Forum Klix.ba

jeste ali iz te regije su tezaci, ne preporucujem drzi se Pariza ili juznijih krajeva

Slaba sam ti ja za strance, nisam bas govorljiva na nematernjem jeziku, sto moja drugarica rece jednom Italijanu: "Ona je jako duhovita, ali na srpskom" Pricam, snalazim se, ali nije to - to i ne mogu bas svi moji kvaliteti da dodju do izrazaja

Btw, procitala sam da su Portugalci najnizi ljudi u Evropi Doduse nisam se ni ja bas pretrgla od visine
U nekom putopisu takodje pise da u Lisabonu momci izgledaju dosta neugledo, dok su u Portu A da znas da mi nije los taj jedan drugar

Meni uvijek bilo lakse sa strancima nego sa nasima...sad ne znam sto ali tako je. A volim se smijati na nasem
Ne znam kakvi su Portugalci ali se sjecam da su mi Grci pravo ruzni bili...kad sam bila na Korfu tamo neke davne godine

..nista, pojednostavi zivot i putovanje i drzi se tog druga ono, nek te voda okolo da upoznas Portugal

u portugalu sam bio u dva navrata... ako nije najsiromasnija zemlja u evropi, onda je najsiromasnija u eu-u.
severni deo funkcionise i nekako, nanize truleks....
u lisabonu prosjaka i gladnih koji rovare po konetenjerima ima na svakom cosku, i to u centru grada.
klopa i pice su bagatelni (npr: mineralna i kafa 1.70 e., riba sa grila + krompir, salata i desert 8-10 eura...).
arhitektura je jako dominantna, ima se sta slikati... za odmor je madeira , zanimljivo ostrvo, no ja to i ne brojim u portugalu (jako daleko ).
portugalci kao narod su prica za sebe, pitomi, dosta su zatvoeni i prilicno neuredni... ono, nesto izmedju juznoamerkanaca i afrikanaca... teski su katolici i bas ne gotive druge i drugacije.


ps. ako neko hoce da nauci portugalski za prvu pomoc, neka se javi na pp.

Soul_Sista wrote:Meni uvijek bilo lakse sa strancima nego sa nasima...sad ne znam sto ali tako je. A volim se smijati na nasem
Ne znam kakvi su Portugalci ali se sjecam da su mi Grci pravo ruzni bili...kad sam bila na Korfu tamo neke davne godine

..nista, pojednostavi zivot i putovanje i drzi se tog druga ono, nek te voda okolo da upoznas Portugal

Sta cu kad sam hendipekirana po pitanju jezika

Bila na Krfu Ali ja sam tamo vidjala samo Italijane i Britance Znas gde su bas dobri Grci? U Atini. Onako urbani, imaju stila... bas Nikada na moru nisam videla toliko dobrih Grka.... mozda zato sto tamo srecem uglavnom turiste. Moja najveca zamerka po pitanju Grka je sto su (najcesce) zenskarosi, mamini sinovi i jako brzo se zapuste i ofucaju. A Grkinje su mi bas onako... ruznjikave. Nije ni cudo da Grci mnooogo gotive strankinje, narocito plavuse

Timotea (to mi taj drug) sam upoznala u Wroclawu (Poljska) pre 7 godina, zatim smo se sreli u Minhenu pre 2 godine i prosle godine je on bio u Beogradu. Ovo sam napisala tek toliko da ne bih bila off topic, tema je ipak Portugal

Jest, i ja sam dobila taj utisak da su mamini sinovi, doduse to ti dodje ko neko pravilo kad su muskarci sa Mediterana u pitanju (Italija, nase male banana zemljice i okolna sela ) ..valjda necu dobiti ban zbog ovih gadosti
Nisam nikad bila u Atini ali jesam u Thesalonikiu i vidis tamo je situacija vec malo bolja sto se toga tice...ali da mi nastavimo na private?!

Soul_Sista wrote:Jest, i ja sam dobila taj utisak da su mamini sinovi, doduse to ti dodje ko neko pravilo kad su muskarci sa Mediterana u pitanju (Italija, nase male banana zemljice i okolna sela ) ..valjda necu dobiti ban zbog ovih gadosti
Nisam nikad bila u Atini ali jesam u Thesalonikiu i vidis tamo je situacija vec malo bolja sto se toga tice...ali da mi nastavimo na private?!

Hahah, ne bi trebalo da dobijes ban, ali mogle bismo da budemo opomenute zbog offovanja. Ovu temu treba prebaciti na Turizam, jel ne postoji takav PDF?

