Forum Klix.ba

@komadinamujo


potpisujem sve sto si napisao!

FireFly wrote:Je li ovo istina? Evo vidim da je Avaz objavio.

zar treba dalje citat?

Meraklos wrote:

femme of_Roi wrote:Ja, i ima li kakve koristi od toga sto je on priznao?

Ukinuce produkta genocida. Srbi su etnicki ocistili i istrijebili stanovnistvo Srebrenice. Na taj nacin je Srebrenica i dospjela u "RS" prema Dejtonskom planu. A ako ste sve to osvojili i uzurpirali genocidom - a genocid je kazu los - onda treba da se vrati ono sto je oteto genocidom.

Jeli moze ovo jasnije?

Da ali sa njegovim priznanjem ili bez,genocid je bio i niko ne moze vratiti izgubljene zivote.Tako nek on okaci macku o rep to priznanje.

femme of_Roi wrote:

Meraklos wrote:

femme of_Roi wrote:Ja, i ima li kakve koristi od toga sto je on priznao?

Ukinuce produkta genocida. Srbi su etnicki ocistili i istrijebili stanovnistvo Srebrenice. Na taj nacin je Srebrenica i dospjela u "RS" prema Dejtonskom planu. A ako ste sve to osvojili i uzurpirali genocidom - a genocid je kazu los - onda treba da se vrati ono sto je oteto genocidom.

Jeli moze ovo jasnije?

Da ali sa njegovim priznanjem ili bez,genocid je bio i niko ne moze vratiti izgubljene zivote.Tako nek on okaci macku o rep to priznanje.

ma nosite ovo govno odavde dok se nije pocelo pucat, bice krvi matere mi
okacio bi ja tebe za jaja na drvo huljo cetnicka.
kako te nije stid ( a pardon pa vi nemate obraza, nemoze se ni zacrvenit od masnih brada).
da bogda se vise jednom oslobodili, a i mi od vas.
jeste mi mustre, stoljecima se vec oslobadate.
pa hajde pogurajte to jos malo, pobili ste nas na stotine hiljada hajde dovrsite posao sjeme vam se zatrlo dabogda.
u jebem ti sto mi konj dize zivac.

Znam da je na forumu nepristojno samo citirati druge clanke, ali ovo stvarno moram, isplati se procitati

Belzebubova zemlja
Teofil Pančić

Reci mi šta ti je dragoceno, i reći ću ti ko si. Moj prvi neposredni susret s velikom dragocenošću vaskolikog srpskog naroda, njegovog mudrog i demokratskog rukovodstva i dične mu intelektualne elite zvanom Republika Srpska, s tom tekovinom Prosvetiteljstva uz koju smo ponosno umarširali u XXI vek, zbio se na graničnom prelazu Karakaj kod Zvornika. Godina je bila valjda 1996, ili početak 1997, rat je još bio posve sveža stvar, a neki se čudan svet iz Beograda, Novog Sada, Podgorice i Prištine bio potrpao u autobus i krenuo u Sarajevo (»koje Sarajevo? Naše ili njihovo?«) u sklopu leteće-učionice-radionice (LUR). Sve je do granice ličilo na nekakvu veselu postapokaliptičnu ekskurziju, a onda smo prešli Drinu i ušli u Zonu sumraka. Brkati nadrndani degenerik koji je izigravao pograničnog policajca gnusne Karadžićeve državolike kraste, kriminalno-patološki tip koji je samo na takvome mestu mogao biti Zakon, dočim se u pristojnim društvima zakoni pišu zarad takvih, nije nas hteo pripustiti na Sveto Republičkosrpsko Tle, s gađenjem kakvo Zdrav ispoljava prema Gubavcu prosiktao je da ne možemo dalje, bar ne u punom sastavu, jerbo dvojica ili trojica naših saputnika, slikara, kosovskih Albanaca, nisu posedovala nekakve potvrde o plaćenom nametu na nesrpskost. Shvatite ovo doslovno: tih si godina kao građanin Srbije normalno prelazio Drinu samo ako si Srbin ili možeš kao takav da se provučeš; u slučaju evidentne »nesrpskosti« tvog imena, porekla, jezika ili čega već, morao si u nekakvom predstavništvu RS u Beogradu – a to je predstavništvo bilo mafijaško leglo par ekselans, ali to je posebna priča – da uplatiš nekakav, hm... depozit, porez, namet, kaznu... ne znam ni ja šta bi to imalo biti, ali rekao bih da bi se ponajpre moglo definisati kao odšteta: ako hoćeš da gaziš sveto srpsko tle poganim nesrpskim nožurdama, ima da platiš za tu nezasluženu privilegiju! Tja, recimo da je to bio zanimljiv susret nacizma i »ekologije«, farsična balkanska »postmoderna«.
Vratili smo se u Srbiju, zaseli u neku pograničnu mehanu, a naše drčne putovoditeljke Borka P. i Lana Đ. otišle su preko, do Zvornika, do nekog važnog bugarskog unproforca, i tek smo na njegovu oštru intervenciju nekako ipak nastavili put, ispraćeni neskrivenom mržnjom Degenerika i ekipe. A onda smo prošli kroz sablasni Zvornik, već četvrtu zimu ispražnjen od svog predratnog dvotrećinskog (toliko o »svetoj srpskoj...« etc.) muslimanskog stanovništva, pa kroz jedno spaljeno selo, drugo, treće, osmo... i tako je to išlo skoro do Šehera: red visoke i guste bosanske šume, red garežnih leševa kuća, bez vrata i krovova. Svugde oko nas Republika Srpska u čistom stanju, 100% koncentrovana: pusta, divlja, uludo prolivenom ljudskom krvlju natopljena zemljuština, za koju evo iznova, po n-ti put čujem da bi trebalo da je čuvam kao neku posebnu dragocenost, kao božanstveno znamenje mog srpskog identiteta. Neljudsko Nemesto, perverzna tvorevina bez istorijskog, geografskog, demografskog ili bilo kojeg drugog suvislog utemeljenja, jedna morbidna izmišljotina, ovaploćenje mašte Udruženih Idiota, zaumni Neverland kojeg se ne možeš ne stideti, koji ti ne može ne biti mučan, čije ti postojanje ne može biti drugo doli bol i sramota ako si relativno normalno ljudsko čeljade, ako veruješ u Deset Zapovesti bez obzira na to da li ih je sročio Bog ili čovek, ako si nekada u životu, bar jednom, pročitao neku knjigu, slušao neku muziku, popio neko vino, voleo neku ženu, ako nisi tek na zadnje šape osovljeni kurjak koji oštri očnjake i zavija na mesec s drugim vucima.

A onda smo došli na Vraca, na periferiji Sarajeva, pa smo izašli iz beogradskog autobusa, propešačili nekih stotinak šumovitih metara nečega što je valjda ta famozna, obogotvorena Granica Entiteta, ušli u sarajevski autobus i spustili se pravo u Grad Naše Sramote, tada još sasvim momački razvaljen, izranjavan, izubijan, zavazda omezaren sve u šesnaest. A tamo su nas naši domaćini, vidno uznemireni, upitali šta nas je toliko zadržalo. E, kume, ono nas je zadržalo, ono isto što je tebe četiri godine zadržavalo u podrumu, a sve tvoje trajno zadržalo što u Frankfurtu ili Vankuveru što na štakama ili na groblju, ono nam se bilo obznanilo u svom dražesno satanističkom obličju, a drugog doli takvog i nema, mada se kasnije doduše malko išlifovalo, trudeći se da nekako u sebi i iz sebe iskopa i neku Bolju Stranu, ali nije mu išlo baš slavno i baš ubedljivo, niti će ikada ići, jer to, kumašine, nema »bolju stranu«: to je nastalo putem zla i zarad zla, i u večnom održavanju plamena zla i mržnje iscrpljuje se njegov smisao, i tu pomoći nema. Naravno da tamo, u tome, ima i dobrih i časnih ljudi, ali šta to vredi i šta to menja, kad je ono takvo? Ljudi su tome ionako samo na smetnji. Ono je, zapravo, Čista Ideja koja se, avaj, nekako na kvarno probila do Stvarnosti.

Ideja o ustanovljavanju Takvog Nečega kvintesencija je naročito uvrnutog i sadističkog zla, dok »terenska realizacija« toga spada među sramnije stvari koje su ljudi ikada učinili otkad se Istorija zapisuje u knjige i hronike; a oni ljudi koji se zovu Srbi zasigurno nikada ni pre ni docnije nisu počinili, niti će ikada počiniti, nešto tako užasno, tako nepopravljivo, odvratno, a ponad svega nepotrebno i bezvezno kao što je krvavi, ubilački, pljačkaški i proterivački nastanak Onoga što su prozvali Republika Srpska, a čemu pravo ime može prosiktati samo Belzebub, makar kroz usta Opsednutog.

Odrasle su već u međuvremenu neke generacije efikasno propranog mozga, one koje su već uverene da je ono što se zove Republikom Srpskom tu oduvek i zauvek, gotovo kao nekakva »prirodna pojava«, neka Viša Datost protiv koje se buniti isto je tako blesavo kao rogoboriti na kišu, na maglu, na brdo. Sve što mogu jeste da svedočim: dvadeset i sedam godina živeo sam bez onoga što će se jednom prozvati Republika Srpska, u blaženom neznanju i neverici da je uopšte moguće da takvo nešto nastane negde u Evropi nakon 1945. (pa još i da se »legalizuje«!), i ništa mi nije falilo u tih dvadeset i sedam godina bez nje, kao što nije falilo ni bilo kome drugom, osim valjda serklu opako bolesnih duša koje su je izmislile, koje su je rodile kao nekakvu »Rozmarinu bebu«, prekomandovale je iz pakla među žive ljude. A kad su je rodili, uvalili su je svima-nama-koji-smo-Srbi da je ljuljamo, dojimo i tetošimo, pa još mrgodno i strogo proveravaju volimo li je dovoljno, dajemo li joj prvoklasnu papicu, pokrivamo li je da ne nazebe.

