SPECIJALNO U GLORINJI - EXSKLUZIVNI INTERVJU SA DORISS BRAGOVIC
Posjetili smo nasu divu, ikonu rvacke estrade u njenom domu u Kaštelima.
Na samom ulazu u luksuznu vilu na početku kamenjara što ide od plinare do starog puta ka Sinju, dočekao nas je njen Tovar Aleco. Dojmila nas je njegova servilnost i ljubaznost. Pokazao nam je dimnjake obližnje tvornice pvc plastike, tvrdeći, citiram:
“Ta je manufaktura u stvari sponzor one čuvene nizozenske nogometne ekipe
PVC Ajndhoven...”
Zovnuo je gazdaricu van i vidjeli smo ju u biloj haljini, ko princeza je bila.
Razgovor smo počeli šalom:
GLORINJA – Ajme, ko princeza ste, Doriss, samo vam fali princ.
DORISS – Ma imam jednog, prestavlja se ka princ...ovi tovar ovdi, vidite ga?
GLORINJA – U redu, možemo li ući u vaš dom? Užeglo ovdi.
DORISS – Haj uniđite, a ti Tovare ostani u ladu i paz da niko ne primiče i naberi smokava gostima. Šta strižeš ušima koji klinac? Budi dobar pa ti možda dam Sise Džibrila, da ga gledaš dok zabija golove na malon ekranu...
Uđemo u prijatnu polutamu sobe i zapodjenemo ozbiljniji razgovor:
GLORINJA - Kako provodite dane ovdi?
DORISS – A, lipo. Čitan onog Varalicu, oni njegov roman “Umbra”, “Fila”,”Puma”, vrag se sad sića kako se ono zove. Inače nemam mira ni ovdi...utvarači dolaze ko cmilje i bosilje, navalili ko Rusi u svemir onomad, pa ih trisnem odbijanjem, da ih ni oni ŠPutin ne mere dić. A umislija ovi moj Tovar Aleco da je moja jubav, gađam ga svim, brokulama, škuljem, srdelama, a on se pomamija i pomamija, vazda mu landara ona stvar da prostiš, počeo ga koristit misto mozga...
GLORINJA – Pa u estradnim kuloarima se šuška da on i nema mozga?
DORISS – Nema, nema, i ja mislila da ima, dok me nije proglasija za prvi glas Mediterana, a budale, čuj glas Mediterana, onomad ni u Uvali borova nisan mogla proć.
U Šiminoj konobi me pobidila neka Ukrainka, ja plisala na štangu dok sam pivala, al đaba...no, Šime me zauzvrat spremija na Evroviziju i tamo san popravila utisak. Ta ti Evroazija velika institucija, Finci čekali 50 godina da pobide, ne bi ni sad da nisu poslali one s mažkarama...džaba i Hakinen..
GLORINJA – Poslije te Vizije si, navodno, kupila i novi auto?
DORISS – Jesan!
GLORINJA – Koji?
DORISS – Nisan.
GLORINJA - ??? Kako to sad? Jesi li kupila auto?
DORISS – Pa jesan, bona.
GLORINJA – Pa kako jesi kad nisi?
DORISS – Pa jesan bona, Nisan.
GLORINJA – Aaaa, sad kažeš da jesi, sad da nisi, izvrćeč riči ko tvoj Tovar onomad na Forumu kod oni Bosanaca...
DORISS – Ma, auto mi se zove NISAN...a krave, isusati (ovo krave je, naravno, samo pomislila) i to Karavan...
GLORINJA – A, tako rici, nisam te svatila odma..
DORISS - Jedna zvizda mog kalibra i triba da ima jeno tako avto...nek judi vide, nisam žalila šoldi...hihihi, svakako nisu moje...Tovar mi dao i uštiidila kad sam prodala onu olupinu Moskvič Aleko..
GLORINJA – A, znači ono su slike s tvog novog albuma iz unutrašjnosti Karavana.Kažu da van je dobar taj novi materijal?