Bila sam i u Thesalonikiu (Solunu, sto bismo mi rekli) vise puta Imam drugaricu koja je profesorka grckog, tako da sam htela ne htela morala da zavolim Grcku

Cekaj da se ja vratim iz Portugala, pa kad opletem po Portugalcima... Ima specijalno za tebe da ih slikam po ulici

Radujem se.

Inace ova tema bi trebala na Umjetnost zivljenja. Mozda neki moderator zapazi.
Dijaspora nije popularna na ovom forumu pa ne zalaze puno ovde ...eto moram da idem sad.

Citamo se u septembru.

Meni i odgovara da nema guzve na temi Vazi, ako naleti neka zanimljivost, i pre septembra

mig wrote:Meni i odgovara da nema guzve na temi Vazi, ako naleti neka zanimljivost, i pre septembra

I ja čekam izvještaj, zato sam i osvježila temu (u nadi da će neko podijeliti svoja iskustva)...čekam i planiram za sljedeću godinu jer za ovu se nisam uspjela organizovati!

Dr.Cuddy wrote:

mig wrote:Meni i odgovara da nema guzve na temi Vazi, ako naleti neka zanimljivost, i pre septembra

I ja čekam izvještaj, zato sam i osvježila temu (u nadi da će neko podijeliti svoja iskustva)...čekam i planiram za sljedeću godinu jer za ovu se nisam uspjela organizovati!

Sto se mene tice, mozes ocekivati detaljan izvestaj i puno slika

I kod mene je sve bilo nekako na brzinu, inace sam mogla naci jeftiniju avio kartu, ali ok... Bice to dobro

ovako ja zamišljam Portugal, slušam Marizu, zaklopim oči i zamišljam....



A duša Portugala je fado koji izvodi Amalija Rodrigez. Portugal je zemlja gdje želim otići i ostati neko vrijeme.... Svi vi koji imate priliku blago vama, malčice, ali samo malčice sam ljubomorna

Ja idem sutra
Sve mi se cinilo daleko, ali sada me hvata panika pri pomisli sta sve jos treba da uradim pred put

Kao sto sam obecala, eto mene uskoro sa utiscima o slikama

Kao sto sam i obećala.... Sledi moje putešestije po Portugalu, sa puno informacija i fotografija. Nadam se da još uvek ima zainteresovanih....


Program puta je bio sledeći:

Lisabon - 4 noćenja
Putovanje ka jugu sa obilaskom Evore
Lagos - 2 noćenja
Porto - 3 noćenja, uz obilazak susedne Brage i Guimaraesa
Putovanje sa obilaskom Obidosa, Sintre, rta Cabo de Roca, Cascaisa
Lisabon - 1 noćenje

Portugal - love at first sight

Stančić mali i prijatan, u srcu Alfame, 15-ak minuta hoda od centra grada. Koštao nas je 50 eura dnevno. Noću pomalo bučan, ali nije nam smetalo - to su bili zvuci Lisabona.
O samoj Alfami nešto kasnije...









Prvo jutro u Lisabonu smo započeli razgledanjem užeg centra grada - Baixa.

Praça do Comércio, prostrani trg na samoj obali reke Tejo. Ovo je jedan od najveličanstvenih trgova u Lisabonu.



U njegovom centru se nalazi 14 metara visoka statua portugalskog kralja Hosea I na konju. Ili kako bismo mi u Beogradu to jednostavno rekli: U njegovom centru nalazi se - Konj.



Trg je takodje poznat pod nazivom Terreiro do Paço (Palata Trg) jer je na ovom mestu više od dva veka stajala kraljevska palata sve dok nije uništena u katastrofalnom zemljotresu 1755.godine. Tada je uništeno oko 85 posto grada, a poginulo je izmedju 30 i 40.000 ljudi ili jedna petina stanovnika Lisabona.

Na severnoj strani trga se nalazi impresivni slavoluk iz 19.veka, koji vodi u poznatu pešačku ulicu - Rua Augusta.



Luk je ukrašen kipovima istorijskih ličnosti, kao što je Vasko da Gama i Markues ne Pombal (odgovoran za rekonstrukciju Lisabona posle zemljotresa).

Rua Augusta



Pogled na tvrđavu Castelo do Sao Jorge.



Malo srce sa velikim ušima, ko bi mu odoleo.... ?



Na kraju ulice, sa leve strane, nalazi se poznati Elevador de Santa Justa. Imali smo želju da se provozamo, medjutim kada smo videli red za kupovinu karata, odustali smo.
Ovaj lift-uspinjača kontruisan je u Ajfelovoj radionici, a sagrađen je 1902. godine radi lakšeg stizanja do Gornjeg grada. Visok je 32 metra, a napravljen je od kovanog gvožđa ukrašenog filigranskim detaljima.



