti rezultati sekiracije onda će se i meni dignit živac, he-he-he..." Mama je gingala se ispred sudopera. Plus je lagano skidala desnu bretelu od ređipeta i govorila je: "Pa ne znam baš bi li mogla... he-he-he... ne znam baš jel mi se da..." Samo onda je moj dida uletijo u kužinu. Mama je u roku munja navukla bretele i ukočenila se. Tata je u roku munja iz stava gmizanja prešao u stav mirno. Dida je itnijo kapelin na katrigu i podviknijo je: "Sad mi maloprije Jure govori da je neka krava pokazivala gole sise na mome muliću! Pa jebate dragi irud, jel to možete zamislit?!" Mama i tata su ukočenjeni piljili u dida i šutili su. Mama je stiskala sa rukama livu i desnu bretelu od ređipeta. Dida je vikao: "Pa šta sam ja gradijo mulić da mi se od njega pravi kažin?! Jesam li ja to stinu po stinu zida da mi se doli pravi kurbaluk, jebenliti gospu blaženu?!" Onda je tata nakašljao se i pitao je: "I šta je još Jure reka?" Dida je rekao: "Kako šta je reka? Pa sad san ti reka šta je reka! Da je krava pokazivala gole sise na mome muliću!" Tata je malo se nagnijo prema didi i pitao je: "Jel reka kakve su joj sise?" Dida je malo nagnijo se prema tati i rekao je: "Jure kaže da su odlične!" Tu su se mami tuta forca raskrivila usta u osmjeh. Dida je rekao: "Skoro kao Ditkine!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

BLAGAJNICA KIKI
22. kolovoza, 2007.

Svi znaju za onu blagajnicu Kiki šta radi u kerumovoj poslugi. Blagajnica Kiki ima dvista kila i jedva stane na katrigu od blagajne. Zato mi svi ekipa iz ulice blagajnicu Kiki zovemo Velika gospa. Moj drug Dino je rekao onom Kani Šteti: "Moš ti mrknit snikerse, nije to problem! Al ako te uvati Velika gospa i žbekne ti peščurinu, sigurno je da će ti odvalit glavu! Ono, odvidaće ti se glavuša od tila i odletit u frižider od sladoleda!" Kane Šteta je grickao usne i gledao je u vrata od kerumove posluge prekoputa. Onda je on rekao: "Cila je baza mrknit snikerse, a da te Velika gospa ne uvati! Meni to ne pari neki nerješivi problem! A napeti su mi snikersi, jebešga!" Dino je rekao: "Ne znam, ja tu ne bi iša u toliki rizik! Čekaj drugu smjenu, čoviče! Moš zamislit na šta sliči taj stokilaški krošej!" Onda sam ja uletijo: "Sliči kao kad je uvatila onog Rina Sajlu da mažnjava cekinove pileće batke za pohanje!" Kane je pitao: "Ko ga je uvatijo?" Ja sam rekao: "Pa Velika gospa, ko bi drugi!" Kane je pitao: "I? Šta je onda bilo?" Ja sam rekao: "Da šta je bilo! Zavidala mu je penkalu, čoviče, odma mu je na livo oko uletila dijoptrija! Minus sedam, pa se ti misli!" Kane Šteta je raširijo ruke i pitao je: "Al za koji je kua Rino Sajla išao u poslugi mažnjavat pileće batke, a? Jel vama to normalno? Aj to mi objasni, majketi!" Ja sam rekao: "E, to ne znam! To trebaš pitat roditelje koji su ga takvog odgojili!" Kane Šteta je opet grickao usne i gledao je prema ulazu od kerumove posluge. Onda je on rekao: "Al spora je Velika gospa, jebemu jarca! Kužim ja da je gadno kad te stokilašica ošajdari, al ne može te ona onolika uvatit! Pa nema šanse, zbrisaću joj kako god se sitim!" Dino je njemu rekao: "Spora je, al je široka, razumiš! Kad ti se namisti između polica nema šanse da je zaobiđeš! Neš joj imat di zbrisat, čoviče, tu je baza!" Kane je češkao se po ćiverici i rekao je: "Je, to je fakat malo nerješivo!" Onda sam ja uletijo: "A da ne govorim da je tako ukebala onog Fonzija Fritulu kad je iša maznit smrznute ledove njoke i konšervu!" Kane je pitao: "Kako ga je ukebala?" Ja sam rekao: "Pošto je zagradila prolaz, iša joj se provuć između nogu, al ona ih je stisnila i ćopila Fonzijevu glavušu među kolinima! Samo je učinila cak i - kvrc!" Kana je skriknijo: "Šta kvrc?!" Ja sam rekao: "To nije baš najjasnije, al znam da je Fonzi četri miseca nosijo oni gips oko vrata!" Kane je rekao: "Čoviče!" Dino je rekao: "Čoviče!" Onda je Kane Šteta raširijo ruke i pitao je: "Al za koji je kua Fonzi Fritula iša u poslugu mažnjavat smrznute njoke i konšervu, a? Koji će normalan borac to ić radit? Aj to mi objasni, majketi!" Ja sam rekao: "E, to ne znam! To trebaš pitat roditelje koji su ga takvog odgojili!" Samo onda je kroz vrata od kerumove posluge izgibao onaj fra Ive. Fra Ive je nosijo žutu najlonsku sa spizom i dogibao je do nas prekoputa. On je rekao: "Šta je ekipa? Šta vi radite ispred posluge? Okupljate se, a?" Kane Šteta je njemu rekao: "A evo, za reć pošteno, mislili smo upast unutra mrknit nešto snikersa i tobleronica, al onda smo uletili u neku spiku o Velikoj gospi pa smo odustali!" Fra Ive je gledao u nas sa lakšim čudilom. Onda je on pitao: "Zajebajete?" Mi smo svi odmahnili glavom da nije zez nego zaozbiljno. Fra Ive je nasmješkao se i rekao je: "Eto vidite kako Velika Gospa čini dobra djela i bez da je nazočna!" Kane je rekao: "Kako nije nazočna, čoviče, dvostruko je nazočna!" Fra Ive je rekao: "Dobro, to sad kako ko vidi, je li, ne možemo u to ulazit... Al, za reć pošteno, meni se isto iks puta desilo da mi Velika Gospa nije dozvolila da skrenem sa ispravnog puta!" Dino je njega pitao: "Kako nije dozvolila? To kao kad bi išli u poslugu mrknit snikerse i tobleronice, kao i mi?" Fra Ive je rekao: "Dobro, ne baš to, al nešto u tom smislu... Mislijo bi napravit nešto loše, al onda bi pomislijo na nju i ne bi to napravijo!" Kane je rekao: "Ha, znači usrali ste se od nje kao i mi, a?" Fra Ive je rekao: "Usra? Šta bi se usra, jebate? Pa nije strah ono šta me povezuje sa Velikom Gospom, nego ljubav!" Mi tri oškoprca smo zinili od zbunjoze. Onda je Dino pitao: "Kakva ljubav, čoviče?" Fra Ive je nasmješkao se i rekao je: "Ljubav! Velika i iskrena ljubav koju prema njoj osjećam!" Kane Šteta je izbečijo oči i rekao je: "N bava kua?" Dino je izbečijo oči i rekao je: "N bava kua?" Ja sam poćeškao se po uvu i pitao sam: "Pa fra Ive, pa zar nije fratrima zabranjeno da se zaljubljivaju u ženske?" Fra Ive je rekao: "Tačno, zabranjeno je! Ali, kao što znate, Velika Gospa nije obična kao druge ženske!" Dino je rekao: "To smo i mi skužnili!" Kane je rekao: "A bogami su skužnili i Rino Sajla i Fonzi Fritula!" Fra Ive je rekao: "E pa kad ste svi skužnili, onda vam je sve jasno! Meni se u životu može svašta desit, al ja ću do smrti bit zaljubljen u Veliku Gospu!" Kane je rekao: "N bava kua?" Ja sam rekao: "N bava kua?" Dino je rekao: "N bava kua?" Onda je fra Ive nagnijo se prema nama u tajnosti i komspirativnosti. On je potapšao se po žepu od košulje i rekao je: "I ako vas baš zanima, tu u takujinu uvik nosim njenu sliku! Drito na srcu!" Mi ekiposi smo gledali u njega sa tupilom na kvadrat. Onda sam ja rekao: "U jebate, pa to je priča za u novine..." Fra Ive je pitao: "Koje novine?" Ja sam rekao: "Šta ja znam, bilo koje, di pišu o sličnim pizdarijama..." Onda je fra Ive namrgodijo facu od ošamuta. Onda je on vrtijo glavom prema nama i govorijo je c, c, c. Onda je on odmahnijo rukom i odgibao je. I tako je sutra u Slobodnoj izašlo da je fra Ive u romantičkoj vezi sa blagajnicom Kiki.

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

ZALAZAK SUNCA
30. kolovoza, 2007.

