Forum Klix.ba

gledala.
tako mi ona zena izgleda nekako napaceno i nijednom se nije osmjehnula (ili ja ne vidjeh).
i ja bih uplatila puni pansion u Jagomiru

Gledala sam i ja. I meni izgleda napaćeno. A da bi i ja završila u Jagomiru - bi sigurno. Za onakvo nešto, u našem vremenu moraš biti posebna sorta ljudi, a pošto tu majku znam lično - mogu vam reči da ona to i jeste. Jeste li primjetili kako ona ni habera šta druga djeca rade? Drži bebu i priča sa Senadom kao da su sami u studiu. A djeca s lustera vise, kače se Senadu, kamermanu na glavu, dirkaju kamere i kablove. Pustite mi priču ona se sa djecom naučila biti takva - nije - uvijek je bila takva, ogugla na neke stvari i ni habera, dok meni pritisak milion.

sto se tice bembaca voljela bi ih imati 10 ali znam da psihicki i fizicki ne mogu da to podnesem, stancati ih je najlakse ali hajd odgoji i odhrani ? nisam ta sorta prelako pucam pod pritiskom

Vjerovatno ću biti napadnuta sa onim - svako djete ima svoju nafaku, ali ja to ni finansijski ne bi mogla izdržati. Mislim, ona ima dadilju - haj nek je 300 KM (recimo da je to neka cjena tete čuvalice za jedno, znači ispod ovog ne može). Još jedno je rekla da je u vrtiću (ili je rekla da dvoje idu u vrtić). Eto nek je u državnom to je 150 KM mjesečno za jedno dijete - ni za šta! Gdje je ostalo troje, jedno ide u školu, treba ga opremiti, a zamislite za 5 godina kad treba odvesti djecu na more. Treba kombi kupiti... Ma bježi...

same here.
ova moja je vostanim bojicama isarala stol (posto je tatin nadzor vrlo diskutabilan).
ja sam roncala danima i jos uvijek roncam.
kad zamaze sebe ili namjestaj hranom, nije mi nikako dobro.
kad vidim da baca lego kockoce pod krevet ili igracke koje sam ja tek slozila, dodje mi da se roknem...itd...
a sve me to opet ceka sa mladjom
trece dijete bi me otjeralo u ludnicu. ili bi mama skrenula pa s njima nakon rusenja stana krenula u napad na komsiluk

shvatam i ja da svako djete ima svoju nafaku, to je vecinom moto ovih sto nastancaju 10 pa onda kukaju kako ih nemaju cim nahraniti,ja sam jako realna osoba i koliko je jorgan dug toliko se i pokrij,a osim finansijske strane treba djete i odgojiti a ne samo nahraniti.

otherside wrote: kad vidim da baca lego kockoce pod krevet ili igracke koje sam ja tek slozila, dodje mi da se roknem...itd...
a sve me to opet ceka sa mladjom

Znači nisam luda, to je normalno stanje Tačno mi dođe da se roknem. Isto Sizif. Da ona bar to uzme da se igra, jok, cilj je povaditi i razbacati i to pod krevet, pa se zavlačiti ispod i plakati kad ne možeš da dohvatiš. A kad ti mama dohvati ti opet zafrljaciš pod krevet. I sad tako petero u tandemu

Alhemicarkaa wrote:Vjerovatno ću biti napadnuta sa onim - svako djete ima svoju nafaku, ali ja to ni finansijski ne bi mogla izdržati. Mislim, ona ima dadilju - haj nek je 300 KM (recimo da je to neka cjena tete čuvalice za jedno, znači ispod ovog ne može). Još jedno je rekla da je u vrtiću (ili je rekla da dvoje idu u vrtić). Eto nek je u državnom to je 150 KM mjesečno za jedno dijete - ni za šta! Gdje je ostalo troje, jedno ide u školu, treba ga opremiti, a zamislite za 5 godina kad treba odvesti djecu na more. Treba kombi kupiti... Ma bježi...

e bas sve ovo ovako sam ja svom muzu navela u sklopu kontra argumentacije (posto je on naravno pro orjentisan a sve cekam da mu i ova druga mezimica stasa za marifetluke pa da mu ih lijepo predam na nemilost, barem jedan dan )
zena je rekla da joj pomazu obje nane, sto je naravno golemo ali petero djece trazi paznju, vrijeme za igru, prostor u kuci i autu. eto, taj odlazak bilo gdje sa petero djece je prakticno nemoguc ako nemas 2 auta.
ja im se divim na hrabrosti i strpljenju + sto ona rece da to ne mora biti konacan skor, kao "zasad"

