Veza/brak s osobom sa invaliditetom

[red evil]

@red evil

Svako ima pravo da veruje i da se nada. Mada moj ti je savet najdobronamerniji: bolje je dici ruke od toga. Tako ces se zastiti od razocaranja, osecanja gorcine, neuspeha..itd. Jer, cak i da udjes u vezu, moze ti se dogoditi isto sto i meni da shvatis da spoznas da tu ne mozes pruziti kvalitetno partnerstvo, da je druga strana uvek zbog tebe pod opterecenjem.Ili ste oboje pod opterecenjem. I jednostavno se razocarati. A to ti ne treba veruj mi, taj osecaj. A moram malo i kritiku da uputim ako sam vec nisi spreman uci u vezu sa nekom koja je hendikepirana(kako si napisao ranije), nije bas realno pa nije na neki nacin ni fer previse da ocekujes da ce neka zdrava pozeleti vezu sa tobom. Ne znam, ja sam poslednjih dve tri godine prisvojio ovaj princip i od tada sam skinuo veliki psiholoski teret, od kada sam digao ruke od ljubavnog, seksualnog zivota. Ne ocekujem ne nadam se, ne prizeljkujem, ne pokusavam. Pokusao sam,video sam kako je i video da ne ide. Sto je Najvaznije, Shvatio sam da hendikep jeste Problem i da je veoma tesko biti u vezi kada to imas. Tesko je za obe strane, i u svakoj kombinaciji. Prvo je jako komplikovano uopste doci do veze kada imas tezak hendikep, pa onda je iz istog razoga(i jos niza drugih zivotnih) jos komplikovanije da takva veza uspe, opstane. I kada sam to Shvatio odustao sam dalje. Stavio sam to, ljubavni zivot, ad acta. Samim ti oslobodio se jednog velikog pritiska. I naravno, druge sam oslobodio svog tereta.

Hvala na savjetu, kad sam napisao da ne bi usao u vezu sa invalidom, to sam mislio da bi skoro pa i nemoguce funkcionisati, i meni i toj osobi je potrebna pomoc, a ne moze pomoci ni jedno ni drugo, i opet bi bili uslovljeni pomoci nekog drugog, ja znam u cemu mi je potrebna pomoc, npr. meni treba pomoc da odem u WC, meni ta osoba sa invaliditetom pomoci ne moze, dok zdrava osoba moze, ja da sam zdrav ako bi zavolio osobu koja je u kolicima usao bih u tu vezu, smatram da meni, sa ovim razmisljanjem ,ne bi bio problem pomoci joj u stvarima koje ona ne moze.

Meni je "tek" 16. godina, ne mislim jos odustajati od te mogucnosti, gdje bi, naravno, objasio toj osobi sta mogu, a sta ne mogu i pitao da li je spremna da se upusti u tu vezu. Slazem s tim da je tesko, nista u zivotu nije lako, sve ima svoju cijenu.

[dječak sa šibicama]

Pisalo se ovdje da je cura teška narkomanka, čak je i nogu navodno izgubila zbog toga.

To je sasvim moguce, jer narkomani jako cesto ostaju bez noge, gangrena itd.

Na temu, ne znam sta bih rekao, pretpostavljam da ako volis nekoga nije ti bitno ako ima neki hendikep, jedino je pitanje koliki jer nije isto kad neko nema prst, i kad je neko quadriplegicar recimo.
Teska je to tema iz vise razloga, recimo neki ljudi sa invaliditetom su toliko ogorceni da konstantno grickaju sve oko sebe, dizu tenzije, ljuti na cijeli svijet. To znam iz licnog iskustva. Zato kazem bitno je koliki je invaliditet u pitanju.

A danas sutra, nedaj Boze, svako od nas moze postati invalid. Moj rodjak ostao bez noge u ratu, na samom pocetku, imao je veliki kompleks zbog toga ali danas je vec sve to prihvatio, shvatio da njegova proteza ne znaci da ne moze imati ljubav svog zivota, i ima je. Da moze zivjeti normalno kao i svako drugi. Kome smeta njegova proteza, neka produzi dalje. Tako treba gledati, ali trebalo mu je vremena da se pomiri sa tim.

[Not My Idea]

Ima jedan forumas...ogromnog srca i najveselijeg duha...
Zivi primjer kako je to sto je u kolicima sitnica koja ga nece sputavati u zivotu.
I da, u sretnoj je vezi.

[Shadow_9279]

Hvala na savjetu, kad sam napisao da ne bi usao u vezu sa invalidom, to sam mislio da bi skoro pa i nemoguce funkcionisati, i meni i toj osobi je potrebna pomoc, a ne moze pomoci ni jedno ni drugo, i opet bi bili uslovljeni pomoci nekog drugog, ja znam u cemu mi je potrebna pomoc, npr. meni treba pomoc da odem u WC, meni ta osoba sa invaliditetom pomoci ne moze, dok zdrava osoba moze, ja da sam zdrav ako bi zavolio osobu koja je u kolicima usao bih u tu vezu, smatram da meni, sa ovim razmisljanjem ,ne bi bio problem pomoci joj u stvarima koje ona ne moze. Meni je "tek" 16. godina, ne mislim jos odustajati od te mogucnosti, gdje bi, naravno, objasio toj osobi sta mogu, a sta ne mogu i pitao da li je spremna da se upusti u tu vezu. Slazem s tim da je tesko, nista u zivotu nije lako, sve ima svoju cijenu.

Ih kada sam ja bio 16 godina, davno bese. Nije ni cudo sto na sve oko ljubavnog zivota i veza gledas sa tako puno entuzijazma. to je normalno za te godine. Kada budes dosao tu negde oko 30+, skoro 40, svet onda ipak malo drugacije izgleda.

Ne znam, sta bih jos rekao a da se opet ne protumaci pogresno. Zelim ti srecu i uspeh u pokusajima. Mozda i uspes. Ali isto tako, budi spreman i na mogucnost da jednog dana spoznas i suprotno. I neka te ne iznenadi ako mozda jednom i sam dodjes do zakljucka da je pametnije odustati od veza. Al, Kao sto rekoh, svako nek sam za sebe spozna i odabere. Ja sam u ovim godinama za sebe konacno odabrao ono sto smatram da je bezbolnije. I po mentalno zdravlje sigurnije. Digao sam ruke od pokusaja za vezama, i od veza. Nema vise nerviranja, stresova, besa, ogorcenja, frustracije. Nema vise potrebe za svim onim brojnim i besmislenim pitanjima tipa:'kad cu naci' ili 'zasto ovo zasto ono', ili cak i kada nadjes vezu onda dodje niz drugih pitanja, problema. Kada se sve to jednom stavi po strani , dodje do velikog olaksanja.