Moj dida je stajao na muliću i gledao je u zalazak sunca. Ja sam isto stajao kraj njega i gledao sam. Dida je imao mornarsku maju. Ja sam isto imao mornarsku maju. Nebo je bilo rumenkasto i narančasto. Burin je dizao valove i ljuljkao je didinu pasaru. Konop od pasare se napinjao i cidijo. Iza je škripijo sinjal od kolpomorta. Valovi su svako malo šljapkali po muliću. Kad su šljapkali onda su rakovi bižali u buže od sika. Dida je stavijo ruke na gujicu i gingao se na petama. Ja sam stavijo ruke na gujicu i gingao sam se na petama isto kao i moj dida. Dida je duboko udahnijo slani zrak od burina. Ja sam duboko udahnijo slani zrak od burina isto kao i moj dida. Onda je dida rekao: "Eeee, došlo nam je bablje lito!" Onda sam ja rekao: "Eeee, došlo nam je... A dida, a šta je to bablje lito?" Dida je okrenijo se prema meni i rekao je: "To je kad lito ostari, razumiš, približava se svome kraju! I onda ga zovu bablje lito!" Ja sam počeškao se iza uva. Dida je opet zagledao se u zalazak sunca. Onda sam ja pitao: "To kao po baki?" Dida je najprvo malo šutijo i onda je rekao: "Može i tako, kao po baki!" Onda smo mi oba gledali u nebo koje je bilo rumenkasto i narančasto. Onda sam ja rekao: "Pa nije baka ostarila, nego je umrla!" Dida je dignijo livu ombrvu. Onda je on rekao: "A je, tačno... Samo ne mogu ga zvat mrtvo lito, jebešga! Nego ga zovu bablje lito!" Ja sam rekao: "Iako je baka umrla? To je dosta nezgodno, čoviče..." Dida je rekao: "Dobro i govoriš, jebate patak, baš je nezgodno..." Onda smo mi oba gledali kako se na burinu ginga i škripuće sinjal od kolpomorta. Onda sam ja rekao: "Zar ne bi bilo bolje da ga zovu po nekome ko je ostarijo, a još nije umra?" Dida je rekao: "Pa je, bolje bi bilo!" Onda je on naperijo kažimprst prema meni i rekao je: "Samo ne po meni!" Ja sam rekao: "Naravski da ne po tebi! Ima još masu ljudi šta su ostarili a još nisu umrli!" Dida je pitao: "Naprimjer ko?" Ja sam rekao: "Naprimjer primjera mama!" Dida je rekao: "Tačno, jebate! Moglo bi to bit po mami, odlična ideja... Samo onda ga nećemo moć zvat bablje lito!" Ja sam pitao: "Nego kako ćemo ga zvat?" Dida je rekao: "Kravlje lito!" Onda smo ja i dida na muliću davali si po gimi fajv zbog dobre baze dok je trajao zalazak sunca.

Onda smo mi dva kompanjerosa sa mulića se uza skale popeli u kuću. Moja mama je u kužini prčkala oko suđa i posuđa. Ona je nama rekla: "A di ste vi dva, bogati, oladiće vam se večera!" Ja sam nju pitao: "A šta ima za žnjopu?" Mama je rekla: "Pofrigala sam malo šnicela na naglo! I imamo pinku blitve na ulju!" Dida je pitao: "A od koga su ti šniceli? Jesu od krave?" Onda smo ja i moj dida ligenzi oko stola od smijade. Mama je nas gledala sa tupilom od nekuženja. Onda je ona rekla: "Nisu od krave nego su od teleta! Ali izišće ih prasci!" Tu smo ja i dida zakočili sa smijancijom.

Onda je moj tata uletijo iz dvora u kužinu i sjeo je za stol. Tata je trljao ruke i rekao je: "Oho, šnicelići i blitvica, prva liga..." Onda je tata vadijo šnicel u pijat i rekao je: "Joooo, ljudi, šta se vanka lipo raspuva burin! Dolazi nam pravo bablje lito!" Ja sam tati rekao: "Ne mogu se takve grube riči govorit za stolom!" Tata je iznebušeno gledao u mene. Onda je on rekao: "Koje grube riči, jebate irud?! Koji sam to kurac grubo reka?!" Dida je njemu rekao: "Reka si bablje lito!" Tata je iskobečijo oči prema didu i zinijo je: "Molim?!" Dida je njemu rekao: "Reka si bablje lito!" Tata je pitao: "Pa šta je tu gruba rič, čoviče božji?" Ja sam njemu rekao: "Gruba rič je, pošto je baka umrla!" Dida je uletijo: "Tačno! Bezveze vriđaš uspomenu na pokojnicu!" Tata je piljio ispred sebe sa lakšim ošamutom. Onda je on zlamenovao se sa livom rukom u čudilu i nevjerici. Onda je moja mama mene pomilkila po glavuši i rekla je: "Pa ne misli se tu, mišu, na našu baku!" Ja sam nju pitao: "Nego na koju se misli?" Mama je rekla: "Pa šta ja znam, mišu... na neku drugu baku..." Ja sam pitao: "Na koju drugu baku?" Mama je rekla: "Pa šta ja znam na koju drugu... misli se na neku općenitu baku..." Ja sam pitao: "Otkud ti znaš da ta općenita baka isto nije umrla?" Mama je dignila ombrve i rekla je: "Pa je, ne znam..." Dida je uletijo: "E pa kad ne znaš zašto onda ne pošalješ muža u općeniti trokurac! Umisto šta mu puštaš da govori grube riči za stolom! I vriđa uspomenu na pokojnicu..." Mama je ukočenjena piljila u dida. Dida je njoj rekao: "Ti znaš koliko je tvoja mama meni značila u životu..." Tu je dida dignijo šudar da će obrisat suzicu iz livog oka. Mama je okrenila se prema tati i rekla je: "A je, ti bi fakat moga malo pripazit šta govoriš, znaš!" Tata je pitao: "Kako to misliš?" Mama je dreknila: "Mislim da bi moga manje srat!" Tata je raširijo ruke i rekao je: "Zašto, jebate?! Zato šta sam spomenijo bablje lito?!" Mama je njemu podviknila: "Zato šta bezveze vriđaš uspomenu na moju mamu!" Tata je dignijo se od stola i podviknijo je: "Pa dobro, kako da onda zovemo bablje lito?! Ajde, dogovorimo se... Žablje lito? Lavlje lito? Kravlje lito?" Dida je uletijo: "E, sad vriđaš uspomenu na Robijevu mamu!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

PRVI DAN ŠKOLE
6. rujna, 2007.