U stvarnosti, ona nije nikakva slatka beba, nego glomazna crkotina razjapljena nasred puta kojim bi rado prolazio normalan i čestit svet, srpski i svaki drugi, ali mu je zazorno, i postidno, i mučno, ona je na koncu tek sramotni iscedak i posmrtni ostatak jedne kanibalske orgije ubijanja nedužnih koja nije dostojna čak ni da se nazove ratom. Biti za ili protiv njenog postojanja na Zemlji nije pitanje manjka ili viška »srpskosti«, nego ljudskosti, toga jesi li ili nisi ona i onaj koji je bar ponekad u svome postojanju nešto više od beslovesne funte razgalamljenog mesa, nekadrog da dušom, telom i pameću dobaci dalje od dva-tri Najniža Poriva.

Oni koji su je stvarali, i koji je sada histerično brane (od, nažalost, uglavnom umišljenih opasnosti po njen opstanak) kao nekakvu pagansko-satanističku »svetinju« tačno su onoliko potomci Dositeja, Tesle ili Kiša koliko su i razni gerinzi, rozenberzi i himleri potomci Getea, Betovena i Šopenhauera. Ona je tvorevina po njihovoj meri, a oni bi sada da svoju meru proglase za srpsku meru, jedinu moguću, jedinu ispravnu. Ali, nije srpsko sve što se srpskim zove, kao što nije ni republika sve što se kiti tom časnom plebejskom titulom, jer u srži Republike, tog visokog i plemenitog izuma najrafiniranije demokratske i civilizovane ljudskosti, leži upravo sloboda, i upravo bratstvo, i upravo jednakost, sve ono što ta bigotna Tvorevina dosledno negira samim svojim kriminalnim nastankom i svojim kukavnim trajanjem, sve ono po čemu se Tvorevina bebeći radosno posrala još u proleće 1992, i otada to čini danonoćno, i činiće sve dok joj se bude moglo. A može joj se, ta ide joj baš sjajno, kao kakvom »kontroverznom biznismenu« među zemljama, onom kojeg ne smeš pitati samo za prvi milion žrtava, a sve ostalo je transparentno i na izvol'te. Što će reći da je sve ovo tek lajanje u vetar, jer Ona je, dakle, verovatno već pobedila, ja sam već izgubio, i preostaje mi samo da ispisujem ove redove, ko zna kome i zašto. Pa neka je, neka raste i cveta, ali bez mene: nisam krpa, nisam magarac, nisam makar i hinjeno ushićeni participant širokog fronta filistarskog konsenzusa; vidim što vidim, znam šta znam, i ne pristajem. Bubreg je i dalje bubreg, dočim je mudo tek mudo, toliko još razlučiti umem; i ništa od muda nikada neće napraviti bubreg, pa taman da je još toliko, i da mu još deset premijera, dvadeset predsednika i trista akademika drže laude i zdravice.

Peščani sprud, 03.11.07.

http://pescanik.net/index.php?&p=288&an ... =1048&nd=1

Meraklos wrote:

domacin wrote: Друго како ће Додик рећи Ви знате да смо га МИ починили. То би значило да га је и он починио а како није то ни не може рећи јер ни не би било истина.
Евентуално би могао рећи да су га ОНИ починило, а ко су то конкретно они на суду је да утврди и да исте особе казни.

И тако су сви живјели срећно до краја живота.
Крај приче.

Ceto je eto Domacin. I logori na Manjaci i Omarskoj su imali svoje domacine. To su bili Srbi.
Tu su Domacini ubijali, silovali i mucili. A ako si kao Domacin i ubijao, silovao i mucio tek je onda na sudu da odredi jesi li kriv ili nisi.

A ako te sud kojim slucajen osudi onda opet mozes pobjeci kad si cetnik, iz zatvora u kojem navodno sluzis jer ga opet drze sami cetnici - domacini (slucaj Stankovic).

Logori, ubijanja, silovanja nisu se desila preko noci nego su naravno planirana kao i genocid u Srebrenici.

Bili su oni koji su "samo" planirali, pa oni koji su ubijali, pa imaju oni koji brane zlocine i zlocince na razne nacine, a imaju i oni kao Domacin koji se prave tose.

"RS" je nastala na ubijanju i etnickom ciscenju. Inace bi svi gradovi sa Bosnjackom vecinom bili i sada pod vlascu Bosnjaka, a koji se sada nalaze pod "RS" koje je nastala kao produkt zlocina.

Znaci - da nije bilo genocida, ubijanja i etnickog ciscenja - ne bi bilo ni "RS" -
jer Srbi ne bi mogli istjerati Bosnjake i uzeti te gradove.
Jedini nacin je bio "rijesiti" se Bosnjaka na nacin na koji su ti vec uradili.

Alija je pogrijesio to je potpisao ono sta narod nije ratifikovao, ali svaki sporazum se moze razrijesiti kad za to dodje vrijeme.

Dodik - nije ucestvovao u genocidu, niti ubijanju ili planiranju (nadam se)
ali je dobio u nasljedje ono sto su njegovi zlocinacki prethodnici ustolicili, oteli ili "dobili" tim genocidom ....

i tako je Mile iz Laktasa premijer.

Nepodnosljiva linija zlocina i odgovornosti. Ne nije on ubijao i pljackao.
On samo drzi plijen onih kojih su ubijali i pljackali.

Naravno da je to tesko "Domacinima" "dokazati" - kad oni to i sami vec znaju.

Као прво то цето ти ваљда треба бити четник.
Они су били припадници једног покрета у другм свјетском рату који су се залагали за краља и отаџбину односно за монархистичко уређење државе послије рата. Ја нит сам живио у то вријеме нит сам био њихов члан а и ја сам лично за парламентарну републику прије него монархију.
Зато ти ово не контам.

Ајд ми реци разлику између муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске, од начина како је настала па до данашњег стања.
Зато не контам зашто сте ви умислили да сте бољи од других.
Мада има утицаја то вишегодишње испирање мозга о жртви.

У Федерацији има сад око 5% Срба и у пракси су национална мањина а у РС-у има преко 10% Бошњака. Закључак је да РС данас ради више на повратку него Федерација. Код нас повратници добију барем грађевински материјал, асфалт, струју док бројна српска села у Федерацији немају ни једног повратника. Да не говорим како су све куће порушене, нема асфалта,струју па негдје ни воде.

Исто су тако логори по Сарајеву и околини Озрена а и осталом дијелу Федерације имали своје домаћине гдје су Срби мучени, убијани, клани и гдје су ти домаћини играли фудбал са српским главама.
Ни ти логори нису се десили преко ноћи, планирану су они и чак су ваше политичари долазили у обилазак логора, како Алија па чак и Харис који је још на власти.

А што се тиче тог наслеђивања онда ни Хрватска не би требала постојати. Ако узмемо у обзир геноцид у 2. свјетском рату и скоро 1 000 000 убијених Срба. Онда они и њихови потомци као и Срби који су протјерани из Хрватске у задњем рату би чинили можда и већину тамо.
Онда можда да није било тог геноцида ни Хрватска не би постојала, бар не у данашњим границама и још мање потпуно етнички чиста.

По том ни Санадер није учествовао у геноциду али је добио у насљеђе оно што су његови злочиначки претходници устоличили отели или ''добили'', као Павелић тако и Туђман.

Ипак чињеница је да (велика) Хрватска постоји у данашњим границама, да је етнички чиста и чак више да ће ускоро ући у ЕУ па много још кажу да је тамо добар степен демократије без обзира на њену прошлост.

Сама РС је настала за заштиту српског народа у БИХ који је ту вјековима и који је старији и од саме Босне.

Сад ти би рекао ајмо укинути и РС и ФБИХ, извини ал не може јер би Босна онда била бошњачка Федерација.
Што би рекли Е не'ш колега.

И сам кажеш да је Алија, који је био ваш ПРЕДСТАВНИК јер сте га ви изабрали већином гласова, потписао постојање Републике Српске.
Ти сад имаш право сматрати да је он направио грешку ал не можеш једнострано мијењати Дејтон.
Он се може промјенити само ако све три стране пристану на неки нови компромис. Тако да ако некад 50%+1 глас са простора Републике Српске који изађе на гласање буде прихватао њено укидање ја се нећу бунити.
До тад прихватите реалност.
Ј'б'га суров је ово свијет.

Поздрав теби и дуго ми живио као и наша лијепа Република Српска унутар Босне и Херцеговине.

TVRTKO_Bosanski wrote:

femme of_Roi wrote:

Meraklos wrote: Ukinuce produkta genocida. Srbi su etnicki ocistili i istrijebili stanovnistvo Srebrenice. Na taj nacin je Srebrenica i dospjela u "RS" prema Dejtonskom planu. A ako ste sve to osvojili i uzurpirali genocidom - a genocid je kazu los - onda treba da se vrati ono sto je oteto genocidom.

Jeli moze ovo jasnije?

Da ali sa njegovim priznanjem ili bez,genocid je bio i niko ne moze vratiti izgubljene zivote.Tako nek on okaci macku o rep to priznanje.

ma nosite ovo govno odavde dok se nije pocelo pucat, bice krvi matere mi
okacio bi ja tebe za jaja na drvo huljo cetnicka.
kako te nije stid ( a pardon pa vi nemate obraza, nemoze se ni zacrvenit od masnih brada).
da bogda se vise jednom oslobodili, a i mi od vas.
jeste mi mustre, stoljecima se vec oslobadate.
pa hajde pogurajte to jos malo, pobili ste nas na stotine hiljada hajde dovrsite posao sjeme vam se zatrlo dabogda.
u jebem ti sto mi konj dize zivac.

Ako moze pojasnjenje:o cemu ti i kome to ti?I nadam se da je ovo administracija vidjela.

domacin wrote: Као прво то цето ти ваљда треба бити четник.
Они су били припадници једног покрета у другм свјетском рату који су се залагали за краља и отаџбину односно за монархистичко уређење државе послије рата. Ја нит сам живио у то вријеме нит сам био њихов члан а и ја сам лично за парламентарну републику прије него монархију.
Зато ти ово не контам.

Ајд ми реци разлику између муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске, од начина како је настала па до данашњег стања.
Зато не контам зашто сте ви умислили да сте бољи од других.
Мада има утицаја то вишегодишње испирање мозга о жртви.

