Forum Klix.ba

najmanja je mogućnost da pogriješim, ako budem ćutao.

M.S.

Neizbežno te voli svako ko te poznaje iznutra. Možda je zbog toga nemoguće izbrojati dane kada smo bili zajedno i ako mislim na tebe dok pišem, ne znam da li sam te posljednji put video prošle godine, prošlog meseca, ovog jutra ili možda pre samo nekoliko trenutaka.Nešto od tebe je ostalo unutra, nešto što je neosjetljivo na tok vremena, životne događaje koji se utrkuju u nepotrebnoj žurbi. Nešto, što čini tajnim blago unutrašnje lepote, za kojom posežem ...kada imam potrebu za svetlom.

Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku
Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"

Onaj osjećaj kad se pronađeš...

frameni wrote:Neizbežno te voli svako ko te poznaje iznutra. Možda je zbog toga nemoguće izbrojati dane kada smo bili zajedno i ako mislim na tebe dok pišem, ne znam da li sam te posljednji put video prošle godine, prošlog meseca, ovog jutra ili možda pre samo nekoliko trenutaka.Nešto od tebe je ostalo unutra, nešto što je neosjetljivo na tok vremena, životne događaje koji se utrkuju u nepotrebnoj žurbi. Nešto, što čini tajnim blago unutrašnje lepote, za kojom posežem ...kada imam potrebu za svetlom.

FMDzem wrote:Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku
Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"

Onaj osjećaj kad se pronađeš...

True story

Znate li zašto smo ponekad razočarani? Vjerujemo da su drugi spremni učiniti ono što bismo mi učinili za njih.

I čim sam se sjetio svega, opet sam osjetio tromost udova i spletenost misli.
I opet sam čovjek koji se muči i ništa ne zna.

M.S.

"Dole su me usne ljubile"

Amila Glamocak

Nikada nisam željela nešto, koliko želim tebe...

Posmatrao je njenu smeđu dugačku kosu, padala joj je preko lica i grudi, posmatrao je njene trepavice na sklopljenim očima, posmatrao je njene nežne ruke koje su nepomično stajale pored njenog tela. Ništa…šupljina, crna rupa koja se širila iz njegovog srca po celom telu i obuzimala ga…gotovo da je postajala on. Ništa više nije bilo bitno, samo ta crna rupa koja je postala sve, ali je bila ništa.

A nekada je sve bilo savršeno, prelepo, neuništivo. Nijedna laž., ružna reč ili kleveta nije mogla to da uništi. Mogao je satima da mazi tu dugu kosu i da joj šapuće na uvo one dve lepe reči koje je ona želela da sluša svaki dan. Reči koje su njoj bile razlog zbog kojeg je ustajala, razlog zbog kojeg je disala, razlog zbog kojeg ovaj okrutni svet u kojem živimo, nije delovao tako strašno.

Sada mu je disanje bilo otežano, boleo ga je svaki načinjeni uzdah, svaki pokret..svaki trenutak se činio sve težim i težim. Izgledalo je kao da što duže provede vremena u ovome svetu, dalji joj je. Što duže ne udišu isti vazduh, više vremena je potrebno da opet budu zajedno.

Nije to dovoljno govorio…i kada je govorio nije dovoljno mislio. Činilo se kao da je sve bilo uzalud, kao da su te dve reči sad negde u onoj crnoj rupi, kao da su postale smisao besmisla.

Dugačke šetnje s njom, dugački razgovori…sve je bilo tako daleko. Govorio joj je o svome detinjstvu, volela je da ga sluša…niko ga nikada nije slušao kao što je to ona radila. Voleo je njene priče iz perioda kada je bila devojčica…zvučale su tako nevno, čisto…terale su ga da svaki dan zahvaljuje Gospodu što je to prelepo, predobro stvorenje sada pored njega i upravo s njim deli svoje detinjstvo, s njim planira svoju budućnost…

Bili su tako isti, voleli su mladost, lepotu, muziku…voleli su vreme koje provode zajedno, volli su vreme u kojem su bili odvojeni jer je zbog njega ovo prvo izgledalo još bolje… Kada nekoga voliš toliko, da ti je život crna rupa kad on nije tu, prosto nije vredno živeti ga. Kada za nekog dišeš, postojiš, živiš…on ti postaje sve, tvoj smisao, tvoja budućnost, tvoje sutra.

