Gavrilo Princip

[JoseMujica]

ha ne bježim ja od svoje krivice....ali čoek je pokrenuo točak istorije što jes jes, a ja sam u tome jedan ništavni mrav bez ikakvih utjecaja.

možda zvuči onako pokornički i isprazno al bih rađe danas pjevao Carevku nego slušao današnju humnu i njene, od američke safunjare, pođonjne taktove. Ako ništa isplatnije je.

[bokakotorska]

Da Gavrilo i mlado bosanci jesu

skrenuli

tocak istorije.

Poklali bi se Germanci sa Evropom i sa i bez njih. Jer su vazda svoje dobro i pazljivo drzali, a okolo onda mogli robiti. I do tada i kasnije.

Ono sto su mladobosanci omogucili je da se pitanje Jugoslavije i Jugoslovena ne preskoci, po hiljaditi put.

Oni su vrlo jasno pokazali toj Evropi da ovde postoji odlucna volja da se Oslobodi od austrougarske Aneksije. Kasnija ratna sreca je to potvrdila, a Evropa sve to ispostovala.
Jer je podneta zrtva bila suvise velika da bi se prenebregla i naravno jer je i Evropi to bio interes.

Gavrilo i mladobosanci su rekli Evropi ono sto svi juznoslovenski politicari u Austriji i kasnije Austro Ugarskoj nisu hteli, znali, smeli ili mogli da kazu - niti umeli da urade.

Njih nije cula cak ni sama Austro Ugarska.

Mlado bosance i Gavrila Principa cula je i Austro Ugarska i citav svet.

Svet ih pamti i danas - sada vec kako mu se prohte, tako o njima i pisu.

A sto i ne bi kad ih mi sami sporimo i zaboravljamo ? I njih i jedni druge i same sebe.

Dok tako bude i ostacemo mravi pokorni i sricacemo pesmice sto nam drugi pisu.

[JoseMujica]

sta pisete toliko o njemu, jebo vas on, cmar jedan usrani, nabijem ga na kurac

najiskreniji post do sada

a boka misliš da danas ne pjevamo pjesme koje su nam drugi skrojili? Stvarno ne znam šta uopšte podrazumjevaš pod pojmom slobode, koji je sam po sebi apstraktan? Od čega smo danas slobodni i za što smo danas slobodni? Šta nas uoće čini slobodnim?

Jednom je jedan čiko napisao da je bez ekonomske slobode u današnjem vaktu suludo pričati o bilo kakvoj slobodi i mislim da to stoji. Jer ja, kao frontalni kokuz, oslobođen sam jedino od života, kao i 90 % ostalih kokuza na ovoj planeti. Ako je sloboda kakati po forumima, ja je se prvi odričem.

A ta želja "da me čuje ceo svet" govori po najprije o jednoj akumuliranoj frustraciji mrava koji slijepo želi da bude slon po svaku cijenu, iako to nije nikada bio, niti će ikada biti . I ja bih želio da skočim više od Sergeja Bubke ali htio jal ne htio moram se, prije jal kasnije, pomiriti s time da se moja želja neće ostvariti. Čim prije počnem racionalno posmatrati svoje želje utoliko će biti manja kolateralna šteta koju moj iracionalizam proizvodi, kako meni samom tako i mojoj okolini. Ukoliko ne uđem u ovaj proces racionalizacije sopstvenih frustracija postoji latentna opasnost da počnem proizvoditi i živjeti jednu vrstu šizofrenog ludila. Kažem šizofrenog zbog same diskrapancije između sopstvenih projeciranih želja i realnosti sopstvenih dostignuća.

Šo' bi J. Štulić reko' : Da li te opravdava my friend/to što su ti oči veće od mogućnosti/treba ti lova/kradi od svoga/i još da ti popušim/sužene su ti bozo mogućnosti.

[zonbirile]

sta pisete toliko o njemu, jebo vas on, cmar jedan usrani, nabijem ga na kurac

najiskreniji post do sada

a boka misliš da danas ne pjevamo pjesme koje su nam drugi skrojili? Stvarno ne znam šta uopšte podrazumjevaš pod pojmom slobode, koji je sam po sebi apstraktan? Od čega smo danas slobodni i za što smo danas slobodni? Šta nas uoće čini slobodnim?