У Федерацији има сад око 5% Срба и у пракси су национална мањина а у РС-у има преко 10% Бошњака. Закључак је да РС данас ради више на повратку него Федерација. Код нас повратници добију барем грађевински материјал, асфалт, струју док бројна српска села у Федерацији немају ни једног повратника. Да не говорим како су све куће порушене, нема асфалта,струју па негдје ни воде.

Исто су тако логори по Сарајеву и околини Озрена а и осталом дијелу Федерације имали своје домаћине гдје су Срби мучени, убијани, клани и гдје су ти домаћини играли фудбал са српским главама.
Ни ти логори нису се десили преко ноћи, планирану су они и чак су ваше политичари долазили у обилазак логора, како Алија па чак и Харис који је још на власти.

А што се тиче тог наслеђивања онда ни Хрватска не би требала постојати. Ако узмемо у обзир геноцид у 2. свјетском рату и скоро 1 000 000 убијених Срба. Онда они и њихови потомци као и Срби који су протјерани из Хрватске у задњем рату би чинили можда и већину тамо.
Онда можда да није било тог геноцида ни Хрватска не би постојала, бар не у данашњим границама и још мање потпуно етнички чиста.

По том ни Санадер није учествовао у геноциду али је добио у насљеђе оно што су његови злочиначки претходници устоличили отели или ''добили'', као Павелић тако и Туђман.

Ипак чињеница је да (велика) Хрватска постоји у данашњим границама, да је етнички чиста и чак више да ће ускоро ући у ЕУ па много још кажу да је тамо добар степен демократије без обзира на њену прошлост.

Сама РС је настала за заштиту српског народа у БИХ који је ту вјековима и који је старији и од саме Босне.

Сад ти би рекао ајмо укинути и РС и ФБИХ, извини ал не може јер би Босна онда била бошњачка Федерација.
Што би рекли Е не'ш колега.

И сам кажеш да је Алија, који је био ваш ПРЕДСТАВНИК јер сте га ви изабрали већином гласова, потписао постојање Републике Српске.
Ти сад имаш право сматрати да је он направио грешку ал не можеш једнострано мијењати Дејтон.
Он се може промјенити само ако све три стране пристану на неки нови компромис. Тако да ако некад 50%+1 глас са простора Републике Српске који изађе на гласање буде прихватао њено укидање ја се нећу бунити.
До тад прихватите реалност.
Ј'б'га суров је ово свијет.

Поздрав теби и дуго ми живио као и наша лијепа Република Српска унутар Босне и Херцеговине.

e ovako...
cetnicki pokret je i danas vema ziv i nije neobicno za srbina da se smatra cetnikom... nije neobicno ni za ostale da one srbe koji su "zaboravili" sta i kako se desavalo nakon 1992 smatraju cetnicima. svaki onaj kome je rs prirodna stvar i ljubavi vrijedna tvorevina, a ista je stvorena genocidom i protjerivanjem stotina hiljada dusa i za mene je cetnik...
ne postoji muslimansko - hrvatska federacija... glede zrtve, da li mislis da bi nam ti trebao malo ispirati mozak nebismo li i mi, jednako kao i ti, zaboravili sta i kako se desavalo poslednjih 15 god? e taj film neces/cete gledati.
zaista ne znam koliko ima srba u federaciji niti bosnjaka u rs... kako god bilo i koliko god da koga gdje ima za sve je to kriva velikosrpska politika i genocid koji su cetnici pocinili... da nije bilo toga i danas bi srbi zivjeli gdje su zivjeli, a i bosnjaci bi sigurno zivjeli u srebrenici, foci, bijeljini, zvorniku, banjaluci, prijedoru...
ne lazi za logore po sarajevu... ne lazi da je igdje pod kontrolom armije bosne i hercegovine bilo ista sto bi i izdaleka podsjetilo na, recimo, omarsku, da ne nabrajamo ostala stratista koje su organizovali tvoje vodje i stvaraoci republike mrske, ne lazi na aliju i harisa... da se naizvrat okrenes ne mozes ih ni u istoj recenici spominjati s krvolocima koji su ti u naslijedje ostavili mrsku
bosna nije hrvatska... ipak, laz je da su ustase u II svj. ratu pobile 1000000 srba... to jednostavno nije istina... ne zaboravi da su i u tom ratu procentualno bosnjaci bili najvece zrtve... dakle tvoji preci su i u tom ratu klali bosnjake u "zavidnim" kolicinama, ili si i to "zaboravio"
o srbima koji su se u bosni pojavili prije 200 godina necu ni da raspravljam... jadu, u bosni su zivjeli bosnjaci katolici, pravoslavci,... to sto ti je cukundjed (ako uopce imas bosansko porijeklo) odjednom odlucio da nije bosnjo nego srbin, to je drugi (citaj najveci) problem

srbine, ne znam kako mozes uzivati u otetom/prokletom. ne zaboravi da mi nikada zaboraviti necemo i da cemo se bozijom pomoci vratiti na ono sto je nase, a kada se vratimo imati cemo i tih 50 + 1

domacin wrote: И тако су сви живјели срећно до краја живота.Крај приче.
Као прво то цето ти ваљда треба бити четник.
Они су били припадници једног покрета у другм свјетском рату који су се залагали за краља и отаџбину односно за монархистичко уређење државе послије рата.

Za cetnike i njihove sipmatizere - cetnici su naravno bili pripadnici "jednog pokreta...",
ali za sve ostale cetnici su sinonim zlocina kako u II svj ratu tako i iz 92-95.

Cetnici poput tebe, vjerovatno ponosan, ili negiraju zlocine koji su pocinili (ili u njihovo ime je cinjeno) ili ih rijecima (onako kako ti radis) pokusavaju relavatizirati (uciniti ih minornim ili nadasve logicnim i zajednickim).

"Rs" i "Federacija" nisu isto. "RS" je produkt zlocina i genocida.

Podug je spisak srpskih ratnih zlocinaca koji su vec osudjeni za ubijanja, rukovodjenje genocidom, silovanja itd, a golem je spisak srpskih zlocinaca koji tek cekaju ili se skrivaju.

A svi zlocini su vrseni u ime srpkog naroda i u ime "RS".
Zato je "RS" produkt genocida.

Da ponovim za cetnickog domacina jos jednom:

"RS" je nastala na ubijanju i etnickom ciscenju. Inace bi svi gradovi sa Bosnjackom vecinom bili i sada pod vlascu Bosnjaka, a koji se sada nalaze pod "RS" koje je nastala kao produkt zlocina.

Znaci - da nije bilo genocida, ubijanja i etnickog ciscenja - ne bi bilo ni "RS" -
jer Srbi ne bi mogli istjerati Bosnjake i uzeti te gradove.
Jedini nacin je bio "rijesiti" se Bosnjaka na nacin na koji su ti vec uradili.

Cetnici poput tebe su zadovoljni jer nisu eto oni ubijali i silovali.
Cetnici poput teme samo drze plijen onih kojih su ubijali i pljackali u vase ime i "RS".

Zato "Rs" mora da nestane.

Meraklos wrote: Zato "Rs" mora da nestane.

Знаш како браћа Руси кажу, ''ЊЕТ''.

domacin wrote:

Meraklos wrote: Zato "Rs" mora da nestane.

Знаш како браћа Руси кажу, ''ЊЕТ''.

samo sto bracu ruse i bjeloruse rijetko ko sta pita?

domacin wrote:

sahan wrote:Sta vam je ba nista on nije priznao nego se samo ogradio onako hinjski, vidi mu recenice : Vi znate da se u Srebrenici desio genocid. Sta bolan znao da se desio. Nije se desio nego ste ga pocinili. Da je kojim slucajem rekao: Vi znate da smo u Srebrenici pocinili genocid. pa hajde nego se lagano prebaci na ekonomiju a neka se sud bavi zlocincima koji su sklonjeni na sigurno. Koji kreten

Ајд бураз не лупај.
Прво кажеш није се десио? Па ако га је неко починио нормално да се десио.
Друго како ће Додик рећи Ви знате да смо га МИ починили.
То би значило да га је и он починио а како није то ни не може рећи јер ни не би било истина.
Евентуално би могао рећи да су га ОНИ починило, а ко су то конкретно они на суду је да утврди и да исте особе казни.

И тако су сви живјели срећно до краја живота.
Крај приче.

Dmacine mogao je to dmacinski reci(jer se on osjeca kao jedini domacin koji ima pravo da govori u ime entiteta)
Pocinili su genocid u nase ime i rs sto je stvarna istina ida pozove narod rs da osudi genocid ida se izvine postradalim i zrtvama tog genocidnog cina.

domacin wrote:
Ајд ми реци разлику између муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске, од начина како је настала па до данашњег стања.
Зато не контам зашто сте ви умислили да сте бољи од других.

'Muslimansko-hrvatska' federacija je nastala kao produkt nastanka RS. Da nije RS nastala ne bi ni FBiH. To pod jedan, a pod dva FBiH je nastala pod patronatom SAD i ostalih prodemokratskih zemalja za razliku od RS.

domacin wrote:
У Федерацији има сад око 5% Срба и у пракси су национална мањина а у РС-у има преко 10% Бошњака.

Kojom naucnom metodom si ti to zakljucio i gdje imaju zvanicni podaci o broju 'manjina' u dva entiteta?

domacin wrote:
Исто су тако логори по Сарајеву и околини Озрена а и осталом дијелу Федерације имали своје домаћине гдје су Срби мучени, убијани, клани и гдје су ти домаћини играли фудбал са српским главама.

Zaboravio si lavove u Pionirskoj. Takodje i za ovo daj neke dokaze. Pogotovo te detalje o 'logorima, klanju i ubijanju'.

PS: Ovdje se igra nogomet, a ne фудбал.

domacin wrote:
Ни ти логори нису се десили преко ноћи, планирану су они и чак су ваше политичари долазили у обилазак логора, како Алија па чак и Харис који је још на власти.

