Forum Klix.ba

Cisto nemas pojma. O cemu ti uopste pricas covjece? Osmansko carstvo vec pocetkom 17. vijeka zapada u krizu zbog inflacije (informisi se malo o devalvaciji osmanskog dukata u odnosu na mletacki i poslijedicama..ali i poslijedicama otkrica Amerike, kada je to bilo? Pa vec krajem 15. stoljeca!). Uspon i pad su bili vezani cisto za teritorijalnu ekspanziju, u onom momentu kada je teritorijalna ekspanzija zaustavljena najvecim dijelom, a to je maltene vec bio slucaj nakon Sulejmana Velicanstvenog, tada pocinje i propast...naravno, lagana, jer ne moze onoliko carstvo propasti za par godina. A kroz citav 19. vijek je moglo opstati, manje vlastitom zaslugom, negoli zahvaljujuci cinjenici da Francuska i VB nisu bile zainteresovane za dalji prodor Habzburgovaca i Rusa na Balkan.

Diletantu historije, ne govorimo o jednoj godini nego o stoljecu.

Pocinje propast.
Isto da kazes da Krimskim ratom pocinje propast Velike Britanije koja ce kulminirati nakon 1945

Ko je pomogao u ovom ratu Osmanskom Carstvu protiv udruzene Austrije i Rusije? Ko je 1737 smatrao da je Osmansko Carstvo slabasno?

Osmansko carstvo, uopsteno rano novo doba, je moje podrucje, tako da te zelim samo upozoriti..imas skoro 30000 postova, pa bi steta bila da ti haberi vide kako se blamiras.

Kada po tvom, uvazenom, turkofilnom misljenju, pocinje pad Osmanskog carstva? Cisto onako da vidim sta mislis.

Izvinjavam se ostalim zbog spama. U biti sam se ukljucio u ovu diskusiju samo zbog nepravilnog izraza "bosnjacka vojska" u vrijeme u kojem nisu postojali, ni bosnjacka drzava, ni bosnjacki interesi, ni bosnjacka vojska.

franci wrote:Osmansko carstvo, uopsteno rano novo doba, je moje podrucje, tako da te zelim samo upozoriti..imas skoro 30000 postova, pa bi steta bila da ti haberi vide kako se blamiras.

Kada po tvom, uvazenom, turkofilnom misljenju, pocinje pad Osmanskog carstva? Cisto onako da vidim sta mislis.

Prvo odgovoriti na pitanja koja su postavljenja, cisto onako da vidim da li ista znas.

@hAZNADAR;

Uz dužno poštovanje, onaj tekst koji si preuzeo sa drugog foruma, više podsjeća na opis priprema za desant na Drvar. Koliko se sjećam, u tom, duboko romantiziranom tekstu, navedeno je i da se zapovjednik austrijskih snaga, utopio u Vrbasu, a čovjek je sretno živio do 1787-e i komandovao habsburškim vojnim formacijama do novembra 1785-e, kada je imao 83 godine.

Nisi me razumio, ja nisam tvrdio da bi muslimani u Bosni, bili pošteđeni od strane habsburgovaca i, kako ti kažeš, uvučeni u evropske procese. Naprotiv, habsburgovci bi tada, da su mogli, rado protjerali i pokrstili muslimansko stanovništvo Bosne.

Ali, napad na Banja Luku nije vođen sa tom namjerom. Napad na Banja Luku je bio pljačkaško-rušilački pohod, koje su snage bosanske vojske, pod komandom Hekimoğlu Ali Pashe (koji, stvarno, nije bio Bosanac po porijeklu), uspješno odbile. Da ga nisu uspjele odbiti, stradalo bi stanovništvo Banja Luke (i muslimansko i nemuslimansko), ali postojanje muslimana u Bosni i pripadanje Bosne Otomanskom carstvu, ne bi tada bili ugroženi.

@madner; @franci;

Ono što je činjenica, jeste da svi imamo jako malo informacija u vezi sa bitkom kod Banja Luke.

Izvori vojne historiografije koje koristimo (dakle, austrijski i njemački), o toj bici ne pišu skoro ništa. Kao što smo pokazali, neki je čak i ne pominju u timeline-u bitaka i značajnih događaja.