Jednom je jedan čiko napisao da je bez ekonomske slobode u današnjem vaktu suludo pričati o bilo kakvoj slobodi i mislim da to stoji. Jer ja, kao frontalni kokuz, oslobođen sam jedino od života, kao i 90 % ostalih kokuza na ovoj planeti. Ako je sloboda kakati po forumima, ja je se prvi odričem.

----------------------------------------------
pa zna se šta je sloboda po njegovom-Srbija do Karlobaga,konačno tako i bi.Nije Evropa ništa prepoznala,nego je trgovala tuđim prostorom i namirivala,tkz.lešinare Balkana.Poznata je epizoda N.Pašića pred američkim predsjednikom Vilsonom u Monika stilu.Otud i Vislonovo šetalište od 1918g.Pravi odraz stremljenja je bio država SHS,koju na prevaru pribičevci(Srbi u Hrvatskoj)odvedoše pod skute Karađorđevića.Proglašeno ujedinjenje se okupa u krvi i pogibe 20 demonstranata ni 15 dana od ujedinjenja.Poslije se zna,teror nad ostalima,otimačina,forsiranje srpskih "heroja,solunaca",ubistvo poslanika u skupštini,diktatura,a ovi iz ljubavi ubiše zajedničkog voljenog kralja.Sad normalno ovi ustaše,ali i bez te gluposti,istorijske hipoteke,kralj bi bio ubijen,toliko je bio obljubljen preko Drine.Posebna šumadijska vickavost je u imenima sinova mu,ko fol SHS-Aleksandar,Tomislav,Andrej.Čista ubleha,srpska žeđ za otimačinom i pljačkom,zaogrnuta nekim floskulama,koje jesu prolazile,ali kod krajinskih Srba u Hrvatskoj,kojih je bilo normalno više nego 91g.

[bokakotorska]

a boka misliš da danas ne pjevamo pjesme koje su nam drugi skrojili? Stvarno ne znam šta uopšte podrazumjevaš pod pojmom slobode, koji je sam po sebi apstraktan? Od čega smo danas slobodni i za što smo danas slobodni? Šta nas uoće čini slobodnim?

Jednom je jedan čiko napisao da je bez ekonomske slobode u današnjem vaktu suludo pričati o bilo kakvoj slobodi i mislim da to stoji. Jer ja, kao frontalni kokuz, oslobođen sam jedino od života, kao i 90 % ostalih kokuza na ovoj planeti. Ako je sloboda kakati po forumima, ja je se prvi odričem.

A ta želja "da me čuje ceo svet" govori po najprije o jednoj akumuliranoj frustraciji mrava koji slijepo želi da bude slon po svaku cijenu, iako to nije nikada bio, niti će ikada biti . I ja bih želio da skočim više od Sergeja Bubke ali htio jal ne htio moram se, prije jal kasnije, pomiriti s time da se moja želja neće ostvariti. Čim prije počnem racionalno posmatrati svoje želje utoliko će biti manja kolateralna šteta koju moj iracionalizam proizvodi, kako meni samom tako i mojoj okolini. Ukoliko ne uđem u ovaj proces racionalizacije sopstvenih frustracija postoji latentna opasnost da počnem proizvoditi i živjeti jednu vrstu šizofrenog ludila. Kažem šizofrenog zbog same diskrapancije između sopstvenih projeciranih želja i realnosti sopstvenih dostignuća.

Šo' bi J. Štulić reko' : Da li te opravdava my friend/to što su ti oči veće od mogućnosti/treba ti lova/kradi od svoga/i još da ti popušim/sužene su ti bozo mogućnosti.

PDF je istorija.

Tema je Gavrilo Princip, atentat na austrougarskog prestolonaslednika. Uzroci i posledice toga atentata u krajnjoj liniji.

U tom kontekstu mozemo govoriti o Slobodi naroda, jugoslovenskih naroda koji negde do toga vremena izuzev Jugoslovena u tadasnjim Srbiji i Crnoj Gori ne imahu slobode. To i jeste bio povod nastanku pokreta Mlado Bosanaca i kasnije atentatu. Ne sloboda i potcinjen polozaj Jugoslovena koji su do tada ziveli Austro Ugarskoj, kao nizerazredni njeni drzavljani.