KOJI LOGORI??? Kome se sudi za te logore? Ko je optuzen za te logore?????

domacin wrote:

А што се тиче тог наслеђивања онда ни Хрватска не би требала постојати. Ако узмемо у обзир геноцид у 2. свјетском рату и скоро 1 000 000 убијених Срба. Онда они и њихови потомци као и Срби који су протјерани из Хрватске у задњем рату би чинили можда и већину тамо.
Онда можда да није било тог геноцида ни Хрватска не би постојала, бар не у данашњим границама и још мање потпуно етнички чиста.

Prosto covjek cudu ne moze da se nacudi. Naime, Srbi su u Hrvatskoj cinili vecinu!!!
Mladi naucnice, u CIJELOJ Jugoslaviji je pobijeno 1.027 miliona ljudi. To je ukljucujuci partizane, ustase, cetnike i civile. Jeste, normalno najvise je od toga Srba jer su oni i najbrojniji, ali taj broj od 'milion' Srba mozes prepoloviti. (Potrazi, proguglaj po netu, probaj potraziti neutralne izvore, a ne izvore poput http://www.srpska_nejac.sr ili sl.)

domacin wrote:
По том ни Санадер није учествовао у геноциду али је добио у насљеђе оно што су његови злочиначки претходници устоличили отели или ''добили'', као Павелић тако и Туђман.

Sanader nije dobio nista u nasljedje. Danasnja RH nije ni na koji nacin nasljednik NDH. Cak sta vise to je izricito isticano mnogo puta.

domacin wrote:
Ипак чињеница је да (велика) Хрватска постоји у данашњим границама, да је етнички чиста и чак више да ће ускоро ући у ЕУ па много још кажу да је тамо добар степен демократије без обзира на њену прошлост.

Aha, znaci konstatujes da je 'RH nastala na genocidu' i da nemas nista protiv toga, pa tako i RS sve fino.

domacin wrote:
Сама РС је настала за заштиту српског народа у БИХ који је ту вјековима и који је старији и од саме Босне.

Srpski narod ne moze biti stariji od Bosne jer je Bosna regija nazvana po rijeci Bosni. Nesto mi govori da je rijeka postojala tu i prije nego sto su dosli Srbi, pa cak i prije ameba.


Ti si neobrazovan i zatupljen guslarskim predanjima. Stvari o kojima pricas su dio opsteg poznavanja historije, geografije, a boga mi i logike. Ugasi kompjuter, izadji napolje i prosetaj do lokalne biblioteke. U medjuvremenu zaustavi se pred lokalnom srusenom dzamijom ili katolickom crkvom pa se zapitaj u kakvom u stvari mracnom svijetu zivis. Daleko je to od 'lijepe republike srpske'.

Usput Republika Srpska je nastala kao 'Srpska Republika Bosna i Hercegovina'. I sam taj naziv je implicirao na 'srpski' dio necega sto se zove Bosna i Hercgovina, a ne obratno. Cak ste i to uspjeli zaboraviti, izbaciti ono 'BiH' iz naziva i sad zivite u kolektivnoj amneziji opijeni vjerovatno ponajvise zlocinom koji ste pocinili. Jebiga, tesko je zivjeti i hodati zemljom natopljenom krvlju neduznih ljudi, najlakse je izbaciti to iz glave. Ali ne brini, ima ko da vas uvijek na to podsjeca.

Cika Krlja wrote:Meraklos Upisano: 07/11/2007 22:15

--------------------------------------------------------------------------------

femme of_Roi (citat):
Ja, i ima li kakve koristi od toga sto je on priznao?


Ukinuce produkta genocida. Srbi su etnicki ocistili i istrijebili stanovnistvo Srebrenice. Na taj nacin je Srebrenica i dospjela u "RS" prema Dejtonskom planu. A ako ste sve to osvojili i uzurpirali genocidom - a genocid je kazu los - onda treba da se vrati ono sto je oteto genocidom.

RS nije produkt gencida nego vjekovne borbe srpskog naroda za slobodu.Tacno je da su u toj borbi pocinjeni odredeni zlocini ali to ne mijenja karakter oslobodilackog rata.Iz same presude ne proizilaze nikakve obaveze za Republiku Srpsku izuzev hapsenja optuzenih za ratne zlocine.Kad smo vec kod otimanja i vracanja jel mislis da RSrpskoj treba vratiti sva mjesta koja su imala srpsku vecinu prije rata (ratova).

za kakvu slobodu ? nemogu da razumijem kao da ste vi bili u logorima a ne bosnjaci .da dalje pojasnim ,u bivsoj jugi policija vecina srbi ,armija srbi , mada i glupi no ucitelji isto srbi ,vecina propalih firmi direktori srbi i jos se vi borite za kakav ti mamu oslobodilacki rat jasno od koga ste to se oslobadjali takvi putem genocida ???supci cetnicki

Cika Krlja wrote:Meraklos Upisano: 07/11/2007 22:15

--------------------------------------------------------------------------------

femme of_Roi (citat):
Ja, i ima li kakve koristi od toga sto je on priznao?


Ukinuce produkta genocida. Srbi su etnicki ocistili i istrijebili stanovnistvo Srebrenice. Na taj nacin je Srebrenica i dospjela u "RS" prema Dejtonskom planu. A ako ste sve to osvojili i uzurpirali genocidom - a genocid je kazu los - onda treba da se vrati ono sto je oteto genocidom.

RS nije produkt gencida nego vjekovne borbe srpskog naroda za slobodu.Tacno je da su u toj borbi pocinjeni odredeni zlocini ali to ne mijenja karakter oslobodilackog rata.Iz same presude ne proizilaze nikakve obaveze za Republiku Srpsku izuzev hapsenja optuzenih za ratne zlocine.Kad smo vec kod otimanja i vracanja jel mislis da RSrpskoj treba vratiti sva mjesta koja su imala srpsku vecinu prije rata (ratova).

za kakvu slobodu ? nemogu da razumijem kao da ste vi bili u logorima a ne bosnjaci .da dalje pojasnim ,u bivsoj jugi policija vecina srbi ,armija srbi , mada i glupi no ucitelji isto srbi ,vecina propalih firmi direktori srbi i jos se vi borite za kakav ti mamu oslobodilacki rat jasno od koga ste to se oslobadjali takvi putem genocida ???supci cetnicki

jeza u ledja wrote:

domacin wrote: Исто су тако логори по Сарајеву и околини Озрена а и осталом дијелу Федерације имали своје домаћине гдје су Срби мучени, убијани, клани и гдје су ти домаћини играли фудбал са српским главама.

Zaboravio si lavove u Pionirskoj. Takodje i za ovo daj neke dokaze. Pogotovo te detalje o 'logorima, klanju i ubijanju'.
KOJI LOGORI??? Kome se sudi za te logore? Ko je optuzen za te logore?????

Nepostojeci logori naravno.
Davorin Popovic, Josip Pejakovic koji su prema Srni "hranili lavove" u sarajevskom Zoo - srpskom nejaci.

Rekao je: - "jeza u ledja" -

"Srpski narod ne moze biti stariji od Bosne ...

... i sad zivite u kolektivnoj amneziji opijeni vjerovatno ponajvise zlocinom koji ste pocinili.
Jebiga, tesko je zivjeti i hodati zemljom natopljenom krvlju neduznih ljudi, najlakse je izbaciti to iz glave.

Ali ne brini, ima ko da vas uvijek na to podsjeca".


Iscrpan i tacan odgovor 'Jeza u ledja'. Potpisujem.

jeza u ledja wrote:
'Muslimansko-hrvatska' federacija je nastala kao produkt nastanka RS. Da nije RS nastala ne bi ni FBiH. To pod jedan, a pod dva FBiH je nastala pod patronatom SAD i ostalih prodemokratskih zemalja za razliku od RS.

Али је ипак настала и протјерала све Србе.
Друга ствар Република Српска је настала 92 прије било каквих злочина.

jeza u ledja wrote:

domacin wrote:
У Федерацији има сад око 5% Срба и у пракси су национална мањина а у РС-у има преко 10% Бошњака.

Kojom naucnom metodom si ti to zakljucio i gdje imaju zvanicni podaci o broju 'manjina' u dva entiteta?

Распитај се мало у министарству за избјеглице.
А зна се и ко блокира попис становништва.
Питам се зашто? Која се то истина крије?

jeza u ledja wrote:

domacin wrote:
Исто су тако логори по Сарајеву и околини Озрена а и осталом дијелу Федерације имали своје домаћине гдје су Срби мучени, убијани, клани и гдје су ти домаћини играли фудбал са српским главама.

Zaboravio si lavove u Pionirskoj. Takodje i za ovo daj neke dokaze. Pogotovo te detalje o 'logorima, klanju i ubijanju'.

Пошто овог има много додаћу одвојено.

jeza u ledja wrote:
PS: Ovdje se igra nogomet, a ne фудбал.

Ја гдје год да сам и играм и гледам фудбал, па макар се он играо и у Енглеској.

jeza u ledja wrote:
Srpski narod ne moze biti stariji od Bosne jer je Bosna regija nazvana po rijeci Bosni. Nesto mi govori da je rijeka postojala tu i prije nego sto su dosli Srbi, pa cak i prije ameba.

Мислим на Босну као државну организацију.

jeza u ledja wrote:
Ti si neobrazovan i zatupljen guslarskim predanjima. Stvari o kojima pricas su dio opsteg poznavanja historije, geografije, a boga mi i logike. Ugasi kompjuter, izadji napolje i prosetaj do lokalne biblioteke. U medjuvremenu zaustavi se pred lokalnom srusenom dzamijom ili katolickom crkvom pa se zapitaj u kakvom u stvari mracnom svijetu zivis. Daleko je to od 'lijepe republike srpske'.

Вјерујем да сам образованији много више од тебе.
Ипак не знам ја твоје образовање као ни ти моје ал оваквим коментарима не дјелујеш много паметен.
Ако си толики геније зашто до сад ниси укинуо Републику Српску, шта још чекаш ако она не може постојати.
Ил бар ми дај свој реална план за њено укидање.

Одавно сам рекао престаните сањати и прихватите реалност.

