Haj'mo malo o kulturi ... ma, uuuđite slobodno ... :-)))

[John Cleese]

[John Cleese]

[John Cleese]

[John Cleese]

[John Cleese]

[John Cleese]

And now for something completely different... laHke note i domaČe moČne emocije

[medvjed23]

Vi koji imate ruke nevinije od mojih, ne prljajte ih novcima...

Dajte to meni, da propisno unistim

ja sam takvu ideju stidljivo predložio jeli, a onda je počelo: ja ne znam stvarno šta da kažem, kako da reagujem, nevjerovatno je šta ti dopuštaš sebi, zar misliš da bih se ja novca, za koji sam naporno radila, tek tako odrekla, bog te ne ubio, kako si tako naivan i nesposoban, ni za šta te bog nije dao, osim da mene nerviraš itd. itd...

elem, sad imam pun inbox + dvadesetak poruka na čekanju..

[medvjed23]

http://www.oslobodjenje.ba/kun/kultura/ ... icu/185107

jednu sam onomad pročito, ostale dvije ću danas

[medvjed23]

http://www.oslobodjenje.ba/kun/kultura/jama/182576

http://www.oslobodjenje.ba/kun/kultura/ ... ode/182547

http://www.oslobodjenje.ba/kun/kultura/ ... cku/182634

tobre, tobre..

ja sam očekivao da ova
http://www.oslobodjenje.ba/kun/kultura/ ... obe/182670
bude među nagrađenim

[¤ jelena ¤]

jelo, meni je naprosto muka od toga kako se danas sve gura u okvire materijalizma.. sve se vrti oko toga koliko će ko para dobiti, šta će kome kupiti i sl..

mislim da bi puno ljepše i prikladnije bilo kad bi našim dragim prijateljima sa HMOKMUS-a posvetili par srdačnih stihova, kao znak da mislimo na njih dok nagradni fond investiramo u razvoj poetske inspiracije

Puno bi ljepše i prikladnije bilo, što jest - jest... evo, morel vako:

Dragi naši volimo vas
i mislimo na sve vas.

Pišemo vam ove rime krotke
ne da bi nama, gluho bilo,
ostalo više para za votke,
već da vaše dobre duše
u ovoj eri zla kapitalizma
spasimo od tme, propasti, tmuše
i kandži opakog materijalizma.

[¤ jelena ¤]

Vi koji imate ruke nevinije od mojih, ne prljajte ih novcima...

Dajte to meni, da propisno unistim

ja sam takvu ideju stidljivo predložio jeli, a onda je počelo: ja ne znam stvarno šta da kažem, kako da reagujem, nevjerovatno je šta ti dopuštaš sebi, zar misliš da bih se ja novca, za koji sam naporno radila, tek tako odrekla, bog te ne ubio, kako si tako naivan i nesposoban, ni za šta te bog nije dao, osim da mene nerviraš itd. itd...

elem, sad imam pun inbox + dvadesetak poruka na čekanju..

cc....kakve su ovo klevete i la...neistine...

ni stida ni srama, avaj, medžede zli, nemaš ti...


Nego, profesore...imam jedan domaći zadatak za tebe...

postoji jedna prelijepa solo pjesma koju pokušavam pronaći na netu, ali ne ide. Stihovi su Matoševi, ''Suza'', a melodija....divna.
To je sve što znam.

Eto, ako slučajno nabasaš na pomenutu pjesmu, moliću da je postaviš ovdje...

Unaprijed zahvalna, buduća članica hora, Jela - mecosopran, dramski.

P. S. Pjesmu je možda komponovao Nikola Hercigonja, ali nisam sigurna... ovo nagađam po sjećanju...

[piupiu]

Markiz, zločinac, pornograf, psihopata, sadista, aristokrata

'Nači, Napoleon se bojao mačaka, Čajkovski je jeo papir i svakodnevno plakao, Šiler je na stolu ostavljao trule jabuke da nahrani muze, Bah je maltretirao orguljaše, a......

Donasje Alfons Fransoa de Sad, rođen u Parizu 1740. godine, bio je Francuz poreklom iz veoma stare aristokratske porodice, slobodar, književnik i, moglo bi se reći, hedonista. Osim svih tih lepih stvari, bio je takođe i, pa, malo lud – njegovo prezime poslužilo je za nastanak reči „sadizam“ u jezicima sveta. O, da – markiz de Sad bio je veoma nevaljao čika.