Atentat u Sarajevu i odlucna borba protiv Austro Ugarske u ww1 dala je za direktnu posledicu da Jugosloveni mogu ziveti u drzavi u kojoj je njihov jezik bio sluzbeni, gde su im deca mogla u skole ici i obrazovati se na svom maternjem jeziku i tako dalje. Stvoreni su i uslovi da sav ekonomski dobitak, gde ga je bilo, ostane u zemlji i doprinese njenom razvoju, ne razvoju Austrije ili Ugarske, kao do tada.
Kolikom god, razvoju koji je imao jugoslovenski interes u svom osnovu, a ne interes Austrije ili Ugarske, kao do tada.

Drugo je pitanje licna sloboda i mislim da mu mesto nije na ovom PDF u, mada razumem zasto i to pominjes.

Prica o frustriranom mravu koji zeli biti slon mislim da je malo promasena, mada stoji da danasnje republike koje su proizisle iz raspada Jugoslavije jesu mravi u smislu u kome to pominjes. I kako vidim jesu vrlo frustrirani mravi. Mravi nakaze u gotovo svakom smislu.

Ako Jugu koja je Gavrilova zelja i amanet zoves mravom, opet nisi dobro rekao, jer ona prosto nije imala sta biti ni veca ni manja.

To jest trebala je biti veca za Istru,, Zadar i par ostrva i kako je stremila tome - tako je i to dobila. Sve za sta se borimo mozemo i ostvariti. Snaznije i vise zajedno, jer jedno jesmo, manje ili nista odvojeno, jer se jedni o druge saplicemo i medjusobno iznuravamo umesto obratno.

Juga je bila svoja. Ni austrijska, ni ugarska ni turska. Dakle bila je slobodna Jugoslovenima, oslobodjena od tudjeg interesa i tudje eksploatacije, direktne.

Sto se tice nasih moci one su bas onolike koliko stremljenja ima u nama.

Onaj koji baladira o beskraju vasione i svojoj licnoj nemoci zaista ne moze nista. Ko nema visok cilj, nisko ce i dobaciti i nema sta kome zbog toga da se zali, sam je nisko odabrao.

PS sta znaci kokuz ?

[corsa]

Kokuz ti znaci da nemas feninga, prebijene pare ili ti da si go k'o lipa!

[bokakotorska]

Kokuz ti znaci da nemas feninga, prebijene pare ili ti da si go k'o lipa!

Hvala Corsa.

Jose ako je tako pusti sad pesmu i sljakaj malo.

[JoseMujica]

Kokuz ti znaci da nemas feninga, prebijene pare ili ti da si go k'o lipa!

Hvala Corsa.

Jose ako je tako pusti sad pesmu i sljakaj malo.

ne ćeraj me u ropstvo... hebi se tamo ....šljakaj ti ako ti je volja

a glede SHS koja nastade nakon Gavrinog puca mislim da je i tebi jasno da ona ni za koga nije predstavljala oživotvorenje ideje slobode, osim za ljubitelje ideje proširene Srbije. Zato glede tvog šljakačkog prijedloga ja tebi preporučam da pročitaš malo npr. Banac Ivo: "Nacionalno pitanje u Jugoslaviji 1918-1921 - porijeklo, povijest, politika".. .biće ti odmah jasno, ma koliko su se neki 1914. godine, zapadno od Drine, radovali Gavrinom aktu, veoma brzo im je to prisjelo kada su osjetili "bratsku" Aleksandrovu čizmu i kundak srpske žandarmerije. Posebno kad uzmeš u obzir da je jedna nepotistička, seljačka država zamjenila pravno uređenu.

Probaj promjeniti perspektivu, pa ćeš vidjeti da je lakše kad te tuđin jebe i gazi nego brat rođeni.... psihologija je to moj brate a ne istorija.

evo ti par zanimljivih citata pa razmisli malo...možda nadođeš do slobode Gavrinog puca:

"Srbija nije Prusija, da bi mogla drugim Južnim Slavenima nametnuti svoju volju, kao što je ova posljednja uspjela nametnuti svojim svim njemačkim zemljama ujedinjenjem 1871.“
- srpski istoričar Slobodan Jovanović


“U teškim danima naše davne prošlosti, kada je uništen suverenitet stare bosanske države, bila je to velika sreća narodna, jer da je ostala suverena Bosna i Hercegovina veliko je pitanje ne bi li naš narod imao i četvrto ime (osim srpskog, hrvatskog i slovenskog). Padom stare bosanske feudalne suverene države uništen je i nosilac jednog posebnog suvereniteta u narodu, koji je u državi mogao da stvori posebno nacionalno ime.“
- Svetozar Pribićević u govoru na Osnivačkoj skupštini Demokratske stranke Kraljevine SHS u Sarajevu, 15. februara 1919. godine. -


još bih dodao riječi Stojana Protića (kasnije prvog predsjednika Vlade Kraljevine SHS) kako namjeravaju riještiti "problem" bh. muslimana kada srpska vojska pređe Drinu:

Kada se na sastanku Jugoslavenskog odbora i predstavnika srpske vlade 1916. godine u Nici, u Francuskoj, raspravljalo o sudbini Muslimana u Bosni i Hercegovini, predstavnik srpske vlade Protić je rekao:

- Pustite to nama. Mi imamo rješenje za Bosnu.

- Kakvo rješenje, gospodine Protiću? - upitao je sa zanimanjem dr.Trumbić, hrvatski predsjednik Jugoslavenskog odbora. - Kad naša vojska pređe preko Drine, dat ćemo Turcima 24 do 48 sati da pređu na vjeru svojih pređa. One, koji se ne žele pokrstiti, poklat ćemo kao što smo to već napravili u Srbiji.

Nastalo je čuđenje i vrlo neugodna tišina. Trumbićevi prsti počeli su se tresti. Da sakrije uzbuđenje, pritiskao je neke dokumente na stolu.

- Da li ste vi ozbiljni, gospodine Protiću? - upitao je.

- Vrlo sam ozbiljan, gospodine Trumbiću. U Bosni mi s Turcima nećemo
postupati na evropski način, nego na naš."

- iz: Ivan Meštrović: "Sjećanje na političke ljude i do­gađaje" na str. 161. -

i Stjepana Radića, koji je još prije ujedinjenja govorio da se ujedinjenje može ostvariti samo među jednakima i na kraju platio glavom, ali nisu mi knjige sada pri ruci....



Ali je sasvim jasno da za neke gavrin puc jeste značio mnogo dok je za druge (a to je 90% stanovništva zapadno od Drine + Crnogorce) samo značio otvoren put za promjenu tlačitelja. Kada bi iko realno istražio istoriju tog vremena vidilo bi se da su Crnogorci najviše izgubili i evo ja pitam zašto mi niakda u školskoj istoriji nismo čuli za zelene i bijele u Crnoj Gori? Zašto se nije učilo kako je Aleksandar satrao, protjerao i na kraju u grob oćerao svog đeda, posljednjeg crnogorskog kralja?

[ultima_palabra]

Sa ove distance može se reći da su Jugosloveni mitska bića...nisu zapravo nikad postojali Opet, period u kojem su bili najbliže postojanju je druga, a ne prva Jugoslavija... zato mi nije jasno kome ovaj čet... srbijanski rojalista pokušava poturiti SHS kao neku Arkadiju

[JoseMujica]

jesu postojali su, a i danas postoje. Ja sam i dan danas jugosloven i bosanac rođen u Sarajevu, SRBiH i SFRJ. Može se Juga do ujutro negirati, međutim ona je spojila različite kulture i stvorila područje jedinstvenog južnoslavenskog prostora sa svim dobrim i lošim stvarima koje su proizašle iz tog kulturnog, povijesnog i političkog kruga i čiji smo neodvojivi dio i mi iz BiH. Negirati danas ideju Titove jugoslavije jeste negiranje sopstvenog jučer.

Ona SHS se s pravom može smatrati tamnica, ali i taj projekat proširene Srbije historijski jeste bitan jer bez njega ne bi bila moguća ni druga Jugoslavija.

treba biti realan kada se govori o ovim stvarima bez sada nekog crno-bijelog slikanja jer nema u životu apsolutnih bipolariteta tipa anđela i demona...svi mi nekako padnemo u sredinu....