Razlog za to može biti što su habsburgovci u toj bici doživjeli poraz, ali sa druge strane, dozivjeli su poraz i kod Grocke, ali si ti, @madner, prilično potkovan podacima iz te bitke, a svi tvoji podaci su iz austrijskih i njemačkih izvora.

Predlažem da damo sebi u zadatak, da prerovimo po internetu za izvorima čiji su autori iz Otomanske imperije, ili današnje Turske, možda tamo nađemo više podataka.

madner wrote:

franci wrote:Osmansko carstvo, uopsteno rano novo doba, je moje podrucje, tako da te zelim samo upozoriti..imas skoro 30000 postova, pa bi steta bila da ti haberi vide kako se blamiras.

Kada po tvom, uvazenom, turkofilnom misljenju, pocinje pad Osmanskog carstva? Cisto onako da vidim sta mislis.

Prvo odgovoriti na pitanja koja su postavljenja, cisto onako da vidim da li ista znas.

A jeli ti dovoljna informacija da sam na tu temu izdao vec knjigu, doduse na njemackom jeziku, i da je mozes naci na internetu?

Ozbiljno te pitam, jer oko toga smo se zakacili: Kada, po tvom misljenju, pocinje pad Osmanskog carstva?

Seawolf wrote:@madner; @franci;

Ono što je činjenica, jeste da svi imamo jako malo informacija u vezi sa bitkom kod Banja Luke.

Izvori vojne historiografije koje koristimo (dakle, austrijski i njemački), o toj bici ne pišu skoro ništa. Kao što smo pokazali, neki je čak i ne pominju u timeline-u bitaka i značajnih događaja.

Razlog za to može biti što su habsburgovci u toj bici doživjeli poraz, ali sa druge strane, dozivjeli su poraz i kod Grocke, ali si ti, @madner, prilično potkovan podacima iz te bitke, a svi tvoji podaci su iz austrijskih i njemačkih izvora.

Predlažem da damo sebi u zadatak, da prerovimo po internetu za izvorima čiji su autori iz Otomanske imperije, ili današnje Turske, možda tamo nađemo više podataka.

Ja se u biti samo protivim svim vrstama nacionalnih romantiziranja dogadjaja iz proslosti. A ova bitka, kao i mnogo stosta, se itekako romantizira.

Imas i jedan Turski izvor, koji je medjutim vise napisan kao proza i nije vojni izvor.

History of the war in Bosnia during the years 1737-38 i 39, publikovano 1830.

Knjiga je free na google books.

franci wrote:

madner wrote:

franci wrote:Osmansko carstvo, uopsteno rano novo doba, je moje podrucje, tako da te zelim samo upozoriti..imas skoro 30000 postova, pa bi steta bila da ti haberi vide kako se blamiras.

Kada po tvom, uvazenom, turkofilnom misljenju, pocinje pad Osmanskog carstva? Cisto onako da vidim sta mislis.

Prvo odgovoriti na pitanja koja su postavljenja, cisto onako da vidim da li ista znas.

A jeli ti dovoljna informacija da sam na tu temu izdao vec knjigu, doduse na njemackom jeziku, i da je mozes naci na internetu?

Ozbiljno te pitam, jer oko toga smo se zakacili: Kada, po tvom misljenju, pocinje pad Osmanskog carstva?

Nije, jer dosad nisi pokazao nista sto bi me uvjerilo u kompetenciju.

Pad nije pad, nego relativno slabljenje naspram rivala i moze se uzeti da je Osmansko Carstvo bilo na zenitu moci do mira u Karlovcu. Medjutim u ovom periodu to je jos uvijek Velesila, jos uvijek imperija koja samostalno kroji svoju sudbinu i jos uvijek trazi koaliciju protiv sebe. Nije slucajno da su upravo tada ratovali na tri fronta.

Tako da je argumentacija prema cinjenicama koje su nastale 100 godina poslje, kada je vec jasno da je Rusija bar jednu stepenicu iznad na skali moci potpuno deplasirana.
Da li bi neko 1737 rekao da je Osmansko Carstvo bolesni covjek Evrope?

madner

Nije, jer dosad nisi pokazao nista sto bi me uvjerilo u kompetenciju.

