Juni wrote:Neki od nas su ti rekli kontrolisi stitnu i ispala je stitna. Zasto se.na to ne fokusiras. Jer od stitne možeš imati raznorazne simptome takodje psihičke -psihijatrijske
Uzimas li terapiju? Jesi li mjerio antitijela? Ako su ti pozitivna imaš autoimunu bolest. Proguglaj malo po internetu o ishrani i suplememtima koje pomažu.
Na kraju, autoimune bolesti često idu u paru, problem je što u početku su nedefinisane simptomi i tih bolesti ima jalko puno i neke su jsko rijetke, a osoba često dobije etiketu hipohondra i završi kod psihijatra.
Jedva sam se natjerao da napisem ovaj post. Jednostavno ne mogu. Ne mogu nista vise. Letargija, bezvoljnost, uopste nemam interesa nizasto. Umoran sam mnogo. Ne mogu se sjetiti stvari koje sam radio jucer. Ili u bliskoj proslosti. Opterecen sam nekakvim glupostima, ne mogu ih izbaciti iz glave. Pokusavam biti miran, i ne zamarati se puno, ali ne mogu. Ne mogu stajati u jednom mjestu. A sa druge strane, ne mogu se ni kretati. Noge me bole.
U kratkim crtama, nocu ne spavam, ujutro oko 7 sasvim malo jedem, dva tosta i neki namaz. oko 9 od umora se zatvore oci, probudim se oko 6 navecer, umoran, noge me uzasno mnogo bole, nisam u stan pospremiti krevet, nisam u stanju otici na balkon. Jucer sam zapalio cigaru, i umalo nisam umro od iskasljavanja. Cak mi ni to vise ne godi. Mnogo kasljem, i osjecam da mi svira u plucima. Smrsao sam opet, vagao sam se jucer, imam 72 kg, na 193 cm visine. Ruke vise nisu ruke, nego su rucice. Nemam nikako apetita, i ne znam vise sta cu.
Radio sam polne hormone, ali nisam otisao podici nalaze, jer ne mogu da se natjeram da odem.
Ustvari, vise mi je sasvim svejedno, ako mi je sudjeno da umrem, umrijet cu. Svaki dan mi je uzasno naporan, tako da nek ide sve svojim tokom, ako umrem, nek bude tako.