Iznad lifta se uzanim stepenicama može popeti na plato sa kog se pruža pogled na centar Lisabona i reku Tejo. U Lisabonu, inače, postoje četiri uspinjače koje su svojevrsni simbol grada.



Nedaleko odatle se nalazi Praça Dom Pedro IV, trg koji je u 19.veku popločan kaldrmom „u talasima“, a ovakav dizajn se danas vidi na mnogim trotoarima širom Portugala.



Trg je poznat i pod nazivom Praça do Rossio po železničkoj stanici Rossio (Estação de Caminhos de Ferro do Rossio).To je prelepo zdanje iz 19.veka koje, sa vratima zaobljenim kao potkovice, izgleda više kao pozorište ili raskošno ukrašena palata.



U centru se nalaze dve kružne barokne fontane, kao i spomenik kralja Dom Pedra IV visok 27 metara, dok je na severnoj strani trga smešteno Narodno pozorište (Teatro Nacional Dona Maria II), monumentalna neoklasična zgrada iz 19.veka (vidi se na prvoj fotografiji).





Kratka šetnja nas je dovela do još jednog trga - Praça dos Restauradores, prepoznatljivom po obelisku podignutim u slavu pobede u ratu za nezavisnost od Španije.



Eden teatro je otvoren 1931. godine i u to vreme je bio jedan od glavnih bioskopskih (pozorišnih) dvorana u Lisabonu. Nažalost, zatvoren je 1989. i bio je nekorišćen dugi niz godina. 2001. godine je pretvoren u hotelski apartman poznat kao Orion Eden Hotel. Njegova prelepa fasada koja je uz malo modifikovanja zadržana, i dalje dominira ovim gradskom trgom.



Širom Lisabona se nalaze vidikovci sa kojih se pružaju predivni pogledi na reku Tejo, mostove, Atlantski okean i naravno, ceo Lisabon.

Vidikovac Miradouro de São Pedro de Alcántara, u istoimenom malom parku.





Mapa od pločica označava sve karakteristične zgrade, a park sadrži kipove heroja i bogova iz grčko-rimske mitologije.









I za kraj, za mene najlepša ulica u Lisabonu – Bika. Zaljubila sam se u nju još na fotografijama.... i čitav dan sam iščekivala ovaj susret.

Alfama je gotovo kompletno sačuvana posle zemljotresa 1755.godine.





Ova četvrt - kolevka čuvenog „fada“ - izgleda kao lavirint stepenika i strmih i uskih uličica. Kuće sa oronulom fasadom, veš koji se spušta sa balkona i prozora... sve to odiše nekom posebnom atmosferom.











Penjući se krivudavim uličicama ispred nas se ukazao jedan zaista predivan prizor. Bio je to vidikovac Miradouro de Santa Luzia. Ne radi se toliko o pogledu koliko o romantičnoj terasi koja se nalazi na platou ispred istoimene crkve.













Ovde smo proveli neko vreme, svako na svom stubu, zamisljeni i zagledani u daljinu....



Pored ove predivne terase, na platou se nalazi i nekoliko restorana i kafića, gde se uz hranu i piće može zaista uživati u pogledu.





Čuveni tramvaj broj 28 uvežen je iz San Franciska u 19.veku. On prolazi pored velikog broja znamenitosti i zato ga najviše koriste turisti.







Nedaleko odatle se nalazi tvrđava Castelo do Sao Jorge. Kažu da se odatle pruža nezaboravan pogled. Mi smo ga propustili....





Ali smo naišli na jedan drugi vidikovac - Miradouro da Graça. Iako se tu nalazi kafe sa pogledom na grad, meni se nije dopalo jer je duvao izuzetno jak vetar....





Za kraj smo ostavili obilazak Igreja de São Vicente de Fora.To je manastir (crkva) koji potiče iz 17.veka, i jedan je od najvažnijih manastirskih objekata u zemlji i mesto gde je sahranjena većina portugalskih kraljeva iz porodice Braganse.

Trećeg dana boravka u Lisabonu, odlučili smo da posetimo istorijski deo grada – Belem. Belem je dobio ime po Vitlejemu (Bethlehemu), mestu rođenja Isusa Hrista. Ovde se nalazi nekoliko spomenika kulture koji su proglašeni za deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

Mosterio dos Jerónimos je 1502. podigao kralj Manuel I na mestu gde su Vasko da Gama i njegova posada pre odlaska u Indiju proveli poslednju noć u molitvi. Manastir je bio nastanjen monasima iz reda Svetog Jeronima čiji je duhovni zadatak bio da pružaju podršku moreplovcima koji su se otiskivali na duga i neizvesna putovanja. U manastiru se nalaze grobnice značajnih ličnosti Portugala, među kojima je i Vasco da Gama.