Pad nije pad, nego relativno slabljenje naspram rivala i moze se uzeti da je Osmansko Carstvo bilo na zenitu moci do mira u Karlovcu. Medjutim u ovom periodu to je jos uvijek Velesila, jos uvijek imperija koja samostalno kroji svoju sudbinu i jos uvijek trazi koaliciju protiv sebe. Nije slucajno da su upravo tada ratovali na tri fronta.

Tako da je argumentacija prema cinjenicama koje su nastale 100 godina poslje, kada je vec jasno da je Rusija bar jednu stepenicu iznad na skali moci potpuno deplasirana.
Da li bi neko 1737 rekao da je Osmansko Carstvo bolesni covjek Evrope?

Nije mi jasno zasto se hvatas za tu frazu koju sam ionako stavio pod navodnike.

Karlovacki mir je potpisan 1699. godine, u vrijeme kada su se slabosti Osmanlija vec davno pokazale, i tu ne mislim samo na katastrofalni poraz pred Becom iz 1683. godine, vec na strukturalne slabosti carstva koje su dugorocno i dovele do tih kasnijih poraza. To sto je K.u.K. monarhija Bosnu preuzela tek 1878. godine, doduse prije 1876 se i nije zvala K.u.K., ali mislim da znas na sta mislim, ne znaci da je do tada nisu preuzeli jer "covjek na Bosporu" jos nije bio bolestan. Jednostavno globalna situacija je jedno vrijeme bila izrazito povoljna za Osmanlije, naime konflikti koji su vodjeni u krscanskoj Evropi..konflikti poput Tridesetogodisnjeg rata (zavrsava se mirom iz 1648. godine) ili svih ratova koji su proizasli iz Francuske revolucije.

Ti mozda jesi procitao tu i tamo poneku knjigu, ali ti ocigledno, i sad to ne mislim pezorativno,fali znanje i adekvatno obrazovanje (ne mislim to sad bukvalno, nacitan si ti i rjecit tip - mislim na historijske nauke) da bi sve to o cemu govorimo mogao sagledati u nesto sirim, "globalnijim" kontekstima.

Ali vidim da si zainteresovan. Tako da bih ti zaista preporucio par knjiga u kojima ces itekako pronaci potrebne informacije, pogotovo o devalvaciji osmanskog dukata u odnosu na mletacki i o urusavanju, postepenom naravno, feudalnog poretka, takozvanog timar sistema, koje pocinje u onom momentu kada carstvo vise nije u mogucnosti da osigura teritorijalne ekspanzije veceg obima.

ALBRECHT WILHELM, Grundriss des osmanischen Staatsrechtes. Berlin 1907.

BEĆIRBEGOVIĆ MADŽIDA, Urbanizacija i prosvjetni objekti u bosanskom ejaletu. In:
Prilozi za orijentalnu filologiju 41 (1991) 359–368.

BERGER WALTER, Baut dem Reich einen Wall. Das Buch vom Entstehen der Militärgrenze
wider die Türken. Graz 1979.

BIRKEN ANDREAS, Die Provinzen des Osmanischen Reiches (Beihefte zum Tübinger
Atlas des Vorderen Orients B 13). Wiesbaden 1976.

CLOT ANDRÉ, Suleiman the Magnificent. Transl. from the French by MATTHEW J.
REISZ. London 2005.

DIESTELKAMP BERNHARD, Art. Lehen, -swesen; Lehnrecht. In: Lexikon des Mittelalters
5 (1999) 1807–1825.

FAROQHI SURAIYA, Geschichte des Osmanischen Reiches. München 2000.

FILIPOVIĆ MUHAMED, Orijentalno-islamska civilizacija na Balkanu i Osmansko
carstvo u historiografskom djelu Nedima Filipovića. In: ENVER REDŽIĆ (Hg.),
Okrugli sto. Naučno djelo Nedima Filipovića. Sarajevo 2000, 72–88.

FILIPOVIĆ NEDIM, Islamizacija u Bosni i Hercegovini. Tešanj 2005.

IBRAHIMOVIĆ RAMIZA, Struktura vojničke klase u 15. vijeku i početkom 16. vijeka s
posebnim osvrtom na širenje islama u Bosni. In: Prilozi za orijentalnu filologiju
41 (1991) 269–282.

