Gvozden Šarac ( BHT1) osumnjičen...

[zoka213]

I Sanjin Bećiragič je bio osumničen za učestvovanje u ratnim zločinima u Bugojnu. Koliko znam čovjek je reako da je samo vojni policajac armije bio i da ništa nije kriv. Samo eto Sanjin je Sanjin a Gvozden je Gvozden sigurno je ovaj drugi kriv garant.

[Hoce li sloboda ...]

I Sanjin Bećiragič je bio osumničen za učestvovanje u ratnim zločinima u Bugojnu. Koliko znam čovjek je reako da je samo vojni policajac armije bio i da ništa nije kriv. Samo eto Sanjin je Sanjin a Gvozden je Gvozden sigurno je ovaj drugi kriv garant.

I ovdje bi se advokat mogao pozvati na Zakon o kleveti koji se na sarajevo-x.com uporno krsi. Nekoga "osumnjiciti" mogu samo organi gonjenja BiH a ne privatno lice. To sto Vi, gospodine Topalovicu, tvrdite je Vasa privatna stvar, sve dok ne predate dokaze o tome MUP-u koji pokrece istragu. A Vasa privatna stvar moze biti tuzena ukoliko se dokaze da nije istinita i da iz necasnih motiva rusite ugled poznatog novinara.

[IBM]

http://www.bim.ba/bh/8/10/858/


Sa Kule se sjećam Gvozdena Šarca i upravnika Soniboja Šiljevića. Šarac je bio obični policajac, stražar. Došao je tek negdje 1993. godine, polovinom. Koliko ja znam. Nisam vidio da je nekoga ubio. Ali jeste bio okrutan. Nije bio jedini takav, ali jeste bio okrutan.

Kada nas on vodio na ručak uvijek je nekog udarao, psovao, vrijeđao... Sjećam se jednom kada su on i još jedan policajac ušli naveče, u neka doba, u sobu i sve nas istjerali na hodnik. Baš se iživljavali nad nama. Bili su pijani, šta li? Ne znam koji je bio razlog da nam to rade.

Nije nam bilo svjedeno ni kada nas je Šarac vodio na «posao». Gvozden nikada nije izbjegao priliku ako prođe neko kraj njega da ga udari. Vrijeđao nas je stalno. Nekada sam govorio bolje da me udari nego vrijeđa kako je on to radio. Jednostavno je dolazio, nije pitao ni ko smo, ni šta smo, ništa. Bilo mu je dovoljno što smo muslimani.

Jednom nas je vodio na rad na Rogoj. Nekada smo radili i te poslove za civile. Taj dan smo popravljali dalekovode. S nama su bili ljudi iz elektroprivrede. Sreli smo nekog čobana koji je rekao da ljudi ne idu u blizinu dalekovoda jer ima mina. Oni nisu ni obratili pažnju na to. Morali smo ići. Oni su gledali sa strane. Približili smo se do stuba. Oni su bili u kamionu nekih pedesetak metara daleko. Išli smo govoreći sebi, ako nam ništa ne bude, dobro je, ako bude, šta ćemo. Pokupili smo alat i ušli u minsko polje.

Ne znam ko je prvi stao na minu. Uglavnom jedan je čovjek poginuo. Mislim da se zvao Jasko. Ja sam ranjen u nogu. I danas imam gelere. Uspio sam da se vratim do kamiona sam. Vidio sam da su mi hlače izubušene, da sam krvav. Sam sam ušao u kamion. Drugi koji nisu bili ranjeni su morali izvuči poginule i ranjene. Odvezli su nas u Kasindol u bolnicu. Tamo su mi malo previli nogu, rukom izvukli gelere koji su virili, i vratili me na Kulu. Trojica su ostala ležati u bolnici. Kasnije smo saznali da su preminuli.

Po meni je za sve što nam se dešavalo kriv Soniboj. On je dozvoljavao ljudima da nas vode i trgovao s nama, ili razmjenjivao nas. Recimo dođe neka jedinica i traži vod, a on traži nešto u razmjenu. I on odredi grupu koju vojska odvede. Bilo ih je koje su odvodili na mjesec, dva da rade. Skoro pa prodavao ljude.
Nije ništa uradio nekome lično, ali je sve znao šta se dešava.