Držao je njeno mrtvo telo u krilu i rukama joj mazio lice. Sutra ne postoji. Sada ne postoji. Postoji samo ono što je bilo nekada i što više nikada biti neće. On je senka samog sebe, senka njih dvoje…Potpun više nikada neće biti. Pomazio je još jednom po licu, poslednji put joj sklonio kosu iza uva i tiho, gotovo nečujno prošaputao: “Čekaj me…”

Ženama ostaju u lijepom sjećanju oni muškarci s kojima su se mogle smijati...

Nisam slijepa, niti maloumna. Ja savršeno dobro vidim da nije jedini. Šteta što srce nema takvu moć zapažanja...

I nikada ne pitam za nju, nikoga. Jer se bojim da će mi neko reći da je sretna. Onda ću se morati lažno nasmijati i reći da mi je drago. A nije mi drago, ne nije. Znam da sam sebičan, ali ne želim da je sretna bez mene. Želim ja biti taj koji će izmamiti njen osmijeh, koji će je čuvati i učiniti je sretnom...

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti duboke i meke oči neke,
sasvim obične.
Može mi se učiniti da tonem u zvuke, pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti lepo i lako voleti kratko,
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome času čudesno sjajnu
pre dragu mi tajnu koliko te volim. - uglavnom, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira!

Desanka Maksimović

Kad bi muškarac znao kako srce jedne žene zaigra pri samoj pomisli na njega - ne bi mu na um palo da ga ikad slomi. A kad bi žena znala koliko je teška muška suza - ne bi je nikad izmamila...

vesela_sveska wrote:Kad bi muškarac znao kako srce jedne žene zaigra pri samoj pomisli na njega - ne bi mu na um palo da ga ikad slomi. A kad bi žena znala koliko je teška muška suza - ne bi je nikad izmamila...

vesela_sveska wrote:Kad bi muškarac znao kako srce jedne žene zaigra pri samoj pomisli na njega - ne bi mu na um palo da ga ikad slomi. A kad bi žena znala koliko je teška muška suza - ne bi je nikad izmamila...

"Nikada nemoj da se stidiš" nastavi on. "Prihvataj ono što ti život nudi i pokušaj da piješ iz čaša koje se pred tobom nalaze. Sva vina treba piti... neka samo gutljaj, a neka cijelu flašu."
"Kako to da znam?"
"Po ukusu. Dobro vino umije da prepozna onaj ko je probao i loše."
Paulo Koeljo

Zar nije čudno, dragi moj, kako vrijeme sve donese i odnese? Zar nije čudno kako, nakon što sam do bola voljela sve što se zove tvojim, danas mi ništa tvoje ne znači? Zar nije čudno kako se duša osjeća živom više nego ikada, sad kad joj tvoje oči ne mogu ništa? Kažem ti, dragi moj, vrijeme je čudo.

Noći imaju čudnu moć. Stvore nove uspomene ili nam vrate stare...

Dodju sati kada ti niko nije kriv. Dodje trenutak kada nemas nikoga da krivis za svoj zivot. Ne krivis ni sebe. Dodje jednostavno da ti niko nije kriv. Ne znas sta ti je. Nije ti dosadno, ali zelio bi nesto, ne znas sta. Mislio bi o necemu ali vec si sve ispreturao. Radio bi nesto korisno ali nemas sta. Ne znas sta ti je. Izgubio si se malo. Dodje trenutak kada znas kako se osjeca neispisana stranica. To je ovaj trenutak. Proci ce, eto, proci ce...

vesela_sveska wrote:Nisam slijepa, niti maloumna. Ja savršeno dobro vidim da nije jedini. Šteta što srce nema takvu moć zapažanja...

Pazi na svoje misli, one postaju rijeci .Pazi na svoje rijeci , one postaju djela.
Pazi na svoja djela, ona postaju navika.Pazi na svoj karakter, on postaje tvoja sudbina...

"Kad ponovo razmislim, sada, u srcu mi eksplodiraju beskrajne, silovite emocije, kojima ne mogu da odredim značenje, zato što najdublja osjećanja imaju pravo da postoje samo u njima samima i nigdje drugo. Još manje postoje u logici i, ponajmanje, u stvarnim događajima. Volio sam te kao što mi se nikada ranije nije desilo i kako mi se nikada više neće desiti..."