posto smo se naslusali vidjenja forumasa o danima poslije referenduma red je da cujemo sta svabe kazu na to. za gandijevce upozorenje da ne citaju tekst ispast ce im debelo crijevo jos vise.
Uvek se prvo na primeru BiH vidi kada je na Balkanu kriza, piše dopisnik berlinskog „Tagescajtunga“ iz Sarajeva Erih Ratfelder, prenosi Dojče vele.
On ističe da je pre nekoliko sedmica ponovo bilo govora o ratu u BiH, kao i da se situacija u međuvremenu primirlila, ali i da je to primer koliko je situacija na južnim granicama Evrope i dalje napeta.
“Bosna i Hercegovina, koja je u poslednjih sto godina tri puta bila glavno poprište ubijanja u regionu, još uvek je seizmograf za razvoj situacije na tom području. Uvek se najpre na primeru BiH vidi kada je na Balkanu kriza, a krize u tom regionu uvek su bile povezane s konfliktima velikih sila. Na prelomnoj tački – u Sarajevu – i danas se najbolje pokazuju interesi međunarodnih aktera. Tu se ne ogledaju samo suprotnosti susednih zemalja – Srbije i Hrvatske – već i Evropske unije, Rusije, SAD – ali i islamskih sila: Turske, a u nove vrijeme i zalivskih zemalja, poput Saudijske Arabije”, piše Ratfelder.
Dodaje da su konflikti između tri tabora u BiH podgrejani mešanjem sa strane.
“Sada je to čak i mnogo lakše nego ranije, s obzirom na pokušaj uništenja multinacionalnog i multireligioznog društva u ratu devedesetih godina prošlog veka, nakon čega je usledila administrativna podela zemlje na srpski deo republike i bošnjačko-hrvatsku federaciju. Srpski nacionalizam seže daleko u prošlost. Od 19. veka želi se stvaranje ’Velike Srbije’. Slično važi i za Hrvate. Nacionalisti iz oba tabora i danas Bosni i Hercegovini osporavaju pravo na postojanje i žele da ovladaju zemljom ili da je između sebe podele. Samo se Bošnjaci, muslimani, i jedan deo levičarskih, nenacionalističkih struja i danas čvrsto drže ideje o multinacionalnoj državi. Međutim, međunarodne sile su Dejtonskim sporazumom garantovale postojanje Bosne i Hercegovine, a sporazum se danas dovodi u pitanje. Evropska unija je, istina, u Solunu 2003. obećala svim zemljama Balkana da bi u dugoročnom periodu mogle da pristupe Uniji, ukoliko se budu razvijale demokratski kao pravne države i to je stanovništvu ulilo veliku nadu. Pravne države i demokratije bi stabilizovale region i time otvorile put pozitivnom ekonomskom razvoju. Međutim, s krizom u EU i nedostatkom evropske vizije, sve to bi moglo da se nagne i na drugu stranu. Tome bi još trebalo dodati i da se SAD zabavljaju same sobom”, navodi Ratfelder.
Piše i da je sve to dovelo do političkog vakuuma u regionu i pojave novih političkih igrača koji pokušavaju da na Balkanu ostvare svoje interese.
“Otkako je Vladimir Putin promenio kurs u svojoj evropskoj politici, on na Balkanu pokušava da pronađe saveznike kako bi sprečio politiku Zapada koja se odnosi na evropske integracije. Rusima je najvažnije pravoslavno stanovništvo. Narodi u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, ali i u Grčkoj, tradicionalno gaje velike simpatije prema Rusiji. Rusija ekonomski nastoji da stvori zavisnost od njenog gasa. I ne samo da mnoge od tih zemalja zavise od ruskog gasa – u Srbiji i Republici Srpskoj naftna industrija je u ruskim rukama, a ruske banke pokušavaju da pokupuju, kako zapadne, tako i domaće banke. No, Putinu je tu ipak najvažniji politički uticaj. Dalju integraciju regiona u NATO, smatra on, trebalo bi sprečiti. Rusija obećava Srbiji i srpskom entitetu u BiH podršku u Savetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Referendum o odvajanju tog entiteta od BiH – što bi moglo da dovede i do rata – takođe nije nemoguć. Putin, dakle, potpaljuje situaciju”, ističe Ratfelder.
Konstatuje da je poslednjih godina i Turska postala aktivna u balkanskom regionu.
“Predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je podršku muslimanskom stanovništvu u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji. U BiH je čak obećao i vojnu podršku! Njegova vizija obnove Osmanlijskog carstva u suštini je religiozno prožeta politička ofanziva, kojoj pak nedostaje ekonomska snaga. No, kada je reč o uticaju na muslimansko stanovništvo, Turci su dobili konkurenciju koja dolazi iz zalivskih zemalja i Saudijske Arabije. Emirati investiraju milijarde u ogromne turističke projekte u Sarajevskom kantonu, a mnogi Arapi, kao privatna lica, kupuju obradivu zemlju čak i u Hrvatskoj i Srbiji. Značajno je i to što Arapi pokušavaju da svoje fundamentalističko tumačenje islama nametnu pre svega u Bosni i Hercegovini, koja tradicionalno gaji tolerantan i otvoren islam, i koji je politički za zajednički život svih religijskih i nacionalnih grupa. Tako su i Turci i Arapi, uz pomoć novca, ostvarili uticaj na Stranku demokratske akcije (SDA) koja se do sada zalagala za multietničku BiH. Turska i Emirati sa svojom religiozno obojenom politikom zahtevaju odvajanje Bošnjaka od drugih naroda – dakle podelu BiH na tri etnonacionalistička i religiozna nivoa. Oni tako podgrevaju situaciju u regionu i daju legitimitet ruskoj politici. A Zapad? Evropa mora da prepozna opasnost, koja se ponovo stvara na Balkanu“, zaključuje dopisnik ”Tagescajtunga”
Evo,priznajem da radim za New Zealand Security Intelligence Service pa će me valjda izmjestiti o svom trošku ako dođe do sranja.
....nema veze.
Drago mi je i ti nadolaziš na ono što zagovaram već odavno - povratak na izvorni Dejton. Teritorija se iz BiH ne može odnijeti bez dozvole Bošnjaka, jer nikakva RS van BiH nikad neće dobiti medj. priznanje, može biti samo Osetija. Sve ostalo je promjenljivo. 