sad je tebe kontam, lakše je čekati nego plivati...Postao/la vivace dana 01/01/2013 12:36
. volim crnce. tako mi je zgodan crnac dosao na vrata ...
zamisli crnpuraste srbe posle 30 godina nato pakta u srbiji. milina da se gleda.
a ja tebe uopste ne kontam....pisi mi na pp ako hoces pa da se raspravimo o cemu se radi.radostan dan wrote:sad je tebe kontam, lakše je čekati nego plivati...Postao/la vivace dana 01/01/2013 12:36
. volim crnce. tako mi je zgodan crnac dosao na vrata ...
zamisli crnpuraste srbe posle 30 godina nato pakta u srbiji. milina da se gleda.
CSKA wrote:Tudjman je jednom rekao za Srbe da su kao crnci
vivace wrote:a ja tebe uopste ne kontam....pisi mi na pp ako hoces pa da se raspravimo o cemu se radi.radostan dan wrote:sad je tebe kontam, lakše je čekati nego plivati...Postao/la vivace dana 01/01/2013 12:36
. volim crnce. tako mi je zgodan crnac dosao na vrata ...
zamisli crnpuraste srbe posle 30 godina nato pakta u srbiji. milina da se gleda.
Postao/la vivace dana 09/03/2013 19:08
moj prvi kontakt sa albancima je bio kad je jedan albanac preplivao preko bojane, pa smo malo pricali na engleskom. to je bila ada bojana.koja je prirodna granica izmedju crne gore i albanije... mi onako razgoliceni ...
.šreko puta valjda sesta flota a mi goli na plazi..
Super,taman za igru gluvih telefona,ti iz Hr,ona iz Sr,ja iz BiH,pa nasli bi se negdjesherbett wrote:CSKA wrote:Ko zna sta sam ja mislio,ko zna sta je vivace mislila i ko zna na sta je sherbett pomislila
jedina je razlika što sam ja iz RH
A meni ste zabranili da spominjem skračenicu BMK, Suljo Veličanstveni je po majci bio pravoslavac. Nije čudo što je pomenuta knjiga hit u bijiSr.sherbett wrote:Suljo i ku** u Srbiji
oni još o Kosovu pricaju punih 33 godine jedno te isto vaze a sve manje i manje nadležnosti imaju još malo pa ce i ovo što sad imaju zijanit.muha_sa wrote:gledam jutros jutarnji program na RTS-u
vivace wrote:muha_sa wrote:gledam jutros jutarnji program na RTS-u
sta znaci zijanit ?
To nesta u ovom folu?ultima_palabra wrote:Vidim u Srbiji je bestseler knjiga "Sulejman, Hurem i Srbi"
Vjeruj mi da ti nema neke velike razlike izmedju Tome grobara i Tadica Borisa... samo sto je BoTa bio fino upakovani. Ni same stranke nisu puno razlicite. Ta ista DS vidim danas poziva da se istrazi politicka pozadina ubistva Zorana Djindjicaamazon wrote:Onaj ko izabere Tomu grobara za predsjednika, ne moze se smatrati da ide putem u buducnost, vec u proslost..ali razumijem ja to, strahovita propaganda protekli 20 god, je Srbima uvrtila u glavu status zrtve i naroda koji je sam protiv svih..iako su u zadnjem ratu nacinili toliko zla na ovim prostorima, njihova propaganda je napravila zrtve od njih..
Ne znam samo kako ih nije sramota... bili su cetiri godine na vlasti i apsolutno nista nisu uradili po tom pitanju, a to je bilo jedno od glavnih predizbornih obecanja 2008. godine. Sutra ce malo da bude patetike kako im fali Zoran i kako bi Srbija bila Bog zna gdje da je ziv. A taj isti Zoran je bio totalno satanizovan prije nego sto ce biti ubijen... pa i iz samih redova DS-a. Ko zna prilike sjetice se "sanitarnog otklona" na koji je pozvao Tadic nakon Zoranovog ubistva i to bas oniih ljudi koji su bili najblizi Zoranu. Tog istog Tadica nije bilo ni na mapi u DS-u dok je Zoran bio ziv. Svi oni smrde zestoko... od Kostunice, preko tadsanjih i sadasnjih smradikala/naprDnjaka, pa do samog DS-a. Zato se i ne istrazuje politicka pozadina ubistva Zorana Djindjica.Ne kontam. Neko ko vodi taj forum je temu o Kosovu stavio u arhivu i to je tebi dovoljno da popljuješ B92? To što je ta tema davno trebala biti u arhivi nema veze. Ti bi malo još tamo raspravljala i ubjeđivala ih kako poltika prema Kosovu nije dobra ili šta već. Inače ne idem na forum B92, ali odoh večeras da vidim i evo šta piše:vivace wrote:sad sam bila na forumu b92 i sta je bilo...oni su stavili u arhivu temu o kosovu..ako je to za arhivu,onda stvarno ne znam sta da mislim o b92. zato tamo retko svracam. cece su imale pravo sto nece vise da imaju posla sa b92 dok se oni ne izvine za emisiju na tv b 92. stvar je mnogo ozniljnija nego sto je izvinjenje za emisiju.