IMAMOVIĆ MUSTAFA, Historija Bošnjaka. Sarajevo 1996.

ĐNALCIK HALIL, The Ottoman Empire: Conquest, Organization and Economy. London
1978.

Kara Mustafa vor Wien. Das türkische Tagebuch der Belagerung Wiens 1683. Verfaßt
vom Zeremonienmeister der Hohen Pforte. Übers., eingel. u. erklärt von
RICHARD F. KREUTEL (dtv 450 / dtv-Dokumente). München 21976.

KARPOV SERGEJ P., Art. Das Reich von Trapezunt. In: Lexikon des Mittelalters 8
(1995) 958f.

MATSCHKE KLAUS-P., Das Kreuz und der Halbmond. Die Geschichte der Türkenkriege.
Düsseldorf 2004.

MATUZ JOSEF, Art. Süleyman der Prächtige (Soliman). In: KURT FASSMANN (Hg.), Die
Großen der Weltgeschichte. Bd. 6, Zürich 1975, 961–977.

MILLER WILLIAM, The Ottoman Empire and Its Successors 1801–1927. With an Appendix
1927–1936. 5. rev. and enl. ed., Cambridge 1936.

NEUMANN CHRISTOPH K., Das osmanische Reich in seiner Existenzkrise (1768-1826).

QUATAERT DONALD, The Ottoman State: Economy and Society. Cambridge 1997.

RUNCIMAN STEVEN, Die Eroberung von Konstantinopel 1453. Aus d. Engl. übertr. von
PETER DE MENDELSSOHN (Beck’sche Sonderausgaben). München 41990

SCHÖLLGEN GREGOR, Das Zeitalter des Imperialismus (Oldenbourg Grundriß der Geschichte
15). 4., durchges. Aufl., München 2000.

SELMANOVIĆ MEDŽIDA, Uticaj tursko-osmanske politike na islamizaciju u Bosni. In:
Prilozi za orijentalnu filologiju 41 (1991) 83–98.

STAUBER REINHARD, Empire und Region – Der Alpen-Adria-Raum im Zeitalter Napoleons.
In: Von Stadtstaaten und Imperien. Kleinterritorien und Großreiche im
historischen Vergleich. Tagungsbericht des 24. Österreichischen Historikertages
Innsbruck, 20.–23. September 2005. Hg. von CHRISTOPH HAIDACHER – RICHARD
SCHOBER (Veröffentlichungen des Tiroler Landesarchivs 13). Innsbruck
2006.

SUĆESKA AVDO, Evolucija u nasljeñivanju odžakluk-timara u bosanskom pašaluku. In: ENVER REDŽIĆ (Hg.), Okrugli sto. Naučno djelo Nedima Filipovića. Sarajevo
2000, 110–122.

SUGAR PETER, Southeastern Europe under Ottoman Rule, 1354−1804. Seattle – Washington,
DC 1977.

TROST ERNST, Prinz Eugen von Savoyen. Wien – München ²1985.

VASIĆ MILAN, Der Einfluss der Türkenkriege auf die Wirtschaft des osmanischen
Grenzgebietes in Serbien und Bosnien (1480–1536). In: OTHMAR PICKL (Hg.),
Die wirtschaftlichen Auswirkungen der Türkenkriege (Grazer Forschungen zur
Wirtschafts- und Sozialgeschichte 1). Graz 1971, 308–318.

VOJISLAV VUJANOVIĆ, Osmanska strategija osvajanja Balkana u vezi sa odnosom
princa Muse i Šejha Bedredina. In: ENVER REDŽIĆ (Hg.), Okrugli sto. Naučno
djelo Nedima Filipovića. Sarajevo 2000, 89–103.

WERNER ERNST, Die Geburt einer Großmacht – Die Osmanen. Ein Beitrag zur Genesis
des türkischen Feudalismus. Wien 1985.


Ovo je izbor izvora koji mogu biti korisni ukoliko se covjek doista zeli informisati kako i kada pocinje pad Osmansko carstva, sta su glavni razlozi, itd. Ono sto sam naglasio debljim slovima i podvukao je "skroz vazno", ono sto sam samo podebljao je "nesto manje vazno" i ono sto nisam posebno naznacio mozes smatrati nekom vrstom sekundarne literature.