Nisam ni rekao da moras u vezu sa hendikepiranom devojkom. Kao sto sam vec pisao ni ja ne bih vise odabrao takvu mogucnost. Jer, istina, dvoje hendikepiranih u vezi to je dvostruko ogranicenje, opterecenje. Ali, onda nema mesta za cudjenje ili ljutnje kada mnogi zdravi ljudi na isti nacin gledaju na nas, kao na opterecenje u vezi. To treba da se stavi nacisto: ako nekog ne zelis zbog neceg sto sam imas, onda moras biti spreman da i neko drugi nece tebe zeleti iz istih razloga. Narocito ako nema taj problem, tj fizicki hendikep, invalidnost. S' tim naravno, sto mene recimo vise ne zanimaju ni veze sa zdravim zenama, pa mi ta pitanja vise nisu bitna. I ono kljucno: ne osecam vise stres zbog ljubavnog zivota, pritisak. Ne osecam se vise 'uskracenim' za nesto, jer sam to nesto dobrovoljno stavio po strani. To je bila poenta mog saveta. Dakle, ne kazem da i drugi trebaju mojom logikom i nacinom, naravno. Al, ako me neko zapita za savet, onda cu reci ovo sto mislim. A mislim da je u nasim zivotnim okolnostima, nas hendikepiranih, a posebno teze fizicki hendikepiranih, bolje ostaviti ljubavni zivot, veze po strani. Pametnije je sebe zastiti se od stresova, osecaja razocaranja( a posebno ako vec zelis pokusavati samo sa zdravim devojkama). Unutrasnji mir i unutrasnja stabilnost je nesto sto po mom misljenju ne treba da plati cenu zbog zelja za ionako prolaznim slastima zivota(mislim na veze, seks), a niti zbog zelje za ostvarenjem u braku po svaku cenu. Osim toga, Vazno je znati i druge oko sebe zastiti od svojih zivotnih teskoca i problema. Ne uvlaciti ih u to, zbog na neki nacin povrsnih zelja za ljubavnim zivotom, vezama, seksom. Ili zbog zelje recimo za brakom. Ok, Sve ove zelje jesu razumljive, ljudske su, ali po mom sadasnjem misljenju nisu toliko vredne, da bi neku devojku, zenu uvukli u nas nacin zivota, koji je prvenstveno podredjen fizickom hendikepu, i svemu onom sto to nosi. Znas kako se kaze: Covek treba da nauci sacuva i druge od sebe i sebe od drugih.

Mlad si, posveti se i drugim aspektima: skolovanju, obrazovanju, fizickoj rehabilitaciji koliko god je to moguce. Zatim, kroz proces obrazovanja, pronadji nacin da se posvetis radu u onome sto te zanima, ispunjava, da u tome ostvaris najbitnije zivotne rezultate, zadovoljstvo. Dakle, opste uspehu, u onome sto mozda mozes raditi..itd. A ljubavni zivot, seks, veze, brak...itd, ako dodje, doci ce. Ako ti bude bas toliko vazno da se i u tome oprobas, ostvaris. Mada, ako mene pitas za misljenje, mislim da je sva ta fama, taj 'znacaj' ljubavnog zivota, seksualnog zivota, veza, braka, preuvelican, precenjen.

[Snežana]

Saglasna sam sa svim što je Shadow_9279 napisao. Jednostavno je tako, razlike su u nijansama...ali ne kažem, treba probati...nada umire poslednja

[Acta]

Imam nekolicinu prijatelja koji su osobe sa invaliditetom. Prijateljstvo nam je savršeno, razgovaramo, nikada nisam pravila nikakvu razliku između sebe i njih. Svjesna sam svih odricanja koja moraju postojati da bi takav odnos bio uspješan. Ne zbog pukog postojanja invaliditeta već zato što to vremenom povuče te osobe da imaju sasvim drugačije potrebe, a nerijetko im stvori i blokade u glavi koje se jako teško razbijaju, pa im je lakše družiti se i boraviti sa osobama sličnim njima.

Zbog svega ovoga ja nisam sigurna da bih mogla baš imati vezu ili provesti život sa takvom osobom. Ne kažem sigurno da ne bih probala, ali bi postojala određena doza straha, i najiskrenije, dobro bih se zapitala na koliko odricanja sam spremna.

[Aleluja]

...sirov um mi je nepodnošljiv, a osoba kao i svaka druga osoba, bez razlike!

[alchak.ba]

ja nemam dovoljno hrabrosti za to

[Shadow_9279]

Imam nekolicinu prijatelja koji su osobe sa invaliditetom. Prijateljstvo nam je savršeno, razgovaramo, nikada nisam pravila nikakvu razliku između sebe i njih. Svjesna sam svih odricanja koja moraju postojati da bi takav odnos bio uspješan. Ne zbog pukog postojanja invaliditeta već zato što to vremenom povuče te osobe da imaju sasvim drugačije potrebe, a nerijetko im stvori i blokade u glavi koje se jako teško razbijaju, pa im je lakše družiti se i boraviti sa osobama sličnim njima.

Zbog svega ovoga ja nisam sigurna da bih mogla baš imati vezu ili provesti život sa takvom osobom. Ne kažem sigurno da ne bih probala, ali bi postojala određena doza straha, i najiskrenije, dobro bih se zapitala na koliko odricanja sam spremna.

Strah je razumljiva reakcija, kada se ljudi suocavaju sa necim sto sami nemaju ili ne poznaju na svojoj kozi. To je prirodno i jasno je. Razumljivo je da mnogi na to nisu spremni. Mada, sve zavisi, neko recimo proba, pokusa pa shvati da zaista to ne ide, a mozda neko opet, shvati da ipak moze, bez obzira sto nije lako i nije 'klasicno'.