Alhemicarkaa wrote:

otherside wrote: kad vidim da baca lego kockoce pod krevet ili igracke koje sam ja tek slozila, dodje mi da se roknem...itd...
a sve me to opet ceka sa mladjom

Znači nisam luda, to je normalno stanje Tačno mi dođe da se roknem. Isto Sizif. Da ona bar to uzme da se igra, jok, cilj je povaditi i razbacati i to pod krevet, pa se zavlačiti ispod i plakati kad ne možeš da dohvatiš. A kad ti mama dohvati ti opet zafrljaciš pod krevet. I sad tako petero u tandemu

ne znam, mozda smo obje lude
ja sam sinoc muzu pokazivala jednu sliku koju sam vidjela kod safranice u albumu na FB (radi se o djetetu u kuhinji, skontace ona ).
zovnem ga ja, reko' vidi ovo.
kaze on, ti bi vristala sat vremena, jelde?
reko': minimum a za dalje postupke se ne bih mogla kontrolisati.
sve kontam, izdrzi do trece godine, tada postaju razumni
u totalu, to je jos oko 3 godine... sve se tjesim, nije to puno

Puding u prahu po kuhinji - hajde ba, ono je ništa - ja otrčala po aparat da mu facu uhvatim. Dva puta je sebi na glavu istresao teglicu bibera pa svaki put kad uključiš usisivač svi otkišemo. To je bilo dok smo imali onaj s vrećom sad imamo onaj sa vodenim filterom - idiot - sama ga sebi kupila. Još jedna preporuka iz safran kuhinje - dok djeca ne prestanu rasipati okolo (što je valjda nikad) držati se klasičnog usisivača sa vrećama.
I čitam vas i sad bih sama sebe kaznila - ista sam takva bila - sve mi smeta, sve me iz cipela izbacuje - sad puno manje, biće znači da je do godina.
Alhemičarko - ona se igra kockicama samo što njeno i tvoje poimanje igre nije isto.
Za ove sa ljubomorkama - kod mene bilo dijete od skoro 6 godina - rekao bi čovjek razumno - prvi dan ga nije htio ni pogledati, pa je kući stalno pokušavao da ga uzme u ruke, da bude koristan, da nešto radi oko njega makar mene da slika dok dojim (strogo cenzurisano), pa ga onda nije nešto puno konstatovao, pa je onda beban postao interaktivan i tu se rodila ljubav. Beban lud za njim - doduše nije baš selektivan, ovaj se svima smije i sve redom šarmira, stariji lud za bebanom. I ja mislila to je to a onda je krenuo u školu pa je krenula nova faza ljubomore - grozna, nikad gora, svaki dan bi otplakao. Trenutno je suradnja u toku - zajedno rasturaju kuću. I onda sam skontala da to ide u talasima, a tebi ne preostaje nego go with the flow.

zeno, ona mene ubi. nemam vise ni kose a kamoli frizure od cupetanja a neki dan mi zamalo nije oko iskopala, ne pretjerujem. zarila nokte, srecom fulila oko ali mi je obraz zaplatio.
znam ja da je to neka njena potreba za ljubavlju ali ja stvarno pokusavam i da je mazim (otima se), i da je ljubim (ona se grize) i da se igram s njom (tu je najbolja)...ali ne mogu svo vrijeme posvetiti njoj, to je jasno k'o dan.

safran wrote:Puding u prahu po kuhinji - hajde ba, ono je ništa - ja otrčala po aparat da mu facu uhvatim. Dva puta je sebi na glavu istresao teglicu bibera pa svaki put kad uključiš usisivač svi otkišemo. To je bilo dok smo imali onaj s vrećom sad imamo onaj sa vodenim filterom - idiot - sama ga sebi kupila. Još jedna preporuka iz safran kuhinje - dok djeca ne prestanu rasipati okolo (što je valjda nikad) držati se klasičnog usisivača sa vrećama.
I čitam vas i sad bih sama sebe kaznila - ista sam takva bila - sve mi smeta, sve me iz cipela izbacuje - sad puno manje, biće znači da je do godina.

A zašto sa vrećama? Moj je onaj sa plastičnom posudom umjesto vreće. Nije na vodu.

