Za divno čudo, ne hvata me nervoza, sasvim miran i smiren, jer ne očekujem čudo. Mislim da ćemo ispasti, zapravo, glavu dajem da ćemo ispasti. Nadam se časno.
Na Koševu nas niko nije nadigrao i razbio počevši od Kilmanroka, Levskog, Wisle, Heartsa, Akranesa, Llilestroma, Newcastla, Malage, Maribora, Hapoela, Makabija i Šerifa. Bio sam na svim utakmicama i zaista se ne sjećam da nas je neko razbio i baš nadigrao.
Masu utakmica koje smo izgubili ( Makabi, Hapoel, Newcastle, Maribor ) nismo trebali izgubiti. Protiv Makabija smo fulili boga-oca u prvom poluvremenu, protiv Hapoela smo pogodili prečku ako se dobro sjećam i imali par odličnih prilika ( primili gol zbog neuspjele ofsajd zamke ako me sjećanje ne vara, mrsko mi da provjeravam- neka me neko ispravi ako griješim ), protiv Maribora su nam poništili dva gola ( barem jedan je trebao biti priznat ).
Protiv Newcastla, Jure Guvo je pri rezultatu 0:0 krenuo, sam kao duh, prema golu, Dabizas ga srušio, ludim, crveni karton, creni karton, jok, žuti. Luboš Mihel sudija, UEFIN pulen, jebem li ga u usta žvaljava, slovačka, jadna. Na kraju izgubimo.
Protiv Heartsa, Wisle, Levskog, Kilmanroka su bili zasluženi remiji. Bili smo bolji od Malage, al ih nismo dobili na Koševu.
Puno nesreće, previše promašenih prilika i neiskorištenih šansi i tako godinama. Bukvalno se nije dogodilo da na Koševu budemo lošiji od neke ekipe i ostvarimo dobar rezultat. Kontra situacija je bilo kao u priči.
U Plzen smo otišli kao pokojnici, otpisani od svih, od sopstvenih navijača ( uključujući i mene ) i dušmana. Ljudi se hladno kladili na preko 5-7 golova očekujući potop. Koji se zamalo desio. Zamalo, al nije
Sad imamo priliku, jedan gol nam fali da prođemo, jedan kao Himalaje visok, jedan kao Kilimandžaro. Al jebiga, fudbal je čudna biljka, bolji uvijek ne pobjeđuje, čuda se dešavaju, čuda u koja ne vjerujem da se mogu desiti nama. Čuda koja BiH sport generalno vrlo rijetko generira. Ponekad budemo blizu, al nikad to ne realizujemo do kraja. Komšinicama je falio gol da prođu Cluja, nisu ga postigle. Nama je falio gol da prođemo Malagu, Tica ga je fulio sa par metara. Košarkašima su ispadale lopte ( Bećiragić ) u zadnjim napadima i gubili smo od Italije koja je poslije postala šampion Europe, a mi nismo prošli grupu. Reprezentaciji je falio gol protiv Danske koji nismo postigli, Balja se zajebavao, rukometaše su sudije jebale protiv Mađarske. Samo jedna ekipa je uspjela da napravi čudo, RK Bosna i naravno rasula se kao riža poslije pa je čudo brzo zaboravljeno.
Krneuo sam da elaboriram sastave, al neću, nema smisla. Šta bude biće, ne očekujem ništa lijepo, očekujem gol jal odmah na početku, jal neku retardaciju tipa Markovićevog klizanja i nemogućeg koji smo primili protiv Makabija. Neka se bore, neka daju sve od sebe, više ne mogu tražiti od igrača Želje. Sreće smo imali u Plzenu, dali tri gola i opet izgubili. Karma is a bitch. Znam, šta čito, držo ga u ruci
.
...imas jos 30-ak sati da se oporavis i pravac Kosevo 
...sreca pa mi pauza na poslu traje 2h 
