bizet wrote:Sati wrote:Pun mesec - Vesakha puđa - petak, 24. maj 2013.
Obuzdavanje praćeno svesnošću donosi uvećanje energije. Obuzdavanje motivisano strahom tu energiju osiromašuje. Obmanuti ego se sa životom suočava tako što pokušava da sve kontroliše. Veruje da bi se bez kontrole stvari raspale; i to je jedan potpuno iscrpljujući način življenja. I tako, sve dotle dok ego veruje da je on glavni lik u toj drami, borićemo se sa velikim mukama. Iako verujemo da imamo poverenje u Trostruki dragulj, ipak se uvek iznova vraćamo na naše stare načine manipulisanja telom, govorom i umom. I prenebregavamo poverenje da nas istinski principi mogu voditi. Zato što je silina "mog načina" još uvek neukroćena. Ali ako je kroz praksu naš uvid stvorio dovoljno povoljne sumnje koja će početi da potkopava to lažno uverenje, to je dobra stvar. Sada je zadatak da pažljivo istražimo prividnu valjanost "mog načina". Možemo verovati toj vrsti sumnje. Ona nas može osloboditi halucinacija samoobmanutog ega.
S ljubavlju,
monah Munindo
mozes li mi Sati ovo pojasniti, molim te?...ja ovih dana usmjeravam energiju samo na jednu stvar, izdrzati do 32-ge sedmice, i zbog tog nemam volje za nista drugo...nadjoh se u ovom tekstu, samo ne znam na kojoj strani, ovoj sto je na pravom putu ili ovoj sto se boji
hvala ti
Da, ta čarobna i zavodljiva reč - kontrola. Zamišljamo da je raj mesto gde je sve pod našom kontrolom, što prevedeno znači da je svaka naša želja ispunjena. Ali postoj i ono, pazi šta želiš, može ti se ispuniti. Jer u svojoj obmanutosti i neznanju, nekada mislimo da zasigurno znamo šta hoćemo i želimo, šta treba da činimo, a posle se možda ispostavi da je efekat potpuno obrnut. Mentalne barijere u našem umu u vidu sujete, mržnje, pohlepe, neynanja, predrasuda i čega sve ne zaklonile su nam vidik na pravu prirodu stvari i mi smo umesto da znamo, tek nagađali. A prava priroda stvari je da mi nemamo kontrolu nad njima, da one idu sopstvenim tokom i ritmom i ništa ne vredi što se svim silama upinjemo da ih požurimo ili usporimo. Traćenje vremena i energije, pri čemu smo samo mi ti koji smo se potrošili. Zato monah Munindo govori o osiromašenju energije, o "jednom potpuno iscrpljujućem načinu življenja".
Konkretno, u tvom slučaju, očekuješ bebu i čuvaš trudnoću. Apsolutno si fokusirana, kao što i sama kažeš, da "izdržiš" do 32. sedmice. Osmotri tu reč "izdržati". Šta ti ona kaže? Da li ona obuhvata, ne znam, redovno uzimanje nekih lekova, pažljivo kretanje po kući da ne bi zapela i pala, raznovrsnu ishranu kako bi budućem detetu dala što više onoga što mu je najpotrebnije? Ili ona obuhvata i neprekidno, opsesivno razmišljanje: "Samo da mi se ne desi najgore!", "Mrda se, sigurno nešto nije u redu!!!" ili potpuno suprotno "Ne mrda se, sigurno nešto nije u redu!!!" itd itd. Shvataš šta hoću da kažem. Želeći najbolje, nekad ne doprinosimo tome. Svojom opsesivnošću, "izdržavanjem", stvari dovodimo u stanje visokog stresa, koji može izazvati upravo ono od čega se branimo. što pokušavamo da kontrolišemo. Očajnički želimo jedan ishod i verujemo da svojim "izdražavanjem" možemo da isključimo svaku neizvesnost. A ne možemo. Zato, pogledaj u sebe i zapitaj se, da li to što činim pomaže ili odmaže mom cilju. Da li moje "izdržavanje" isključuje sve druge mogućnosti samo u mojoj glavi, iako one postoje, kao što su uvek i postojale. Hoće li moje priznavanje da te druge mogućnosti postoje predstavljati, ne nekakvu izdaju i odustajanje, već upravo najbolju pomoć tom malom biću koje toliko iščekujem. Jer ću biti u stanju da se opustim u stvarnosti neizvesnosti i da to biće hranim čistom ljubavlju, lišene grozničavosti, panike, sumnje i strepnje. Opusti se, budi spokojna, imaj poverenje da će tvoje telo učiniti najbolje što može, samo ako ga um ne tera na "izdržavanje".
Za malo biće i za hrabru majku <3 <3 <3
Ali to se neće desiti, ipak ja u svom "uglu" imam puno hrabrijeg "Trenera" 