Joj draga safran, ja već planiram da izbacim iz spavaće francuski i samo zastrem sobu nekim jeftinim itisonom i nek tamo prlja, mrlja, radi šta hoće. Samo mi se čini da je ona tip koja voli društvo, neće da je sama u sobi nikako, igra se sama, ali čim ja izađem plač. Kad sama prospem nešto u kuhinji fras dobijem, jer to znači pranje pola kuhinje...

Tako mi se mota ova ideja sa izbacivanjem francuskog ležaja, još vintam misao...

putujucidzindas wrote:

niko_niko_kao_ja wrote:evo i nas, bebac je puno bolji, temperatura hvala Bogu vise nije rasla, ali sad pomalo kasljucamo i muku mucimo sa guzom. guza se pravo ojela, a izgleda da su nam i gornji zubici krenuli. elem veselo. ali bebac je super, jadan ziv se ne cuje.

kako su ostale bebe? dzindas? safran? alhemicarka?

Mi bili u šetnji. Zamotali ga kooo.. Kontam, nema temperaturu, samo hripa, bolje da malo dahne.
Nama se guza ojela dan nakon što smo počeli piti antibiotik. I s donje strane testisa je isto mnogo crveno. Meni se čini da nam je sad bepanten najbolji, kao da se lagano smiruje. Često kaki, pa ga često i perem, ali mu kaka ima jak miris ( ahaaa miris ), ja mislim da je to sve antibiotik.
Mi smo na 5 zuba, 6. na putu. I zbog tog nam je još gore.

blago vama mi jos nismo makli iz kuce. super da je bebac bolje.

i moj bebac cesto kaki i odmah ide na pranje, ja svaki cas zavirujem u pelenu njemu kaka nije smrdljiva, tako da mislim da nije od antibiotika, vjerovatno od slajma i bala, ali ko ce im znati. a guzu sinoc namazasmo dr. Pasha kremom za bebe evo je jutros ko nova

Joj, ja sam totalno izi što se tiče tih kućnih belaja
Legla ja da spavam, a muž odlučio na foru da me iznenadi da ofarba ormariće u kupatilu drečavo crvenom. Elem, prosu se komplet kanta drečave crvene po bijelim pločicama. Ja se budim, on me zamajava da još malo odspavam, ja odlazim u kupatilo u umirem od smijeha..
S malim mi je već sad smiješan svaki belaj koji napravi. Kontam, neće me dijete poslije ozbiljno shvatati kad mu kažem da nešto ne smije, ne može i tako to.

niko_niko_kao_ja wrote:
blago vama mi jos nismo makli iz kuce. super da je bebac bolje.

i moj bebac cesto kaki i odmah ide na pranje, ja svaki cas zavirujem u pelenu njemu kaka nije smrdljiva, tako da mislim da nije od antibiotika, vjerovatno od slajma i bala, ali ko ce im znati. a guzu sinoc namazasmo dr. Pasha kremom za bebe evo je jutros ko nova

Ma nama tog šlajma u kaki nigdje.
Super da ste guzu sredili, meni ovaj put dr. Pasha nije pomogla.

ja vec danima, ma sta danima...mjesecima vrtim jednu misao, tj.pitanje po glavi.
da li treba cijeli zivot okrenuti naopako zbog djece?
evo sad, konkretno, me potakao ovaj Alhemicarkin post o francuzu.
necemo ni udobno spavati, neka se dijete igra...(Alhemicarko, nije bitno vase spavanje nego namjera da djetetu bude bolje )
ja sam nesto bliza ideji da to nisu nikako dobre stvari dugorocno gledano...
evo, ja muzu stalno prebacujem sto starija spava s nama u krevetu...
uz dvoje djece supruznici realno nemaju vremena jedno za dugo, tj. imaju oni koji djecu uvale nanama na puni pansion a oni zive k'o momak i cura
e sad, jos mi se i dijete uvali u krevet izmedju nas... a njena soba sa svim mogucim namjestajem i ukrasima, dekoracijama i milion nekih djecijih karafeka, ostaje prazna jer gdjica mora spavati s mamom i tatom.
ne znam... djeci treba dati najbolje, najvise, najkvalitetnije ali mora postojati neka granica.
iako me muz stalno razuvjerava, tvrdi da dramim bez potrebe i da sam neuroticna mislim da se muz i zena trebaju sastati barem u krevetu
ne mogu da se pomirim da se ne sjecam kad smo zajednom izasli sami, neka romanticna vecera, neki koncert...a paradox je da oboje volimo da se zabavljamo, putujemo, prilicno smo aktivni...
ne znam koliko mozete da pohvatate sta hocu da kazem ali interesuje me kako balansirate izmedju djeteta/djece i supruznika? koliko imate vremena jedno za drugo? da li su vikendi rezervisani za zajednicke izlaske sa djecom, porodicna okupljanja i sl. ili za izlaske bez djece sa prijateljima ili bez njih?