Dakle, treba i to reci, a i da ne bude da kao obeshrabrujem druge invalide, treba reci i ovo nije uvek rec bas o 'posebnim potrebama'. Potrebe svakog ljudskog bica jesu i razlicite ali ima i okvirno slicnih potreba. Kada je rec o ljubavnom ili seksualnom zivotu, tu i nema nekih razlika izmedju nas koji smo invalidi i onih koji su zdravi. Svako ima potrebu za seksom ili za partnerskom ljubavlju. Dakle, niko nije odstranjen od tih potreba. Svaki invalid ako je mentalno zdrav i ako ima normalan dusevni razvoj oseca potrebu za emotivnm zivotom ili za seksalnim zivotom. Dakle sa tog aspekta nema nekih razlika niti posebnih potreba, potrebe su kao i kod zdravih ljudi. Jedino je razlika da li ce do kraja nastaviti da pokusava i da se najverovatnije konstantno sudara sa neupsesima u tome(neuspeh je i kada probamo vezu pa veza ne uspe) ili ce recimo kao ja odluciti da je bezbolnije da prestane. E sad sto se tice potreba oko svakodnevnih aktivnosti, tacno kod mnogih invalida ih mozemo uslovno nazvati 'posebnim'(zavisno iod stanja od hendikepa) ali ja bih se pre odlucio za izraz drugacije prilagodjen nacin zivljenja. Ne zbog nekakve 'politicke korektnosti vec zbog toga sto mislim da je taj izraz pravilniji. Nije rec o tome da blokade u glavi povuku invalide na poseban nacin zivota, vec prvo sam hendikep kao takav, a ond drugo tezina hendikepa. Blokade u glavi nastaju iz nekih drugih razloga, kada se dodje do suocavanja sa reakcijama okoline na nase hendikepe, i to najcesce po pitanju ljubavnog zivota. Jer realno, retko ko ce odbiti prijateljstvo sa invalidima, druzenje, ali vezu ili seks ce odbiti mnogi, mozemo reci bez preterivanja , vecina, velika vecina. Ali, nije nemoguce. Izuzetci ipak postoje. Iako oni mozda samo potvrdjuju pravilo, ipak postoje. E sad, Osecaj kompleksa je uzrocno posledicna reakcija. Kompleks nastaje zbog osecaja nemogucnosti da se nesto ostvari, psotigne, i zbog negativnih reakcija okoline. Jer, u zivotu smo ipak ono kako nas okolina vidi. Ako okolina nekog vidi kao nepozeljnog, onda ta osoba i sama pocinje da se oseca nepozeljno. A onda jos vise stvara jaz izmedju sebe i okoline. Tako da..sve je to na neki nacin povezano. I nije jednostavno razmrsiti. Zapravo, moze se blokada razmrsiti na dva nacina: tako sto covek jednostavno jednog dana odluci da vise nece da pokusava, shvati zasto nesto ne ide i odustane od svojih zelja. I postane smiren, miran po tom pitanju. Ili mozda zaista i uspe u ljubavnom zivotu, pa se jednostavno pod utiskom uspeha ta blokada otkloni. A inace, Sama od sebe, tesko. Ima invalida koji idu i na psiholoske terapije da bi sebi podigli samopouzdanje. Mislim da Ne pomazu tu ni terapije psihologa(licno se ne bih odlucio za takvu vrstu 'savetovanja'), jer psiholozi ne mogu da rese ono kljucno da obezbede uspeh u ljubavnom zivotu. Samo konkretan uspeh moze probiti tu blokadu, a to znaci konkretno stvoriti vezu, i odrzati je. Uspeh u vezi, u braku u seksu je za invalide mislim najefikasnija 'terapija', osecaj zeljenosti i prihvacenosti. Ili pak, ima i ovaj nacin koji sam ja odabrao, shvatiti realnost, odustati od svega toga, i smiriti se.

[red evil]

Sa @Shadowow_9279 se slazem. Slazem se s tim da je tesko uci u vezu sa osobom sa invaliditetom. Osoba ako se uda za covjeka koji voli popit (pod ovim mislim da skoro svakui noc dolazi "mrtav pijan" ), je veci teret, jer kad dodje kuci pijan, on nema pojma ni je li dosao ili posao , nisu rijetke situacije gdje takav covjek udari zenu, gdje zena stalno strahuje, da je nece udariti, da nece neki problem... Po meni je to veci teret, nego biti sa osobom sa invaliditetom, gdje ne mora strahovati da li ce je udariti, napraviti problem, naravno, fiziciki je tu zahtjevnije, ali opet ne mora cijeli dan samo da "leta" oko muza, ako jos muz dobro zaradjuje. Ima raznih poslova gdje osobe sa invaliditetom mogu radit.

[stetoskop]

Sa @Shadowow_9279 se slazem. Slazem se s tim da je tesko uci u vezu sa osobom sa invaliditetom. Osoba ako se uda za covjeka koji voli popit (pod ovim mislim da skoro svakui noc dolazi "mrtav pijan" ), je veci teret, jer kad dodje kuci pijan, on nema pojma ni je li dosao ili posao , nisu rijetke situacije gdje takav covjek udari zenu, gdje zena stalno strahuje, da je nece udariti, da nece neki problem... Po meni je to veci teret, nego biti sa osobom sa invaliditetom, gdje ne mora strahovati da li ce je udariti, napraviti problem, naravno, fiziciki je tu zahtjevnije, ali opet ne mora cijeli dan samo da "leta" oko muza, ako jos muz dobro zaradjuje. Ima raznih poslova gdje osobe sa invaliditetom mogu radit.

Bravo, upravo sam mislio odgovoriti u ovom kontekstu.
Mislim da je najveći problem zaljubiti se u hendikepiranu osobu. Kada je riječ o ženama, njih većina su jako izdržljive i izdrže razna nasilja u porodici, a teret hendikepirane osobe je mala maca u odnosu na to.

[plain vanilla]

http://www.index.hr/black/clanak/izgubi ... 37431.aspx


ne kazem da je svakodnevno, ali nije ni nemoguce

[Shadow_9279]

Sa @Shadowow_9279 se slazem. Slazem se s tim da je tesko uci u vezu sa osobom sa invaliditetom. Osoba ako se uda za covjeka koji voli popit (pod ovim mislim da skoro svakui noc dolazi "mrtav pijan" ), je veci teret, jer kad dodje kuci pijan, on nema pojma ni je li dosao ili posao , nisu rijetke situacije gdje takav covjek udari zenu, gdje zena stalno strahuje, da je nece udariti, da nece neki problem... Po meni je to veci teret, nego biti sa osobom sa invaliditetom, gdje ne mora strahovati da li ce je udariti, napraviti problem, naravno, fiziciki je tu zahtjevnije, ali opet ne mora cijeli dan samo da "leta" oko muza, ako jos muz dobro zaradjuje. Ima raznih poslova gdje osobe sa invaliditetom mogu radit.