DORISS – Da...potrudila san se sama da napišem tekstove, kompozitori su Čvarko Tomson i Voja Kalašnjikov, aranžmane je uradio Miro Papovka...a na omotu albuma se vidi Tovar u Karavanu...zapravo samo njegova pozamažna pozadina, al i to se proda pod romantiku....hihihi
GLORINJA- Naveče vas viđaju u gradu lipu i umivenu.
DORISS – Ih, navučen crnu aljinu na se, namažem se i drito u grad...ko me ne pogleda zacilo je peder, viruj mi...
GLORINJA – Ovamo u udruzi glazbenika se priča da je tvoj Tovar i peder?
DORISS – Ne bija peder, kad mu ne dam....ima lik te neke frustroacije, kako se već kaže. En mu rupe u Matinoj zidini pa nek ga gura tamo, u škrip nek ga meće, a dala san mu i oni komputer pa nek liči frustracije i na onim SaXovcima, mada su ga i oni provalili da oće samo da me povali..znaš onu staru narodnu: “Nije sve snilo što se babi milo”...hihihii.
GLORINJA – Nemojte tako, pa nije on monstrum...meni ga ža, na momente, nije kriv što je živ..čula sam da čita...slikovnice.
DORISS – Ma i meni je drag nekako, još ko malo dite je osto bez pameti i slušo je laki pop odmalena, ja ga odvikavala: “Jok, bolan, imaš onu glazbu perača pamuka iz Mississurija, bluz nakav, pa imaš rok-oko, pa ba.rok.com i ostali pravci”... ama, sve đaba.... Daval mu da sluša oni grupe VIS Idoli, pa VIS Brioni...i sve tako, al niš...
Romantik je on čisti...odmalena je taki..pa se ja ražalin i pustin ga nekad noću da mi drži sviću dok spavan s onin likovima s estrade...A mom Alecu drago, sve mu suze na oči od romantike...samo stenje i bali: “Jubav, jubav”,... sve dok ga ne oćera ovi moj da prostiš hebač riječima : “ Iš zviri, idi na komputer pa zajebaji raju”.
GLORINJA – A koji to tipovi s tobom vode jubav?
DORISS – Hehe, iman i snimak na oni mobitel, na Nokia 3458VDCF34 model..sve snimaš...bolji mi je snimak u mene neg u Severine.A Nokia u mene radi danju i noću.
A ti moji tipovi su oni poznati kompozitori s estrade:
Nonči Tuljić i Mladen Tutić – Naletila.
GLORINJA- A zar ovaj zadnji nije u Laagu?
DORISS - Ma ni...puste ga krajem tjedna, noćuje u Solinu, a ovo čuti što ču ti sad rić...on konta pobjeć na Katarinske otoke da ga nikad ne nađu...i Tovar će mu pomoč...na svojim leđima će ga prinit preko Mediterana...hihihi pa nek vidi kolik je Mediteran...
neće mu više past na um da me poredi s tim sinjim morem...
GLORINJA – Priča se da ste švrljali i sa čuvenom varalicom među menagerima, Velizarom Čarovskim?
DORISS – Eh, ne bi se sićala...mutno mi to..sićam se čarapa vunenih što sam mu nosila u haps...ma to je jubav bila zbog šoldi...nisan imala para ni singlicu da izdam...moš mislit, pivala sam na terasi Otela “Magbet” za pola jastoga, čašu bevande...i bundu od nerca...
GLORINJA – Šta nam novo spremaš u skoroj budućnosti?
DORISS - Spremam duet s Bonon iz U2...sve to je sredija oni Uliks,
mali Džojsov.
A ne znaš ovo - Bono mi reko da će me štipnut čim sleti, moš mislit, ova muškadija samo na to misli...hihihihi
SVAKA SLUČAJNOST SA STVARNIM OSOBAMA JE SLIČNA!
SAV PRIHOD ZA DJECU IDE OD OBOLJELIH LAŽNIH ROMANTIČARA...
P.S. Ovo nije bilo na račun Dalmatincima ili Hrvatske!
Uostalom, stari mi otud prima penziju
prvo pogledaj ovdje
:roll: