Forum Klix.ba

SaraFina wrote:

stafi wrote:ma haj bebe, al ništa mi nije gore nego malo dijete, 3-4g, a hinjavo ko odrasla osoba, i to hinjava odrasla osoba.

Djeca teško da mogu biti hinjava, ali suviše zrela ili staramala za svoju dob DA.

SaraFina wrote:Ja volim bebice i općenito dječicu. Uopće ne pojmim što znači to " nisu slatki "?

SVA djeca su simpatična i draga na svoj način .. Uzimati neke tjelesne i fizičke komponente bićima koja se razvijaju i odredjivati fizicku privlacnost ( koja je i kod odraslih stvar ukusa )po meni je čisto ludilo.

Danguba wrote:ruzna beba...o jbm te zivote....

_BataZiv_0809 wrote:Meni i slatku djecu zgade njihovi roditelji, bake, djedovi, tetke i ostala rodbina koja nas bombarduje slikama i snimcima djece.

Te vidi ga jes pametan, te vidi je jes slatka. Pa evo sunetili se, pa evo danas smo srali 3 dana i govna su bila zelena, pa mislim stvarno

http://www.njuz.net/govno-od-coveka-nij ... -fejsbuku/

junior3 wrote:

U pravu si, a to sve rade da bi im pohvalio dijete.

MJAU - da wrote:

S4mpion wrote:Neke bebe vam nisu slatke? Recite im to u lice.

Ima ona jedna "je li svakom lijepo, ko meni moje".

_BataZiv_0809 wrote:

junior3 wrote:

U pravu si, a to sve rade da bi im pohvalio dijete.

Hehe ma znam tigre, ali intresantno da koga god znam, njegovo dijete najpametnije u odbanistu/skoli.

stafi wrote:

SaraFina wrote:

stafi wrote:ma haj bebe, al ništa mi nije gore nego malo dijete, 3-4g, a hinjavo ko odrasla osoba, i to hinjava odrasla osoba.

Djeca teško da mogu biti hinjava, ali suviše zrela ili staramala za svoju dob DA.

o da, hinjava itekako.

Cherry-Cherry wrote:

stafi wrote: o da, hinjava itekako.

Jedno je biti zreo, a drugo biti podal i hinjav. Nije to ni slično.

MJAU - da wrote:

S4mpion wrote:Neke bebe vam nisu slatke? Recite im to u lice.

Ima ona jedna "je li svakom lijepo, ko meni moje".

SaraFina wrote:

Cherry-Cherry wrote:

stafi wrote: o da, hinjava itekako.

Jedno je biti zreo, a drugo biti podal i hinjav. Nije to ni slično.

Razmazenost i dječiji kapric nisu hinjaluk.. Jednostavno dijete staro tri ili četiri godine takve osobine ne moze razviti.

Moze uz propust roditelja biti razmazeno i bezobrazno ali hinjaluk je vrsta licemjerja..

sadie_forever wrote:Znam da nije politicki korektno,ali neka djeca jednostavno nisu slatka.Eto imam kod jedne komsinice malu,dijete da mi oprosti Bog nikako nije lijepo mislim da ce je to popustiti jer su joj i mama i otac pravo lijepi ali fakat,kako reagujete vi? pravite se da je sve ok? ja ne mogu da tepam ako mi dijete niie slatko

Cherry-Cherry wrote:

SaraFina wrote:

Cherry-Cherry wrote:
Jedno je biti zreo, a drugo biti podal i hinjav. Nije to ni slično.

Razmazenost i dječiji kapric nisu hinjaluk.. Jednostavno dijete staro tri ili četiri godine takve osobine ne moze razviti.

Moze uz propust roditelja biti razmazeno i bezobrazno ali hinjaluk je vrsta licemjerja..

Ma kakva razmaženost, govorim o podlosti. Znala sam nekoliko takvih, naravno da je moguće.

Korisničkoime wrote:Ne postoji beba koja nije slatka, prosto nemoguće, kosi se sa svim pravilima i zakonima i Božijim i ljudskim .

london
Lepota? Lepo dete...Mama...Porodica...
Postojala je jedna osoba koja bi bila vanvremenski lepa da je mogla. Ne umem da vam opišem crte lica koje su pokazivale da mogu da se razviju do neslućenog. Kosa. Obrve. Oči. Ten. Ništa nalik ni mojim roditeljima ni meni. Dete-zvezda. Došlo na svet u mučenju. Rođeno sa najtežim oblikom cerebralne paralize.
Moji roditelji su je gajili kao biljku, 28 godina. Ne znam da li je iko sa prvim stepenom te bolesti doživeo taj vek. Uvek su joj govorili da je lepa. Čula je i razumela, ali nije mogla da govori, nikada.
Bila nam je lepa, prelepa. Kad sam se posle nje rodila ja, zdrava, kao neko malo belo dugme, sasvim suprotna od nje, možda je bilo samo za mrvicu lakše. Ili nije.
Bila je mojoj majci lepa, dok je ceo svoj život provela držeći je na rukama pri obrocima. Veliko, ukočeno, najmršavije telo koje umire pri svakom zalogaju - to je bila ona. Ona je bila njihovo dete i nisu je se nikad odrekli. Ona je bila moja sestra i nisam je se nikad odrekla. I uvek nam je bila lepa. Te oči, krupne. I tamne i svetle kao kvazar. Velike, moćne, crne, ispunjene mukom od koje ne videh na ovom svetu veću, ispunjene svetlom jednog, takvog, Božjeg bića.
Da, sad kad se setim, zaista, nisam je odavno gledala u sebi na takav način. Toliko je bila lepa i u svom tom mučeništvu. Lepotica. Leži celog života u zjapećim ranama.
Pisala sam o njoj i nikad neću ispisati te boli kakve su bile.

Ova tema me je privukla jer zaista nisam dugo razmišljala o njenoj lepoti. Setim je se često i prođe njen dah-vrisak kroz moj želudac kao surovi mač. Dok ne izađe iz mog tela, i ja sam paralisana. To je tako malo u poređenju sa njom.
No, sada se sećam brižnosti mojih roditelja čije su ruke bile kao od kamena, jake da joj pridrže glavu i telo uvek, a srca pucala svakog minuta, od bola što im dete toliko pati. Ipak, imali su snage da joj govore da je lepa, jer je to bila, ma kako deformisana. Moj tata joj je pisao i pesmice.
Drago mi je što sam ovu temu videla istaknutu.
Kad mi ona dođe, kao sada, od pulsiranja srca čini mi se da ni jedan drugi organ ne funkcioniše u meni. Ali, nisam dugo mislila o njenoj lepoti koja, ma koliko unakažena bolešću, nikad nije prestajala da bude deo nas.
Lepota bliskosti sa onim što je tvoje, ma kakvu da mu je haljinu dao Bog.

Zoya wrote:Postoje jasta Da je da svako gleda djete kroz oci njegove majke