Dokazi o počinjenim zločinima nad Srbima u BiH

Na današnjoj Konferenciji posvećenoj utvrđivanju istine o stradanju Srba u Federaciji BiH, koja je u Istočnom Sarajevu održana pod nazivom „Istinom do pravde“ Istražni tim MUP-a RS saopštio je da je do sada došao u posjed 4.814 dokumenata, od kojih svaki sadrži više pisanih stranica teksta.

U navedenim dokumentima se, uglavnom radi, o izjavama oštećenih, zatim žrtava i očevidaca događaja, kao i različitih službenih dokumenata institucija i organizacija koje su se bavile ili se bave dokumentovanjima ratnih zločina. Ti dokumenti pouzdano ukazuju na postojanje krivičnih djela ratnog zločina nad Srbima u BiH, a naročito u Sarajevu, počinjenih u toku proteklog rata u BiH.

Od ukupno 4.814 do sada identifikovanih dokumenata, 1.768 se odnosi na teritoriju van BiH, a 3.046 na 73 opštine u BiH i grad Sarajevo. Samo na grad Sarajevo se odnosi 1.262 dokumenta koji su razvrstani po opštinama.

Pored tih dokumenata, MUP RS posjeduje i 4.134 kartona žrtava rata u Sarajevu i oko 2.000 kartona lica na koja se ukazuje kao moguće izvršioce krivičnih djela ratnog zločina, zatim 164 video-kaseta sa informacijama o zločinima na području Sarajeva i BiH, sa tri audio-kasete i jedan DVD-i o napadu na kolonu pripadnika bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i druge objekte bivše JNA na području Sarajeva.

Uvidom u raspoloživu dokumentaciju za grad Sarajevo, evidentirane su 142 lokacije kao i mjesta na koja se ukazuju da su u toku rata korišćeni kao logori. Raspoloživa saznanja ukazuju da su najveći logori za Srbe u Sarajevu bili objekti Centralnog zatvora Sarajevo, Silos u Tarčinu, bivša kasarna JNA Viktor Bubanj, prodavnica sa magacinskim i drugim prostorom Sunce u Dobrinji, kafe bar Borsalino, Željeznička industrijska škola u Buća Potoku, Kazneno popravni dom za maloljetnike u Pofalićima, Studentski dom Mladen Stojanović, hotel Evropa.

Neki od navedenih logora su bili u funkciji od 02. maja 1992. do 20.01.1996. godine, dakle dva mjeseca nakon zvaničnog okončanja rata Dejtonskim mirovnim sporazumom.

U sadašnjoj fazi analize raspoložive dokumentacije ukazano je na 21 mjesto mogućih masovnih grobnica u Sarajevu.

Daljnjom analizom i obradom raspoložive dokumentacije, u ovoj fazi, u Sarajevu je indicirano ukupno 7.074 žrtava rata, od čega se, u prvim saznanjima, ukazuje da je 2.436 ubijenih, 575 nestalih, 221 silovanih, 2.996 zatvorenih u logore i 846 onih koji su prošli razna maltretiranja i torture nečovječnog postupanja. Ovo su podaci do kojih se došlo u dosadašnjoj fazi obrade dokumenata i oni nisu konačni, jer MUP RS provjerava dokumentaciju i imena u vezi sa još 2.309 Srba ubijenih u Sarajevu. Time se broj žrtava u Sarajevu povećava na 9.383, od čega je 4.745 ubijenih.

Materijali, do kojih se došlo u posjed, ukazuju da je na području Bosne i Hercegovine tokom proteklog rata porušeno ili oštećeno 297 crkava i 116 parohijskih domova i ostalih crkvenih zdanja.

„Sada nam predstoji mnogo teži, složeniji i mukotrpan posao na provođenju istražnih radnji, odnosno provjeri svih relevantnih informacija, dokumentovanju i pokretanju postupaka za procesuiranje odgovornih i počinilaca ovih krivičnih djela», rekao je Radovan Pejić portparol Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, koji je u ime Istražnog tima MUP-a RS na Konferenciji prezentovao sakupljene podatke.

«Takođe, značajno je naglasiti da ovaj Centar i MUP RS imaju isti pristup u odnosu prema informacijama i saznanjima o počinjenim krivičnim djelima ratnog zločina nad Srbima, ali da je isti pristup i prema informacijama o takvim krivičnim djelima počinjenim i nad drugim narodima, bilo da se radi o Bošnjacima ili Hrvatima.“ – istakao je Pejić.

Prema podacima Kancelarije za traženje nestalih i zarobljenih lica Republike Srpske, u periodu od 1998. do 2004. godine, na području deset sarajevskih opština ekshumirano je 388 tijela, od čega 265 na groblju Lav i pomoćnom stadionu Koševo. Do sada je identifikovano 164 tijela.

Iako se na osnovu podnesenih zahtjeva preko Kancelarije, traži još 223 nestala na području Sarajeva, ovaj broj nije konačan jer je prema podacima i analizama koje je Kancelarija utvrdila, samo 24% identifikovanih bilo registrovano u evidenciji. Razlozi ovako malog broja podnesenih zahtjeva je u činjenicama da su nestajale cijele porodice, da su članovi porodica nestalih lica raseljeni širom svijeta.

Činjenice govore da su izvršioci zločina preduzeli mjere na prikrivanju, izmještanjem masovnih grobnica. Postoji niz primjera gdje su tijela nestalih sa jednog lokaliteta, pronađena desetinama, ili čak stotinu kilometara udaljena od mjesta nestanka.

„Formiranje komisije za ispitivanje zločina nad Srbima u Sarajevu svakako bi pomoglo da temeljitom istragom, prije svega, da porodice dobiju odgovor o sudbini njihovih članova, ali i da pravda bude zadovoljena. Iako će put do istine biti težak, to je cijena i uslov pomirenja, trajnog mira, okretanja prema budućnosti i Evropi.“ – rekao je Milan Bogdanić, direktor Kancelarije za traženje nestalih i zarobljenih lica Republike Srpske.


http://www.vladars.net/lt/novosti.php?c=novost&id=1723

Savez logoraša Republike Srpske

Došlo vrijeme za istinu!?

Predstavnici Saveza logoraša RS sredinom novembra u Hagu će pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine govoriti o zločinima tokom rata počinjenim nad Srbima i o strahotama muslimanskih i hrvatskih logora kroz koje su i oni lično prošli

piše: Miljan Kovač

Bivši zatočenici iz stotina kazamata koji su tokom proteklog rata bili pod kontrolom muslimanskih i hrvatskih oružanih formacija, suprotstaviće se svakom pokušaju unitarizacije, pa tako i ideji o stvaranju jedinstvenog Saveza logoraša na nivou BiH.
Ovaj svoj stav bivši logoraši su po ko zna koji put ponovili i prilikom sastanka održanog nedavno u Banjaluci sa predstavnicima logoraša iz drugog entiteta.
Da ovakav stav ne odgovara predstavnicima bivših logoraša muslimana, jasno je i iz samog naziva njihove organizacije – Savez logoraša BiH. To što ovo udruženje okuplja gotovo isključivo bivše logoraše muslimane (njegovi članovi srpske i hrvatske nacionalnosti mogu se na prste izbrojati), rukovodstvu muslimanskog logoraškog udruženja ne smeta. Bolje rečeno, ne smeta njihovim političkim mentorima, koji u dejtonskoj tvorevini – zajednici dva entiteta nastoje sve unitarizovati i staviti pod svoju kontrolu. Oni koji su na svojoj koži osjetili šta znači unitarna BiH "uspostavljana" u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", ili u nekom drugom od preko pet stotina logora za Srbe, odlučni su da istraju u svojim stavovima. Nije teško naslutiti šta se krije iza gotovo apsurdne ideje o stvaranju zajedničkog saveza logoraša Bosne i Hercegovine – još jedan pokušaj naturanja međunarodnoj javnosti priče o agresiji na BiH, u kojoj su, ispada, Srbi nasrnuli na muslimane, Hrvate i na same sebe, Hrvati su napali svoje sunarodnike i muslimane, a muslimani nisu nikog dirali, oni su se samo branili. Na žalost onih koji su sa proturanjem ovakve priče počeli još prije nego što je do nesrećnog rata i došlo, prava istina je sve bliže trenutku kada će ugledati svjetlost dana. A toj činjenici su upravo doprinijeli i oni svojim nervoznim ispoljavanjem islamskog fundamentalizma, čiji teret "multikulturni" plašt kojim su ga zaogrnuli više ne može da izdrži. I uprkos tome što je priroda učinila da glavni protagonista islamizacije BiH Alija Izetbegović ne dočeka presporu "hašku pravdu", stvari se polako ali nezaustavljivo mijenjaju. Uvjereni su u to i u rukovodstvu Saveza logoraša Republike Srpske, čiji će predstavnici sredinom novembra otputovati u Hag, gdje će svjedočiti o onome što su preživjeli i vidjeli u paklu kroz koji su prošli. Govoriće bivši logoraši pred Haškim tribunalom i o posjetama Alije Izetbegovića, Atifa Dudakovića, Ramiza Delića, Ejupa Ganića, Amora Mašovića, reis-ul-eme Mustafe Cerića i drugih logorima u kojima su njima podređeni kriminalci nad Srbima zatočenicima iskaljivali svu svoju izopačenost.