Ova veličanstvena građevina je dugačka je oko 300 metara. Njeni stubovi koji formiraju svodove u vidu palmi, bogato su ukrašeni reljefima inspirisanim morskim nemanima, koralima i drugim pomorskim motivima.









Kada se napuštajući manastirski kompleks nastavi prema reci...



....nailazi se na Spomenik portugalskim prekomorskim otkrićima - Padrão dos Descobrimentos.
Ovaj spomenik ima oblik jedra i na njemu su isklesane 33 figure na čelu sa kraljem Henrijem, a među figurama su poznati moreplovci, pesnici, slikari....





Na pločniku ispred spomenika uklesan je mozaik karte sveta prečnika 50 metara, sa rutama kojima su portugalski moreplovci plovili otkrivajući svet.



Nastavljajući dalje obalom, pred nama se ukazala Belemska kula -Torre de Belém.





Ona je prvobitno služila kao kula osmatračnica, ali više liči na neki mali dvorac, i prelepo je ukrašena pomorskim simbolima.







Pogled sa Belemske kule na prelepi most „Ponte 25 de Abril“.



Most „Ponte 25 de Abril“ je sestra bliznakinja Golden Gate-a u San Francisku i uzdiže se 70 metara iznad površine reke. Završen 1966.i prvobitno nazvan po diktatoru Salazaru, ovaj viseći most preko reke Tejo je promenio ime posle revolucije 25.aprila 1974.kada je Salazar svrgnut sa vlasti.

Još jedan od simbola Belema je i najpoznatija poslastičarnica Lisabona – Stara belemska poslastičarnica - Antiga Confeitaria da Belém koja je osnovana 1837.godine.
Tu smo kupili najčuvenije portugalske kolačiće “pasteis de nata”, čiji recept se čuva u strogoj tajnosti.



Veruje se da je ovaj kolačić nastao u 19.veku, kada je manastir Jeronimo zapao u finansijske probleme, i da su ga prodavale monahinje manastira kako bi uspele da se prehrane. Rekord dnevne prodaje je 55.000 komada, a turisti na njih ponekad čekaju satima u redu. Mi smo imali sreće da tog nedeljnog popodneva nije bila velika gužva.





Za nešto malo manje od 6 € dobili smo 6 kolačića upakovanih u kutiju, kao i kesicu cimeta i prah šećera. Danas se u Portugalu “pasteis de nata” mogu kupiti na svakom koraku, i znatno su jeftiniji nego u ovoj poslastičarnici, medjutim niko od njih dovoljno dobro ne imitira originalni ukus...



Nakon Belema, uputili smo se na sasvim drugi kraj grada, u Park Nacija - Parque das Nações.

1998.godine u čast 500 godina od slavnog otkrića Vaska da Game, u Lisabonu je održana Svetska izložba - Expo ‘98. Tim povodom na obodu grada koji je do tada bio potpuno neiskorišćen, izgrađena je sasvim nova četvrt. Osim sadržaja izgrađenih za Svetsku izložbu, nakon samo 18 meseci izgradnje, podignut je i novi most nazvan „Vasko da Gama“. Ukupne dužine od 17,2 km, ovo je najduži most u Evropi i jedan od najdužih na svetu.







Ono što smo ovde videli, bilo je više nalik Dubaiju, nego Lisabonu koji smo do tada upoznali. Futurističke građevine i moderna arhitektura.
Nakon kratkog razgledanja okoline, ja sam otišla na žičaru koja u dužini od 1 km spaja toranj Vasko da Gama i Okeanarijum.







Oceanário de Lisboais je drugi po veličini na svetu, a najveći u Evropi. Zgrada je podeljena na četiri celine – četiri velika tanka sa 8.000 predstavnika biljnog i životinjskog sveta svakog okeana pojedinačno, kao i velikim centralnim akvarijumom u sredini.









Za kraj dana smo ostavili obilazak Lisabonske katedrale Sé (Sedes Episcopalis - sedište episkopije) koja je najstarija crkva Lisabona, ujedno i jedina koja nije uništena u zemljotresu 1755. godine.

Rano ujutru, našeg petog dana u Portugalu, rentirali smo auto i uputili se na jug zemlje. Od tog trenutka pa do kraja putovanja, napravili smo oko 2000 kilometara. Rent-a-car nas je koštao 160€, a potrošili smo dodatnih 230€ za putarine i gorivo.