Pa sad, moglo bi se diskutovati sta je veci teret. Po mom misljenju, teret je i jedno i drugo. S'tim sto ok, biti invalid a ok osoba je bolji izbor za vezu ili brak nego biti nasilni i siledzija a zdrav prav. To je s jedne strane gledista, kada izmedju dve razlicite problematicne situacije biras onu manje problematcnu. A s druge strane gledista neko ce mozda reci da je najvaznije biti zdrav i prav, bez obzira na karakter. E sada, ima i treci aspekt, ima i medju nama invalidima onih koji mogu biti gadovi kao osobe, pokvareni i losi, bas kao i medju zdravima. S'tim sto ljudi cesto grese pa ogorcenost invalida poistovecuju sa losim karakterom. A to nema veze, po mom misljenju. Osecaj povucenosti, distance ili ljutnje i ogorcenosti uopste ne mora da znaci da je osoba 'losa', vec da je naprosto rezignirana neuspesima, razocarana, tuzna. Los karakter je nesto drugo. Ako se pitamo sta ce ljudi pre odabrati za vezu, moje misljenje je da nece odabrati ni jednu od opcija ni nekog zdravog pravog nasilnika, a ni invalida(pa makar bio i najbolja osoba na svetu). Isto tako, ko kaze da i invalidi ne mogu biti problematicni u porocima npr kockari, alkosi, pa cak i da se bave protivzakonitim radnjama? Posebno ako su mentalno ocuvani i imaju ono sto se naziva poslovnnom sposobnoscu, odnosno ne treba im zakonski staratelj za pravne poslove. Znaci i invalidi mogu biti svakakvi. S'tim sto ako pricamo o zivotnim aktivnostima i njihovoj implikaciji na vezu, brak, zdrava prava lencuga ili alkos ili nasilnik..itd ipak mogu samostalno fizicki funkcionisati i samostalno doprinositi, samo je pitanje da li to hoce. A mi, ti, ja i mnogi drugi invalidi, mi mozemo vrlo ograniceno, otezano, komplikovano funkcionisati u fizickom smislu, ili ne mozemo. Pa zamislimo sada neku osobu koja recimo odluci na brak sa osobom koja ima invaliditet, recimo tezak invaliditet. Sta ce dobiti? Dobice pre svega to da najveci deo zivotnih obaveza mora da obavlja na svom teretu, i jos plus da se brine za partnera invalida. I zamislimo sada u takvoj situaciji jos i dete, decu...zaista vrlo teska situacija. Nije recimo neka narocita uteha za zdravog partnera-ku to sto recimo hendikepirani partner-ka ume voleti ili to sto je dobra osoba, ili sto eto ima ocuvano mentalno zdravlje. Fiziki a cesto i psiholoski prosto teret je. A ako je to kombinacija izmedju dve hendikepirane osobe, onda je to i dvostruki teret. Kako god da mi okrenemo, price o tome i uveravanja kako 'invalidi mogu puno toga raditi' ne mogu se uzeti za generalno. Dosta toga je prvenstveno odredjeno samim fizickih stanjem i tezinom hendikepa. Ipak, Ima invalida doduse koji su takodje lencuge cak i nezavisno od hendikepa(hendikep samo jos bolje legne kao dodatni izgovor). A ima i onih invalida koji se kroz proces fizicke rehabilitacije toliko izdignu iznad stanja, ima. Ali, mislim da su takvi manjina. Bar ja poznajem jako malo takvih. Sto se tice radnih aktivnosti, mislim da si tu dotakao jedno vazno pitanje. A to je da biti invalid ovde kod nas na ex yu prostoru posebno, znaci i ekonomsko pitanje. Invalidnost je ovde ne samo fizicko ili emotivno pitanje vec i ekonomsko pitanje, finansijsko. Zapravo, ako cemo posteno, ljubavna veza, bracna veza su sve vise postale ekonomsko pitanje(to se cesto najbolje vidi kada dodje do razvoda recimo). Samim tim, i ulazak u vezu ili brak sa invalidima jeste posebno jos i vise i ekonomsko pitanje, pitanje finansijske odrzivosti, i odrzivosti opstih uslova takvog zivota, u takvom odosu. Jer, da se ne lazemo, kada imas dovoljno ili puno noovca, imas uslove za normalnije funkcionisanje. To mislim da vazi i inace, a posebno ako imas zdravstveni problem. Sa pristojnom sumom novca Mozes organizovati zivot, mozes platiti strucnu pomoc, mozes platiti adaptiaciju zivotnog prostora prema potrebama hendikepa i adaptaciju uslova za zivot. To znaci, sa novcem se moze stvoriti uslov za to da veza sa partnerom ili partnerkom koji je invalid ne bude toliki bauk. Naravno, ne znaci da ce to privuci sve ljude k ideji takvih veza, ne treba gajiti iluzije. ali mozda ce im otkloniti strahove i brige, ako se za takve veze odluce. Ne samo zdravi ljudi, vec i mi invalidi medjusobno. Jer, na ovim nasim prostorima inkluzija invalida u drustvene aktivnosti, u resocijalizaciju i proces rada i zaradjivanja je nedovoljna. Naravno, s'razlogom, jer nema uslova ni za vecinsku zdravu populaciju a komoli jos i za nas. A s'druge strane jbg ajmo biti realni, dosta invalida moze biti malo funkcionalno i slabo moze odgovoriti potrebama posla. A i uz to stepen obrazovanja u populaciji invalida nije bas na zavidnom nivou. Bar ne ovde gde ja zivim, u Srbiji. Ne znam kako je to recimo u BiH, ili u Hrvatskoj, ali pretpostavljam da je slicno. S'druge strane, imao sam priliku boraviti malo u Nemackoj i Spaniji, i videti kako tamo stoje stvari po ovim pitanjima. Tamo je vec recimo ipak na neki nacin, drugacije. Invalidi su poprilicno u procesu resocijalizacije i inkluzije. Od procesa rehabilitacije, preko resocijalizacije, radnih aktivnosti, pa do ljubavnih, seksualnih, bracnih. Naravno, ne kazem da su tamo ljudi 'humaniji' i 'bez predrasuda', vec recimo da su prakticniji. Shvataju potrebu da svaki clan drustvene zajednice bude ukljucen u sto vise zivotnih segmenata, da bude ostvaren na zivotnim poljima, ukljucujuci i ljubavni zivot. I da doprinosi zajednici i sebi, u skladu sa svojim mogucnostima, makar i krajnje ogranicenim. Radna inkluzija i mogucnost aktivne novcane zarade, ili ostvarenje zakonskih prava na stabilnu novcanu donaciju(npr porodicne penzije, invalidske..itd) to je stavka koja bi mogla olaksati i uslove za ljubavni i bracni zivot invalida. Zatim, prilagodjavane uslova zivota, omogucavanje da se uslovi zivota adaptiraju prema potrebama i hendikepima. Mozda bi u tom slucaju svi mi, i zdravi i hendikepirani imali manje negativan stav prema mogucnostima veza, brakova. Kako izmedju zdravih i hendikepiranih, tako i izmedju samih hendikeprianih. Kazem, mozda.

[Shadow_9279]

Da dodam, ovaj primer ovog momka bez nogu i ruku i njegove devojke... koliko sam razumeo oni su vec bili u vezi kada je on ostao invalid. Mislim da je to malo drugacije kada su dvoje ljude vec u vezi, i kada vec postoji formiran ljubavni odnos, poverenje, bliskost, strast, ljubav. Mada, licno po mom misljenju nema neke velike razlike izmedju opcije uci u vezu sa invalidom ili ostati u vezi sa invalidom(bar ne sa stanovista mogucih teskoca), ipak mislim da ce dosta ljudi reci da bi pre ostali uz partnera ako se tako nesto daleko bilo, ne daj boze dogodi, nego sto ce od pocetka uci u vezu, zaljubiti se. Tako da mislim da je i u ovom primeru slicno. Da ga je recimo srela i upoznala kao takvog, pitanje je koliko bi hrabrosti skupila da udje u vezu. Jer, ne zaboravimo i za ostanak u ovakvoj vezi potrebno je mnogo hrabrosti, a kamoli uci od starta. Mada, ima i takav primer http://www.radiosarajevo.ba/novost/7618 ... uku-i-nogu Slicno kao i onaj prethodni par, stim sto je u ovom drugom doslo do upoznavanja, veze i braka, od starta, u vec postojecem stanju. U svakom slucaju, ovakvi primeri mislim da su veoma retki. Barem ovde kod nas, na Balkanu. U razvijenijem svetu je kao sto to rekoh juce ipak drugacije. Ne previse, ali jeste drugacije. Ali, gde god bili ipak su ovakvi primeri vredni, dragoceni izuzetci.

[Acta]

Kod mojih prijatelja je također slučaj da su se (nažalost) povukli i digli ruke od svega. Ja sam puno puta razgovarala, tražila sam čak i opciju da pokušaju također sa osobom sa invaliditetom, samo da ne odustaju, jer mislim da je to pogubno za duh. Imala sam uspjeha privremeno, trajno baš i nisam... Pokušavaću i dalje prvenstveno zato što su to sjajni ljudi koji cijene sitnice daleko više od "prosječnog" čovjeka, raduju se svakoj gesti i beskrajno su zahvalni. Kao neiskvarena djeca. U tim okolnostima je nedopustivo da padaju duhom.

Ovo ispod što je napisano po pitanju toga šta je lakše podnijeti, a šta teže me asocira na ono "hajde da biram manje zlo". Tipa osoba sa invaliditetom mi nešto eventualno ne može napraviti pa eto mene prije tu. Nekako kao po šablonu.

[Shadow_9279]

Ako mene pitas za misljenje nisu nista posebno propustili. Ne znam, dok sam bio opsednut zeljom za ljubavnim zivotom ipotrebom za vezom, mislio sam 'ma samo da mi je to ostvariti, sve ce biti divno'. I tako je to trajalo godinama, u pokusajima. Al, sve to vreem trajao i fanaticni entuzijazam za tim. I onda, iznenada, desilo se...Bio sam eto i u vezi. Prvo sa zdravom, pa nije uspelo. Pa potom i u vezi sa hendikepiranom osobom, i ni to nije uspelo. iskreno i ono kratko sto je trajalo(obe veze su trajale kratko) bilo je tesko i naporno. I za te osobe i za mene. U prvoj varijanti zdrava osoba je bila stalno uskracena za nesto zbog mog hendikepa, stalno je bila u poziciji da se meni mora prilagodjavati. Od zivotnih aktivnosti, pa do intimnih odnosa. I nije mogli biti srecna u tome, naravno. A ja sam bio u poziciji da se moram nevirati sto joj uskracujem dosta toga i sto je ogranicavam. A u drugoj varijanti oboje smo ogranicavali jedno drugo, u svemu. I nervirali se zbog toga. A one one druge klasicne problem kao i u svim vezama, prepirke i svadje, to na stranu. I gde je tu zadovoljstvo i sreca? U nerviranju i stresu? Zbog cega? Samo zato da bi sta...? Ispunili neke zelje kao eto wow 'bitno je imati vezu'..veruj mi da nije bitno. I zato sada imam stav da mi veza ne treba, ne zelim je vise. Kada pokusavas nesto fanaticno a ne uspevas doci do toga, to vise ubija duh, nego kada ne pokusavas. Isto tako, kada imas nesto a ne mozes to nesto uzivati na pravi nacin, ili gledas kako drugom upropascujes i sputavas zivot, to vise moze ubiti duh, nego kada odustanes i pomiris se da nesto ne ide. Naravno, sve ovo je samo moje misljenje i moje uverenje, na osnovu mojih iskustava. Ne znaci da ce i drugi imati lstu spoznaju. Mozda hoce, mozda nece, sve zavisi. Ja eto mislim da Smirenje, odnosno distanciranje od nekih zelja, zelja koje ne mozemo ostvariti ili koje su tesko odrzive, takvo smirenje donosi i smirenje u duhu. Sve zavisi kako covek postavi stvari, ako zeli nesto i pokusava nesto a ne moze imati ili ne moze odrzati, naravno da ce se nervirati i patiti. A ako recimo kaze ok, ne ide, postoji objektivan problem koji me u tome sprecava, bolje da se posvetim necem drugom u zivotu, onda jednostavno nerviranje prestane. Kada se neceg svesno i razumski dobrovoljno odrices, kada znas zasto to radis, i kada si svesna da je tako ispravno(i po tebe i po druge oko tebe), onda to donosi smirenje u duhu. A neuspeli pokusaji samo narusavaju duh. Veza, partnerska ljubav jeste normalna i ljudska zelja, ali po mom misljenju nije uopste nesto bez cega se ne moze. I seks nije nesto bez cega se ne moze. Eto ja sam ostvario i te zelje, makar na kratko i iskreno..sada mogu da kazem...nema tu niceg posebno fascinantnog, mislim nije to nesto bez cega ce 'stati zivot'. Cak moze biti vise briga i problema, nego uzitaka i zadovoljstva, srece. Nervirao sam se jednako kao i dok sam pokusavao doci do veze. Stres i samo stres. Prvo se nerviras sto ne mozes doci do veze, a kada nekako i uspes, onda se nerviras sto vezu ne mozes uzivati onako kako treba. Prema tome, qui bono? Kome korist, kome dobro od toga, u takvim okolnostima? Mislim, da takav odnos donosi cak vise stete po duh, nego srecu. A ima toliko drugih aktivnosti i desavanja u zivotu koji covekov duh mogu mnogo bolje, sadrzajnije i kvalitetnije ispuniti. A iznad svega, imati svoj zivot na raspolaganju onako kako tebi odgovara i tvojim navikama, i svo slobodno vreme ovog sveta. Odustati od ljubavnog zivota i od veza, to ne znaci odustati od 'svega'. Ne treba odustati od niza drugih zivotnih aktivnosti, zatim od prijatelja, druzenja. I ne treba odustati od svega onog drugog sto covek voli raditi. A ako ljubavni zivot stavimo jedino u fokus kao nesto 'bez cega se ne moze', naravno, onda ce biti problem. A ako se dobrovoljno i smireno otarsimo toga, onda problema nema. Ali, naravno, svako neka sam pokusa, proba, pa neka zakljuci sta i kako.