Uskoro u Hagu

Predstavnici Saveza logoraša RS sredinom novembra u Hagu će pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine govoriti o zločinima tokom rata počinjenim nad Srbima i o strahotama muslimanskih i hrvatskih logora kroz koje su i oni lično prošli. Bivši logoraši putuju u Hag na poziv glavnog tužioca Karle del Ponte koji im je upućen nakon njenog razgovora sa predstavnicima ovog saveza u julu ove godine u Banjaluci.
Predsjednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić uvjeren je da je ovo još jedan pokazatelj da se slika o dešavanjima u proteklom ratu polako ali sigurno mijenja i da će istina ubrzo ugledati svjetlost dana.
"Mislim da je naš razgovor sa Karlom del Ponte znatno doprinio razbijanju jednostranog pristupa međunarodne zajednice prema stradanju sva tri naroda na teritoriji BiH. U Hag će 12. novembra osim mene putovati i Slavko Jovičić i Savo Ivanović, a nas trojica smo živi svjedoci stradanja u muslimanskim kazamatima, kao što su Tarčin, bivša kasarna 'Viktor Bubanj' ili zenički zatvor. Nadam se da su i Karla del Ponte i Haški tribunal uvidjeli da jedan dio međunarodne zajednice, u posljednje vrijeme i visoki predstavnik Pedi Ešdaun, učestvuju u pokušajima da se dosadašnji pristup prema stradanju srpskog naroda zadrži, što se više ne može tolerisati", rekao je Dukić u izjavi za Patriot.
Prilikom ljetošnjeg sastanka u Banjaluci nekadašnji logoraši Karli del Ponte su skrenuli pažnju da su tokom rata u bivšoj BiH, osim muslimana i Hrvata, stradali i Srbi. U razgovoru sa Del Ponteovom oni su kao neprihvatljivo ocijenili to što stražara i komandanata iz zloglasnih muslimanskih i hrvatskih logora i njihovih naredbodavaca sa "višeg nivoa" još uvijek nema u Ševeningenu. Predstavnici bivših logoraša Srba su glavnom haškom tužiocu takođe rekli i da upravo ta činjenica stvara osjećaj da Sud u Hagu nije pravna već politička instanca. Branislav Dukić, predsjednik Saveza, potpredsjednik Slavko Jovičić i član predsjedništva ove organizacije Strahinja Živak rekli su tada Karli del Ponte i da su bivši muslimanski lider Alija Izetbegović i njegovi politički saradnici znali za ove kazamate jer su ih lično posjećivali. Aliju Izetbegovića i druge visoke funkcionere tadašnjeg muslimanskog vrha u Sarajevu Dukić i Jovičić su lično viđali prilikom njihovih posjeta logorima u kojima su ova dvojica bili zatvoreni. Del Ponteova je tada kategorički negirala da je Sud u Hagu politički i obećala da će se nacionalna struktura optuženih i uhapšenih uskoro promijeniti. Mada je to bivšim logorašima svakako ulilo tračak nade u konačnu ovozemaljsku pravdu, ipak ostaje za čuđenje da je trebalo proći osam godina od završetka rata pa da Karla del Ponte (koja "zna" i gdje se kriju Ratko Mladić i Radovan Karadžić) sazna da su u ratu u bivšoj BiH stradali i Srbi, i to na najzvjerskije načine i u ogromnom broju.

Unitarizacija istine?

Prema podacima kojim raspolažu u Savezu logoraša RS, u toku rata u BiH pod kontrolom muslimanskih i hrvatskih snaga postojalo je 536 logora za Srbe. U samom Sarajevu postojalo je preko dvjesta mjesta na kojima su zatvarani i na najsvirepije načine mučeni uglavnom Srbi civili. Mnogi nisu ni izdržali zvjerstva kojima su bili podvrgnuti. Po broju zatvorenika najveći logor za Srbe u Sarajevu bio je u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj" , u kojoj se sada nalazi Sud BiH. Prema podacima koje je objelodanio Marko Mikerević, bivši sudija Vojnog suda, koji se nalazio u ovoj kasarni, kroz pakao kasarne "Viktor Bubanj" prošlo je preko pet hiljada Srba, a više od petsto ih iz ovog mučilišta nikada nije ni izašlo. Vlasti Kantona Sarajevo nisu dozvolile predstavnicima Saveza logoraša RS da u znak sjećanja na stradanja nedužnih ljudi u ovom zloglasnom logoru postave spomen ploču na zgradu bivše kasarne "Viktor Bubanj". Dok se u Republici Srpskoj bez ikakvih problema obilježavaju mjesta na kojima su stradali muslimani (Srebrenica, "Keraterm" u Omarskoj kod Prijedora), muslimanski zvaničnici u drugom bh. entitetu i dalje negiraju da su u BiH postojali i logori za Srbe.
Stopama svojih političara idu i predstavnici bivših logoraša muslimana, koji takođe negiraju postojanje ovih stratišta, a istovremeno tvrde da su Srbi držali preko šest stotina logora za muslimane i Hrvate. To im, međutim, ne smeta da i dalje zagovaraju osnivanje jedinstvenog saveza logoraša BiH. Oni su svoje unitarističke stavove ponovili i na nedavno održanom sastanku predstavnika logoraša sva tri konstitutivna naroda u BiH u Banjaluci. "Prije sastanka u Banjaluci, održali smo sastanke i u Mostaru i u Sarajevu i na njima smo ponovili svoj stav, a to je da tzv. Savez logoraša BiH mora promijeniti ime. Druga stvar, mi možemo razgovarati o formiranju nekog koordinacionog tijela čije bi djelovanje bilo usmjereno prema bh. institucijama, npr. po pitanju donošenja okvirnih zakona koji se odnose na položaj bivših logoraša, ali tek onda kada sve tri strane iznesu dokaze o logorima koji su postojali u ratu pod bilo čijom komandom", kaže Branislav Dukić.
Prema Dukićevim riječima, iza nastojanja da se stvori unitarni savez logoraša krije se politički interes, a to je da se karakter rata koji je ovdje vođen prikaže u drugačijem svjetlu, što bi išlo u prilog nelegalnoj muslimanskoj tužbi protiv Srbije i Crne Gore.
Stvaranju unitarnog saveza logoraša osim Srba protive se i bivši logoraši hrvatske nacionalnosti. Predsjednik Udruge hrvatskih logoraša Mirko Zelenika smatra je da se o bilo kakvoj saradnji može govoriti tek kad sve strane budu spremne da priznaju da su u ratu stradali pripadnici sva tri naroda i kada se ta stratišta obilježe. On je u izjavi za Patriot potvrdio da u zajedničkom im entitetu nije obilježeno nijedno mjesto na kojem su muslimanske oružane snage držale i mučile Srbe ili Hrvate. "Sramotno je to što se desilo u Sarajevu kada bivšim logorašima Srbima nije dozvoljeno da obilježe mjesto na kojem su bili zatočeni", kaže Zelenika. Tako, pored odlučnog stava srpskih logoraša, unitaristima ni situacija u njihovom entitetu ne ide naruku. Oni, izgleda, nikako da shvate da se čak i u međunarodnoj javnosti uveliko topi njihova priča o agresoru i o žrtvi agresije. To s obzirom na nepobitne činjenice i nije neko čudo. Čudo je što je propaganda zasnovana na tolikim lažima do sada uopšte opstajala. Ako je, a jeste, neko imao interes da do sada tako bude, onda iz dana u dan postaje jasno da taj interes više ne postoji. Dolaze nova vremena. Nezaustavljivo, kao i istina koja se polako probija iz magle koju je stvorila apsurdna ali jaka propagandna mašinerija.

http://www.patriotmagazin.com/arhiva/00 ... a/0005.htm

Bošnjaci i Hrvati osumnjičeni za zločine nad Srbima u BiH
Bajramović Mujo - pripadnik MOS. Odgovoran je za uzimanje talaca i stvaranje logora za uhapšene Srbe na području Travnika u periodu jun-jul 1992, gde je učestvovao u mučenju i fizičkom zlostavljanju logoraša u zatvoru Travnik.

Barić (Bajro) Šemsudin - Rođen 23. avgusta 1967. u Cerskoj, opština Vlasenica. Odgovoran je za ratni zločin razaranja civilnih objekata bez vojne potrebe. Imenovani je zajedno sa ostalim pripadnicima Armije BiH izvršio napad na selo Metaljka, opština Milići - Vlasenica 2. juna 1992, a selo je zatim opljačkano i spaljeno.

Barić (Hamid) Ibrahim - rođen 15. novembra 1954. u Begovači, opština Brčko. Odgovoran je za formiranje logora i etničko čišćenje srpskog stanovništva na području opštine Brčko u toku 1992, pri čemu je, kao pripadnik hrvatsko-muslimanskih formacija, direktno učestvovao u napadu na MZ Bukvik 14. septembra 1992, iz koje je proterano van Brčkog 2.500 Srba, a zatim izvršen oružani napad na okolna sela: Bijele, Bukvik, Bukovicu, Bitanoviće, Vujičiće, Vučkovce, Gajeve, Gornji Bukvik, Lipovac, Lukavica, Maoče, Polja, Rošljina, Skakave, Srpske Brke, Stjepanovica, Ulica Cerik i Džiroga iz koje je proterano 5.588 stanovnika iz 1.456 srpskih domaćinstava. U toku ovog ničim izazvanog napada, ubijen je veći broj civila srpske nacionalnosti, a veći broj sproveden u logore Bosansku Bijelu, Boće, Gornji Zovik, Gornji Rahić, Donji Rahić, Maoči, Palanka, Rašljani, Ulice i Bojići. Istovremeno su, posle pljačkanja imovine Srba, njihove kuće popaljene i razorene (I-IDž 139). Odgovoran je za počinjeni ratni zločin masakriranja, mučenja i ubistva 11 zarobljenih pripadnika VRS. Takođe, odgovoran je za učešće u napadu na srpska sela Vujičići, Gajevi, Lukavac, Bukvik, Bodurište, Lipovac i druga srpska sela u opštini Brčko, pri čemu je ubijen veći broj srpskih civila kao i zarobljenih pripadnika VRS, koji su prethodno masakrirani i mučeni. Pokretna imovina Srba je opljačkana, spaljeno je i na druge načine uništeno oko 330 kuća.

Bajrić (Hasim) Hamro - iz Velike Gostilje. Odgovoran je za ratni zločin ubijanja civilnog stanovništva. Imenovani je sa ostalim pripadnicima MOS 9. juna 1992. u selu Vlahovići kod Višegrada lišio života tri srpska civila: Šišmiš Božu i bračni par Šimšić Dragomira, rođenog 1945, i njegovu suprugu Perku, rođenu 1941.