Napuštajući Lisabon, imali smo priliku da predjemo preko mosta „Vasko da Gama“.



Pogled na Park nacija.



Na 130-om kilometru od Lisabona zastali smo da posetimo Évoru.
Evora je pravi muzej na otvorenom, sa velikim brojem divno očuvanih zgrada i spomenika koji su privukle UNESCO da ovaj grad proglasi svetskom kulturnom baštinom.

Svako doba je ostavilo svoj trag na Evori, tako da je ovaj grad mešavina kulture Rimljana, Arapa, Jevreja i hrišćana.





Čim smo ušli u grad, meni je pažnju privuklo nekakvo groblje. Ma koliko tražila po internetu, nisam uspela da pronadjem nijedan podatak vezan za njega. Bilo je dosta izuzetno starih i izuzetno lepih spomenika; i ako se za groblje moze reći da je lepo, onda to kažem za groblje u Evori.







Prateći stazu koja vodi pored tvrdjave Muralhas de Évora...



... našli smo se u samom centru grada, na trgu Praça do Geraldo. Nekadašnje mesto za izvršenje egzekucije (tokom inkvizicije), danas je ispunjeno prodavnicama i kafićima, i okruženo atraktivnim gradskim kućama sa balkonima od kovanog gvožđa.



Trgom dominiraju renesansna fontana Fonte Henriquina, kao i crkva Igreja de Santo Antao koje datiraju iz 16.veka.





Dalje smo produžili do Rimskog hrama - Templo Romano sa 16 nedirnutih granitnih stubova visine 7.68 m. Smatra se da je izgrađen u 1.veku i on je najznačajniji rimski spomenik u Portugalu.
Odmah pored se nalazi Pousada dos Loios, manastir izgrađen u 15.veku koji je 1965. godine pretvoren u vrhunsku gostionicu.



Sé Catedral, katedrala nastala krajem 13. i početkom 14. veka, jedna je od najznačajnijih gotskih građevina u Portugalu.



Nakon kratkog obilaska grada, odlučili smo da se okrepimo u nekom od mnogobrojnih restorana, i da nastavimo put. Zbunilo nas je kada su nam na nekoliko mesta rekli da hranu služe tek oko 21.00. Vratili smo se do glavnog trga i seli u mali restoran okružen cvećem. Ne naročito inventivan obrok, ali smo ručali sa zaista lepim pogledom na crkvu i fontanu.



I onda smo putovali, i meni nije bilo dobro, i opet smo putovali....





... dok u kasnim večernjim satima nismo stigli do našeg krajnjeg odredišta – Lagosa.
Lagos je smešten na južnoj obali regiona Algarve, gde se nalaze najpopularnija letovališta Portugala. Ovde smo planirali da provedemo svega dve noći i to zadovoljstvo nas je koštalo 120€ (60€ noć).

Bili smo smešteni iznad jedne od najpoznatijih i najlepših plaža Lagosa - Praia Dona Ana i čim smo ujutru izašli iz apartmana....



...ispred nas se pružio zaista prelep pogled.





Plaže u Lagosu su uglavnom manje uvale okružene stenama oker boje visine 20 – 50 metara, kojih ima kako u vodi, tako i na plaži, od kojih je i sam pesak zlatno-žute boje. Predivan pesak, ne previše topao, koji kada se osuši sam nestaje sa stopala....







Čitav dan smo proveli na plaži, a u povratku smo stvratili do hotelskog bazena. Nisam ljubitelj bazena, ali mi je plivanje sa pogledom na okean delovalo zaista privlačno….







Sam Lagos je simpatičan gradić, sa starim gradom opasanim zidinama i mnoštvom kaldrmisanih uličica. Nakon kratke šetnje, seli smo da večeramo u jedan od restorana.

Ujutru sam odlučila da spavam malo duže tako da sam propustila priliku da se još jednom okupam u okeanu. Iako mi je sve delovalo zaista fascinantno, iskreno, nije mi bilo žao što nastavljamo put. Po ko zna koji put sam shvatila da ne volim more… I to osećanje je bilo uzajamno.

Napuštajući Lagos, svratili smo na vidikovac Ponta de Piedade. Ispod velike litice nalaze se prelepe pećine i mostići napravljeni od stena.







Postoje čak i stepenice isklesane u steni koje vode do malog pristaništa u podnožju litice.



Kada smo stigli do Lisabona, otišli smo do statue Hrista (Santuario de Cristo Rei) odakle se, po mom mišljenju, pruža najlepši pogled na grad, kao i na na most „Ponte 25 de Abril“.