Zato sto ti je to bio kljucni argument. To je inace nacin da se diskutuje, analiziras sta je neko napisao i onda adresiras slabosti datog argumenta.

Za razliku od tvog pristupa da apsolutno nista ne kazes i pokusas diskreditirati sagovornika neutemljenim konstatacijama i kvalifikacijama. Inherentna slabost Osmanskog Carstva naspram Beca je udaljenost logistickih centara od istog. Takodje nije pomoglo voditi rat protiv pola Evrope istovremeno.

Jos jednom, moc svake imperije je uvijek relativna. Velika Britanija je 1815 bila relativno mocnija nego 1900, iako je imalo vise ljudi, puno jacu ekonomiju cetvrtinu globusa i najvecu mornaricu svijeta. Ne zato sto je oslabila nego zato sto je konkurencija ojacala.

Francuska revolucija i ratovi koji su vodjeni poslje nje su zapravo glavni uzrok za pad Osmanlijske moci, Evropske sile su napravile kvantni skok u vojnoj tehnologiji.


Literatura ti je preopsirna za datu tematiku, u vecini istih se ova tematika samo povrsno obradjuje. Tako da predlazem da se manis c/p i pocnes odgovarat na pitanja.

Ne bih se mesao direktno u raspravu ali kako god bilo pomogla je da se sagleda mesto te bitke u sirem kontekstu.

Pominju se Austrija i Rusija kao oponenti. Treba imati u vidu da je Rusija u prvoj polovini XVIII veka taman

zavrsila problem sa Svedjanima, utvrdila se u Tobolsku sasvim i stigla do Pacifika maltene. Tako da njoj jug

i granica sa Turskom jeste bio vazan ali ne i jedini zadatak. Zahvaljujuci i cinjenici da Turska nije ni tezila

severu. Tureskoj je ta oblast danasnje Ukrajine bila interesantna samo kao izvor robova, a i to nisu sami obavljali

vec posredstvom kanata iz te oblasti. U ovom trenutku 1730 - 1740 Rusija je upravo

dobila Azov, dakle priblizava se Crnom moru. Ono bez prava da se utvrdjuje u njemu sve do kraja XVIIIog veka.

Austrija nije za poredjenje uopste, njoj je prostor za sirenje jugoistok, puno tezi za uzeti,

a mnogo slabiju ekonomsku dobit je donosio i nije mogao dati zamah tadasnjoj njenoj ekonomiji kao

sto je Rusima bio Sibir ili zapadnim silama kolonijalna osvajanja. Osim ekonomskog zamaha, ta prostranstva

koja su zauzimale Rusija i Zapadne zemlje nisu njima samo dale ekonomski polet, ono sto je po meni

od mozda jednakog znacaja je i unutrasnji politicki mir. Kroz citava 2-3 veka svi politicki oponenti

proterivani su u Sibir ili Ameriku (Puritanci, Kvekeri, more Protestanata). Turska i Austrija tu fanatasticnu

prednost nisu imale.

Poraz kod Beca zaista jeste tacka od koje pocinje svekoliko opadanje Osmanlijske imperije. Od 1690 ono

uzastopno gubi teritoriju i ne uspeva da se prilagodi novonastalim okolnostima ekonomski. Turska je sve

ali ne morska sila, izolovana potpuno od svih tokova, a tada su to kolonijalna osvajanja pre svega.

Ona ne samo da je smetala svetskoj trgovini sa Istokom i time doprinela - dala dodatne razloge za

velika geografska otkrica, vec je i svojim postojanjem unistila prethodni arapski ekonomski svet

koji se pruzao od Filipina, preko Indije Velikih Mogula do Mediterana, Levanta i Atlantika, Maroko te

Gvinejske Afrike.

Jedan Mosul u danasnjem Iraku, jedan od najvecih svetskih trgovinskih centara u doba Arapa, postavsi deo

Osmanlijske imperije postaje potpuno beznacajan provincijski grad, van svih tokova trgovine koja

se premesta iz arapskih u ruke Portugalaca, Spanaca i dalje....