Alhemicarkaa wrote:
A zašto sa vrećama? Moj je onaj sa plastičnom posudom umjesto vreće. Nije na vodu.

Bitno je da ga možeš svakodnevno koristitit a da ne zahtijeva carski tretman svako veče -

Joj draga safran, ja već planiram da izbacim iz spavaće francuski i samo zastrem sobu nekim jeftinim itisonom i nek tamo prlja, mrlja, radi šta hoće. Samo mi se čini da je ona tip koja voli društvo, neće da je sama u sobi nikako, igra se sama, ali čim ja izađem plač. Kad sama prospem nešto u kuhinji fras dobijem, jer to znači pranje pola kuhinje...

Tako mi se mota ova ideja sa izbacivanjem francuskog ležaja, još vintam misao...

Ako si spremna boraviti u toj istoj sobi cijelo vrijeme onda OK. Pa draga moja, šta misliš kako će to izgledati kad se vratiš na posao (no panic, ima još vremena) - dakle, prvo faza kažnjavanje pa onda posesivno ponašanje - nećeš ti nigdje mrdnuti bez nje tako da ti taj itison neće puno pomoći.
Otherside - sve to čupanje, grebanje i otimanje sam ja imala sa starijim kad nije bilo bebana - faza razvoja.

safran wrote: Otherside - sve to čupanje, grebanje i otimanje sam ja imala sa starijim kad nije bilo bebana - faza razvoja.

neces vjerovati ali lakse mi je kad ti ovo rece

Mah, nemoj praviti moje greške - ne daj se iznervirati - iznerviraj ti nju .

ne znam, ja imam problem da ne mogu bebca nigdje ostaviti. on bi ostao, ali je problem u meni. znam da sam mahnita, ali sta cu. i nije to samo da bebca ne mogu ostaviti, ja kad sam cuvala od sestre djecu, vazda je bila drama kad prestajemo sa cuvanjem.
sreca moja pa ni muz nije raspolozen da bebca igdje ostavljamo, inace ko zna kako bi funkcionisali. mi smo nekako najsretniji kad smo nas troje sami a posvetimo se jedno drugom kad bebac spava.

otherside wrote: da li treba cijeli zivot okrenuti naopako zbog djece?

O ovom svaki dan u par navrata krenemo razgovarati i muž i ja.
Mislim, neminovno je da ti se život promijeni. Kad smo odlučili imati dijete, znali smo da se neke stvari moraju promijeniti, samo nismo mogli ni naslutiti koliko i šta. I nas dvoje smo bili prilično aktivni, ili smo na biciklu, ili na planini, ili u kafani , uvijek negdje. Problem od prije djeteta je taj što su se naši prijatelji, koji i nemaju djecu, već odavno povukli iz svih zbivanja, zatvorili se u kuće i okenuli sami sebi, tako da smo i nas dvoje manje-više uglavom okrenuti sebi i tu i tamo porodici. Mene recimo i ovaj dio sad baš boli.

Ja razmišljam da zapravo ovaj mali miš nije došao nama da bi nas u nečemu ograničavao i da bismo sve okrenuli na glavu zbog njega. Mali je još uvijek za takve priče, ali generalno mislim da ćemo se mnogo potruditi da nastavimo živjeti onako kao smo se naučili, a da će on kroz to sve ići s nama (preskočiće ove kafane prvih 16 godina ). OK je baka/nana servis, kad malo naraste, ako one budu mogle s njim, ili teta čuvalica, da bismo nas dvoje imali malo vremena za sebe. Samo još nije vrijeme. Samo se bojim, kad bude vrijeme, da se nas dvoje do tad ne odviknemo

putujucidzindas wrote:

niko_niko_kao_ja wrote:
blago vama mi jos nismo makli iz kuce. super da je bebac bolje.