Izgrađen 1959.godine, iz zahvalnosti prema Bogu što je poštedeo Portugal tokom II svetskog rata, ovaj ogromni spomenik je bio inspirisan poznatom statuom Hrista u Rio de Janeiru.



A podjednako lepe fotografije mogle su se napraviti i iz podnožja. 28 metara visoka figura Hrista širi ruke Lisabonu.











Akueduto das Aguas Livres je jedan od najznačajnijih primeraka avadukta iz 18.veka. Sačinjen je od 109 kamenih lukova visine 65 metara. Njegova ukupna dužina je 58 kilometara. Zadivljujuće, avadukt je preživeo zemljotres 1755.godine.



U Portu su nas dočekali izuzetno ljubazni domaćini, predivan stan, korpa voća, kutija “pasteis de nata” i boca vina.









Stan (sa dvorišnim parking prostorom) smo plaćali 50€ na dan.

Braga, jedan od najstarijih gradića u zemlji, udaljena je od Porta 53 kilometra.

Srpska zastava sa natpisom: “Добродошли на Брага”. Loš google translate, ali dobrodošlici se u zube ne gleda.... Naročito kada si tako daleko od kuće.



Praça da Republica, glavni trg sa mnoštvom fontana i cveća, povezuje stari i novi grad.







Ulica Rua do Souto ....



... sa slavolukom Arko da Porta Nova koji je primer baroknog i neoklasičnog stila iz 18.veka.



Trg Largo do Paço je okružen zgradama iz 16. 17. i 18. veka. U centru se nalazi fontana iz 1723.godine.



Catedral de Santa Maria de Braga (SE de Braga) je jedan od najznačajnijih spomenika u gradu. Zbog svoje duge istorije i umetničkog značaja takođe je jedan od najznačajnijih objekata u zemlji.
Ulaznu galeriju sa tri luka odlikuje gotski stil (kraj 15.veka), ali su kule i gornji sprat iz perioda ranog baroka (17.vek).



Igreja de São. Marcos, poznata i kao Igreja do Hospital, barokna gradjevina koja datira iz 18.veka. Na gornjem bedemu crkve se nalaze statue apostola u prirodnoj veličini, a na sredini crkvne fasade se nalazi niša sa statuom Svetog Marka.





Palacio do Raio, rokoko građevina pokrivena plavim pločicama, izgrađena 1754.godine, jedna je od najznačajnijih objekata civilne arhitekture u Bragi.



Mali renesansni vrt Jardim de Santa Barbara, sa ostacima srednjovekovnih zidina Archbishop’s Palace.







Jardim dos Biscainhos, veličanstveni vrt obogaćen prelepim fontanama, baroknim skulpturama i ukrasnim kapijama koje su nas vratile u prošlost. Ovaj vrt pripada Casa dos Biscaínhos, baroknoj zgradi iz 16.veka u kojoj se nalazi Museu dos Biscaínhos.

Da vas upoznam sa svojim novim domom.....











Ručali smo na Glavnom trgu. Zanimljivo da su imali jelovnik samo na portugalskom i da konobarica nije znala engleski. Nismo znali ni šta smo naručili, ali bio je pravi pogodak – klasična salata sa piletinom uz prijatan dodatak jabuke, ananasa i suvog groždja.

Na oko kilometar istočno od centra grada, na visini od 116 metara, nalazi se crkva Igreja Bom Jesus do Monte.



Prvo sto smo ugledali bio je park, kao i mala pećina koja je okružena stepenicama sa gelenderom napravljenim od grane drveta.









Crkva je tipični primer portugalske barokne gradnje (bela sa ivicama od tamnosivog kamena), što još više naglašava lepotu stepeništa cik-cak oblika. Ovu interesantnu geometrijsku kompoziciju najbolje možemo videti iz samog podnožja stepeništa.







Na svakom platou se nalazi mala fontana, a dok se spuštate niz stepenice, ispred vas se pruža predivan pogled na Bragu.





Do crkve se može doći i uspinjačom izgrađenom krajem 19.veka, koja je zadržala svoj autentičan izgled.



Imali smo sreću da na ovom mestu dočekamo zalazak sunca.

















Nakon ovih prelepih prizora, iako je već pao mrak, mi smo se uputili u Guimaraes.

Ovaj grad je imao veoma važnu ulogu u ranoj istoriji Portugala, pa ga Portugalci zato nazivaju i "Gradom kolevkom", a istorijsko središte grada je 2001.godine uneseno na popis UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Mi smo malo toga uspeli da vidimo, ali smo imali prijatnu šetnju po ovom simpatičnom gradiću.