Slicnu sudbinu imaju i nase jugoslovenske zemlje koje postavsi deo Osamanskog carstva

prestaju biti deo sveta i ulaze u 5 vekova izolacije od tog sveta i sveukupne stagnacije.

Savrsena vojna masina od XIII do XVII veka proizasla iz arapskog domena, koja medjutim nije imala

pratecu ekonomiju i kulturu. Turci se i jesu oteli Arapima kao njihova nekadasnja vojna kasta.

Sorry za sirenje i hvala za informacije o bitci kod Banja Luke.

Ne znam gdje bih poceo ispravljati krive navode.

Najbolje bi bilo izbrisati taj post jer je gotovo sve pogresno

madner wrote:Ne znam gdje bih poceo ispravljati krive navode.

Najbolje bi bilo izbrisati taj post jer je gotovo sve pogresno

Poznato nam je od ranije da ti kontekst istorijskih dogadjaja nije jaca strana bez obzira na temu i period.

Zato smo mi tu, opusteno, cuvaj zivce nisi ti vise mladunac tebra.

Keve ti, razumijem da kao stovatelj kralja ne mozes prihvatiti cinjenice iz blize proslosti. Ali praviti ovakve fule bez razloga vise nije ni simpaticno.

madner wrote:Keve ti, razumijem da kao stovatelj kralja ne mozes prihvatiti cinjenice iz blize proslosti. Ali praviti ovakve fule bez razloga vise nije ni simpaticno.

Tita mi dobri, kod istorije bar nema uzrujavanja, ovde ovi americani ubrajaju zanimanje Istoricara u

najpozeljnija upravo jer nema stresa. Ti znas koliko ih ja gotivim ali u pravu su ljudi u tome.

Nemoj da se kacimo bez preke potrebe, pogotovo na temi koja ima veze sa mojim i tvojim

Osmanskim carstvom.

De ako ima sta jos o toj bitci, mene zanima koja je veza bitke kod Banja Luke sa ratovanjima Eugena Savojskog

kojekude po nasoj basci ? Srpski istoricari su mahom takodje autisticni pa slabo povezuju stvari, a mene

bole usi koliko je pari potkovica utroseno u nekom lokalnom klanju, vise me interesuje rasta su se krvili.

Pogotovo kad su nasi ljudi umesani u sve to.

Eugen je bija u ratu prije tog, ovo je bio zdruzeni Rusko Austrijski poduhvat da se granica pomjeri dalje. Svedjani su takodje par decenija prije ovoga izbaceni iz velike igre, tako da je zaista ovo bio fokus Rusije.

Ali malo se podcijenio protivnik i onda se izgubilo sto je Eugen mukotrpno stekao minus Banat.

madner wrote:Eugen je bija u ratu prije tog, ovo je bio zdruzeni Rusko Austrijski poduhvat da se granica pomjeri dalje. Svedjani su takodje par decenija prije ovoga izbaceni iz velike igre, tako da je zaista ovo bio fokus Rusije.

Ali malo se podcijenio protivnik i onda se izgubilo sto je Eugen mukotrpno stekao minus Banat.

Tako je, hvala.

Ratovi koje je Eugen od Savoje, valjda najveci austrijski vojskovodja, vodio od 1697 (Senta) do 1717 (Beograd) protiv Turske, smatraju se konacnim za utvrdjivanje Austrije na Savi i Dunavu. Time je konacno povracena
Ugarska - ono tada u austrijske ruke.

1697 je Eugen i Sarajevo bio uzeo na kratko i spalio ga i povukao u iseljavanje mnoge Katolike, bas kao sto su i Srbi
iz Makedonije, severne Albanije i sa Kosova i Metohije za njegovim pohodima posle osvajanja
i spaljivanja Skoplja iselili pod Patrijarhom Arsenijem (ovo rasturam, tom prilikom su i moji potegli
malo na sever, piromani, manijaci, klasika .

Dakle ako dobro razumem i Bitka kod Banja Luke je bila pobeda Osmanske Turske kojom je njena vlast ponovo
utvrdjena i stabilizovana.

Kako se pokazalo za sledecih 150 godina.