Cece su sa B92 imale samo to što im je B92 besplatno puštao emisiju na svom radiju jednom sedmično (a one i prave emisiju jednom sedmično). Nakon gostovanja na B92 nekog od stare garde srpskih nacionalista (Kosta Čavoški i još par nekih ospkurnih likova) kad je mislim Karadžić uhapšen, one (Cece) su iz protesta tražile da se B92 izvini. Pošto ovima to nije padalo na pamet onda su prekinuli saradnju (koja i nije bila neka, ali eto). To što su neki od spornih gostiju te večeri svojevremeno bili saradnici Peščanika nije bilo bitno niti su Cece pominjale. Mislim, ja cijenim to što njih dvije rade, ali iskreno mislim da su tim činom pretjerale i da su samo one izgubile. Niko nije slušao/gledao B92 zbog njih, a one su izgubile jedan dio publike koji neće otići na sajt pescanika i preslušati emisiju.Podforum Kosovo će od danas biti zatvoren. Pošto je ovaj forum otvoren kako bi se ostvarila komunikacija između ljudi, a ne da bi se podsticale svađe, očigledno da nije ispunio svrhu, pa će postojeće teme biti prebačene na odgovarajuće podforume ili arhivirane. Sve aktivne teme biće moderisane u skladu sa pravilima i dosadašnjom praksom odgovarajućih podforuma.
dragan.s wrote:Ne kontam. Neko ko vodi taj forum je temu o Kosovu stavio u arhivu i to je tebi dovoljno da popljuješ B92? To što je ta tema davno trebala biti u arhivi nema veze. Ti bi malo još tamo raspravljala i ubjeđivala ih kako poltika prema Kosovu nije dobra ili šta već. Inače ne idem na forum B92, ali odoh večeras da vidim i evo šta piše:vivace wrote:sad sam bila na forumu b92 i sta je bilo...oni su stavili u arhivu temu o kosovu..ako je to za arhivu,onda stvarno ne znam sta da mislim o b92. zato tamo retko svracam. cece su imale pravo sto nece vise da imaju posla sa b92 dok se oni ne izvine za emisiju na tv b 92. stvar je mnogo ozniljnija nego sto je izvinjenje za emisiju.Cece su sa B92 imale samo to što im je B92 besplatno puštao emisiju na svom radiju jednom sedmično (a one i prave emisiju jednom sedmično). Nakon gostovanja na B92 nekog od stare garde srpskih nacionalista (Kosta Čavoški i još par nekih ospkurnih likova) kad je mislim Karadžić uhapšen, one (Cece) su iz protesta tražile da se B92 izvini. Pošto ovima to nije padalo na pamet onda su prekinuli saradnju (koja i nije bila neka, ali eto). To što su neki od spornih gostiju te večeri svojevremeno bili saradnici Peščanika nije bilo bitno niti su Cece pominjale. Mislim, ja cijenim to što njih dvije rade, ali iskreno mislim da su tim činom pretjerale i da su samo one izgubile. Niko nije slušao/gledao B92 zbog njih, a one su izgubile jedan dio publike koji neće otići na sajt pescanika i preslušati emisiju.Podforum Kosovo će od danas biti zatvoren. Pošto je ovaj forum otvoren kako bi se ostvarila komunikacija između ljudi, a ne da bi se podsticale svađe, očigledno da nije ispunio svrhu, pa će postojeće teme biti prebačene na odgovarajuće podforume ili arhivirane. Sve aktivne teme biće moderisane u skladu sa pravilima i dosadašnjom praksom odgovarajućih podforuma.
O govoru mitropolita Amfilohija Radovića nad odrom Zorana Đinđića u Svetosavskom hramu
Zašto je ubijen Zoran Đinđić – to je pitanje kojim će se, bojim se, najmanje baviti pravosudni organi, mada ni njih ne treba isključiti, pitanje kojim će se najverovatnije baviti istorija, odnosno istoriografija, ali i kojim bi bilo preko potrebno da se bavi srpsko društvo, ukoliko hoće da postane normalno. Time, naravno, ne želim da kažem da se ubistva premijera ili predsednika ne dešavaju i u drugim državama, u drugim društvima, čak i daleko civilizovanijim od našeg, ali ono što je specifično za ovo ubistvo jeste da su u njemu, odnosno iza njega stajale sve relevantne institucije društva i države, počev od generala, odnosno vojske, preko sveštenika, odnosno crkve do naučnika i pisaca, odnosno njihovih relevantnihi institucija. Takvih primera ubistava premijera i predsednika zaista je, ako ih uopšte i ima, malo, a ja čak i ne bih rekla da ih ima.
Odmah nakon ubistva premijera, mnogi tumači tog doganaja okrenuli su se nešto daljoj prošlosti, pa su pokušali da u njoj potraže neke primere za koje bi se mogla utvrditi sličnost sa slučajem ubistva premijera Đinđića. Obično se pominjao knez Mihailo Obrenović, zatim kralj Aleksandar Obrenović, pa kralj Aleksandar Karađorđević. Po mom dubokom uverenju, daleko preciznije, tačnije od svih analitičara, onaj nešto dublji istorijski kontekst, razumeo je niko drugi nego Amfilohije Radović u govoru koji je održao pored odra pokojnog premijera, u govoru koji je nazvan Opelom premijeru Zoranu Đinđiću.