[Acta]

Ja sam recimo sklonija vjerovati kako svaki čovjek pronađe najljepše stvari onda kad ih ne očekuje i baš kada ih stavi negdje u stranu... No, ok, to je već neka druga tema...

Mislim da uzorak od dvije osobe baš i nije reprezentativan. Odgovorno ti kažem da problemi koje spominješ jesu realni, dešavaju se često i za očekivati su, ali ne kod svih ljudi. Vjeruj mi. Zato, savjetovala bih ti neku sredinu. Niti potpuno odustajanje u smislu da isključiš mogućnost niti sad slijepo očekivanje koje će te razočarati

[Snežana]

Shadow_9279 napominje da je uopšte mnogo više fame oko priče ''dvoje u vezi'' nego što je zapravo prava istina. I to je tako i kod uslovno rečeno zdravih, ali se ljudi krpe:)
Pitanje je i šta dvoje uopšte očekuju od jednog odnosa.

[Shadow_9279]

@Acta

Zanimljivo je da nema vise invalida na ovoj temi. Ili zdravih ljudi koji su mozda imali iskustva u takvim vezama. Jer, slazem se sa konstatacijom da iskustvo jednog il dva nije reprezentativni uzorak, za celu populaciju invalida. Ali, za moj zivot, za moj sadasnji stav o vezama, i ta dva iksustva su mi dovoljna. I zapravo, ne samo ta iskustva, nego uopste dugogodisnje kontakti sa zenskim svetom i pokusaji koji su trajali i pre tih iskustava. Nekako, covek formira stav o tome, mislim o musko-zenskim odnosima, o seksualnim odnosima, o vezama, o svojim mogucnostima-nemogucnostima u tome, o svojoj ulozi u tome..itd i zacementira stav(e to je ta mozda 'blokada' o kojoj smo pricali) i jednostavno eto nemam vise zelju za tim. Kao sto rekoh, zaista nema vise ni ljutnje, ni nekih cudjenja, ni osecaja uskracenosti, naprosto...ravnodusnost, smirenost. Ali to je moja dobrovoljna i svesna odluka, niko mi to ne namece. Izolovao sam svesno sebe od ljubavnog zivota, da se smirim i postedim sebe nerviranja i razocaranja daljih, a druge da postedim svojih zdravstvenih problema i teskoca. Jer znam da u mom slucaju moj fiizcki hendikep sa godinama moze i da se pogorsa, a svakako nece se popraviti. Znaci osnovni uzrok svih teskoca ostaje, pa makar i 100 veza promenio. I onda zasto, zasto mazohisiticki ulaziti u nesto stoje vec isprobano i vec nije islo, a razlog zbog kojeg ne ide, i dalje ostaje. Osim toga, meni moja savest ne bi vise dopustila da neku zdravu osobu uvucem u svoj zivot sa ovakvim problemom i da je ogranicim(pa makar ona na to i dobrovoljno pristala). A ne bih vise mogao ni sa hendkepiranom osobom, jer iskreno ni to nije izvodljivo. Ok, na stranu sada ja, iskreno iako zivim u Bg(dakle nije neko malo zabito mesto, vec grad), retko vidjam parove invalida(zapravo ne znam ni jedan u svojoj okolini), a retko vidjam i parove zdravih i invalida(ok ne racunam ono tamo gde je neko u ratu ostao invalid ili nesrecnim slucajem a vec je imao vezu ili brak). Poznajem dosta invalida i druzimo se, i svi su sami. Cak su mene smatrali kao nekim 'izuzetkom' dok sam bio u vezama. A i od mojih zdravih poznanika i prijatelja(ni muskih ni zenskih) ne znam nikog ko je imao takvo iskustvo, niti ko je izrazio zelju za takvom vezom. Mada, i mnogi od njih su sami, soliraju, tako da to izgleda danas postaje trend.