Nama je u školi bio prvi dan škole. Za prvi dan škole nas je sve učenike na klupama čekao mac sa učbenicima za treći razred. Ona učiteljica Smilja je stajala ispred ploče i smjehuckala se. Mi rulja smo sjeli za klupe i gledali smo svaki svoj mac sa učbenicima. Onda smo gledali u učiteljicu Smilju kako se keseri ispred ploče. Onda je uča Smilja rekla: "Velikodušna vlada Republike Hrvacke na čelu sa precjednikom profesorom doktorom Ivom Sanaderom humanistički je darovala svakom đaku besplatni konplet učbenika, što još nije napravila nijedna vlada prije vlade na čelu sa precjednikom profesorom doktorom Ivom Sanaderom!" Onda je ona nastavila sa smjehancijom ispred ploče. Mi ekipa smo razgledavali nove učbenike i listali smo ih. Onda sam ja iz zadnje klupe doviknijo: "Šta je ovo ovdi?" Učiteljica Smilja je pogledala prema meni i pitala je: "Šta je kojo ovdi?" Ja sam rekao: "Meni je ovdi nacrtan kukasti križ na učbeniku!" Svi rulja iz razreda su okrenili se prema meni. Uča Smilja je rekla: "Molim?!" Ja sam držao knjigu u ruki i rekao sam: "Tu na učbeniku iz poznavanja prirode i društva! Kukasti križ!" Onda sam ja zblenuto gledao prema učiteljici Smilji ispred ploče. Uča je zinila: "Kakvi kukasti križ, čoviče božji? Jel to neka štamparska greška?" Ja sam rekao: "Ne znam jel greška, al vidim da je nacrtan sa kemijskom!" Uča je stavila ruke na kukove i rekla je: "Ha, pa to ti je onda neki monstrum naškraba kukasti križ!" Ja sam nju pitao: "Jel neki monstrum iz vlade?" Uča je podviknila: "Zašto iz vlade, jebate patak?!" Ja sam rekao: "Pa rekli ste da su ovi učbenici velikodušni poklon vlade Republike Hrvacke na čelu sa precjednikom profesorom doktorom Ivom Sanaderom!" Uča je rekla: "Molim te, Robi! Baš se precjednik profesor doktor Ivo Sanader nema čim drugo bavit nego crtanjem kukastih križova po školskim učbenicima!" Ja sam pitao: "Možda je onda neki njegov ministrant?" Uča Smilja je rekla: "Molim te, Robi, molim te! Baš se ministranti precjednika profesora doktora Ive Sanadera nemaju čim drugo bavit nego crtanjem kukastih križova po školskim učbenicima!" U razredu je bila tišina. Rulja su u napetosti pratili spiku između mene i učiteljice Smilje. Ja sam pitao: "Pa ko ga je onda nacrta?" Uča Smilja je rekla: "A jesi slučajno pomislijo da ti ga je možda nacrta neki monstrum iz razreda, a?" Ja sam najprvo razgledao glavuše od ekipe iz razreda. Onda sam ja rekao: "Nisam!" Uča Smilja je rekla: "A zašto to nisi pomislijo, majketi, kad je to nešto najlogičnije?" Ja sam rekao: "Zato šta ne mogu virovat da u ovom razredu ima takvih nacista i ustaša i fašista šta bi išli crtat kukaste križove na tuđim učbenicima!" Uča je rekla: "E, to je tvoj problem šta nemoš virovat..." Ja sam opet razgledavao face od rulje u razredu. Učiteljica Smilja je stajala ispred ploče i prekrižila je ruke priko limuna. Onda sam ja nju pogledao i pitao sam: "I šta ćemo sad?" Uča je rekla: "Kako to misliš šta ćemo sad? Pa ne očekuješ valjda da ja sad pravim istragu po razredu ko je išara tvoj učbenik? I nije valjda da se zbog jedne bezvezne škrabotine iz tog učbenika ne može učit, a?" Ja sam rekao: "Aaaaa, ne, ne! Nema šanse da ja učim iz učbenika na kojem je kukasti križ!" Uča Smilja je stisnila oči prema meni i rekla je: "A da nema kukastog križa onda bi učijo, je li?" Ja sam rekao: "Naravski da bi!" Uča je podviknila: "Ma daj, Robi, nemoj me jebat u glavu! Pa ti se nisi sastavijo s knjigom otkad si se rodijo!" Ja sam rekao: "Ne jebem vas u glavu, učiteljice! Kukasti križ je u suprotstivosti sa mojim uvjerenjima! I plus kad bi ovakvi učbenik odnijo doma mama i tata bi mi razvalili kičmicu i razvidali bubrige!" Učiteljica Smilja je zaškarpunila se po faci. Onda je ona meni dreknila: "Pa šta ti oćeš od mene, čoviče?!" Ja sam rekao: "Oću knjigu bez kukastog križa! A ovu sa kukastim možete vratit vladi!" Uča je raširila ruke i rekla je: "Da vratim vladi?! Kojoj vladi, jadni sinko?!" Ja sam rekao: "Vladi na čelu sa precjednikom profesorom doktorom Ivom Sanaderom!" Uča Smilja je arlauknila: "Jesi li ti normalan, krembilu jedan krembilski?! Pa jel ti znaš šta bi onda oni u vladi rekli?!" Ja sam rekao: "Ne znam!" Uča je lamatala rukama i vikala je: "Rekli bi - iz kojeg je ovo razreda ovi učbenik sa kukastim križom?! Rekli bi - kakva je to učiteljica odgajala tu dicu da crtaju kukaste križove po učbenicima?! Rekli bi - šta ne najurite tu učiteljicu iz škole kad njenim đacima ne smetaju kukasti križovi po učbenicima?! Eto šta bi rekli!" U razredu je opet uletila mrtva tišinčuga. Ja sam rekao: "To je masu nezgodno!" Uča je rekla: "Naravski da je nezgodno!" Ja sam slegnijo ramenima i pitao sam: "Pa šta ćemo onda?" Učiteljica Smilja je sa raširenim očima ukipala se ispred ploče. Onda je onaj flomić Boban okrenijo se prema meni i pitao je: "A moš li ga nekako izbrisat?" Ja sam njemu rekao: "Ne mogu! Već sam ti reka da je nacrtan sa kemijskom! Još nije izumljena gumica za kemijsku!" Onda je onaj Kane Šteta dobacijo: "A da nacrtaš kraj njega petokraku, pa da tako poništiš kukasti?" Ja sam rekao: "Nou ćens! Petokraka je u suprotstivosti sa mojim uvjerenjima isto kao i kukasti!" Onda je učiteljica Smilja rekla: "Slušaj, Robi, imam tačan broj učbenika koliko je đaka u razredu i ne mogu ti dat novi! Tu mi je stvarno mali problem! Jedino da se sa nekim zaminiš za učbenik..." Ja sam pitao: "Sa kim da se zaminim?" Uča je rekla: "Pa ne znam, možda ima neko kome neće toliko smetat... mislim... taj znak..." Ja sam pitao: "Kome to neće smetat kukasti križ?" Uča je rekla: "Pa ne znam, možemo časkom provjerit, da to možda elegantno rješimo... Djeco, jel možda ima neko kome ne smeta, ovaj, kakosezove, kukasti križ na učbeniku?" U razredu je bila mrkla tišinuša. Svi rulja su gledali ispred sebe i šutili su. Učiteljica Smilja je stajala ukipana ispred ploče. Dvi muve su zunzile oko plafonjere. Na ponistri se gingala svjetlo plava koltrina. Onda je moj drug Dino dignijo ruku i rekao je: "Meni ne smeta!" Onda je onaj Rino Sajla dignijo ruku i rekao je: "Ni meni ne smeta!" Onda je ona pederica Sandra dignila ruku i rekla je: "Ni meni ne smeta!" Onda je ona tuljanica Niveska dignila ruku i rekla je: "Ni meni ne smeta!" Onda je onaj Kane Šteta dignijo ruku i rekao je: "Ni meni ne smeta!" Onda je ona balibanica Lidija dignila ruku i rekla je: "Ni meni ne smeta!" Onda je onaj flomić Boban dignijo ruku i rekao je: "Ni meni ne smeta!" Onda je ona Nela Svinjogojstvo dignila ruku i rekla je: "Ni meni ne smeta!" Onda je mala Teica dignila ruku i rekla je: "Ni meni ne smeta!" Onda su svi drugi rulja u razredu dignili ruke i rekli su: "Ni meni ne smeta!" Učiteljica Smilja je stajala ispred ploče sa zinutim ustima i iskobečenim očima. Onda je ona promrmorila: "U pičku mile matere!" Ona je dalje gledala sa stravom i hororom i mrmorila je: "U pičku mile matere, je li ovo razred ili austrijska pivnica?!" Onda se javio neki glas u glavi od učiteljice Smilje. Glas u glavi od učiteljice Smilje je govorijo: "C,c,c,c... kakva je to učiteljica odgajala tu dicu?... c,c,c..." Onda je uča promrmorila: "U pičku mile matere! Je li ovo prvi dan škole ili reklama za ožujsko?!" Onda sam ja iz zadnje klupe doviknijo: "E, a šta bi sad rekli oni iz vlade, a?" Uča Smilja je pogledala prema meni sa vunom i očajom i pitala je: "Šta bi rekli?" Ja sam rekao: "Ni nama ne smeta!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

PAKLENI ESEMESOVI
13. rujna, 2007.