[ultima_palabra]

jesu postojali su, a i danas postoje. Ja sam i dan danas jugosloven i bosanac rođen u Sarajevu, SRBiH i SFRJ. Može se Juga do ujutro negirati, međutim ona je spojila različite kulture i stvorila područje jedinstvenog južnoslavenskog prostora sa svim dobrim i lošim stvarima koje su proizašle iz tog kulturnog, povijesnog i političkog kruga i čiji smo neodvojivi dio i mi iz BiH. Negirati danas ideju Titove jugoslavije jeste negiranje sopstvenog jučer.

Ona SHS se s pravom može smatrati tamnica, ali i taj projekat proširene Srbije historijski jeste bitan jer bez njega ne bi bila moguća ni druga Jugoslavija.

treba biti realan kada se govori o ovim stvarima bez sada nekog crno-bijelog slikanja jer nema u životu apsolutnih bipolariteta tipa anđela i demona...svi mi nekako padnemo u sredinu....

Plemenita ideja jeste... ali po preskupoj cijeni
Kao što sam kažeš, imali smo tamnicu, pa opštu klanicu naroda... koji su omogućili par decenija relativno normalnog života koji je završio novom klanicom. Očigledno da tu nešto nije bilo u redu.

[bokakotorska]

Mnogo krivudas, pravi si mrav, slabo utices na temu, sad razumem sto se zalis da si bez uticaja.

Ivo Banjac, koga se i Josipovic kloni - gradi ti ostareli horiznot kako sam kazes jednog mrava .... Dobri moj mrave Jose - Banjca, njegovu beletristiku i ustaskog mu oca pod misku pa na neki zbor gde bi mogao naricati sa njim zajedno – za tatom mu i za nevinima sa Blajburga do sabaha.

Slabo je to procesljano na Blajburgu, jasno je sada.

Sve si ti to nesto pobrkao u toj kvazi intelektualnoj basni kojom plivas kao mali mrav. Traljavo.

Nepotisticka, seljacka drzava ? Ja trebalo je valjda da se kralj bira na izborima da svi mravi budu zadovoljni, nego ne setise se, bruka jedna.

Seljacka ? Pa gde ces seljackije od Madjarske - dan danas ? Ljudi novce zgrcu na tome, nu ne valja to mravljim Jugoslovenima, potomcima istih koji pisnuti nisu smeli tim istim seljackim Madjarima. Becki i Pestanski konjusari, ka ta stro fa. Idi bre u Svabiju, taksiraj malo – budes malo konjusar ali autentican i ne budes vise kokuz.

Srbija nije Prusija ?
Ne kaze se Prusija nego Pruska. A to je tacno. Prusi su ratom pokorili ostale nemacke pokrajine cijim lokalnim Napoleonima bese draze njihovo gospodstvo od Nemackog jedinstva. I dobise po nosu od Bizmarka. Ovde Napoleoni rashebase zemlju, a kokuzi cute i trpe.

A ta Jugo mravcima tako draga Austrija bese odbacena od tog istog Bizmarka kao neozbiljna drzava. Taj i takav Bizmark ju je smatrao avanturistickom i neozbiljnom i ne htede je u nemackom savezu.
No eto zahvaljujuci Jugo mravcima i ta hebena Austrija ima eto jada koji jos snatri o njoj pa mu se dan danas cini od krupnih stajerskih konja da su im to pretci i snatre o svojoj konjusarskoj velicini.

Ta tirada o gazenjima uvek dolazi iz tih isith konjusarskih prica. Evo 20 godina je nema – pa niko od konjusara da se javi i pohvali prija li mu ovo sada.

Cak nam i onaj nas sax ovski pandurski insekt sto rezira filmove o borbi za neovisnost nestade nesto, izgleda da je sa ostalim kerovima poteran opet na branik domovine – kojoj u 16 toj godini slobode i mira izadjose kokuzi na cestu. Toliko o tisucljetnjem snu. Nesto slabo pomaze ta konjusarska svijetla proslost i svjetle gospodarstvene tradicije pradjedova konjusara. Sada insekt domacom cizmom i kundakom od domace, 100 % hrvatske bukovine lomi glave tamosnjih kokuza. A njima milo ipak je ljepse kad te svoj - nego neki tamo nepotista he bo te.

