Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
cyprus wrote:Međutim, nek mi izvinu oni koji su se ovdje tako javno deklarisali, ali ja još u životu nisam sreo čestitog pojedinca koji sebe naziva nacionalistom... Kod svih njih je prisutno sve ovo što sam gore nabrojao... Sa druge strane, itekako čestitih patriota jesam sretao i srećem (s tim što i tu ima ogroman broj nacionalista koji se prodaju za patriote)... Otuda je za mene jasna razdioba na patriote i nacionaliste... Vrlo jasna, gotovo oštra...
Apsolutno!
Patriota moze biti apolitican. Poznajem dvojicu takvih. Ljudi se borili i krvarili po ratistima, ali ih politika ne zanima. Vole svoju zemlju i to je to. Imam detektor za soviniste, za njih sa sigurnoscu mogu reci da nisu ta sorta. Ne zanimaju ih politicka nadjebavanja i borba za moc tri plemena.
Nacionalisti su veoma agresivni i angazovani. Itekako zainteresovani za politiku. Zelja za dominacijom je nezasita, nema kraj. Svaki nacionalista pomalo mrzi, ima gadjenje ili odvratnost, neku negativnu emociju, prema drugim narodima. Mozda ima jedan izuzetak u uzorku od 1000, mozda, veliko mozda, ali jedan covjek ne znaci nista.
Itekako pravim razliku izmedju patriotizma i nacionalizma.
Murat Sabanovic wrote:nacionalizam je nesto neprirodno,nesto sto ne postoji, isto kao i novac. (novac ima vrijednost samo sto narodne mase misle da ima vrijednost). izmisljen je od svjetske vladajuce elite da bi se lakse manipuilisalo narodnim masama.u vremenu kada je izmisljen,mozda je bio potreban da bi se ostvario zeljeni cilj(tih istih elita),dok danas njegov znacaj nije toliki pa se narodi "denacionaliziraju".
jbg,ispran nam je mozak,pa nas obrnu vise puta prije nego nas povale.
Ako izuzmemo jos uvijek prisutnu, nakaradnu definiciju nacionalizma iz perioda SFRJ, s tobom se ne bi slozili mnogi sociolozi, a ni historicari.
Izuzimajuci cak i period nacionalnog romantizma iz 19. vijeka, sta je to sto je covjeka cinilo Rimljaninom u starom vijeku?
Ljudi koji dijele historiju, kulturoloske i socijalne norme, osjecaju se pripadnicima jedne zajednice. Da li ta zajednica bila etnija ili nacija, svejedno je.
Da, nacionalizam je u potpunosti prirodan covjeku. Svi se mi osjecamo da pripadamo negdje.
Univerzalna kultura ne postoji. Postoji zapadnjacka kultura, koja je jos uvijek u periodu evolucije.
kako nacionalizam moze biti prirodan kada je to ideologija!
sta cemo sa ostalim plememenima, zajednicama,narodima kojima se izbrisa pamcenje,unistise knjige, kultura i istorija. a kada se nacionalne drzave stvorise onda im neko drugi napisa knjige,dade novu kulturu i napisa novu istoriju. a oni zaboravise,ko su i sta su !!!
mislim da ti mjesas nacionalizam sa patriotizmom
Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma.
Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, kao zadatak i cilj probleme od epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih, itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N.N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, u koje se on sam smestio – ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuu bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila (Jules).
To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomen jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova «tajna», da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju.
Ovaj i ovakav portret, primenjiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one isuviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju asketa, potencijalni borac koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, «potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta».
Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe – nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje koje ne iziskuje truda. Ne samo «pakao to su drugi», u okviru nacionalnog ključa, naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, dakle, totalitarna ideologija.
Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše «iz naroda i za narod», koji svoj individualni glas tobože potčinjava višim, nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič (a, da se podsetimo, Kič bi se mogao meriti stepenom banalnosti svojih asocijacija – A. Mol.), u srpsko – hrvatskoj varijanti, nacionalizam je borba za prevlast oko licitarskog srca.
Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture – ne tiču ga se. Ali stvar nije tako prosta. Ako i zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom coleur locale-u takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta, što će reći da nije u službi umetničke istine, jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog.
Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više, mi koljemo, kad se mora, ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke, itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. Skočiti malo više od njega, ostali me se ne tiču. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični a tako različni, zbog kojih je igra i započeta.
Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svog brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim: pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, «nikoga do Boga», a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan kao i on sam, «ponos porodice», porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije – bledi, blesavi rođak.
Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. «To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan da je sasvim priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili anonimnosti gomile, ili u nekakvom pravednom ratu. Nezadovoljnik koji u mirnodopsko vreme ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune» - slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenog kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija, i antiideologija...
cyprus wrote:Međutim, nek mi izvinu oni koji su se ovdje tako javno deklarisali, ali ja još u životu nisam sreo čestitog pojedinca koji sebe naziva nacionalistom... Kod svih njih je prisutno sve ovo što sam gore nabrojao... Sa druge strane, itekako čestitih patriota jesam sretao i srećem (s tim što i tu ima ogroman broj nacionalista koji se prodaju za patriote)... Otuda je za mene jasna razdioba na patriote i nacionaliste... Vrlo jasna, gotovo oštra...
Apsolutno!
Patriota moze biti apolitican. Poznajem dvojicu takvih. Ljudi se borili i krvarili po ratistima, ali ih politika ne zanima. Vole svoju zemlju i to je to. Imam detektor za soviniste, za njih sa sigurnoscu mogu reci da nisu ta sorta. Ne zanimaju ih politicka nadjebavanja i borba za moc tri plemena.
Nacionalisti su veoma agresivni i angazovani. Itekako zainteresovani za politiku. Zelja za dominacijom je nezasita, nema kraj. Svaki nacionalista pomalo mrzi, ima gadjenje ili odvratnost, neku negativnu emociju, prema drugim narodima. Mozda ima jedan izuzetak u uzorku od 1000, mozda, veliko mozda, ali jedan covjek ne znaci nista.
Itekako pravim razliku izmedju patriotizma i nacionalizma.
Meni je tvoja definicija Kiki besmislena. Zašto?
Apolitičan patriota/ti koji su krvarili na ratištu, i koji vole svoju zemlju, trebali bi bar imati okvirno neku predstavu zašto su krvarili. Ok je ljubav prema BiH.. No što ih je dodatno motiviralo? Nacionalizam nacionalista koji su upravljali takvim naivcima? To je onda još gore, ako su bili spremni život položiti za tudju ideju. Nije čovjek pobogu lovački pas, pa da ga pokreće isključivo nagon i istreniranost..Nacionalizam može biti zdrav i vezan za dobre i plemenite ciljeve. Ne možeš ti sve nacionaliste svrstati automatski u šoviniste...Imaš ti ljudi koji su prošli ratišta nevezana za odbranu sopstvenog grada... i koji su heroji...
Znači, okvirno njih je motivirao ipak nacionalizam. A ne nagon za odbranu kuće ili potomstva. Zašto bi takva nacionalna ideja bila štetna? A okvirno to je pored ljubavi prema BiH i želja za jedinstvenom, cjelovitom i nedjeljivom BiH?
Možda je ta ideja sad utopija, legaliziranjem genocida, etničkog čišćenja, masovnih egzikucija odnosno postojanjem tkz; RS .... Ali moraš priznati da je to bio lijep i plemenit cilj, i to nacionalni i politički.
Da takva ideje kao vodilje nije bilo, FBIH bila bi sprčena na puno manje teritorije od 51%.
Poznavajući Srbe. ... uvijek zacrtaju maksimalističke ciljeve. .. A bili su u prvom naletu okupirali oko 70%.
I znam ja da sa sigurnošću da su mogli dobiti više od 49% da bi uzeli. Ali ne možeš reći da nije naš narod kosti ostavljao za svaki pedalj oslobodjene zemlje.
Sve znači i da je dogovor o podjeli 51:49 postojao ljudi su ginuli zarad ljubavi i nacionalne ideje o jedinstvenoj državi.
Sad što je ideja nakon nametnutog mira i rahat patnje, utopiska, to nije krivica nijednog borca, nego nesposobnih političara.
Ali ideja, da jedno Podrinje stradalo i Srebrenica u kojoj je počinjen genocid ne budu dijelom, genocidne tvorevine ma koliko iz ove perspektive utopiski izgledala... je dobar i plemenit cilj.
Ljudi su vjerovali u njega... masa ljudi...
I masa ljudi je nažalost vjerovala da je postojanje RS privremeno. Na tako moralno i ljudski odronjenim temeljima nastala, logično je bilo vjerovati iako naivno da neće opstala. ..... A opstade.
Last edited by SaraFina on 04/05/2017 17:13, edited 1 time in total.
"Nacionalizam je dječija bolest svakog naroda. Javlja se tamo gdje su državu ekonomski slabe ili u nastajanju pa nema ništa da ih drži osim osjećaja kolektivnog identiteta."
Rambo Amadeus
Britanija nije uvijek ovako izgledala, niti je bilo sta dogovoreno i podjeljeno. Britanci su oko 1980 dosli na ideju kako da uguse etnicke pokrete. Ideja je bila dati svakom djelu svoju vlast, kako se ne bi moglo huskati protiv Londona. Ideja je propala, nikad se referendum ne bi trebao desiti da se tako moze rjesiti etnicka podjela.
Dakle Britanija je primjer da treci entitet ne bi doveo do rjesenja BH problema, nego bi samo produbio podjele.