Učiteljica Smilja je baš bila tumačila gradivo iz prirode kad je zvonilo za veliki odmor. Ona je rekla: "Okej djeco, vidimo se posli velikog odmora!" Onda je ona uzela dnevnik i boršu i izgibala je iz razreda. Samo uča Smilja je ostavila mobitel na svojoj klupi. Onda je moj drug Dino hića odjurio do njene klupe i ćopijo je učin mobitel. Onda je onaj Kane Šteta izvadijo iz reba svoj mobitel. Dino je njemu doviknijo: "Jesi zapamtijo učin broj?" Kane Šteta je Dinu rekao: "Jesam, nemaš frke! A ti moj?" Dino je rekao: "Ovkors!" Onda je moj drug Dino utipkao esemes poruku na učin mobitel i poslao je na Kanin broj. U poruki je pisalo: "masu mi je napaljenje na tebe, kane!" Mi rulja smo skupili se oko Kane. Tu smo keserili se i skakućali kad smo čitali poruku. Onda je Kane Šteta poslao esemes na učin mobitel: "kakvo napaljenje?" Onda je Dino sa učinog mobitela poslao esemes: "svidja mi se tvoje tjelo!" Tu smo mi rulja kikoćali se oko Kane i davali smo si po gimi fajv zbog dobre brume. Onda je Kane Šteta poslao esemes: "ali ja sam jos mali decko! imam tek deset godina!" Onda je Dino sa učinog mobitela poslao esemes: "to mi je jos ludje sta si mali decko! to mi je jos vece nepaljenje! svasta bi ti radila!" Dino je odvaljivao od smijade dok je esemesao sa učine klupe. Onda je Kane poslao esemes: "sta bi mi radili?" Onda je Dino poslao esemes: "prvo bi ti skinila sulju i potkosulju da mi ostanes gol do pasa!" Onda je Kane poslao esemes: "a onda?" Onda je Dino poslao esemes: "a onda bi ti otkopcala rebe da ti spadnu! da mi ostanes gol ispod pasa!" Onda je Kane poslao esemes: "znaci, ja gol, a vi obuceni?" Tu smo mi rulja rikavela od revijske brume. Mi smo tapšali Kanu Štetu po ramenima i davali smo si po gimi fajv. Onda je Dino poslao esemes: "a ne, ne... kad bi tebi skinila sulju onda bi i sebi skinila bluzicu i redjipet! samo sta bi redjipet skidala veeeri iiiiiizi..." Tu smo mi ekipa zaskrikali od baze na kvadrat. Kane je nabrzihen poslao esemes: "a onda?" Onda je Dino poslao esemes: "a onda kad bi tebi otkopcala rebe da ti spadnu, onda bi i sebi otkopcala suknju da mi spadne! samo sta bi meni suknja spadala veeeri iiiiiizi..." Mi rulja smo skakali tuta forca oko Kaninog mobitela. Plus smo vikali: "Poala koja dobra zajebancija! Poala koja revijska bruma! Poala koji zez i iznered!" Onda je Kane Šteta na učin mobitel poslao esemes: "ali ja sam jos mali decko! imam samo deset godina! ja nemam blage veze sta bi radijo tako gol sa vama tako golom!" Tu je moj drug Dino otkinijo od smijancije kad je čitao poruku. Onda je on poslao esemes: "to je sve moja briga, ti nista ne brini! sve zivo ce tebe tvoja uciteljica naucit! jos je masu bolje sta si mali decko!" Onda je Kane poslao esemes: "a zasto je bolje?" Onda je Dino poslao esemes: "sta mladje, to sladje... ti bi samo mirova, a ja bi sve radila!" Onda je Kane poslao esemes: "sta bi radili?" Onda je Dino poslao poruku: "prvo bi te malo milkila po tom fenomenalnom i izvrsno gradjenom tjelu! evo, sva se najezim od napaljivosti kad na to pomislim!" Nama ekipi su se škarpunile uši kad smo čitali poruku. Kane je nabrzihen poslao esemes: "a onda?" Onda je Dino poslao esemes: "a onda... evo zvoni, jebesga, moram sad na nastavu pa cemo posli nastavit!" Mi smo se svi razbježali u klupe kad je zvonilo za kraj velikog odmora. Dino je ostavijo učin mobitel na njenoj klupi i brisnijo je. Onaj Rino Sajla je uletijo iz hodnika u razred. Ja sam njega pitao: "Jesi uspijo nazvat muriju?" Rino je nakeserijo se i rekao je: "Nemaš frke, čoviče! Anonimna dojava! Čak sam malo i zaplaka!" Ja sam dignijo mu palac za uspjeh u akciji. Onda je u razred ugibala učiteljica Smilja. Ona je rekla: "Zdravo, djeco!" Onda je itnila boršu i dnevnik na svoju klupu i stala je ispred ploče. Uča Smilja je na satu posli odmora tumačila gradivo iz matuše. Najviše je tu bilo spike o trokutima i tupim kutovima. Plus je ona crtala po ploči sa drvenom redalicom. Nas veći dio rulje iz razreda nismo kužili bože tebe šta ona predaje. Samo isto smo mi slušali uču Smilju mirno kao bubice. Onda je za po ure nešto zakucalo i otvorila su se vrata od razreda. Na vratima su bili ona direktorica i jedan barba sa brcima. Dića je učiteljici rekla: "Smiljo, oš časkom izać vanka da nešto rješimo!" Uča Smilja je raširila ruke i rekla je: "Sad sam usrid tumačenja novog gradiva!" Dića je njoj rekla sa strogoćom: "Ovo je hitno!" Uča je pogledala sa čudilom i krenila je da će izgibat. Onda je barba sa brcima njoj rekao: "Gospođo, ponesite sa sobom mobitel!" Uča je pogledala sa čudilom na kvadrat i skupila je mobitel sa klupe. Onda su oni svi troje izgibali iz razreda. Onda su oni prošpartali kroz hodnik i zablindirali su se u dićinu kamcelariju. Mi rulja smo ostali ukipani sjedit u razredu. Niko nije ništa govorijo ni mrmorijo. Samo nam je bilo svima tiha jeza i uzbuđivalo. Plus smo mi mrgaši migali jedni drugima i davali smo mote sa ombrvama. Onda je za deset minuti dića provirila kroz vrata od razreda. Ona je rekla: "Djeco, molim vas da budete u najstrožem redu i miru dok se ne vrati učiteljica Smilja! Ili već neko drugi! Jel to jasno?" Mi smo svi zaklimali glavušama da jasno je. Onda smo svi nastavili sjedit u klupama mirni kao bubice. Samo smo mi mrgaši migali si i davali smo mote sa ombrvama. Plus smo vrtili u glavušama filmove kako učiteljicu Smilju izvode sa lisicama i stavljaju je u maricu. I plus joj foremzičari siesaj majami prčkaju po mobitelu i čitaju joj sa njega send mesiđis i risivd mesiđis. Onda je nešto zapijukalo: "Brrlijuung!!!" Mi smo se svi ušokirani okrenili prema Kani Šteti. Kane je rekao: "Ha, stigla poruka!" Onda je on izvadijo mobitel iz reba. Mi mrge smo skočili do njega da ćiribimbimo kakvi mu je doša esemes. U esemesu je pisalo: "alo, misu, di si?" To je bijo esemes sa mobitela od učiteljice Smilje. Kane je iskobečijo oči i rekao je: "Čoviče!" Mi mrgaši smo rekli: "Čoviče!" Kane je rekao: "Nema šanse da ja na ovo odgovaram!" Mi mrge smo rekli: "Naravski da neš odgovarat!" Samo onda je Kanin mobitel opet zapijukao: "Brrlijuung!!!" To je bijo novi esemes od učiteljice Smilje. Nama ekipi je potekla jamnička niz kičmice. U esemesu je pisalo: "alo, misu, di si? sta se ne javis?" Onda je Kane Šteta u bjesnoći njoj utipkao esemes: "daj skini mi se, pedofilko jedna! dosta je meni tvog zlostavjanja i maltretacije! nemam se ja sta esemesat sa seksualskom manijakicom!" Mi smo Kanu tapšali i klimali smo glavama. Onda je sa učinog broja došao novi esemes: "skuznila sam ja da si mi namistijo brumu! tako si je maherski namistijo da su me sad zatvorili u maricu! samo ne berem zasto si mi je namistijo?" Onda je Kane njoj u roku munja poslao esemes: "zato sta si nam juce podilila ase iz kontrolnog iz matuse, tuko! ovo je osveta mobitel generacije! sad truni u zatvoru do smrti, degasice jedna glupa!" Mi smo opet Kanu tapšali po ramenu i davali smo mu mot sa palcima da prva je liga. Samo onda je sa učinog mobitela došao novi esemes: "zajeb, zajeb, zajeb! ovdi inspektor kurobasa koji se javlja sa mobitela od uciteljice smilje! racunaj da ti je lukava hrvacka pandurija spizdila strategiju i taktiku!" Kane Šteta je ukomirano gledao u ekranić od mobitela. Mi mrgaši smo isto piljili u ekranić sa turbo ošamutom. Onda je na ekraniću došla nova poruka. U esemesu je pisao: "i plus svega, uciteljica smilja nije nikakva pedofilka! nego je ona jedna obicna lezbaca!" Kani je uz komu uletilo čudilo. Isto je i nama uletila zbunjoza i tupaja. Onda je Kane Šteta utipkao esemes: "zasto lezbaca?" Onda je na njegov mobitel došao novi esemes: "zato sta je rekla da ce ti jebat mater!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

DJEČIJA PRAVA
20. rujna, 2007.

Ja i moj drug Dino smo čekali u redu ispred šaltera. Red je bijo long sajz kao za karte za Tomsonov koncert. Ja i Dino smo u redu ždrokili slane štapiće i marsove čokolatine. Drugi rulja u redu su nas gledali sa lakšim ošamutom. Samo ja i Dino nismo njih šljivili ni dva posto. Mi smo ždrokili slane štapiće i zalivali smo ih sa malim fantama. Drugi rulja su govorili c, c, c i vrtili su glavama. To je stoposto zato šta su bili gladni i žedni. Samo nismo ja i Dino nikom dilili našu žderu i piće. Onda smo za dvi ure mi došli na red ispred šaltera. Na šalteru je sjedio jedan barba sa crvenom kosom i socijalnim cvikama. Ja sam barbi rekao: "Molimvas ljepo, dajte mi četrnajs komada dijonica Hrvackog telekoma! Samo mi ih fino spakujte, jer pošto su mi za poklon!" Barba je dignijo ombrve iza socijalnih cvika i gledao je u mene koljački. Onda je vrtijo sa bradom i nije ništa govorijo. Ja sam njega pitao: "Šta je bilo? Jel me možda niste skužnili?" Barba je zarežao: "Naravski da te nisam skužnijo!" Ja sam malo polakše ponovijo: "Molimvas ljepo, dajte mi četrnajs komada dijonica Hrvackog telekoma! Samo mi ih spakujte, jer pošto su mi za poklon!" Onda je barba sa crvenom kosom nagnijo se prema meni preko šaltera i rekao je: "Daj, mulac, odjebenzi! Nemaš ti ni blizu osamnajs godina!" Ja sam rekao: "Ne osamnajs, nego četrnajs dijonica mi treba!" Barba je podviknijo: "Ne kažem dijonica, nego godina! Nemaš još osamnajs godina!" Ja sam rekao: "Pa šta da nemam?" Barba je rekao: "Pa nemoš kupovat dijonice Hrvackog telekoma ako nemaš osamnajs godina! Eto šta!" Ja sam rekao: "Ha, pa nema ni Mudrinić osamnajs godina, a ima miljardu dijonica!" Moj drug Dino je uletijo: "Tačno! Miljardu dijonica i četri miljona kuna plaću!" Onda je barba sa socijalnim cvikama opet se nagnijo priko šaltera i rekao je: "Mudrinić ima više od osamnajs godina, a ti imaš manje! Zato on može kupovat dijonice, a ti nemoš! Jel ti sad kjaro?" Ja sam piljio u barbu sa stisnutim očima. Dino ga je isto upikirao drito kroz staklo od šaltera. Onda sam ja viknijo: "Pa koja je to nepravednost, čoviče?! Znači svi živi mogu kupovat dijonice od Hrvackog telekoma, samo mi djeca ne smijemo!?" Barba na šalteru je raširijo ruke i rekao je: "Takvi je zakon, jebešga! Ja tu ništa ne mogu!" Ja sam dreknijo: "Ma koji je to glupi zakon, čoviče?! Pa vi ovde djelite ljucka bića na djecu i ostale! To je ljuta diskribidacija! Pa to je protiv svih međunarodnih konvekcija, jebate led!" Barba je kolutačijo očima iza socijalnih cvika i rekao je: "Kakvih konvekcija? Šta ti, mulac, sereš? Doša si na burzu dijonica brbotat o dječijim pravima?!" Onda je moj drug Dino njemu rekao: "Evo, zašto ja mogu u poslugi kupit slaju, a ne mogu na šalteru kupit dijonice Hrvackog telekoma? A? Aj ti meni reci zašto?" Barba je skupljao ombrve iza socijalnih cvika i šutijo je. Ja sam njemu rekao: "Zašto ja u trafiki mogu kupit goldune i orbis žvake, a ne mogu na šalteru kupit dijonice od Hrvackog telekoma? A? Aj ti meni reci zašto?" Tu su rulja u redu iza nas počeli klimat glavušama i mrmorili su da dobro dica i govore. Dino je barbi podviknijo: "Kad triba uvalit pizdarije široke potrošnje, onda dicu se može oderat! A kad dica neće pizdarije nego oće dijonice, onda kurac! Aj ti meni reci zašto?" Barba je zarumenkijo se po obrazima i rekao je: "Pa neam pojma, jebate, šta ste se mene nadovezali? Baš ste se na mom šalteru našli drkeljit o dječijim pravima! Takvi je zakon, ukurac, nisam ga ja pisa!" Ja sam uletijo: "A vi ovdi sve radite po zakonu, a?" Barba je rekao: "Naravski da radimo!" Ja sam podviknijo: "Pa čoviče, pa ovdi ti može doć najgori razbojnik, ološ, govno, škovaca, bandit i kriminalac i kupit dijonice! Samo mi poštena djeca ne možemo!" Barba je rekao: "Mene nije briga ko kupuje, samo da je punoljetan!" Ja sam rekao: "Nije te briga?! Znači da sad neko uleti i rekne – evo, ja sam zadnji razbojnik i kriminalac i oću kupit dijonice, ti bi mu proda? A? Ti bi njemu proda, a pristojnoj dječici neš?" Onda je jedan fosilac iza mene dobacijo: "Jebešga, malac, ta ti je usporedba malo nemoguća!" Ja i Dino smo okrenili se prema njemu sa čudilom. Fosilac je stavijo ruku na prsi i rekao je: "Mislim, sve vam poštujem, slažem se sa vama trista posto, al zadnja vam je usporedba malo nemoguća!" Onda je Dino pitao: "A zašto je nemoguća?" Fosilac je rekao: "Prosto i naprosto zato šta razbojnici i kriminalci nikad ne kupuju dijonice Hrvackog telekoma!" Ja sam napečijo se i rekao sam: "Nego ih šta? Kradu?" Fosilac je rekao: "Nego ih prodaju!"