Ako nekoga zanima, ovako Guimaraes izgleda danju, slika jednog mog druga.

Porto je grad koji osvaja na prvi pogled. Mogla bih reći da mi se dopao čak i više od Lisabona.

Ribeira - istorijski centar grada koji je 1996.godine proglašen UNESCO-vom svetskom kulturnom baštinom.
Ovo je najživopisnije mesto u gradu. Na reci male barke s bačvama vina, predivan čelični most, a u pozadini mnoštvo trošnih raznobojnih kuća s kraja srednjeg veka.









Most Dom Louis I (Ponte Luíz I) je verovatno najpoznatije obeležje Porta. Povezuje Porto sa južnim predgrađem Vila Nova de Gaia, a izgradjen je 1886.godine od strane istih ljudi koji su konstruisali Ajfelov toranj.
Most ima dva nivoa, koji vode u donji i gornji grad i taj prizor je zaista neobičan.



Da bismo došli do gornjeg grada mi smo iskoristili uspinjaču.





Katedrala Sé iz 12.veka, koja je smeštena na vrhu brda, jako podseća na tvrđavu.





Katedrala Sé iz drugog ugla.





Pillory (stub srama) ispred Katedrale. Sa ove terase se pruža lep pogled na krovove starog Porta.



Pogled sa mosta Dom Luis.





Centralni trg, Avenida dos Aliados ...



... je srce grada, bulevar oivičen ogromnim zgradama i šetalištem.



Na vrhu avenije stoji Gradska većnica, veličanstvena zgrada napravljena od granita i mermera, sa zvonikom visokim 70 metara.



Odmah iza Gradske većnice stoji Igreja Trindade, mala, skromna, ali elegantan crkva izgrađena u 19.veku.



Na uglu Avenida dos Aliados se nalazi Praça de Almeida Garret sa železničkom stanicom Estação de São Bento.
Najveći deo atrijuma Sao Bento stanice pokrivaju veličanstvene pločice – azuležosi koje potiču iz perioda 1905.-1916.godine. One su rad umetnika po imenu Horhe Colaco, najvažnijeg Azulejo slikara tog vremena. Ima ih oko 20.000 i prikazuju pejzaže, etnografske scene, kao i dogadjaje iz istorije Portugala.







Ono što je zanimljivo, ova železnička stanica je u redovnoj upotrebi.



Igreja de San Ildefonso, crkva iz 18.veka. Fasadu crkve od 1932.godine pokriva oko 11.000 Azulejo pločica koje su rad već pomenutog umetnika Horhea Colaco. Pločice prikazuju scene iz života Svetog Ildefonsa, kao i prizore iz Jevanđelja.



Igreja de Clerigos – barokna crkva čija je izgradnja počela 1732. a završena oko 1750.godine, kada je završeno i stepenište ispred crkve. U pozadini se vidi i toranj.



Pogled na ulicu sa stepeništa crkve.



Torre de Clerigos - monumentalni crkveni toranj je bio najviša zgrada u Portugalu 1763.godine kada je završen (nacionalni rekord sada drži lisabonska Vasko da Gama kula) i kao glavno obeležje horizonta grada, brodovi su je koristili kao vodič kada su dolazili u Cais da Ribeira. Visoka je 75,6 metara, ima 6 spratova i potrebno je napraviti 225 koraka do njegovog vrha. Vidikovac sa platforme crkve pruža lep pogled na grad.





Krajem dana, drugarica i ja smo se našle sa Timoteom, našim dragim drugom iz Porta. Sa njim smo krenule u šetnju koja je za cilj imala posetu jednom od brojnih vinskih podruma. Njegov izbor je bio Croft.



Pogled na Vila Nova de Gaia sa živopisnim čamcima koje stoje ispred Dom Luis mosta.





I za kraj, u našem komšiluku....
Ako se pažljivo pogleda, može se uočiti da ono što izgleda kao jedna crkvena zgrada su zapravo dve povezane, a vezuje ih jedna od najužih kuća na svetu - samo metar široka.



Sa leve strane je Igreja das Carmelitas, deo bivšeg manastira iz 17.veka, sa jednostavnom klasičnom fasadom, zvonikom i bogato pozlaćeni enterijerom.
Sa desne strane je Igreja do Carmo, sagrađena u 18.veku, koja je veličanstven primer kasnog baroka i čiji je spoljni bočni zid u potpunosti pokriven plavo-belim pločicama.
Kuća koja razdvaja dve crkve je bila naseljena do pre otprilike 20 godina. Izgrađena je zbog zakona koji je propisao da dve crkve ne mogu deliti zid, a takođe je obezbeđivala čednost između monaha crkve Carmo i monahinja manastira Carmelitas.

