Forum Klix.ba

radostan dan wrote:

Lajavikrelac wrote:Gdje je ovo života ti?

javim ti kad me vrate kući...




ako me vrate...

kakavdanakneiskustvu wrote:ja selektor kosarkaske repke

_BataZiv_0809 wrote:

kakavdanakneiskustvu wrote:ja selektor kosarkaske repke

Nemoj tako danak, neka svako nominuje nekog drugog Ali ja sam za, da ti budes selektor

Lajavikrelac wrote:Nosara predsjednik SSRN, Dozera bi mogli za načelnika SSUP ili UDB, Bata će da bude ministar kulture a ujedino i cenzor Ommadown će da bude ambasador u ŠveCkoj....Picija bi mogli ko dvorsku budalu staviti Jedino ne znam gdje bi mogli Zviza ugurati možda za emigrante nešto....

Lajavikrelac wrote: Ommadown će da bude ambasador u ŠveCkoj.....

Za sve one rođene 1950-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina
Tekst o životu ljudi rođenih 1950-tih, 60-tih, 70-tih i 80-tih godina sve se više širi društvenim mrežama. Ukoliko pripadate ovim generacijama, možda ćete se čitanjem narednog teksta prisetiti lepih vremena...



Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes…

Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu kokte ili koka-kole sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga…

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte i koka-kola koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo se stalno igrali napolju…

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše. Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.

I, nikad nije bilo problema!

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole… Mi nismo imali plejstejšn, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, mobilne, kompjutere, internet, sobe za četovanje…

Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima!

Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za novu godinu, čitali gomile stripova i sve smo to preživeli bez posledica!

Vozili smo se biciklom ili peške, dotrčali do kuće drugara, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. Ustvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!

Banksy wrote:Sad kad si prošao i 15 000 postova i Roland Garros, nema više smisla da odlaziš ...

radostan dan wrote:

Banksy wrote:Sad kad si prošao i 15 000 postova i Roland Garros, nema više smisla da odlaziš ...

zajebi, tri-četri posta u mjesec dana, odlično mi ide...
uzgred, neću da se javljam tamo-onamo, mLogo ti dobar onaj tekst o gitaristi gb...ako je iz tvoje glave...(a jeste, vjerujem)
javi onom što tvrdi za pečara da je najbolji basista ex yu...bio bi, da nije nenada stefanovića zvanog neša japanac.

čuJamo se...

Za sve one rođene 1950-ih, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina
Tekst o životu ljudi rođenih 1950-tih, 60-tih, 70-tih i 80-tih godina sve se više širi društvenim mrežama. Ukoliko pripadate ovim generacijama, možda ćete se čitanjem narednog teksta prisetiti lepih vremena...



Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes…

Kao deca, vozili smo se u kolima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rošulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima. Delili smo flašicu kokte ili koka-kole sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga…

Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte i koka-kola koje su i tada bile pune šećera, ali nismo bili debeli zato što smo se stalno igrali napolju…

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše. Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.

I, nikad nije bilo problema!

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi…

Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole. Nama nisu prodavali drogu ispred škole… Mi nismo imali plejstejšn, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva i to drugi tek od popodne), nismo imali video rekordere, mobilne, kompjutere, internet, sobe za četovanje…

Mi smo imali prijatelje i mi smo išli napolje i družili se s njima!

Padali smo s drveća, znali se iseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga. Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za novu godinu, čitali gomile stripova i sve smo to preživeli bez posledica!

Vozili smo se biciklom ili peške, dotrčali do kuće drugara, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. Ustvari, bili su često strožiji nego sam zakon!

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas. Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!

Blek Stena » 28/07/2015

os zvat pive u Gralu na plazi kad budes dole 7og?

radostan dan wrote:

Blek Stena » 28/07/2015

os zvat pive u Gralu na plazi kad budes dole 7og?

ovdje imam otvoren račun, može odmah...