Robi K. (IIIa)

___________________________________________________________

DOBRE VIMBRACIJE
27. rujna, 2007.

Mi obitelj smo sjedili u primaćoj ispred televizije. Na televiziji su puštali središnju imformativnu emisiju. Mi obitelj smo piljili u središnju imformativnu emisiju sa zinutim ustima. Onda je moj tata rekao: "Čoviče, srušilo se po Zagreba!" Mama je rekla: "Koja šteta!" Ja sam rekao: "Koja šteta!" Tata je rekao: "Koja šteta!" U središnjoj imformativnoj emisiji su išle slike strave i horora. Mi smo u to gledali sa teškim ošamutom. Onda je moja mama rekla: "Čoviče, pogleaj ti samo kako za sekund po grada ode u trokurac!" Tata je rekao: "Koja šteta!" Ja sam rekao: "Koja šteta! Mama je rekla: "Koja šteta!" U središnjoj imformativnoj emisiji je spiker rulji pokazivao krš i ruševine. Mi smo to gledali sa teškim izneredom. Onda je moj tata rekao: "Čoviče, za srušit po Njujorka triba se rodit Bin Laden! A Zagrebu je dosta Bandić za imat svoj najn ileven!" Mama je rekla: "Koja šteta!" Ja sam rekao: "Koja šteta!" Tata je rekao: "Koja šteta!" U središnjoj imformativnoj emisiji su išle nove slike strave i horora. Mi smo to gledali sa razrogačenim očima. Onda sam ja rekao: "A čoviče, ali kako se to uvik desi da se sori neki kvart u predgrađu, a ne onaj gore?" Tata je okrenijo se prema meni i pitao je: "Koji gore?" Ja sam rekao: "Pa onaj gore! Di žive guzonje!" Tata je gledao u mene sa dignutom ombrvom i rekao je: "E, to je zato šta guzonje ne govore vrakti mater!" Ja sam zinijo i rekao sam: "Molim?!" Tata je rekao: "Kažem, guzonje ne govore vrakti mater! I onda im se, logično, neće sorit kvart!" Mene je tu zdimilo tupilo od nekuženja. Onda je mama okrenila se prema tati i rekla je: "O čemu ti to, majketi, govoriš?" Tata je rekao: "Govorim da kad se puno govori vrakti mater, onda je to ka kompresor, razumiš! Vrakti mater, vrakti mater, vrakti mater! Viš kako to trese se i vimbrira! Ka da te neko buža sa kompresorom!" Tu je i mamu zdimila tupaja. Ona je tatu pitala: "Pa šta sa tim oš reć?" Tata je raširijo ruke i rekao je: "Pa jel znaš ti koje je to ludilo kad deset iljada ljudi po cili dan govori vrakti mater? To je deset iljada kompresora, čoviče! Vrakti mater, vrakti mater, vrakti mater! Jel viš kako to sve zuji i tandrče? Naravska stvar da će im se sorit kvart od tolikih vimbracija!" Onda smo ja i mama zakolutačili sa očima i okrenili smo se od tate prema televiziji. U središnjoj imformativnoj emisiji je spiker pokazivao nove slike krša i iznereda. Mi smo to gledali sa komom i nevjericom. Onda je moja mama skočila iz trosjeda i podviknila je: "Srce ti irudovo, je li ono Jožina i Eržikina kuća?!" Tata je pitao: "Kojo?" Mama je pokazivala prstom prema ekranu i rekla je: "Pa ono doli u jarku šta se skršilo?!" Tata je piljio u televiziju i rekao je: "Ne mogu je poznat, jebate, totalno je skršena!" Mama je podviknila: "Ma je, čoviče, to ti je Jožina i Eržikina kuća! Tačno je poznajem po satelickoj antemi!" Tata je rekao: "Kakoš je poznat po satelickoj antemi kad je cila skašena, ženska glavo? Tako izgleda svaka skašena satelicka antema!" Samo onda se na ekranu od televizije pojavila faca od tete Eržike. Teta Eržika je imala suze na obrazima i razmazani rimel oko očiju. Plus je imala nikrofon ispred ćunke. Teta Eržika je jeckala i govorila je u nikrofon: "Isusek marija, kaje ovo?! Kaje ovo, isusek marija?! Poglečte nam hižu! Nema više naše lepe hiže! Kajbumo mi sad?! Se nam se zrušilo! Fala dragem bogeku da smo si žive glave zvlekli! Kaje ovo, isusek marija, kaje ovo?!" Onda je spiker pitao tetu Eržiku: "A gdje ćete sad? U motel, skupa sa ostalim evakuiranim stanarima?" Teta Eržika je rekla: "A ne! Ne bumo se mi vlekli po motelu! Otpelali se bumo do naših rođaka vu Dalmaciju! Tam bumo bili dok nam ovi norci ne zgradiju novu hižu!" Onda je spiker okrenijo se prema ekranu i rekao je dragim gledaocima: "Obitelj gospođe Eržike ima tu sreću da ima rođake u Dalmaciji kod kojih će moći boraviti duže vrijeme! Ali što će biti sa ostalim stanarima naselja koji su u ovoj strašnoj nesreći ostali bez svojih kuća ili su evakuirani?" Ja i mama i tata smo ukočenili se na trosjedu od šoka na kvadrat. Mi smo zableušili se u ekran i šutili smo. Tata je sa daljinskim utišao ton na televiziji. U primaćoj je bila mrkla tišinčuga. Onda je tata rekao: "Kaj sad, vrakti mater?!" Onda je mama rekla: "Kaja znam, vrakti mater!" Onda je opet uletila tišina. Ja sam gledao u roditelje sa zbunjozom. Onda je tata rekao: "Sad nam buju zvonili na vrata, vrakim mater! Ja si to nemrem zmislit!" Mama je rekla: "Kaj zmislit, ja si to nemrem zdržat ni pod razno! Zakaj se nisu otpelali vu motel, vrakim mater!" Tata je rekao: "Pa jel ti razmeš kolko bu trebalo da se Joži i Eržiki zgradi nova hiža?! Jel ti to razmeš, vrakti mater?!" Mama je pitala: "Kolko, vrakti mater?" Tata je rekao: "Pa kaja znam, vrakti mater! Nemrem verovat da to buju zgradili za manje od pol godine!" Mama je skriknila: "Pol godine!? Pol godine z Jožom i Eržikom!? Pa bumo čist ponoreli, vrakti mater!" Tata je rekao: "Dušica, ja si to nemrem zmislit! Ja se bum bacil z balkončeka, vrakti mater!" Mama je rekla: "Srčeko, ja to ne bum zdržal ni pod razno! Ja se bum hitnul z balkončeka skup z tobom, vrakti mater!" Tata je rekao: "Je, al tad bumo mrtvi! To baš ni zgodno! Morti moremo zmislit nekaj drugo, vrakti mater?" Mama je rekla: "Je, al kaj drugo, vrakti mater?" Tata je rekao: "Kajbilo! Samo da Joža i Eržika ovdi nemreju uč, vrakti mater!" Mama je rekla: "Je, srčeko, al kaj je to kajbilo, vrakmu mater?" Tata je fljasnijo se po čelu i rekao je: "Vrakti mater, vrakti mater!" Mama je lupala šakom po trosjedu i rekla je: "Vrakti mater, vrakti mater!" Onda sam ja uletijo: "Pa šta je vama, jebate? Jeste vi malo skrenili s mozga?" Tata je mene pogledao sa čudilom i pitao je: "Zakaj bi skrenili z mozga?" Ja sam rekao: "Pa kako to govorite, čoviče?" Mama je mene pitala: "Kak kaj govorimo? Morti nas ne razmeš?" Ja sam rekao: "Pa to, vrakti mater ovo, vrakti mater ono..." Tata je nagnijo se prema meni i rekao je: "Bumo si zrušili hižu!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

BALKONSKI RAT
4. listopada, 2007.