U tom svom govoru Amfilohije Radović je Zorana Đinđića povezao sa dinastijom Obrenović, koja je pod kraljem Milanom Obrenovićem postala simbol vezivanja Srbije za zapad, a samim tim i za politiku modernizacije Srbije. Za ogromnu većinu onovremene Srbije, dakle s kraja XIX veka ta politika okretanja ka zapadu bila je zapravo ravna izdajstvu. Zato je ubistvo poslednjeg Obrenovića nakon kojeg je došlo do duge vladavine Narodne radikalne stranke za onovremenu Srbiju kvalifikovano, interpretirano ne kao zločinački čin nego kao legitiman, kao herojski čin, čije izvršioce ne treba kažnjavati, nego ih treba slaviti kao heroje i spasioce naroda. Upravo tu istoriju Srbije vrlo dobro je naučio i vrlo je dobro razumeo Amfilohije Radović i tim svojim govorom on je onima koji su u Srbiji to umeli da čuju i razumeju poručio: tako prolaze u Srbiji oni koji je vode na Zapad, oni su uvek bili i ostaće izdajnici i zato oni predstavljaju legitimnu metu za odstrel. To je ta crvena nit koja povezuje ubistvo Zorana Đinđića sa tom nešto daljom prošlošću Srbije koju je Amfilohije Radović u najvećem pravoslavnom hramu predočio srpskoj javnosti na jedan vrlo dijabilički način.
Postoji, međutim, jedan bliži i rekla bih značajniji istorijski kontekst od ovoga na koji je ukazao Amfilohije Radović u Opelu pokojnom premijeru. Treba se pomeriti za 100 godina unapred, u vreme kada je ideja moderne Srbije koju je simbolisao pokojni premijer Đinđić postala problematična ne samo više i ne na prvom mestu iz nekih načelnih, ideoloških, kulturoloških razloga koji su mogli čak prerasti u pravu mržnju prema Zapadu. Pojavio se jedan mnogo prozaičniji razlog otpora takvoj viziji Srbije, a on je bio vezan za činjenicu da je Srbija u to vreme, nakon svršenih ratova devedesetih i zločina nevinenih razmera, neumitno ušla u doba odgovornosti. Pokazalo se da Srbija nije spremna za takvo suočavanje i da je u njoj previše onih koji zaziru od takvog suočavanja, boje ga se, bilo zato što se boje moralne odgovornosti, odgovornosti pred istorijom, političke odgovornosti ili se možda boje i krivične odgovornosti.
Svi su oni s razlogom u Đinđiću prepoznali veliku opasnost i umesto njegovoj koncepciji moderne Srbije, oni su se okrenuli politici legalizma, a to znači i kontinuiteta sa režimom Slobodana Miloševića. I to je zapravo bila smrtna presuda za Zorana Đinđića, jer ta politika legalizma, zapravo kontinuiteta sa prethodnim režimom, mogla se oslanjati i faktički se oslanjala samo na takozvani patriotski blok, odnosno na antihaški lobi i organizovani kriminal, koji su, naravno, među sobom bili simbiotički povezani i koji su vrlo brzo nakon 5. oktobra rekonsolidovani, i iz dana u dan sve više dobijali na značaju.
Temeljne državne institucije koje su prethodno bile sistematski i do kraja razorene, potom kriminalizovane, upregnute su tada u funkciju odbrane ratno-zločinačke mafije. Svi su se oni međusobno povezali, došlo je do isprepletanosti njihovih interesa i oni su se sklupčali u jedno jedinstveno zlo. Situacija je bila, takoreći, bezizlazna, saradnja sa Hagom je bila pod sistematskom blokadom, lustracija se odbacivala, a sudovi su bili ili nesposobni ili korumpirani ili kako vidimo i upleteni u organizovani kriminal. Tada se Srbija zapravo davila u zločinu.
Sa svim tim nosio se Zoran Đinđić i prva reformska vlada. Eto, to su bili ti rezultati legalizma sa kojim se posle 5. oktobra pravdala svaka blokada reformi koju je vlada premijera Đinđića pokušavala da ostvari. Naravno da je od početka bilo jasno da je politika legalizma obično ruganje zdravoj pameti, ali tada je, 12. marta, postalo jasno da to ima jedan ozbiljniji cilj, a to je – i posle Miloševića – Milošević, a to je podrazumevalo i put ka novom zločinu. Na taj način je 12. marta, tim ubistvom zapravo srušen mit o 5. oktobru, tada je u stvari, znači posle 5. oktobra, a ne pre 5. oktobra, toj viziji moderne Srbije zadat najteži udarac, ako ne i odlučujući udarac, jer tada je Srbija bila suočena sa saznanjem da se borba za modernu Srbiju može izjednačiti sa Sizifovim poslom, i to poslom za koji se plaća najveća cena.