Međutim, on nije bio iver koji je nekim čudom završio daleko od klade. Njegova porodica bila je sklona slobodnom seksu, biseksualizmu, orgijama i pornografiji. U pokušaju da oporavi klimavi porodični ugled i bogatstvo, stari grof de Sad pokušao je da sačuva svog sina i od sopstvenih hobija, ali se pokazalo da je to težak zadatak: svi rođaci koji su se starali o njemu u detinjstvu bili su prekomerno slobodarskog duha, a čak i u prestižnoj jezuitskoj školi koju je Donasje pohađao od svoje desete godine, sodomija i javna bičevanja bili su deo svakodnevice. Sa petnaest godina, mladi Sad je prebačen u vojnu akademiju, nakon koje hrabro i uspešno ratuje u Sedmogodišnjem ratu, stičući tako divljenje i poštovanje svoje okoline. Naočit i šarmantan markiz imao je jak uticaj na ljude oko sebe – mnogi su ga smatrali dopadljivim i prijatnim mladićem. Međutim, zajedno sa društvenim talentima upravo tada počinju da se ispoljavaju i njegove neobične i prenaglašene seksualne sklonosti. Pariske prostitutke žale se policiji na loše ophođenje gospodina markiza, i Sad u nekoliko kratkih navrata biva zatvaran.

Ne bi li ga se ratosiljao, a ujedno i uvećao sve manje porodično bogatstvo, otac ga ženi buržoaskom miraždžikom, Rene Pelaži de Montrej. Mio i šarmantan Sad veoma brzo osvaja simpatije svoje supruge i uticajne tašte. Brak, međutim, ne dovodi do smirenja njegovih strasti, i on se ponovo upušta u orgijastične avanture sa glumicama i prostitutkama. Uprkos tome, njegova tašta, poznata po simpatičnom nadimku “Predsednica”, slepo veruje u njegovu iskrenu želju da se preobrati. Oprašta mu sve ispade i prevare, krijući ih od svoje kćeri, i u nekoliko navrata ga čak izvlači iz zatvora u kome je bio čest gost usled maltretmana prostitutki. Ovo blaženo stanje stvari, naravno, ne traje dugo – nakon par godina lagodnog života Sad dovodi do svog prvog javnog skandala.

Godine 1768., i ni manje ni više nego na Uskrs, ljubazni markiz nudi novac i hranu prosjakinji koju nalazi pred crkvom. Isprva oduševljena gospodinovom milošću, žena pristaje da pođe u njegov zamak, gde je čeka neprijatno iznenađenje. Markiz de Sad je primorava da se skine, golu je bičuje mačkom sa devet repova, i ova zabava ga dovodi do orgazma. Nakon ovoga, on veoma mirno nudi užasnutoj ženi hranu i novac. Ona odbija, biva zaključana u sobi, ali uspeva da pobegne kroz prozor i prijavljuje markiza policiji. Tašta-Predsednica napokon gubi strpljenje i odbija svaku dalju podršku, ujedno obelodanjujući zetove ispade ostatku porodice uključujući i svoju kći. Međutim, na veliko iznenađenje svoje majke, koja ju je smatrala slabašnom i osetljivom dušicom, u muževljevu odbranu staje markiza de Sad. Uspeva da ga oslobodi nakon samo četiri meseca u zatvoru, i postaje saučesnica u zločinima koji će uslediti, mada za to nikada nije bila osuđivana. Iz zatvorskih dana markiza de Sada sačuvana je obimna prepiska koja svedoči o nežnoj ljubavi i velikoj privrženosti ovog bizarnog para.

No, ipak, u naredni javni skandal Markiz se upleo bez pomoći supruge. Godine 1772. u Marseju organizovao je orgiju u kojoj su osim samog Sada učestvovale četiri prostitutke i sluga po imenu Letur. Rekreativne aktivnosti na ovom skupu uključivale su tom prilikom brojne zabave u troje, pri čemu bi markiz ili bičevao prositutku dok drugom rukom zadovoljava slugu, ili istovremeno opštio sa prostitutkom, vaginalno, i slugom, analno, ili pak vršio sodomiju nad prostitutkom dok istovremeno oralno zadovoljava slugu.

Samo po sebi, ovo je bio zločin. Pošto direktno zaobilazi reproduktivnu funkciju snošaja, analni seks je bio kažnjavan smrću u Francuskoj osamnaestog veka. Međutim, za markizovu strast prema sodomiji nije morao da sazna niko da se tom prilikom nije odigralo nešto daleko bizarnije. Plaćene devojke su poslužene velikim količinama čokolade začinjenom popularnim afrodizijakom, “španskom mušicom”. Ovakvom ishranom markiz je nameravao da ih natera da prde – taj fiziološki proces neizmerno ga je uzbuđivao. Međutim, prostitutkama je od hrane pozlilo toliko ozbiljno da su posumnjale na trovanje, odbile da pružaju dalje usluge i obratile se policiji sa optužbama za pokušaj ubistva. Iako su se oporavile, te su s prvobitne optužbe pokazale neosnovanim, tokom njihovog svedočenja, isplivala je i sodomija.