Mama i tata su stajali u kužinici ispred špakera i crvendačili su se po facama. Mama je stiskala šake i dreknila je: "Jebaim pas sve živo i neživo! Najrađe bi ji sve poslala u tri pizde materine!" Tata je sa stisnutim šakama viknijo: "Nek idu u krasni kurac i u krasni trokurac! Nek idu u tri krasna kurca i u tri krasna trokurca!" Mama je fljaskala se sa rukom po čelu i viknila je: "Dođe mi da iskočim iz kože od ovolike nepravde! Pa jesmo li mi to zaslužili?! Pa jesmo li mi to zaslužili, pizdamu mile matere?! Pa kako sad čovik ne bi popizdijo, reci ti meni?!" Tata je treskao sa bradom i dreknijo je: "Ne da bi popizdijo, nego bi nekog prikla koliko sam jidan! Pizdaim materina, dabiliim pizda materina! Dođe mi da izletim na balkon i urličem od huje!" Onda je mama pogledala tatu sa raširenim očima i izjurila je iz kužinice na balkon. Onda je ona nagnila se preko ograde od balkona i arlauknila je: "Jebeim pas sve živo i neživo!!! Nek idu u pizdu mile matere!!!" Onda je tata izjurijo na balkon. On je nagnijo se preko ograde i dreknijo je: "Nek idu u krasni kurac i u krasni trokurac!!! Nek idu u tri krasna kurca i u tri krasna trokurca!!!" Onda je mama okrenila se prema tati i rekla je: "Oala šta je ovo dobro, jebate!" Tata je nasmjehuljio se i rekao je: "Ne da je dobro, nego je prva liga!" Onda je mama nagnila se preko ograde od balkona i svom forcom je urliknila: "Jebenliim mliko materino!!! Jebenliim sunce žarko!!! Ne može se pošteni svit tako zajebavat! Nabijem ih sve na kua! Nabijem ih tuta forca!!!" Onda je tata nagnijo se preko ograde i dreknijo je turbo glasno: "Kurac, pička, govno, sranje!!! Kurac, pička, govno, sranje!!! Drpačina, fatačina, karačina, jebačina!!!" Onda su mama i tata keserili se i smijokili se jedno prema drugom. Samo onda je na svoj balkon izletijo onaj Plazibat. Plazibat je viknijo: "Tako je! Lipo ste im skresali! Jebain ja mater i sa moje strane! Jebain ja i cilu drugu rodbinu kad su takva govna i propaliteti!" Onda je i ona Plazibatka izletila na svoj balkon. Plazibatka je urliknila: "Dabogda ih vrag odnija! Dabogda ih strila božja sažgala! Dabogda im mozak iscurija! Pa kako mogu više nama Hrvatima takve stvari činit!? Pa šta smo mi Hrvati bogu zgrišili da nam te sotone seru po glavi!?" Moji mama i tata su malo odmaknili se od ograde od balkona i gledali su se u čudilu. Samo onda je onaj barba Jole sa svog balkona dreknijo: "Jesmo li zato patili se i mučili i krv prolivali?! A?! Zato da nam banda vriđa naše žrtve?! Ma nabijem ih ja nakurac, sve jednog po jednog!" Onda je onaj barba Mario sa svog balkona arlauknijo: "Jebem ja i Karlu del Punto i cili Haški sud! Jebem i cilu međunarodnu zajednicu! Jebem i cilu rodbinu od međunarodne zajednice! Pa dokle ćemo mi, ljudi, trpit da se cila bagra i ološ na nama Hrvatima iživljava?! Dokle, pitam ja vas?!?" Onda je moja mama sa tupajom na kvadrat tati šapnila: "Šta je ovo, jebate dragi irud?" Tata je njoj šapnijo: "Neam blage, čoviče, ne berem ništa živo!" Samo onda je onaj Bezmalinović sa svog balkona viknijo: "Sa zoljama triba rasturit ti Haški sud! Sa zoljama i haunbicama! Skršit, sorit, skašit, zapalit! To je banda jedna četnička! Pa ne može se cili hrvacki narod nekažnjeno tako ponižavat! Pa ne možemo mi više šutke podnosit takvu nepravdu!" Rulja sa drugih balkona su drečali: "Tako je! Doli četnici iz Haga! Nabijemo ih nakurac! Seremo im se na posal!" Onda je ona Kragićka sa svog balkona viknila: "A dok nemamo zolje i haunbice, možemo baremko potpisat peticiju! Koji će nama klinac međunarodna pravda kad je to najcrnja nepravda?! Potpišimo peticiju da vide kako im lansiramo svečani odjeb!" Rulja sa balkona su drečali: "Tako je! Doli banda iz Haga! Doli međunarodna nepravda! Potpišimo da ih nabijemo nakurac!" Onda je ona Kragićka pokazala prstom prema balkonu sa mojim mamom i tatom i doviknila je: "Oš ti, koke, sastavit peticiju, pa da je onda doli u portunu svi potpišemo?" Svi ekipa su se okrenili prema našem balkonu. Mama je zaškarpunila se po faci i doviknila je Kragićki: "Koju peticiju, jebate patak?" Kragićka je njoj doviknila: "Kako koju? Peticiju da odjebavamo Haški sud i da nećemo više imat posla sa tom bandom četničkom!" Mama je doviknila: "Pa zašto bi to ja trebala pisat?" Kragićka je doviknila: "A zašto ne bi? Koliko ja znam, prva si se krenila dernjat sa balkona!" Mama je doviknila: "Pa kakve to ima veze sa peticijom?" Kragićka je doviknila: "Pa kad nema, zašto si onda počela sa deračinom?" Mama je raširila ruke i rekla je: "Zato šta su mi zagorile riži!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

KO ĆE NA RODITELJSKI?
10. listopada, 2007.

Meni je u školi bijo roditeljski sastanak. Moji mama i tata su se doma kod kuće dogovarali oko roditeljskog. Mama je tati rekla: "Ja mislim da je masu bolje da ja idem na roditeljski nego da ideš ti!" Tata je njoj rekao: "Ti da ideš na roditeljski? Nou ćens! Ja sam već odlučijo da ja idem!" Mama je rekla: "Ti si već odlučijo?! Koja je to taktika, jebate? Onda sam ja već odlučila da ja idem!" Tata je rekao: "Mačak, nema nikakve logike da ti ideš! Ja ću na roditeljskom masu bolje zastupat interese familije nego ti!" Mama je pitala: "A zašto bi ih ti bolje zastupa, majketi?" Tata je rekao: "Kako zašto? Zato šta sam ja ipak glava obitelji!" Mama je rekla: "Ti si glava obitelji? Ti? Viš, a ja sam dosad mislila da si ti pizda obitelji!" Tata je naperijo prstom prema mami i rekao je: "Mačak, bezveze pizdiš da sam ja pizda! To nije ljepo ni pristojno! Radi se prosto prošireno o tome da ću ja na roditeljskom masu bolje učiteljici Smilji reć šta je spada, razumiš!" Mama je rekla: "Neš joj ti bolje reć, nego ću joj ja bolje reć šta je spada!" Tata je rekao: "Nema šanse! To šta ću joj ja izgovorit, to neće bit za žive ljude!" Mama je pitala: "Ma štaš joj to izgovorit, isukrstati?" Tata je rekao: "A oš joj ti možda reć da je krava jedna i đikača? A? Oš joj to ti reć?" Mama je rekla: "Oću, naravski da oću! A oš joj ti reć da je debela jedna prasica i da ode doma svoje dite maltretirat kao šta maltretira našeg malog?" Tata je rekao: "Oću, reću joj! A oš joj ti reć da ako našem malom stalno daje sve ase, da onda svi misle da su mu roditelji zadnji debili? A nisu Robijevi roditelji debili, naročito tata!" Mama je rekla: "Oću, reću joj! A oš joj ti reć da možemo mi našeg malog sami ispitivat i davat mu ocjene, a ne da ona ka strani element njega ispitiva kao da je ona neki kurac i kao da su Robijevi roditelji nesposobni? A nisu njegovi roditelji nesposobni, naročito mama!" Tata je rekao: "Oću, reću joj! A oš joj ti reć da je zadnja kurbetina kad tako maltretira našeg mališa?" Mama je rekla: "Naravski da ću joj reć da je kurbetina! A oš joj ti reć da je tolika kurbetina da odma posli nastave trče u luku obilazit natove vojnike i vodit biznis? A? Oš joj to reć?" Tata je rekao: "Oću, reću joj! A oš joj ti reć da ako našem malom dili ase šakom i kapom, šta onda ne dili ase i natovim vojnicima, nego njima šakom i kapom dili neću reć šta?" Mama je rekla: "Oću, reću joj! A oš joj ti reć da je ona jedno obično ljucko govno kad nam malog svaki dan izvodi na ispitivalo?" Tata je rekao: "Oću, reću joj! A oš joj ti spomenit Ovčaru?" Mama je pitala: "Kakvu Ovčaru?" Tata je rekao: "Oš joj spomenit da ako se naš mali nije moga sitit Ovčare na kontrolnom iz prirode, da nije mu odma morala zavidat asa ka zadnja kučka? I da sad sva rulja govori da Robijevu familiju kuri bolac za domovinski rat!" Mama je rekla: "Naravski da ću joj to reć! Ja ću joj na roditeljskom reć da je jedno grozno i pokvareno stvorenje! Grozno i pokvareno! I da još nam taman fali da rulja počnu za nama vikat da smo četnici samo zato šta nam je malom dopala ludača za učiteljicu!" Tata je rekao: "Ja ću joj to sve sasut drito u facu!" Mama je rekla: "Neš joj ti sasut, nego ću joj ja sasut!" Tata je rekao: "Ja ću, ja! Tako ću je nalipit prid svima da više neće ni sazivat roditeljske!" Mama je rekla: "Neš je ti nalipit, nego ću je ja!" Tata je rekao: "E bogami ću ja!" Mama je rekla: "E bogami neš ti nego ja! Poslaću je pred svim roditeljima u sto pizdi materinih!" Tata je rekao: "Ja ću je poslat, a ne ti! Napiću joj se krvi na slamkicu! Pa neće ona moje rođeno dite tlačit i maltretirat!" Mama je rekla: "Nije to tvoje rođeno dite, nego je to moje rođeno dite!" Tata je rekao: "E bogami je i moje dite!" Onda je mama raširila ruke i rekla je: "A u pene šta je ovo naporno..." Tata je nju pitao: "Šta je naporno?" Mama je uzdahnila i rekla je: "Malo je glupo da sad ja i ti dokazivamo ko je bolji roditelj malom degeneriku!" Tata je počeškao se po glavi i rekao je: "A je, jebate, mali nam je stvarno komad degenerika..." Mama je uzdahnila i rekla je: "Mali je zadnja štraca, čoviče, to se rađa jednom i dvista godina..." Tata je uzdahnijo i rekao je: "Totalni monstrum, jebate jarac, da ga bogdo oće skupit u popravni dom..." Mama je uzdahnila i rekla je: "Beštija, kriminalac i krvolok, eto šta sam ja izrodila..." Tata je uzdahnijo i rekao je: "Fakat je zadnja škovaca od diteta..." Mama je uzdahnila i rekla je: "To je tribalo ambortirat na vrime, sad je kasno kukat..." Tata je rekao: "Mali nam je ispa iz horor filma, al ipak je Hrvat, jebemu miša!" Mama je pogledala tatu sa čudilom i pitala je: "Kakve to veze ima?" Tata je rekao: "Ima zato šta ću ja na roditeljskom glupoj Smilji reć da je našem malom podilila kišu asi samo zato šta je Hrvat! Eto šta ću joj reć!" Mama je gledala tatu sa lakšom zbunjozom. Tata je rekao: "I reću joj da je drugima malim Hrvatima isto podilila masu asi, a da nijednom Srbinu u njenom razredu nikad nije dala nijednog asa!" Mama je raširila ruke i rekla je: "Pa, koliko ja znam, i nema Srba u njenom razredu!" Tata je rekao: "Eto! Jel, znači, ikojem dala asa?"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

