exliberal-ex wrote:
I otad ide mit da su Rusi na strani Srbije a sve protiv trulog zapada iako ako gledamo sa istorijske strane, ko je prihvatio ranjenike poslije prelaska preko albanije u WWI, na koju stranu je otisao kralj u WWII...ne Rusima nego na zapad, pa realno gledajuci I zadnji rat, Rusi su kobajagi bili na strani srba ali Francuzi I Englezi su igrali dostra uspjesno I skriveno iza zavjese.
Pa i te ranjenike su italijanski i francuski brodovi prebacili na Krf, tek nakon ultimatuma Nikolaja Romanova da će sa Švabama sklopiti separatni mir.
Francuzi se realno ne bi puno potresli i da su svi skapali na obalama Albanije.
Što se bekstva Karadjordjevića u London tiče, to i nije neko iznenadjenje bilo jer su Englezi i organizovali puč u Beogradu protiv Trojnog pakta.
Iluzorno je bilo očekivati da jedan monarh potraži spas u SSSR-u.
Na stranu što su Karadjordjevići mrzeli Sovjete. Aleksandrova verenica je bila jedna od Romanovih koji su pogubljeni.
U poslednjem ratu, Rusi su više bili prisutni na konto stare slave, malo su oni tu uticaja imali, a više su se bavili svojom bedom i nedaćama po bespućima Čečenije.
Ne može se odnos Srba i Rusa posmatrati jednodimenzionalno. Isključivo kroz prizmu ponašanja Rusije. I Srbi su bili suncokreti.
Obrenovići su recimo bili izuzetno naklonjeni Beču i gledali su samo u tom pravcu.
I onda su Rusi na onim Sanstefanskim sporazumom isforsirali Bugare i hteli napraviti Veliku Bugarsku.
I danas neki na osnovu toga vole reći kako Rusi više vole Bugare od Srba.
U suštini su veze Srba i Rusa tradicionalne, pravoslavno slovenske.
U situaciji kad sa ovog Zapada ništa dobro ne možemo očekivati, ne znam dje bi drugo gledali i na koga se oslanjali.
U NATO nećemo, u EU se pravimo da hoćemo, a znamo da nikad nećemo ući.
