Borba za internet: Prvi veliki digitalni poraz SAD
Internet kafe u Afganistanu
Gordon Crovitz (The Wall Street Journal)
Većina od 193 članice UN odobrile su sporazum koji je vladama omogućio nove mjere za kontrolu interneta u njihovim zemljama.
Otvoreni internet, dostupan ljudima širom svijeta bez odobrenja njihovih vlada, predstavljao je ogromno slobodno dostignuće. Bilo je dobro dok je trajalo. Autoritarne vlade su ovog mjeseca dobile svoju prvu bitku u namjeri da ograniče ili "zatvore" dijelove interneta.
Na upravo završenoj konferenciji Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) u Dubaiju, SAD i njihovi saveznici su izigrani. Konferencija ITU je visoko tehničkog i tehnološkog karaktera, što je vjerovatni razlog zbog čega su mediji isključujuči tehničke blogove, na skup obratili veoma malu pažnju, a rezultat je više nego vrijedan pažnje - većina od 193 članice UN odobrile su novi sporazum koji vladama omogućava nova ovlaštenja za kontrolu interneta u svojim zemljama.
Američke diplomate su šokirane rezultatima, ali zapravo ne bi trebalo da su iznenađeni. Autoritarni režimi, predvođeni Rusijom i Kinom, već dugo spletkare koristeći UN da bi utvrdili kontrolu nad današnjim granicama interneta, čija je otvorena, decentralizovana arhitektura otežavala tim zemljama da zatvore svoje narode u potpunosti. Uoči konferencije, desetine tajnih prijedloga autoritarnih vlada su procurile na internetu.
Prvi čovjek ITU,
Hamadoun Touré, rođen na Maliju ali obučavan u Sovjetskom Savezu, uvjeravao je da agencija donosi odluke po principu konsenzusa, a ne prostom većinom glasova. Takođe je tvrdio da ITU nema interesa da se miješa u Internet izvan dijela koji se tiče komunikacija. Ni jedno obećanje nije ispunio.
Glasanje je održano kasno po noći prošle sedmice u Dubaiju – u početku opisano kao neobavezujuće "slobodan pristup svakome ko prihvata" nacrt koji zemljama daje nova ovlaštenja za kontrolu interneta.
Rezultat je bio takav da je sporazum odobrilo 89 država, a 55 je bilo protiv. Autoritarnu većinu režima uključuju Rusiju, Kinu, arapske zemlje, Iran i dobar dio Afrike. Pod patronatom ITU, sporazum će u ovim zemljama stupiti na snagu 2015.
Zemlje koje su se usprotivile sporazumu nijesu obavezne da ga primjenjuju, ali će internet korisnici u slobodnim zemljama takođe imati posljedice zbog podjele globalne mreže na jednu otvorenu i drugu zatvorenu.
Digitalna "željezna zavjesa"
SAD nikada nijesu shvatile da je ova konferencija temeljna bitka u onome što bi se moglo nazavati digitalni Hladni rat. Rusija i Kina su dugo lobirale za glasove, a SAD i ostali protivnici ograničavanja slobode interneta su se uozbiljili tek na samoj konferenciji. Čak je i tada šef ITU Touré rekao da je mislio da će SAD podržati sporazum:
“Nisam mogao vjerovati da ga na kraju neće potpisati”.
Sporazumom se proširuje kontrola na internetske kompanije, ne samo telkome. U sporazumu stoji:
”Sve vlade treba da imaju jednaku ulogu i odgovornost za međunarodno upravljanje internetom“.
Ovo je u potpunosti suprotno od privatnog upravljanja internetom. Tako će autoritarni režimi uz pomoć autoriteta UN preuzimati kontrolu nad dostupnošću interneta, otežavajući svojim građanima da izađu van nacionalnih okvira.
U prevodu, sad imaju blagoslov UN za sprovođenje cenzure internet mreža i naravno za procesuiranje onih koji krše pravila.
Korisnici interneta u otvorenim državama takođe će biti ošetećeni. Danas veoma jednostavni sistem uključuje 40.000 mreža sa privatnim upravljanjem i između 425.000 globalnih ruta koje ignorišu nacionalne granice. Za očekivanje je da će sve ove mreže biti podijeljene digitalnom Željeznom zavjesom. Pristup internetu biće manje elastičan. Web sajtovi više neće biti globalni.
Cijena otimanja
Pod UN -ovom perverznom definicijom napretka, Touré je oduševljen što ITU podriva internet otvoren za sve.
”Istorija će pokazati da je ova konferencija postigla nešto veoma značajno“, rekao je.
“Uspjela je u privlačenju nevjerovatne pažnje javnosti na različite i važne perspektive upravljanja globalnim komunikacijama.“
Sporazum poziva države da elaboriraju svoja viđenja interneta na budućim ITU konferencijama, tako da je sve dogovoreno tu da ostane.
Robert McDowell, član republikanaca u Federalnoj komisiji za komunikacije (SAD), sumirao je štetu.
”Konzumenti širom svijeta će na kraju platiti cijenu ovog otimanja ovlasti dok inžinjeri i privatni preduzetnici pokušavaju da navigiraju ovu novu eru međunarodnog politizovanog interneta,” pojasnio je i pozvao: “Hajde da nikada više ne budemo spori u odgovoru!”
Jedna od lekcija je da je najbolja odbrana interneta, dobra uvreda za prevelike zahvate UN. Većina autoritarnih režima će pomoću sistema jedna država, jedan glas držati brod daleko od otvorenog interneta. Najbolji način da se zaustave je ukidanje ITU agencije UN.
U jednoj kolumni prošle sedmice, bivši savjetnik predsjednika
Baracka Obame za tehnologiju
Andrew McLaughlin, podcrtao je i predlažio primijenu nekontrolisanog modela po kojem sada funcioniše internet i u industriji telekomunikacija takođe.
To će ITU napraviti nepotrebnom. Oba doma američkog Kongresa glasala su jednoglasno protiv ITU sporazuma, podržavajući otvoren internet. Iz toga je jasno da će zakonodavci veoma rado podržati Obaminu administraciju ako odlući da riješi problem reformisanjem ove UN agencije.
Baš kao tokom Hladnog rata, sukob oko budućnosti interneta imaće mnogo bitaka na mnogo frontova. Autoritarni režimi su veoma motivisani da zatvore granice interneta. Ali baš kao i za vrijeme Hladnog rata, ti režimi su osuđeni da izgube ako slobodne države rješenje potraže u borbi. Šta god da vlade žele, svi ljudi preferiraju slobodu, i na kraju će je dobiti uključujući i onu na internetu.
Izvor:
Radio Slobodna Evropa 
)
Ili upri muski, ili neka te neki kolega malo povuce za ruke... 