Citat o skartu i plemenitom britanskom identitetu i jeste od jednog od predlagaca novog ustava.
Tako da zapravo jesu pokusali nametnuti britanski identitet, ali bezuspjesno.
Francuski recept sa druge strane je provjereno uspjesan ali za buduce casove moras prvo pokazati da si ovo dosad uspjesno savladao.
Casove daji ovima sto ti aplaudiraju. Sta imamo pricati puno o Britaniji kada su cinjenice o Britaniji jasne i dostupne svakome. Nekoliko vjekova, hej, nekoliko vjekova ujedinjenog kraljevstva gdje svaka politicka jedinica ima svoju autonomiju. I to je opcepoznata cinjenica.
A za tu 1980-tu i pokusaj gusenja etnickog identiteta trebas ipak podastrti neke dokaze, argumente,.. A logika je posebna prica. Cuj nekome ko vec ima autonomiju dati jos vise da odustane od etnickog identiteta. Uostalom - Britanija i nije tema. Dobio si druge odgovore o naciji koji su te poklopili na koje naravno po pravilu imas reci - nista.
A i skretanje teme na treci entitet ti nece isto proci.
madner wrote:Pravi nacionalista nikad ne bi otisao na Zapad, nacionalizam onda nije na visokom mjestu prioriteta.
Objasni onda kako najveci nacionalisti na klixu zive u Grenoblu, Klagenfurtu, Malmeu, Roterdamu, Oslu itd.
Cak im nije problem baciti 100, 200e na stol kada se skuplja novac za 'nasu stvar'. Divim se tim ljudima, snazi njihovog patriotizma.
Samo mi cudna jedna stvar, zasto ti nacionalisti mole bogove da u njihovim privremenim drzavama ne dodju na vlast nacionalisti poput Le Pen, Vildersa i sl!??
Zasto nacionalisti ovdje pljuju po jednom divnom madjarskom nacionalisti, Viktoru Orbanu!??
Ima li solidarnosti medju nacionalistima?
Zasto ne bi srpski, bosnjacki i hrvatski nacionalisti javno podrzali Marin Le Pen uoci presudnih izbora!???
Valjda je interes svih nacionalista da Evropom zavlada nacionalizam!???
Nacionalizam vec vlada Evropom vise od vijeka. Ne ona slika sataniziranog nacionalzima iz vremena SFRJ vec prosto i jednostavno nacionalni identitet kao jedini ili primarni kod svih Evropljana. Amerika, Japan,.. su primijenili isti sablon, a u Kini se trenutno to stvara i jaca.
Ja sam slicno razmisljao kao ti nekda - dok upravo na zapadu nisam vidio kako ljudi rezonuju i sta je korijen njihove organizacije i usput - funkcionalne drzave.
A funkcionalnu drzavu ne mozes imati bez organizacije ljudi, homogenizacije i usadjivanja respekta prema zajednickom.
U nasim uslovima imas samo tri ideje kako ljude organizovati i stvarati bolje drustvo:
- ljevicarski kosmopolitizam sa jugo standardima,
- nacionalizam a ne sovinizam,
- vjeru u izdanju i promociji SDA,
Podsjecam da SDA nije nacionalna stranka. To je bila i ostala stranka sa vjerskim prefiksom. Ljudi glasaju za to ne zato sto im je vjera jedini identitet - vec zato sto im je to manje zlo od propale ljevice i jugo atavizama. Pa ako mislite da ima sanse da ljudi vremeno prihvate vasu jugo pricu gdje se potencira individualizam, ismijava patriotizam, ufurava u bosanstvo,... volio bih vidjeti taj plan. Ja samo znam jedno. Sto se vise boris protiv nacionalizma - vise pomazes SDA i njihovom mahalskom islamizmu. Jer im dajes veci prostor.
"Nacionalizam je dječija bolest svakog naroda. Javlja se tamo gdje su državu ekonomski slabe ili u nastajanju pa nema ništa da ih drži osim osjećaja kolektivnog identiteta."
Rambo Amadeus
Rambo postade i filozof al u kurcu.
Hos rec da nacinalizma nema kod Svaba, Svedjana ili Amerikanaca .
"Nacionalizam je dječija bolest svakog naroda. Javlja se tamo gdje su državu ekonomski slabe ili u nastajanju pa nema ništa da ih drži osim osjećaja kolektivnog identiteta."
Rambo Amadeus
Da. Pogledaj samo USA, Japan, Francusku, Izrael...
Sve gola bijeda i doslje
Mislim da bi ipak danas valjalo razdvajati pojam patriotizma od pojma nacionalizma. U XIX stoljeću je to možda bilo isto, ali danas nije ni blizu. Po meni, ovo je ključna razlika - patriotizam nije agresivan, integrirajući je, ne isključuje nikoga, ne progoni nikoga, ne vidi različitost kao prijetnju, nego kao bogatstvo, ne počiva na mitomaniji, ni na apstraktnim izmišljenim vrijednostima...