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/g ... a-u-bih-29

Pokolji u opštinama Kalinovik i Han Pijesak na Ilindan
Pripremio: Milivoje Ivanišević

U maloj opštini Kalinovik, planinska sela Osija (Srba 15), Varizi (Srba 6), Ruđice (Srba 21, muslimana 29), Unkovići (Srba 2, muslimana 15) našla su se na žestokom udaru svojih suseda naoružanih muslimana, pripadnika Armije BiH, na veliki srpski praznik Ilindan, 2. avgusta 1992. godine. U muslimanskom pogromu stradalo više pretežno starih, bolesnih i nepokretnih lica srpske nacionalnosti koji su se za vreme praznika zatekli kod svojih kuća. Neke od žrtava ubijene su na veoma surov način i potom spaljene u svojim domovima. Imovina žrtava do temelja je opljačkana i uništena. Ukupno je opljačkano, popaljeno i uništeno 61 porodična kuća, 49 pojata i 500 ostalih građevinskih objekata. Opljačkano je preko sto komada krupne i sitne stoke, nekoliko putničkih automobila, traktora, motornih testera i ostalih poljoprivrednih uređaja i priključnih alata. Preživeli meštani zaštitu su potražili u susednim srpskim selima i u opštinskom centru Kalinoviku.
Žrtve: 1) Pero (Blagoje) Drašković, 1920; 2) Vlado (Vukan) Drašković, 1905; 3) Danica (Jevto) Drašković, 1907; 4) Vojin (Lazar) Drašković, 1919. i njegova supruga 5) Joka (LJupko) Drašković, 1923; 6) Vidosava (Obren) Drašković, 1932; 7) Risto (Pero) Tomović, 1932; Jelenka (Dušan) Tomović, 1935; 9) Joka (Nikola) Tomović 1930; 10) Novak (Savo) Krstović, 1956; 11) Pero (Blaško) Bjelica, 1964; 12) Todor (Petar) Gavrilović, 1957; 13) Slađan (Milorad) Glogovac, 1966; 14) Dušan (Milo) Jokić, 1958; 15) Savo (Rajko) Pržulj, 1957; 16) Vladimir (Vojin) Todorović, 1956; 17) Radovan (Mirko) Drašković, 1955; 18) Radovan (Risto) Simanić, 1942.

Žeravice, dosta veliko etnički čisto srpsko selo u opštini Han Pijesak (Srba 215), napadnuto je iznenada na veliki srpski praznik Svetog Iliju, 2. avgusta 1993. godine. Napad je izvršila terorističko-diverzantska jedinica iz sastava muslimanskih oružanih formacija Armije BiH, verovatno regrutovanih iz ove i susednih opština. Pored žrtava koje su stradale prilikom napada, znatan broj meštana je odveden u po zlu poznati logor za Srbe u Kladnju. Reč je o velikom broju ranjenih civila, starijih osoba i ženske čeljadi. Tela mnogih pobijenih žrtava masakrirana su, a zatim zapaljena u njihovim kućama. Selo je opljačkano (samo krupne stoke odvedeno je oko 200 komada), a zatim, kako to obično čine muslimanski osvajači, pri povlačenju, razoreni su i spaljeni svi stambeni objekti (preko 70 stambenih objekata), kao i ostale zgrade domaćinstva. Istog dana napadnuto i srpsko selo Rečica (46 stanovnika), ali su meštani na vreme izbegli i time su izbegnute ljudske žrtve. Međutim i njihova imovina je takođe opljačkana i uništena.

Žrtve: 1) Dobrivoje (Milo) Golijan, 1926; 2) Rajka (Desimir) Todorović, 1958; 3) Aleksa (Božo) Golijan, 1923; 4) Milovan (Obrad) Golijan, 1967; 5) Marko (Mićan) Mirović, 1923; 6) Jovan (Jovo) Sokanović, 1931. njegova supruga 7) Zorka (Stojan) Sokanović, 1936. i njena sestra Danica (Jovo) Sokanović, 1926.


http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/g ... na-ilindan

Progon Srba u opštini Brčko
Među osumnjičenima za zločine nad srpskim civilima su i sveštenici Rimokatoličke crkve, kao što je Anić Petar
PIŠE: DR DARKO TRIFUNOVIĆ, FAKULTET BEZBEDNOSTI

Muslimani i Hrvati na području opštine Brčkog su naročito od 1990. počeli da se odvajaju od Srba i da izražavaju otvorenu netrpeljivost prema njima.
Naoružavajući se, i jedni i drugi su istovremeno počeli da formiraju svoje oružane jedinice: Hrvati HVO, a muslimani - „Zelene beretke“. Posle pojedinačnih napada na srpsko stanovništvo, 14. septembra 1992. izveli su organizovan napad na sela u mesnoj zajednici Bukvik, u kojoj je živelo 2.500 Srba. Počelo je ubijanje srpskog stanovništva ili njihovo odvođenje u logore, koji su na ovom području bili formirani u Bosanskoj Bijeloj, Boćama, Gornjem Zoviku, Gornjem Rahiću, Donjem Rahiću, Maoči, Palanki, Rašljanima, Ulici i Bojićima. Istovremeno su, posle masovnog pljačkanja imovine Srba, njihove kuće paljene i razarane. Srbi su proterani iz 19 sela sa 5.588 stanovnika, a uništeno je ili oštećeno 1.456 domaćinstava.

U hrvatskom selu Zovik logor je bio smešten u skladištu građevinskog materijala, koje su zvali „Miletovo skladište“. To je bio prostor ograđen bodljikavom žicom. Za vreme boravka u Zoviku, u kome je svedok proveo 53 dana, pojedinačno su izvodili i tukli uhvaćene Srbe. Jedne noći su izveli svedoka i njegovog brata od strica, pa su ovom sekli kosu, a potom su ga naterali da tu kosu proguta. Svakodnevno su zatvorenim Srbima psovali majku i pretili da će ih sve poubijati. Spavali su u šupi na podu, na kome je bila prostrta slama. Hrana u logoru je bila izuzetno loša i dobijali su samo male količine. Svakodnevno su izvodili zatvorene Srbe i pojedinačno ih tukli nogama, na kojima su imali čizme, pesnicama i palicama. Pojedinci su odvođeni na kopanje rovova u selima Donja Dubravica i u Vranovaču. Takođe su morali da idu u srpska sela koja su bila napuštena, pa su iznosili stvari iz kuća i vojnici su ih odvozili.

Indicije o izvršiocima:
1. Pripadnici 108. brčanske brigade takozvani Armije BiH.
Interesantno je da se među osumnjičenima za ove zločine (izvod iz dokumentacije predat ICTY) nalaze i pripadnici Rimokatoličke crkve kao što je Anić Petar, paroh u selu Poljaci, opština Brčko, član Kriznog štaba u Bijeloj.

U logor u Osnovnoj školi u Gornjem Rahiću kod Brčkog, od septembra 1992. do marta 1993. dovođeni su Srbi, uglavnom civili, među kojima je bio veliki broj žena sa decom sa područja mesne zajednice Bukvik i drugih sela na području opštine Brčko. Srpkinja, svedok 617/95-35, svedoči: „... Mislim je bio 15. septembar kada su me odveli u muslimansko selo Gornji Rahić. Tamo su nas pretresli do gole kože i oduzeli nam sve lične stvari, nakit i novac koji smo imale kod sebe. Naredili su nam da stanemo uza zid i da se skinemo potpuno gole, a oni su onda pretraživali odeću i, sve što su pronašli, oduzimali su. Pri tome su nam psovali majku srpsku i majku četničku i govorili da ćemo sve biti poubijane. Pretresala nas je muslimanka Jasna Fazlagić. Sa njom je bio još jedan muslimanski vojnik. Pronašli su kod mene sakrivenih 8.000 maraka, pa mi je taj mladić opsovao majku srpsku i upitao me je za šta mi treba taj novac. Rekla sam mu da sam ga čuvala za stare dane, a on je tada rekao: „Neće ni tebi, a ni ostalim Srbima trebati novac, jer ćete svi biti poubijani“.
Svedok 617/95-40 navodi: „... U Gornjem Rahiću smo bili zatvoreni u prostorijama škole u sportskoj dvorani. Tamo sam zatekao jednu grupu uhapšenih Srba, kojih je bilo oko 200. Kada me je primetio Nijaz, koji je pre rata radio na stočnoj pijaci, a koji je sada bio u uniformi sa „Zelenih beretki „, prišao mi je psuju ći mi majku srpsku i zapretio da će me ubiti. Izvadio je nož i zamahnuo njim. Međutim, sprečio ga je jedan drugi muslimanski vojnik. U logoru u Gornjem Rahiću sam zadržan 35 dana...“


http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/g ... tini-brcko

INSCENIRANA HAPŠENJA SRBA
Život u "Kikindi" odvija se ustaljenom rutinom. U ratnim uslovima, uslovima nestašice, Čvoro se odlično snalazi i relativno dobro nas hrani. Pokušava da pomogne pri smeštaju izbeglica, većinom iz Sarajeva. Od njih saznajemo o tužnoj sudbini Srba u našem gradu. O hapšenjima, ubistvima, "samoubistvima" koja su inscenirana, a radi se o bacanju ljudi sa viših spratova.

Uspela je da izađe iz Sarajeva Gordana Besarović, supruga dr Dragana Besarovića, koji se dve nedelje posle pojavio na Palama u belom mantilu. To je bilo dobro organizovano bekstvo. U krugu bolnice pojavila su se kola u koja je on ušao i doveli su ga na Pale. Kako je uvek za sebe govorio da "zna i šta car ruča", što je bilo i tačno, tako je bio i odlično informisan o svim zbivanjima u gradu. Nakon dirljivog susreta s njim u restoranu "Kikinda" kada se pojavio, kao da je došao s onog sveta, bilo je i suza radosnica što smo živi, što, eto, uživamo tu u ovom susretu i priči. Pričao nam je o ponašanju naših kolega, drugova, "prijatelja" Muslimana i Hrvata. Bila su to poražavajuća saznanja. Od njega sam prvi put čula, a kasnije su mnogi potvrdili, da Sarajevom kruže kola bez registarskih tablica iz kojih se nasumice puca na prolaznike, a optužuju se Srbi.

Smrt dolazi sa brda, tako su govorili, a sve zdravstvene ustanove, pa i bolnica iz koje je Dragan upravo stigao, pune su oružja, municije i muslimanskih boraca, koji pod zaštitom oznake crvenog krsta granatiraju srpske položaje.