To su dva odvojena rata. U prvom je Austrija bila dio velike koalicije (Mlecani, Poljaci, Rusi i Austria) dok su u drugom bili sami sa Mlecanima protiv Turske. Eugen je sasvim sigurno svojim vojnim genijim uspjeo tada da porazi Osmanlije kada su ove trazile mogucnost za revans.

Ugarska je vracena krajem prvog rata, a poslje drugog je granica zapravo pomjerena dalje od Save i Dunava prema Turcima. Upravo u ovom ratu Austrije i Rusije protiv Turske ce se granica vratiti na Savu i Dunav.

Zapravo za puno krace, ali period koji sljedi poslje ovog je najduzi mir u Evropi u historiji Osmanskog Carstva.

Kolovrat wrote:

borcanin wrote:Da su se Bogdo kasnije ovako odbranili od Austrije , u kakvom bi rahatluku zivjeli.. Ali eto sudbina takva, sta je tu je. U svakom slucaju jako vazna bitka za Bosnjake, kojom su pokazali da mogu puno toga. Koliki su Austrijanci neprijatelji muslimanima Bosnjacima pokazali su to otimacinom zemlje od Bosnjaka koju su kasnije davali drugim narodima i nacijama. Vazda su ti pisani Austrijanci imali pretenzije prema ovim prostorima, vazda zijane ali se ponovo vrate, bas su uporni

U kakvom rahatluku molim te? U onom rahatluku kad je A-U došla i na popisu stanovništa samo 3% stanovništva bilo pismeno? (A jedan Zagreb još 1600 i neke imao univerzitet!).
U kakvom rahatluku molim te? Ni javnih, građanskih škola, nit ništa?

Uostalom, taj ti "rahatluk" ne bi trajao više nego do 1923. godine kako god

Cuj 3% pismenih,pa zivjeli u drugacijem drustvu svi su znali harfovima jedino pisati..pa da su hrvati kasnije spali pd Osmanlije,i oni bi nasli 0% pismenih

E pa ja po obicaju malo bratstva i jedinstva

Dakle bitka kod Banja Luke 4.8.1737. i bitka kod Grocke 22.7.1737. su bliznakinje,

sa istim rezultatom, nasi pobedili u svim Sandzacima

evo Turske 1683



evo je pre ovih bitaka, po upadu Eugena Savojskog



ne nadjoh kartu iz 1750 sa granicom ispeglanom na Savi i Dunavu, a ne da mi se da postavim

neku iz 1878 (ista u nasem delu), koje preovladjuju po netu - da ne bude opet da sam piroman, svasta nesto

nazvrljano po tim kartama, uzas da posizis ...

bokakotorska wrote:...
Dakle bitka kod Banja Luke 4.8.1737. i bitka kod Grocke 22.7.1737. su bliznakinje,
...

Ubaci ispravku u svoj post: bitka kod Grocke je bila 22. jula (11. jula, po julijanskom kalendaru) 1739-e.

Boka Kotorska,

1683. godine, dakle nakon bitke kod Beca, su se samo pokazali simptomi krize u koju je carstvo zapalo vec prije. Rat se gubi i dobija uglavnom prije nego sto i pocne.

Uzmi i usporedi, madneru se ne obracam dok se malo ne pozabavi s literaturom, Staljingrad 1942./43. godine. Kazu da se tu preokrenulo i Nijemci zapadaju u defanzivu. Ali u biti su Nijemci vec u avgustu mjesecu 1941. godine izgubili rat, cekajuci s napadom na Moskvu do septembra jer nisu mogli da se dogovore. Moskvu nisu uzeli, nisu uspjeli unistiti Crvenu armiju a sve ostalo je logicna poslijedica cinjenice da su Rusi do kraja rata bili u stanju proizvesti 50 000 tenkova T 34 a Nijemci jedva 1500 "Tigrova". Dakle vec se unaprijed znalo da se ne mogu porediti po kapacitetu i industrijskoj snazi. A Hitleru je rat trebao jer se toliko zaduzio jos prije rata da bi ga najvjerovatnije svrgnuli sami Nijemci da ih nije ratom vezao cvrsto uz sebe...drasticno snizenje stope nezaposlenosti uz istovremene, ogromne investicije u razvoj vojske i vojne tehnologije, su mogli biti samo finansirani zaduzivanjem, sto bi kasnije automatski odvelo u inflaciju i krah.