Nacionalizam sve obrnuto... Za održavanje nacionalizma je neophodan kako vanjski, tako i unutrašnji neprijatelj... Nacionalizam traži uniformnost svih članova nacije - svako značajnije odstupanje i različitost se smatra prijetnjom po naciju... Nacionalizam mora biti licemjeran, i mora biti zasnovan na nekoj mitomaniji...
Za patriotu je dobro ako su mu sve krave na broju, a za nacionalistu ako je komšiji crklo više krava...
Joj, joj,... ko da slusam casove marksizma nekada.
Moze covjek biti i lokalpatriota - ali za patrioski osjecaj prema narodu i drzavi moras prethodno imati primarni nacionalni identitet.
I ako mislis nesto razluciti radije razluci to - nacionalizam i nacionalni identitet. Ako uzmemo da nacionalizam mora biti sovinizam i da uz to ide diskriminacija, gusenje prava drugih,..
Sta ima lose u nacionalnom identitetu i naciji kao ideji koja okuplja ljude i organizuje? Uporno svi antinacionalisti izbjegavate komentarisati najuspjesnije narode i drzave danasnjice. Ili stvarate laznu i iskrivljenu predstavu o njima.
"Nacionalizam je dječija bolest svakog naroda. Javlja se tamo gdje su državu ekonomski slabe ili u nastajanju pa nema ništa da ih drži osim osjećaja kolektivnog identiteta."
Rambo Amadeus
Da. Pogledaj samo USA, Japan, Francusku, Izrael...
Sve gola bijeda i doslje
insomnia78 wrote:
Da. Pogledaj samo USA, Japan, Francusku, Izrael...
Sve gola bijeda i doslje
Tako ti je kad ti je Rambo referenca .
USA i nacionalizam. Svi potezi SAD-a su u službi kapitala, nacionalizam je za debele redneckse koji s puškama idu u Wallmart i za njihove sinove koji ginu od AK-47 u nekoj pustinjskoj vukojebini.
"Nacionalizam je dječija bolest svakog naroda. Javlja se tamo gdje su državu ekonomski slabe ili u nastajanju pa nema ništa da ih drži osim osjećaja kolektivnog identiteta."
Rambo Amadeus
Rambo postade i filozof al u kurcu.
Hos rec da nacinalizma nema kod Svaba, Svedjana ili Amerikanaca .
Izvor tog nacionalizma nije kontra necega nego je okupljanje oko ideje drzave. A i svakako nije toliko izrazen kao kod nas
detroit-mercy wrote:
Rambo postade i filozof al u kurcu.
Hos rec da nacinalizma nema kod Svaba, Svedjana ili Amerikanaca .
Izvor tog nacionalizma nije kontra necega nego je okupljanje oko ideje drzave. A i svakako nije toliko izrazen kao kod nas
Okupljanje oko drzave ili americke nacije. Pogledaj ikonografiju, zastave na svakom koraku, Pledge of Allegiance u skolama, himne na svim sportskim dogadjanjima i masa drugih stvari. America the great , drzava ili nacija . Furaju jak nacionalni naboj, samo se njihov ne ispoljava kao nas sovinizam/primitivizam.
Ostalo, odgovorio ti je i kolega insomnia par postova iznad.
Bodkin wrote:
Izvor tog nacionalizma nije kontra necega nego je okupljanje oko ideje drzave. A i svakako nije toliko izrazen kao kod nas
Pa nacionalizam i jeste upravo to. Drugi je par opanaka to sto ga vi mjesate sa sovinizmom
Nije tacno. Francuski nacionalizam se ne bazira na tome da je kontra engleza. Kao i sve drugo, kod nas se i ta ideja iskrivila
Sto te dovodi do toga da francuski nacionalizam ipak postoji ali se manifestuje na drugi nacin od naseg seljakluka Sto opet pobija filozofiju velikog kurcusviraca Ramba .
detroit-mercy wrote:
Rambo postade i filozof al u kurcu.
Hos rec da nacinalizma nema kod Svaba, Svedjana ili Amerikanaca .
Izvor tog nacionalizma nije kontra necega nego je okupljanje oko ideje drzave. A i svakako nije toliko izrazen kao kod nas
Okupljanje oko drzave ili americke nacije. Pogledaj ikonografiju, zastave na svakom koraku, Pledge of Allegiance u skolama, himne na svim sportskim dogadjanjima i masa drugih stvari. America the great , drzava ili nacija . Furaju jak nacionalni naboj, samo se njihov ne ispoljava kao nas sovinizam/primitivizam.
Ostalo, odgovorio ti je i kolega insomnia par postova iznad.
Pa to je fundamentalno suprotno od nacionalizma koji se ispoljava kod nas
al u kurcu.