ŠANEL FAJV
18. listopada, 2007.

Moja mama je u banju na ormarić stavila bočicu sa parfemom. Na bočici je pisalo "Chanel No 5". Kad je moj tata vidijo bočicu onda je on moju mamu pitao: "Šta je ovo, jebate?" Mama je njemu rekla: "Šanel Fajv!" Tata je pitao: "Znam da je Šanel Fajv, lipo piše! Al ko ti ga je kupijo?" Mama je pogledala tatu drito u oči i rekla je: "Nije važno!" Tu je u banju uletila tišina. Onda je tata rekao: "Kako nije važno, jebemu sveca?" Mama je rekla: "Tako, nije važno!" Tata je rekao: "Pa valjda ja mogu znat ko je mojoj rođenoj ženi kupijo Šanel Fajv šta košta sto eura?" Mama je dignila livu ombrvu prema tati i rekla je: "Nemoš!" Onda je ona izgibala iz banja. Tata je ostao unutra malo posran.

Poslje je moj tata ugibao kod mene u moju sobu. Ja sam baš bijo sa pincetom nešto operirao po kasici prasici. Onda sam to nabrzihen ostavijo. Tata je mene pitao: "Pantaganice, jesi ti vidijo na ormariću u banji jednu bočicu sa..." Ja sam uletijo: "Jesam, to ti je mamin Šanel Fajv!" Tata je gledao u mene sa zbunjozom. Onda je on pitao: "A jel možda znaš ko je mami kupijo Šanel Fajv?" Ja sam rekao: "Možda i znam!" Tata je pitao: "Ko?" Ja sam pogledao tatu drito u facu i rekao sam: "Nije važno!" Tata je dreknijo: "Kako nije važno, jebemliti mliko materino?!" Ja sam rekao: "Tako, nije važno!" Tata je podviknijo: "Pa valjda ja mogu znat ko je mojoj rođenoj ženi kupijo Šanel Fajv od sto eura?" Ja sam dignijo livu ombrvu prema tati i rekao sam: "Nemoš!" Onda sam ja izgibao iz sobe. Tata je ostao unutra malo posran.

Poslje je moj tata opet išao da će u banju. Samo vrata su bilja zaključana. Tata je viknijo: "Ko je unutra?" Moja mala sestra Damjana je iz banja viknila: "Ja sam!" Tata je njoj rekao: "Damjanice, sto puta sam ti reka da se ne zaključavaš u banju kad piškiš! Neš se posli moć otključat paš ostat blindirana u samitarnom čvoru!" Damjanica je iz banja rekla: "Pa ne piškim, tata!" Tata je pitao: "Nego šta radiš? Kakiš?" Damjana je rekla: "Razgledavam mamin Šanel Fajv!" Tata je podviknijo: "Pa koji se kua moraš zaključavat da bi ga razgledala?!" Damjanica je rekla: "Nije važno!" Onda je ona otključala vrata i izgibala je iz banja. Tata je ostao ispred vrata malo posran.

Naveče je tata obukao pižamu i ugibao je u krevu. Mama je već u spavaćici ležala u krevi i listala je Gloriju. Tata je nju pitao: "Onda, jesmo se namušćali?" Mama je rekla: "Nismo!" Tata je pitao: "A zašto nismo?" Mama je rekla: "Pa nije mi prilika!" Tata je pitao: "Nije ti prilika namušćat se kad ideš sa mužom u krevet?" Mama je okrenila se od Glorije prema tati i rekla je: "E, šta je tu čudno?" Tata je ušutijo i utonijo je u kušin. Mama je isto šutila i listala je Gloriju. Onda je tata rekao: "Mačak, stvarno mi neš reć ko ti je kupijo Šanel Fajv?" Mama je rekla: "Rekla sam ti da to nije važno!" Tata je rekao: "Ali meni je važno!" Mama je rekla: "Ne kužim zašto!" Tata je rekao: "Kako zašto? Pa neće ti neko bezveze kupit Šanel Fajv od sto eura!" Mama je rekla: "Ha, naravski da neće..." Tata je rekao: "Taj tačno zna zašto ti to kupuje, jebaga irud!" Mama je rekla: "Ha, naravski da zna..." Tata je zadignijo se na kušinu i pitao je: "Kako to misliš?" Mama je okrenila se prema njemu i rekla je: "Lipo mislim! Ako od nekog dobiješ Šanel Fajv od sto eura onda to ima određenu težinu! Kapito?" Tata je ušokiran utonijo nazad u kušin. Mama je nastavila sa listanjem Glorije. Tata je bijo ukočenjen od strave i horora. Onda je on prošapućao: "Mačak, jel se to ja tribam zbog nečeg zabrinit?" Mama je rekla: "Kako oćeš!" Onda je ona okrenila se na svoju stranu i ugasila je sviću na kantunalu. Tata je ostao u mraku malo posran.

Sutra je mama došla sa posla i skinila je postole u hodniku. Onda je ona odgibala u banju za oprat ruke. Onda je ona u banju cijuknila. Tamo je na ormariću pored Šanela Fajv bila još jedna bočica Šanela Fajv. Samo šta je ta bočica bila veća od one do nje. Mama je zaskrikala: "Asti mande, je li ovo Šanel Fajv?!" Tata je ugibao za njom u banju i rekao je: "Naravski da je Šanel Fajv, šta bi drugo bilo!" Mama je raskeserila se prema tati i rekla je: "Asti srce, asti srce, jesi ga to meni kupijo?" Tata je rekao: "Nije važno..." Mama je smrgudila facu i rekla je: "Ma daj, mišu, ne budi takvi..." Samo tata je nju zagrlijo sa leđa i štipnijo je za guzu. Onda je on rekao: "Naravski da sam ga tebi kupijo, mačak, kome bi ja drugo moga kupit Šanel Fajv!" Mama je meškoljila se uz tatu i rekla je: "Ajme šta je famooooozan! Totalno je famooooozan!" Tata je nju još jednom štipnijo za guzu. Onda su njih dva zagrljeni gledali u ormarić sa dvi bočice Šanela Fajv. Tata je mamu pitao: "Evo kad ih ovako oba pogledaš, aj priznaj čiji je veći?" Mama je rekla: "Tvoj je, mišu, veći! Nema zbora!" Tata je rekao: "Jelda da nema usporedbe?" Mama je rekla: "Ma kakve usporedbe! Duplo ti je veći, mišu!" Onda je tata rekao: "E, a ja te sad pitam čiji je manji?" Mama je rekla: "Kako čiji je manji, mišu? Koga briga čiji je manji ako imaš duplo većeg!" Tata je rekao: "Briga je mene! Ko ti je kupijo oni manji Šanel Fajv?" Mama je nasmjehuljila se i rekla je: "Pa nije mi ga niko kupijo, mišu! Šta si tako naporan!" Tata je pitao: "Kako nije? Pa otkud ti onda?" Mama je rekla: "Pa posudila sam ga od Bezmalinovićke, samo da mi stoji dan-dva na ormariću! Ajme, moram joj ga ujutro vratit..."

Tata je udalječio se od mame u banju i gledao je u nju sa iskobečenim očima. Mama je keserila se i skakućala je na prstima od hepinesa. Tata je rekao: "U pičku mile matere, koji sam ja kreten!" Mama je njemu cvrkućala: "Nisi ti, mišu, kreten! Ti si moje zlato i srculence!" Tata je rekao: "Ja sam jedan zadnji glamac i imbecil! Vatam se na najjeftinije eške!" Mama je cvrkutala: "Ti si moja ljubav i moje sve na svitu!" Tata je vrtijo glavom i rekao je: "A najgore od svega je šta si ti znala da ću ja bit kreten i da ću se uvatit na baketinu! To je najgore! Ti si unaprid računala sa tim da sam ja jedan debilko!" Mama je rekla: "Nisam, mišu, časna rič! Sa tim nisam ni slučajno računala!" Tata je rekao: "Jesi, jesi! Unaprid si skontala da sam ja debilko!" Mama je rekla: "Ama nisam, mišu, majkemi! I plus toga, to šta si debilko uopće nije najvažnije!" Tata je pitao: "Nego šta je najvažnije?" Mama je keserila se i rekla je: "To šta ti je duplo veći!"