@Snezana

Pitanje sta dvoje zele od veze, hm, pa ljudi zele razlicite stvari, imaju razlicite zelje i ocekivanja. Ali, onako okvirno postoje neka tzv 'opsta' ocekivanja od jednog funkcionalnog, emotivnog seksualnog odnosa zvanog veza. A to je da msukarac bude muskarac i zastitnik svoje partnerke, da bude na neki nacin i dominantan 'alfa muzjak', dakle nosilac veze, i samim tim potpora, podrska, oslonac svoje partnerke. U svakom smislu, i fizicki, a onda i psiholoski, emotivni. Da bude sposoban is nalazljiv, samostalan i da prosto moze pruziti zadovoljstvo svojoj partnerki, iispuniti ocekivanja, u svakom smislu. To je dakle, primarno ocekivanje. Koliko sam ja do sada upoznao zene, vecina zena ocekuje bas to od partnera u vezi, i od njegove pozicije u vezi. A uz o ide onda i ono sto se zove uzajamnost u emocijama u paznji, u razumevanju, bliskosti..itd. Ali realno, muskarac je taj kome je namenjena pozicija nosioca u vezi. A sa teskim hendikepom, realno to tesko moze bti. Neko ce sada mozda reci 'vazan je stav o sebi', 'samopouzdanje'...ma ok, sve to stoji, ali stav bez konkretnih mogucnosti je prazno slovo. Red evil je npr napisao da prizeljkuje partmerku koja ce ga razumeti, podrzati, i na neki nacin umeti da mu pomogne.. i ok razumem ja njega, jer sam i sam to nekad prizeljkivao. I objektivno u nasim situacijama ta potreba za podrskom, za pojacanim oslanjanjem na nekog, to je na neki nacin i razumljivo ocekivanje. Ok, to postoji donekle i kod zdravih, ali je kod nas invalida pojacano zbog nasih limitiranosti, a cesto i nesigurnosti. Ipak, s druge strane ako sami nismo spemni biti sa nekim ko je hendikepiran nije fer to ocekivati ni od drugih. Jer, niko nece bas tek tako da udje u vezu gde mora od starta da bude opterecen obavezama, brigom, ogranicenjima. Ne znam, mislim da retko koja zena ce osecati neku narocitu privlacnost za muskarca kojem od starta veze pa sve na dalje mora biti i devojka i 'majka' ili 'negovateljica'. Ljudi, dakle ne samo zene, vec ljudi se teze zaljubljuju u takvim opcijama. Pa i kada doje do takvih veza kao sto vidimo ne opstanu bas. Jer koliko god su ljudi razliciti pa samim tim ni sva ocekivanja ni kriterijumi nisu uvek isti, ipak neko okvirno opste ocekivanje od veza(od odnosa u vezi) je otprilike ono sto sam opisao..muskarac 'alfa muzjak', zastitnik, a zena je ta kojoj se paznja pruza. A za brak, je takodje isto s tom razlikm sto se kao za brak kaze da je vazno zajedno zeleti gledati u zvezde a ne samo ih skidati. Mada u sustini mislim da brak jos vise zahteva nego veza. Kao sto rekoh fama zvana veza i odnosi u vezi, u braku. Sve je to nekako na ovim nasim jos uvek patrijarhalnim prostorima precenjeno. I svi mi koji smo odrasli na ovim prostorima nekako smo u slicnom kodu, matrici razmisljanja po tom pitanju, makar i podsvesno. Zato otuda i toliko uzdrzanosti i predrasuda prema mnogo cemu, pa i invalidnosti. Cak i medju nama invalidima. S'tim sto ako objektivnie pogledamo problem zvani invalidnost i nije predrasuda vec realno stanje, ograniceno stanje koje otezava vezu, brak. Odnosno otezava ispunjenje mnogih ocekivanja koja ljudi postavljaju podsvesno od veza i brakova. Ljubav sama po sebi nije dovoljna. Ona jeste snazan pokretac, ali nije dovoljna. Ziveti samo od osecanja ljubavi, a pritom ne ziveti kvalitetan zivot u dvoje, ili ne ziveti kvalitetan porodican zivot, a to znaci svakog momenta, svakog dana ispunjen mogucnostima, to realno ne vodi sreci. Od nekakve uzvisene metafizike(tipa:ljubav ce pobediti i zameniti sve) se ne zivi, to nije stvaran zivot. To je ideal, a ne stvaran zivot. Jer imati ozbiljnu vezu, a posebno imati brak, porodicu, potomstvo, to je i odgovornost.

[Acta]

Ja bih onda tu samo dodala da je ok to sve ukoliko se ti sa tim osjećaš dobro. Kažeš da osjećaš, to je najbitnije

[Snežana]

@Shadow_9279
Da muškarac bude nosioc veze? Otkud ti to? Jednu vezu čine dvoje a kad neko ima potrebu da dominira onda nastaju problemi.
Ja sam bila u vezi sa OSI i upravo je to bio problem.Zašto ljudi ne mogu da se opuste i prepuste nikada mi neće biti jasno?!
Da bi jedna veza funkcionisala na prvom mjestu je razumijevanje, razgovor....ali to kažem ja iz ženske perspektive i to se primarno razlikuje od vas muškaraca, zato smo dva pola

[Shadow_9279]

Ok, mozda ti razmisljas drugacije. Iskreno, ja ne poznajem ni jednu devojku, zenu u mom okruzenju(a tu mislim i na poznanice, i na priajteljice, i na rodjake, i na sve one kod kojih sam pokusavao, pa i ove sa kojima sam u vezi bio) koje ce reci da 'nije vazno' ko je u vezi oslonac. Ili koje ce reci da je 'svejedno' da li je musko u vezi sposobno u svakom smislu ili nije. Ili recimo koje ce reci da u vezi zele mukarcu biti druga 'majka' ili kao sto juce rekoh 'negovateljica'. A veruj mi upoznavao sam razlicite zene, razlicitih godista i profila. I sve su po vom pitanju imale slican stav: musko u vezi treba da se ponasa kao muskarac u svakom smislu, a zena kao zena. Nijedna nije bas izrazila zelju da u vezi bude 'i musko i zensko', odnosno da sav teret padne na nju, i da ona mora da obavlja vecinu aktivnosti. I ja se slazem sa tim. slazem se da tako nesto nije fer od zene ocekivati ni traziti. Dakle u tom kontekstu sam govorio kada sam reko 'dominacija' ili 'nosilac veze', a ne u smislu nekog nasilja. Pitanje zasto ne moze biti pravog opustnja u vezi sa OSI? Pa vidi, ja ti mogu reci prvenstveno za moj slucaj, zato sto tezina fizickog hendikepa i stepen fizicke nemogucnosti ne dopusta da uzivam u svemu(u puno toga) kao i drugi ljudi. I samim tim ni osoba pored mene bude uskracena za dosta aktivnosti, za dosta zajednickih desavanja koja parovi inace vole raditi. Ne zato sto nema ljubavi, ili razumevanja, vec zato sto joj ja ne mogu pruziti sve ono sto bi volela raditi u vezi, dakle kao par. I onda naravno, vrlo brzo u takvim okolnostima i ta pocetna zaljubljenost, ili ljubav pocne da se gusi, da se gasi, ljudi shvate da sve to nije bas jednostavno i da ne ide. Ok, rekoh juce, ne zele svi ljudi bas sve isto, ne ocekuju svi od veze isto, ali neke okvirne aktivnosti se u vezi podrazumevaju, ono sto svaki par cini parom. Od svakodnevnih aktivnosti, pa do intimnih odnosa. Kako tu moze biti opustanja, ako svakog dana od kada ustanes moras brinuti kako ces ovo ono, od toalete pa do svih drugih aktivnosti. I svaki korak moras unapred isplanirati, od najobicnijeg izlaska na ulicu, do odlaska u grad, u goste, i svega ostalog. Pa plus stalni odlasci na lekarske preglede, kontrole, fizikalne terapije, banje...itd. Iako znas da poboljsanja nece biti, jer takvo je ostecenje, al barem da ne bude pogorsanja, mada je i ono moguce, prema dijagnozi stanja, s godinama. Zar su to uslovi za jednu vezu, za ljubav, za brak, za porodican zivot? Zar je to nesto sto neko treba svesno i od starta da odabere, da se u tome zarobi? I otkud bilo kome od nas koji smo hendikepirani pravo da tako nesto ocekujemo? Pa makar to bili i veze izmedju dve hendikepirane osobe, a kamoli sa zdravim partnerima. Razumevanje i razgovor? Mislim razumevanje i razgovor je ok, slazem se, al s'druge strane, sta tu ima da se posebno razgovara, kada je sve vrlo transparentno: kada nesto ne mozes uraditi sam, ili vrlo otezano(a u mom slucaju je to barem 60-70%), koda postoji gomila fizickih limita i 'posebnih potreba', to je naprosto tako. I tu promena nema, na zalost. Mozemo mi razgovarati i dan i noc o tme, al to je tako. A za tako nesto trebalo bi da partnerka ima konjske zivce , celicne da izdrzi, i da razume. Cak i ako je sama hendikepirana, a kamoli ako je zdrava i nije navikla na takav nacin zivota. Mozda je u tvojoj vezi tvoj partner bio vise fizicki sposoban i manje naporan, nisu svi oblici invalidnosti isti, a ni svi invalidi ne ponasaju se bas isto(mada nekih opstih okvirnih slicnosti, ima). Kod nas koji smo tezi ili teski invalidi(cak i ako nismo u kolicima), funkcionisanje je otezano. Prvo nama samima, pa onda i ljudima koji su uz nas, sa nama. A posebno to sto svako od nas ima svoj psiholoski sklop i nacin kako reaguje na sopstveno fizicko stanje i kako sa tim funkcionise. Neko je manje naporan, a neko kao ja mozda vise. I ako cemo realno, to jedino roditelji mogu podrzati. Zasto bi bilo ko drugi to trpeo, i ogranicavao svoj zivot. Kao sto rekoh pre neki dan, covek u ovakvim zivotnim okolnostima, ako je razuman barem malo, treba nauciti da zastiti druge od sebe, isto kao i sebe od drugih.