Markiz je zato prinuđen da od zakona pobegne u inostranstvo, praćen Leturom i novom ljubavnicom – opa! – Anom de Montrej, sestrom markizove supruge. Uprkos tome, Pelaži de Sad nastavlja da brani muža po svaku cenu. Iz perspektive Sadove tašte, ovo je značilo jednu požrtvovanu kći u nesrećnom braku, i drugu čija je čast nepovratno upropašćena – sve to usled delovanja jednog čoveka. Malo je reći da uticajna Predsednica nije baš bila slika i prilika dobrohotnog bakutanera; naprotiv, uveliko je povlačila sve svoje veze da dragog zeta što pre i što efikasnije uništi. Ubrzo je uspela da od kralja dobije letrre de cachet, neopozivi nalog za hapšenje i pritvor bez suđenja, na neodređeno vreme. Iako je prošlo još nekoliko godina do njegovog stupanja na snagu, ovo je značilo postepeno sužavanje kruga oko Sada, te uvod u zatvorske dane, kao i – književničku karijeru.

Markizu de Sadu, međutim, u tom trenutku ovo nije bilo ni na kraj pameti – tokom svog bekstva u Italiji ponašao se kao sasvim običan turista, obilazeći znamenitosti i umetnine. Do sledećeg nastavka, ostavljamo ga tamo.

http://kulturkokoska.rs/zlocinac-pornog ... istokrata/

[piupiu]

And now for something completely different... laHke note i domaČe moČne emocije

http://www.youtube.com/watch?v=scmxUmIHktE

Moram reći da Momčilov glas daje puno moČniju emotivnu notu ovoj pjesmi. Full dramatiĆno.

[piupiu]

Unaprijed zahvalna, buduća članica hora, Jela - mecosopran, dramski.

Profesor uporno ignoriše naše molbe, žalbe, intervencije, preporuke, ponude mita, forumske audicije ... ništa, ama baš ništa. Nikakvog efekta, Kliz — postojano kano klisurine — ne progovara.

[piupiu]

...

Dragi naši volimo vas
i mislimo na sve vas.

Pišemo vam ove rime krotke
ne da bi nama, gluho bilo,
ostalo više para za votke,
već da vaše dobre duše
u ovoj eri zla kapitalizma
spasimo od tme, propasti, tmuše
i kandži opakog materijalizma.

Medo, daj metrički dojam!

[medvjed23]

ne mogu, osupnut sam sadržajnom ljepotom stiha i stoga nesposoban da razmišljam o formi

[piupiu]

Dobro. OndaK ću ja. U poJeziji Jelene Hmokmusovske prevladava lepršava postmoderna igra zamjene ritma avangardnim iskoracima prema sadržajnoj ljepoti stiha koja čitaoca ostavlja u stanju osupnuća i nesposobnog da razmišlja o formi, spašavajući ga pritom od tme, propasti i tmuše i iz kandži mračnog kapitalizma i poetsko-destruktivnih intervencija imanentnih svekolikom duhu zla vremena koji je moguće prebroditi jedino uz ... votku.

[medvjed23]

budući da sam još uvijek u stanju osupnuća, kanarinčevu analizu ne mogu sa sigurnošću potvrditi, ali mogu pretpostaviti da bih, u poziciji sposobnosti promišljanja o formi, dosegao približno iste kontemplativne visine, te izveo slične zaključke, posebno glede metode prebrođivanja ovog mračnog kapitalističkog vremena koje nama, proleterskim sužnjevima, ironično sužava prostor za poetsku intervenciju, a istu čini potrebnijom nego ikad

[¤ jelena ¤]

Meni nikad niko nije ovako pohvalio moje skromno pjesničko umijeće...nikad... i ja sad ne znam šta da kažem...

Nek vam ova slika kaže, što ne umijem ja...

[fatamorgana]

Dobro. OndaK ću ja. U poJeziji Jelene Hmokmusovske prevladava lepršava postmoderna igra zamjene ritma avangardnim iskoracima prema sadržajnoj ljepoti stiha koja čitaoca ostavlja u stanju osupnuća i nesposobnog da razmišlja o formi, spašavajući ga pritom od tme, propasti i tmuše i iz kandži mračnog kapitalizma i poetsko-destruktivnih intervencija imanentnih svekolikom duhu zla vremena koji je moguće prebroditi jedino uz ... votku.

Amin!

[piupiu]

Good night, my fallen star, laki ti putevi nebeski... au revoir.

[Krokodajl]

Sve ostalo (opet) imamo, samo Charlie fali.

[petunija]

Good night, my fallen star, laki ti putevi nebeski... au revoir.

Baš lijepa pjesma

[piupiu]

koje nama ... ironično sužava prostor za poetsku intervenciju, a istu čini potrebnijom nego ikad

... 'a istu čini potrebnijom nego ikad'.

[piupiu]

Baš lijepa pjesma

A, sve su mu lijepe - pjesnik-čovjek.