U subotu smo dobili poziv od Timotea da budemo njegovi gosti. Predivna porodica i predivan portugalski ručak.
Svega 10-ak kilometara udaljeno od njegove kuće - plaža.... a na plaži malena crkva Capela do Senhor da Pedra.





Saznali smo da su divne plaže Miramara, sa razbacanim mermerom i granitom, u prošlosti bile mesto paganskih bogosluženja. Neznabožački obredi su se vršili i na velikoj steni na obali, gde je u 17.veku izgradjena ova lepa crkva neobičnog oblika.









Nakon toga smo otišli na jedan vidikovac, gde nas je čekao drugi poznanik iz Porta, Markus.
Dom Louis most i Ribeira vidjeni iz Vila Nova de Gaia.





Po britanskom “Guardian”-u jedna od 10 najlepših knjižara na svetu - Livraria Lello & Irmao. Slikanje unutra je zabranjeno tako da je ovo jedino što sam uspela uraditi.... Ok, mogla sam isključiti blic i niko ništa ne bi primetio, ali morala sam se praviti fina pred mojih portugalskim prijateljima....



Jardins do Palácio de Cristal - Ovim lepo uređenim parkom dominira ogromna kupola paviljona iz 1956.godine koji je zamenio Palacio de Cristal, staru impresivna zgradu iz 19.veka. Današnje paviljon pod nazivom Pavilion Rosa Mota služi kao mesto za koncertne, pozorišne i sportske događaje.



Park je ispunjen paunovima, jezerima, cvetnim alejama i pruža lep pogled na reku Douro.







Zalazak sunca smo dočekali na promenadi Fos, s pogledom na ušće Dura u Atlantik. Svo to belilo i izmaglica.... Mislim da reči nisu potrebne.









Na kraju dana smo odlučili da naše prijatelje odvedemo na večeru i na taj način im se zahvalimo za divno vreme koji su sa nama proveli. Sa prelepim pogledom na grad, imali smo priliku da probamo jos jedan portugalski specijalitet.



Po ko zna koji put smo se uverili da Portugalci imaju mentalitet vrlo sličan našem. Momci su bili vrlo uporni u tome da oni plate račun….

Naš poslednji dan u Portugalu. Odlučili smo da ga provedemo u obilascima na putu Porto-Lisabon jer smo imali rezervisan hotel u Lisabonu odakle smo sutradan leteli za Beograd.

Prvi se na našem putu našao Obidos. Malo belo selo smešteno na kosini brda, opasano srednjovekovnim zidinama, na čijem vrhu se nalazi zamak.



Šarm Obidosa nadilazi vekove: on je 1282.bio poklon kralja Dinisa njegovoj španskoj nevesti, Izabel od Aragona. Tokom istorije, grad je često bio poklon kraljeva svojim ženama.

Gradska kapija Porta da Vila, koja je u 18.veku upotpunjena nišom sa predivnim plavo-belim azuležosima, nas je uvela u glavnu ulicu (Rua Direita).





Prošavši kroz kapiju grada, kao da smo zalutali u neko sasvim drugo vreme.





Nastavljajući dalje niz ulicu, našli smo se na glavnom trgu (Praça de Santa Maria) na kome se nalaze Gradski muzej i crkva Santa Maria. Na suprotnoj strani trga se nalazi lepa fontana i Stub srama iz 15.veka, ukrašen ribolovačkom mrežom koja simbolizuje napore lokalnih ribara koji, nažalost, nisu uspeli da spasu kraljičinog sina od utapanja u moru.



U pozadini se vide fontana i Stub srama....



Sa svojim romantičnim kućicama čiji su prozori i terase prepuni cveća, sa slikovitim trgovima, uskim kaldrmisanim ulicama načičkanim raznovrsnim radnjicama i restoranima - ovaj srednjevekovni grad nalikuje muzeju na otvorenom.













Nakon što smo prošetali kroz selo i popeli se na stare gradske zidine sa kojih se pruža prelep pogled na okolne vinograde i ostatke starih vetrenjača; završila se i naša poseta Obidosu - Zemlji kraljica i cveća.







Izvan zidina grada nalazi se crkva Santuário do Senhor Jesus da Pedra, iz 1747.godine, koja zbog svog neobičnog šestougaonog oblika predstavlja pravi biser arhitekture i jedna je od najinteresantnijih baroknih zgrada u Portugalu.