i moj bebac cesto kaki i odmah ide na pranje, ja svaki cas zavirujem u pelenu njemu kaka nije smrdljiva, tako da mislim da nije od antibiotika, vjerovatno od slajma i bala, ali ko ce im znati. a guzu sinoc namazasmo dr. Pasha kremom za bebe evo je jutros ko nova

Ma nama tog šlajma u kaki nigdje.
Super da ste guzu sredili, meni ovaj put dr. Pasha nije pomogla.

osip po guzi moze biti i usljed uzimanja antibiotika, nadam se da uz antibiotik kombinujete i Linex baby
mamama cije bebe imaju osip po guzi toplo preporucam Mustelinu Stelactiv kremicu.
nije bas jeftina ali je jako ucinkovita.

otherside wrote: ne znam koliko mozete da pohvatate sta hocu da kazem ali interesuje me kako balansirate izmedju djeteta/djece i supruznika? koliko imate vremena jedno za drugo? da li su vikendi rezervisani za zajednicke izlaske sa djecom, porodicna okupljanja i sl. ili za izlaske bez djece sa prijateljima ili bez njih?

Znam sve šta hoćeš da kažeš, zato i vagam.
Kako balansiram? Nikako... Iskreno, nekad ni ne prepoznajem svog supružmika. Nije više to samo odnos nas dvoje, već i odnos nas troje. Neki dan sam rekla, eto, ne moramo sami provesti neko vrijeme, ali hajde da bar provedemo nas troje.

A što se sobe tiče, ne znam, meni je jako značilo da imam svoju sobu kad sam bila djete. I sad bi mi značilo da makar dovedem u red ovu dnevnu, mada već vidim, to bi bilo svako veče sklanjanje stola, izvlačenje ugla i već vidim kako bi na nagovor mog muža to postala spavaća, tj ne bi se nikad sklanjalo osim kad gosti dođu. Treba mi pod hitno par desetina hiljada maraka da kupim ovaj stan preko puta

I moja se ojela, ali mi nije jasno kako. Evo danas je 11. dan kako nije kakila u pelenu - uvijek to uradi u tutu, ali joj se koža zacrvenila i malo ogulila na preponi, kao da se ogrebala. Uopće mi nije jasno otkud to.

Alhemicarkaa wrote:, ali joj se koža zacrvenila i malo ogulila na preponi, kao da se ogrebala. Uopće mi nije jasno otkud to.

kod nas ta poderotina bila na ćuni
A od tute smo za sad odustali Ljenčuga sam, eto priznajem - nema šanse da ja ustajem u 5 ujutro i da ga odmah stavljam na tutu, ne mogu. Ovako, kad čujem da je kakio, ustanem i presvučem, pa još malo nastavimo spavati

putujucidzindas wrote:

otherside wrote: da li treba cijeli zivot okrenuti naopako zbog djece?

O ovom svaki dan u par navrata krenemo razgovarati i muž i ja.
Mislim, neminovno je da ti se život promijeni. Kad smo odlučili imati dijete, znali smo da se neke stvari moraju promijeniti, samo nismo mogli ni naslutiti koliko i šta. I nas dvoje smo bili prilično aktivni, ili smo na biciklu, ili na planini, ili u kafani , uvijek negdje. Problem od prije djeteta je taj što su se naši prijatelji, koji i nemaju djecu, već odavno povukli iz svih zbivanja, zatvorili se u kuće i okenuli sami sebi, tako da smo i nas dvoje manje-više uglavom okrenuti sebi i tu i tamo porodici. Mene recimo i ovaj dio sad baš boli.

Ali ja ne kontam kako se uspije promjeniti toliko da neke stvari koje si prije bez problemaa radio sad su naučna fantastika.
Moj muž i ja smo bili toliko aktivni da meni neki ljudi nisu vjerovali da smo to sve uradili. Evo primjer: Uzmem ja dva dana slobodna, sastavimo sa vikendom i odemo u Sloveniju. U četvrtak krenemo, u petak ujutro smo u Ljubljani. Obiđemo Ljubljanu uzduž i poprijeko, obiđemo familiju. U subotu odemo u Italiju u Trst i u jedan dvorac. U nedjelju smo u Austriji, obišli Villach, Portschach i Klagenfurt, i u ponedjeljak na povratku kući svratimo u Zagreb i dođemo kasno kući i najnormalnije u utorak ujutro na posao. Sad je on vječito umoran, uopće ne kontam Živjeli smo sa 5-6 sati sna dnevno, i nikad nismo ustajali iza pola 8, sad bi on samo spavao.