butragenjo0 wrote:...Culi smo detonaciju tog jutra i shvatili smo sta se desava,moja bajta je bila oko 200-250 m iznad pat-a,mi smo vezali sa komandnom bajtom(udaljenom 200-250 m) i svijesni da se tu ne mozemo odrzati povukli smo se ka istoj.Ispod mene je bila vasa grupa od nzn 10-ak ljudi.Razdaljina izmedju nas svega 15 m,i tu su *radile*samo bombe.I tu je linija pukla 4-og predvece ako nije negdje prije.Odmah nam je jasno bilo da ste nam ostavili prolaz ,jer ni vi niste u pocetku znali koliko nas je na LP.
Ujedno odgovor i za Seawolf-a:
pa druze grudobran moze biti i od kamena,a rovovi su mi bili iza ledja 50-ak m gdje je nasa linija bila načičkana(zgusnuta)
tacno da su bili sve focaci.
Jedno pitanje,znate li sta o grupici nasih ljudi,koliko znam osmorica, koji su 3 ili 4 -og upali u rejon trougla kobiljaca-lupoc-nikoline stijene?
Grudobrani na sjevernoj strani vaše linije su bili skoro neosvojivi, dobro zaštićeni strmim nagibom terena, jer je nemoguće napadati i osvajati teren uzbrdo, posebno kada neprijatelj s visine ima dobar pregled terena i mogućnost unakrsne paljbe. Uz to, postavljeni su bili tako da im je i nemoguće bilo prići i ubaciti bombu. Pa i kad smo dobili signal za zaposjedanje vaših položaja, pred sami mrak, duša nam je poiskakala iz nas, jer smo morali forsirati trčanje uzbrdo i preskakati taj grudobran od kamenja, i ne znajući šta nas očekuje iza. U nekoliko bajti smo naslijepo ubacili bombe, dok nismo shvatili da su položaji potpuno prazni, ali opet nismo ulazili u bajte, plašeći se miniranja. Moja četa je tu noć prespavala odmah iza te vaše sjeverne linije, na livadi, mislim čak da je i stražar zaspao, jer skoro dva dana i dvije noći nismo spavali. Tek sutradan smo pročešljali Lupoč, i ono što sam vidio iznenadilo me je: odbrana je bila izuzetno profesionalno postavljena, dobro utvrđena i za zauzimanje Lupoča trebalo je mnogo mnogo truda...
Lupoč je, tog 3. i 4. oktobra napao kompletan Manevarski bataljon 1. Bošnjačke brigade. To znači da tvojoj vojsci nije bilo spasa, nije vam moguće ni na kakav način odbraniti ga od našeg zaposjedanja, taman da vam je u pomoć došao bilo ko... Posebno tih dana, u ofanzivi i moralnom usponu naše vojske, mnogo više nego logističkoj pripremi. Naš bataljon je malo vremena prije dobio samo nešto uniformi i čizama, i malo je ishrana bila poboljšana, ništa više nego godinu prije. Drugi su dobijali mnogo više, pristigla je i davala nam podršku artiljerija, bilo je podosta minobacača, bilo je i haubica koje su dejstvovale iz naše pozadine, ali glavninu tereta i zasluga za oslobađanje tog područja pripada Manevarcima 1.BB i Fočanskoj brigadi.
Da nije nesretno poginuo Zaim Imamović, Rogoj bi pao nekoliko dana nakon Lupoča. Pa mi smo došli dan nakon pada Lupoča do pred selo Boljanoviće, ali smo dobili naredbu da se povučemo...
Ja ne znam za tvojih 8 saboraca, ali i da ih je bilo mnogo više, ne bi mogli napraviti veću štetu i vrlo brzo bi bili likvidirani. Mi smo te jeseni '95. jednostavno bili prejaki na tom području.
I mene zanima nešto slično: U borbama za oslobađanje tog područja godinu prije, u rejonu Grkarice ili Gojčinove ravni, ne sjećam se dobro, nakon razbijanja vaših linija i napuštanja položaja, u sumrak, među grupu naših vojnika ušao je makadamskom cestom jedan Puch, iz kojeg ih je kroz prozor neki stariji čovjek pitao koje su vojska, iz koje čete. Kad je dobio odgovor, kažu ovi naši, kao da se iznenadio, ali se brzo snašao i izdao im naredbu, čini mi se da ne puše i da bolje paze, ovako nešto, naredio vozaču da se okrene, i nestao... Znaš li možda više o ovom događaju, naši vojnici misle da je neki vaš oficir zalutao u naše položaje...