Robi K. (IIIa)

[anais_nin]

ROBA ZA U ŠKOLU
25. listopada, 2007.

Ja sam ujutro sidijo na krevi i brisao sam krmelje. Onda sam skinijo pižamu i išao sam da ću se oblačit za gibat u školu. Onda je mama uletila u sobu i rekla je: "Ajde oblači se, sinak! Zakasnićeš u školu!" Ja sam navlačijo bičvice i rekao sam: "Evo, evo, ne mogu brže!" Onda je mama rekla: "Pa kakva ti je to sokolska majica?" Ja sam uletijo u čudilo i pitao sam: "Pa kakva je?" Mama je rekla: "Pa viš da ti je iskidana!" Ja sam pitao: "Pa di je iskidana?" Mama je rekla: "Pa ispod pauzuha ti je iskidana, klipsone! Imaš bužu od po pedlja!" Ja sam zagledao se u iskidanu sokolsku i rekao sam: "A je, stvarno..." Onda je mama rekla: "A vidi si bičvice, čoviče božji!" Ja sam pitao: "Šta je sa bičvicama?" Mama je podviknila: "Pa palac ti je izvirijo, eto šta je! Pari ti kumpir na nozi!" Ja sam pogledao u prošupljene bičvice i rekao sam: "A je, stvarno..." Mama je rekla: "Pa ne možeš takvi ić u školu, jebemu sveca jarca! Oš da mi se cili svit smije!" Ja sam pitao: "Zašto bi ti se svit smija?" Mama je rekla: "Kako mi se neće smijat kad mi dite ide u školu sa iskidanom majicom i prošupljenim bičvama?! Svi će reć da kakva mu je to mater... A jesi prominijo mudantice?" Ja sam rekao: "Jesam!" Mama je pitala: "A kad si ih prominijo?" Ja sam počeškao se po glavi i rekao sam: "Prominijo sam ih prošli tjedan!" Mama je raširila ruke i podviknila je: "Pa nemoš od prošlog tjedna mudantice nosit, balibane jedan balibanski! Mudantice se moraju minjat svaki dan!" Ja sam zapiljio se u parket i šutijo sam. Mama je rekla: "Stvarno će svi reć da ti je mater zadnja dramfulja i šporkuja! Iskidana maja, šuplje bičve, šporke mudante, šta bi drugo mogli reć?!" Ja sam rekao: "Ali to se, mama, ništa ne vidi!" Mama je pitala: "Kako to misliš, ne vidi?" Ja sam rekao: "Pa kad obučem patike, rebe i košulju, onda se ne vide ni šuplje bičvice, ni iskidana sokolska, ni mudante!" Mama je rekla: "To ti je smisao za higijemu? A? A zamisli da se nešto desi? Svi bi rekli – pa ima li ovo dite mater kad ga ovako pušta vanka u iskidanoj majici!" Ja sam pitao: "A šta da se desi?" Mama je rekla: "Pa svašta se može desit! Zamisli završiš na hitnoj! Evo, da završiš na hitnoj, zar ne bi svi likari rekli – a sramote, ljudi moji, kakvu mater ima ovo dite kad ga pušta u školu u šupljim bičvama i iskidanoj majici!?" Ja sam mamu gledao sa lakšom tupajom. Onda sam ja pitao: "A zašto bi ja završijo na hitnoj?" Mama je rekla: "Zbog iks razloga! Moš žgincat nogu na balunu! Ili moš imat prometnu nezgodu!" Ja sam pitao: "Kakvu prometnu nezgodu?" Mama je rekla: "Pa bilo kakvu! Može te zdimit kamijon, na primjer! Ili kombi!" Ja sam pitao: "Kamijon ili kombi?" Mama je rekla: "Kombi! Definitivno kombi!" Ja sam mamu gledao sa stravom i hororom. Onda sam ja pitao: "Zašto bi mene zdimijo kombi, jebate?" Mama je rekla: "Ha, svašta se živom čoviku može desit..." Ja sam rekao: "To znači da ja moram obuć glanc novu majicu za slučaj da me zdimi kombi?!" Mama je pitala: "A šta ti je tu, majketi, nejasno?" Ja sam rekao: "Sve mi je nejasno!" Mama je rekla: "E pa onda ću ti ja objasnit..." Onda je mama sjela do mene na krevu i zagrlila me je preko ramena. Onda je ona meni rekla: "Viš, sinak, ti se sad moš uputit u školu, glava ti je vitrena ka i inače, dođeš do pješačkog i tu staneš jerbo cestom piči zeleni kombi dvista na sat... samo ne vidiš da kombi ima one retrovizore šta mu strče sa strane, a ti si previše blizu rubu ceste... onda te taj kombi svom forcom sa retrovizorom skreha u glavušu... nije baš da ti je otkinijo glavu, ali ti je ispalo livo oko, zguljeno ti je livo uho, i plus te je kombi odbacijo na drugu stranu ceste... ali od tamo iz drugog smjera neleće crveni fijat punto trista na sat... fijat punto te punta sa šoferšajbom i razvali ti rembra i bubrege tuto kompleto... ti se kotrljaš po cesti sve dok se ne zaustaviš pod gumama autobusa Makarskaprometa koji te skaši i razmulja po asfaltu... ljudi viču i urliču, auti se zaustavljaju, ti ležiš cili satran i smeljan... onda dojuri hitna i skupe te sa lopatama i špatulama sa ceste... onda ti u bolnici doktori sa nožicama skinu krvavu košulju i rebe, ti si naravski u nesvjesti, doktori su naravski u panici, i onda – šta? – i onda te gledaju u donjem rublju i reknu: Pa kakva je to mater, za gospu blaženu, kad je pustila ovo dite vanka u iskidanoj majici!? Jel ta mater neka dramfulja i šporkuja?! Zamisli da se to desi?! Da se to desi ja bi, majkemi, umrla od srama!" Ja sam kriknijo: "A ja?!" Mama je rekla: "A ti ćeš sad hitno prominit sokolsku, mudante i bičvice, eto šta ćeš ti!"

Onda je ona dignila se sa kreve i odgibala je iz sobe. Ja sam još malo ostao u šoku i gledao sam u zid. Onda sam ja nabrzihen presvuka se i obuka se za u školu. Ja sam u hodniku stavljao ruksakić na rame. Samo mama je iz kužine doviknila: "Čekaj, kakoš ić bez doručka?" Ja sam rekao: "Pa ne stignem, mamac, zakasniću u školu!" Mama je rekla: "Aj onda baremko uzmi ovu fetu kruva i masla pa požnjopaj po putu do škole!" Ja sam uzeo fetu kruva s maslom šta mi je mama dala. Onda je mama mene ljubnila i ja sam ljubnijo nju. Onda sam ja jurenzi niz portun da ne zakasnim. Samo slučajno je meni ispala sendva s maslom na skale od portuna. Slučajno to uvjek padne tako da se maslo zalipi na skalu. Ja sam dignijo fetu kruva i slučajno sam malo razmazao maslo po skali da se ne vidi. Onda sam tuta forca otpičijo prema školi.

Posli škole je mene moj tata čekao ispred sa škodilakom. Ja sam njega pitao: "Šta je reć da ti mene čekaš ispred škole?" Tata je rekao: "Moramo u bolnicu, mama ti je tamo!" Kad smo ugibali u škodilaka tata je meni rekao: "Mater ti je pala niza skale od portuna! Izgleda da se dobro skršila! Maloprije su mi to javili na posal..." Ja sam šutijo i stiskao sam ruksakić sa knjigama. Tata je vozio i govorijo je: "Past niza skale! Pari da ima deset godina! Pa jebemliti gospu nepažljivu!" Ja sam rekao: "Ha, svašta se živom čoviku može desit..." Tata je mene pogledao sa lakšom zbunjozom. Kad smo stigli u bolnicu onda smo ja i tata pičili kroz razne hodnike na ortonpediji. Onda smo u jednoj sobi vidili mamu kako leži na krevi. Mami su oči bile zatvorene kao da spava. Plus joj je glava bila zamotana u zavoje. Plus su joj neke cjevčice išle iz nosa. Plus je imala ljubičastu šljivu na nosu. Iz sobe je taman izlazijo jedan barba u bilom mantelu. Moj tata je pokazao glavom prema mami i pitao je barbu: "Doktore, kako joj je?" Doktor je rekao: "Sad je već malo bolje! Ima lakši potres mozga, žgincanu livu nogu i natučena rebra!" Ja sam pitao: "A jel joj iskidana majica?"

Robi K. (IIIa)

[Lilana]

Anais, baš me obradova s ovim topicom
Svojevremeno sam kopirala Robijeve zgode i nezgode i vucarala ih u tašni veličine manje torbe radi hedonističkog iščitavanja i iritiranja smijaćih mišića u svim slobodnim trenutcima (od čekanja na tramvaj do sklanjanja od kiše) ... dok jednom ne nabasah na zbirku u Bybooku. Nažalost, dadoh je jednom bez reversa, tako da si mi ti sad jedini izvor ... zato pokaži dosljednost, bar dok imaš odakle kopirati, nebilotizapovijeđeno ...

[Lilana]

P.S. Još jedna molba - bilo bi zgodno da upisuješ i datume pojedinih priča, ako ti je takav podatak dostupan, zbog aktuelnosti svake od njih. Ne sumnjam da će mnogi od nas ovo trajno zapisati na kakvom mediju.