[Snežana]

Niko ti nikada neće iskreno reći kako jedna veza funkcioniše (ko je glavni, ko vuče, ko je za kompromis a ko ne, jedno je priča za javnost a drugo je kako stvarno funkcioniše)
Ali ti si iskren u odgovorima, i to što si opisao jeste tako.Ali mi nekako kod tebe više izbija tvoje nezadovoljstvo šta sve ne možeš nego šta druga strana hoće, može.
Ti drugu stranu vidiš kao žrtvu i tu svaki dalji razgovor o zajedničkom životu pada u vodu.
Iako možda ta druga strana tako sebe ne vidi.

[Shadow_9279]

Pa bas zato sam se i distancirao od veza da ne bih vise osecao stres i nezadovoljstvo. To ti kao i sa bilo cim drugim u zivotu. Ako nesto ne mozes, batali. Recimo, ima ljudi koju uporno pokusavaju zavrsiti fakultet, ili recimo nauciti jezike, ili postici ovo ili ono, i stalno se nesto nerviraju zbog toga. A ne kapiraju da jednostavno mozda nisu za to. Nego se muce. Mislim da je to poenta u zivotu, skapirati, razluciti za sta jesmo sposobni a za sta nismo. Ako covek shvati da za nesto nije sposoban, ne vidim zasto bi se to tumacilo kao nezadovoljstvo. Ako sam vec poceo da ucestvujem na ovoj temi, i da diskutujem o ovome, onda to jedino mogu sa svog aspekta, prvestveno i iz vlastitog ugla gledanja na problematiku. Ja ne mogu drugacije da opisem svoj stav o vezama a da se ne dotaknem potenciranja mog fizickog stanja, dakle onog sto je realno. Ne znam kako drugacije. Mozda je problem sto na ovoj temi jedino ja aktivno ucestvujem od OSI populacije, pa to mozda upada oci, odnosno mozda moj sav iritira. Ali sta cu, to je moj stav i moj nacin na koji ja sagledavam problematiku. Mozda ce neki drugi invalidi drugacije sagledavati. Nemam zelju ni potrebu baviti se vise time da li neka mozda moze ili ne, jer to vise nije moj fokus interesovanja. Ali, ako me vec pitas, da, mislim generalno, da je strana koja odluci biti vezi sa invalidom, na neki nacin i zrtva. Mozda i dobrovoljna zrtva, ali ipak zrtva. Posebno ako je zdrava, prava. Ako su oboje invalidi onda su oboje na neki nacin zrtve tog odnosa i svojih hendikepa. Razgovaranje oko toga sta ko moze i o raspodeli aktivnosti u vezi, to je ok ako se radi o nekom sitnijem hendikepu. Al, ako se radi o necem sto iziskuje potrebu da ta druga strana skoro u svemu podmetne svoja ledja, onda to naprosto nije i ne moze biti fer odnos. Sve cak i da ta strana na to pristane, pa mislim ako imam i malo savesti sam bih je savetovao da to prekine, da se ne uvlaci u to. Mene bi jako mucilo da ponovo gledam neku osobu uskracenu za nesto, zbog mene. Kao sto me je mucilo i tokom veze. I zapravo mucilo je oboje. I u jednoj i u drugoj vezi. To sto sto ljudi pokusavaju da nesto uspe, ne znaci da ih ne muci i ne razdire cinjenica koliko je sve to komplikovano i tesko. I zato znam da je odluka o distanicaranju od ljbavnog zivota za mene ispravna i olaksavajuca. Isto tako, kada pricamo o invalidima generalno, Mislim da OSI populacija ima toliko drugih precih pitanja svakodnevnog zivota da resava, da je ljubavno pitanje sporedno, cak i nebitno. Recimo ja sam se kroz razne projekte i udruzenja OSI odlucio posvetiti resavanju tih nekih drugih tekuci pitanja. I kada vec toliko diskutujemo o temi koja se zove veza i brak sa osi...Prvo da se pogura poboljasnje opstih ulova zivota za OSI populaciju, i inkluzije u drustvo u radne akivnosti, da se olaksaju nacini, uslovi zivota(pa se onda moze nekako razmisljati i o toj ljubavi, braku), a za ljubav cemo lako, to nije prioritet, u odnosu na ono sto cini srz svakodnevnog ziovta. Dakle, prvo obezbediti uslove za kakvo-takvo normalnije i samostalnije funkcionisanje, pa onda razmisljati o ljubavnim zadovoljstvima, ako vec nekom toliko stalo do toga.

[Shadow_9279]

Pomenula si tvoje iskustvo sa tom vezom, pa me zanima, kako je bilo. Zanima me, kako ti sada nakon tog iskustva sagledavas tu konkretnu vezu i taj odnos, i uopste takve veze? Mislim, jel to bila neka duza veza, brak?