Gordana je umrla, a za njom i Dragan, oboje u izbeglištvu, brat Veljo mu se ubio, takođe u izbeglištvu. Sa Draganom sam drugovala od osnovne škole. Neka mu Bog dušu prosti. Sreća, živi su im sinovi u Beogradu.

Sećam se i dobro ću pamtiti 2. juni 1992. godine, kada mi je došao novinar Gligorević. Ispriča mi skoro neverovatnu priču o dešavanjima u Bradini i okolini, gde je muslimanska vlast organizovala nekoliko zatvora, ali i logora za Srbe.

PREDSJEDNIŠTVO BiH ZNALO ZA LOGORE
Prema magnetofonskom snimku sednice Predsedništva BiH od 26. aprila 1994, vidi se da je to poznato članovima Predsedništva BiH.

Pod tačkom 7 raspravlja se o logorima i zatvorima za Srbe i sam Alija Izetbegović spominje 222 zatvorenika na sarajevskom aerodromu i veći broj u Hrasnici.

Nakon dugotrajnih patnji, više od dve godine, i članovi Predsedništva se slažu da bi trebalo procesuirati slučajeve i smatraju da je krajnje vreme za to. U diskusiji učestvuje i Mirko Pejanović, član Predsedništva BiH za vreme rata, Alijin "Srbin", kome je dve godine poznato takvo stanje. Predsednik Predsedništva Alija Izetbegović kaže: "... nisam siguran da su oni krivi u pravom smislu riječi... tako je, to su koncentracioni logori u stvari, zapravo sabirni centri - to su sabirni logori. Nisu tu ljudi krivi u pravom smislu riječi. To je mjera, to je ono što kažu, mjera za mjeru...".

Do ovog zapisnika sednice Predsedništva BiH došla sam u Ševeningenu. Dobila sam ga, kao i neke druge zapisnike od jednog Hrvata. Moj advokat je to predao Tužilaštvu, ali njima ne pada na pamet da optuže celo Predsedništvo BiH, a mogu samo na osnovu tog zapisnika. Ja sam osuđena za ono, kako u optužnici piše, što je trebalo da znam na osnovu moje funkcije, a nisam znala. A Alija i drugi članovi Predsedništva BiH znaju da logori za Srbe postoje već dve godine, pa prema diskrimintorskom pristupu Tužilaštva i selektivnoj pravdi Suda, oni ne odgovaraju. Ja, koja do 1994. godine nisam znala šta znači reč "Keraterm", "Omarska", ja sam odgovorna u 1992. za postojanje tih logora gde su držani Muslimani dva meseca, a Srbe drže dve godine. Za "Keraterm", "Omarsku" i "Trnopolje" morala su znati dva ministra, ministar pravosuđa i ministar policije, oni koje je Radovan nazivao svojom desnom rukom. Znali su oni koje su ti ministri obaveštavali po službenoj dužnosti, a to su predsednik Predsedništva i predsednik Skupštine. Ne verujem da su ljudi u Palama imali pojma u to vreme, leto 1992. godine, šta se dešava u zapadnom delu Republike, koji je bio odsečen od istočnog dela. Znali su oni koji su bili u mogućnosti da slušaju CNN i BBC, a to su bili samo retki i povlašteni koji su imali jake agregate i satelitske antene, što je bila retkost, a struje uopšte i nije bilo na celoj teritoriji. Pitala sam jednom Radovana, kada sam čula za zatvore i logore za Srbe u Hercegovini i Sarajevu, da li i mi imamo tako nešto na našoj teritoriji. Tada mi je on objasnio da imamo ratnih zarobljenika koji se odmah na borbenoj liniji razmenjuju za naše borce.


http://www.nezavisne.com/dnevne/feljton ... 005-01.php

Preživele Srbe vodili u logore
Povodom 15 godina od stradanja Srba, stavljamo na raspolaganje dokumentaciju o licima srpske nacionalnosti koja su ubijena u masovnim pokoljima juna 1992. Pozivamo čitaoce da pomognu u otkrivanju zločina i dopuni podataka koje saopštavamo i kompletiranju dokumentacije Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom
Čemerno (Opština Ilijaš - Sarajevo). Najžešći napad na ovo malo i dosta izolovano srpsko planinsko selo (Srba 13) - koje je od početka ratnih dejstava bilo meta čestih nasrtaja i granatiranja muslimana iz Sarajeva - pripadnici Armije BiH, izvršili su 10. juna 1992. Tom prilikom stradali su bezmalo svi stanovnici ovog sela, kao i njihovi branioci, od kojih su mnogi došli dobrovoljno da pomognu malobrojnu odbranu srpskog stanovništva Čemernog. Kao i u ostalim muslimanskim napadima na srpska sela, sve u selu je opljačkano, odneto u Sarajevo i okolna muslimanska sela, a što se nije moglo poneti, to je popaljeno i razoreno. Pored trideset ubijenih meštana i dobrovoljaca koji su pokušali da ih odbrane, sve lica srpske nacionalnosti, još više njih je lakše i teže ranjeno ili sprovedeno u poznata mučilišta, zloglasne sarajevske logore za Srbe.

Žrtve: 1) Miloš (Aćim) Bunjevac 1955, njegova majka 2) Mirosava (Risto) Bunjevac 1926. brat 3) Ranko (Aćim) Bunjevac, 1961 i Miloševa supruga 4) Slavojka (Nikola) Bunjevac, 1957. potom 5) Đorđo (Jovan) Bunjevac 1936, supruga 6) Koviljka (Lazar) Bunjevac, 1937. i njihov sin 7) Goran (Đorđe) Bunjevac 1965; Rajko (Jovan) Bunjevac, 1952; 9) Novko (Neđo) Ćetković, 1912; 10) Spasenija Damjanović-Tasa, 1935. i njene dve kćerke 11) Ranka (Milan) Damjanović, 1963. i 12) Jadranka (Milan) Damjanović, 1960; 13) Staka (Mlađen) Damjanović, 1935. i njen sin 14) Zdravko (Vukašin) Damjanović, 1965; 15) Manojlo (Borivoje) Đuka, 1971; 16) Gojko (Novo) Ćurđić, 1958; 17) Miroslav (Samojko) Janković-Miro, 1966; 18) Sreten (Tomislav) Janković, 1964; 19) Radomir (Radovan) Jevtić, 1957; 20) Svetozar-Triša (Mihajlo) Kapetanović, 1941; 21) LJubiša (Radoje) Lazendić, 1971; 22) Milovan (Miloš) Malešević, 1963; 23) Žarko (Dušan) Malešević, 1959; 24) Nedeljko (Slobodan) Mićić-Nenad, 1968; 25) Stanoje (Jovan) Mirković, 1968; 26) Miro (Milan) Pantić, 1969; 27) Stana (Simo) Rašević, 1926; 28) Milinko (Risto) Trifković, 1933. njegova žena 29) Janja (Milan) Trifković, 1941. i njihov sin 30) Rajko (Milinko) Trifković, 1979.
Rupovo Brdo, selo u Opštini Vlasenica sa ubedljivom srpskom većinom (osam muslimana, jedan Jugosloven i 116 Srba), u kome se nalaze i zaseoci Žugići, Gligori i Milinkovići, udaljeno oko 20 km od Milića, stradalo je u ranim jutarnjim časovima 10. juna 1992. Napad na selo Rupovo Brdo izvršile su veoma brojne lokalne muslimanske oružane formacije sa šireg područja Cerske, Srebrenice, Konjević Polja, Kasabe i okolnih muslimanskih naselja, svrstani u jedinice Armije BiH. Prilikom napada ubijeno je više meštana koji nisu uspeli da se sklone pred napadačima. Ostali stanovnici Rupova Brda izbegli su u Miliće i okolna srpska sela opštine Vlasenica. NJihova imovina opljačkana je i odneta u muslimanska sela ili spaljena i razorena. Tom prilikom spaljeno je najmanje 25 srpskih kuća, još više pomoćnih privatnih zgrada, kao i objekata društvenog standarda: osnovna škola, zadružni dom, prostorije mesne zajednice, prodavnica, radionica i upravna zgrada DP "Birač".

Žrtve: 1) Vojislav (Maksim) Milinković, 1938. i njegova supruga 2) Mirjana (Gojko) Milinković, 1939, bračni par čiji su posmrtni ostaci nađeni ugljenisani u vlastitoj kući; 3) Relja (Marinko) Milinković, 1942; 4) Radoje (Petar) Milinković, 1952; 5) Vlado (Vido) Milinković, 1948; 6) Koviljka (Mitar) Žugić, 1922; 7) Komljen (Miloš) Žugić, 1925. i njegov sin Trifko (Komljen) Žugić, 1954. Prilikom napada znatan broj meštana povređen pretežno vatrenim oružjem.
Sitnik, malo, siromašno i etnički čisto srpsko hercegovačko selo (svega 30 stanovnika) u Opštini Konjic. Napad na Sitnik izvršili su 10. juna 1992. naoružani pripadnici Armije BiH, muslimanski i hrvatski dobrovoljci regrutovani sa ovog područja. Prilikom napada i zauzimanja sela ubijeno šest civila, uglavnom starijih osoba, meštana srpske nacionalnosti. Ostali pohvatani Srbi, bez obzira na pol ili uzrast, prinudno su odvedeni u sabirne centre, ustvari koncentracione logore. NJihovu imovinu do koje su došli, napadači su opljačkali i odneli u svoja sela, a što nisu mogli odneti razorili su i popalili. I ovo srpsko selo je posle napada Armije BiH ostalo etnički očišćeno od srpskog stanovništva i pusto. Razorena je i novopodignuta srpska crkva osveštana 1973.

Žrtve: 1) Mićo (Mitar) Janjić, 1906; 2) LJubica (Radoslav) Cuca, 1936; 3) Đurđa Samardžić, 1930; 4) Sava (Tripo) Janjić, 1910; 5) Danica (Stevo) Đogić, 1930; 6) Savka (Tripo) Đogić.

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiv ... 0903.shtml

Ово је тек почетак, има овог још много и са сликама и са свједочењима.
Ал сам си тражио.