Od svih knjiga koje sam pročitao u vezi astronomije i astrofizike, najbolji uvid u kompleksnije, suptilnije procese razvoja Univerzuma od njegovog saomog začetka (
ako se izuzme nešto što se ne može objasniti bez teorija velikog ujedinjenja, a vezano je za Veliiki prasak, za koji se smatra da se zapravo nikada nije ni dogodio) i teorije nastanka i evolucije Higsovog polja kroz primjer "Meksičkog šešira" mi je pružila knjiga Inflatorni Univerzun od Alana Guta. Ako imate neko elementarno znanje iz fizike, neće vam biti nešto naročito teško isprariti more primjera, iako jedino bi neki mogli imati problema sa terminologijom, jer se ipak radi o akademskoj knjizi.
U globalu nju bi smjestio ispred nekih dostupnih knjiga popularne nauke koje trenutno imam na polici (
Kaku, Grin, Hokking, pa recimo i Hajzenberg, Bor - jer su se više bavili filozofijom, ali sa malim izuzetkom Linde.a, zauzetog istim pitanjem oko inflatorne kosmologije i fizike čestica. Fantastična knjiga, samo je više prošarana formulama), i koje su više prilagođenije masama, što je u jednu ruku dobro, međutim, one dosta kaskaju kada je posrijedi iznošenje konkretnijih primjera.
Dobro je što ne postoji bilo kakav konsenzus po pitanju trenutnog stanja u Univerzumu, jer je po prirodi sve podložno haosu i nasumičnostima.
Moja neka preporuka je da su knjige Karla Rovelija u jednu ruku interesarnije od knjiga Mičia Kakua. Mene je posebno fascinirala knjiga "Poredak vremena", ako naletite na nju, nemojte tek tako prođi pored nje.
Jedna knjiga za kojom trenutno tragam mi je trenutno van dometa, a jako bi je volio pomno pročitati, naslov joj je "Euklidov prozor" od Leonarda Moldinova.