Za Trumbica, Radica i ostale – kao i drugi od Blajburske skole, de rechi neku o tim bardovima politickim od pre 01.12.1918. Na primer neki citat iz 1917te, ne moras se muciti sa periodom od pre 1914te. Ipak to nisu Cesi, necemo preterivati sa ocekivanjima.
Ti nasi mravci nisu se culi, dal sto ne znadose madjarski jal njemacki ili sto su i oni bili opcinjeni tim konjima, sta ja znam. Sve cekam sad ce neko da grune sa predhistorijom tisucljetnje borbe za pravicu. Nu eto cekam jos ima li ko obraza iscitirati sta od tijeh hrabrijeh karijerista.

Ovu glupost sto citiras od Mestrovica ne rece jel to Banjac sta nasao ili je Mestrovic pisao posle 1945 te ? Ivan je trebao svima koji su voleli dici sebi krupnije spomenike, pa me ne bi cudilo da je sta napisao ne bi li i on postao podoban. No bilo bi sjajno videti godinu izdanja ovih istorijskih istina.

Da se smejemo jos malo.

Sve pomenu sta ti pade na mravlju pamet sem Gavrila.

U buduce kad te sta nasekira od Jugovine ajde na Kraljevinu Jugoslaviju - imas temu. Rad cu biti cuti jos koju o kundacima, opancima i ostalim pregolemim mukama konjusarskim.

[JoseMujica]

ako je najveći domet junaštva ubijat trudnice..aferim onda...vidi se iz junačkih djela ovih "oslobodilačkih ratova" 1990-1999 da mentalno niste ni danas dalje od Gavre odmakli, pa kad ovih dana budete dijelili medalje junacima ne preskačite ni Gavru. A u pravu si odo ja na drugu temu...ne sipa se voda u šuplju kantu

[zonbirile]

ako je najveći domet junaštva ubijat trudnice..aferim onda...vidi se iz junačkih djela ovih "oslobodilačkih ratova" 1990-1999 da mentalno niste ni danas dalje od Gavre odmakli, pa kad ovih dana budete dijelili medalje junacima ne preskačite ni Gavru. A u pravu si odo ja na drugu temu...ne sipa se voda u šuplju kantu

-----------------------------------------
ti mislio @bokakotorska normalan.Pa paprikez ljuti,četnik pravi,pogledaj mu diskusije o Draži i sl.Ne vrijedi,još naprđuje,ali nema veze,ko ga puši ima pravo da seljuti.Čeka se Vojvodina.

[Chisum]

Pazi samo kako ga reda k'o uz gusle... gudi, gudi, pa se oblize, pa ote gudi... i tako na svakoj temi... jebe ga samo sto je davno provaljen na ovom forumu... dugo se, brate, i nozicama i rucicama batrgao da nam priblizi cetnike i drazu... Mislio covjek, valjda, boba nam fali da pocnemo da ih grlimo... a vidim, evo ga opet... malo o opancima, malo o kraljevima-svinjarima, malo o cojstvu i junastvu... Ma, kao i uvijek.

[zonbirile]

Jadni oni vladali cijelom Jugom sada spali na krnju Srbiju,čeka se još Vojvodina i da stvari dođu na svoje.Mene ljuti samo što nemaju dostojanstva,onako ko Čejeni da odu u legendu.Jok,jebeni paprikezi bi opet nekog poturili,patvorili priču,kukali,plakali,klali,smijali se,sve u isto vrijeme.Ne može bre, @bokakotorska gotovo je imali ste 3 puta šansu,ali vas vaš seljakluk košta i žrtava i države.

[Chisum]

Dnevna doza srbovanja, sta ces... Poznata mantra.

[bokakotorska]

Pazi samo kako ga reda k'o uz gusle... gudi, gudi, pa se oblize, pa ote gudi... i tako na svakoj temi... jebe ga samo sto je davno provaljen na ovom forumu... dugo se, brate, i nozicama i rucicama batrgao da nam priblizi cetnike i drazu... Mislio covjek, valjda, boba nam fali da pocnemo da ih grlimo... a vidim, evo ga opet... malo o opancima, malo o kraljevima-svinjarima, malo o cojstvu i junastvu... Ma, kao i uvijek.

Oooo pa dje si ti, nema te od 1 maja ? Preterao opet sa krmetinom, pa bolujes ? Vidi kume malo vise vezbaj za film pa ce i stomaka nestati

Vis ti dokle ovo dodje da ja, autenticna reakcija i kontrarevolucionar - bezmalo Cica 3, treba da rasterujem odavle ove stovaoce Blajburga te Iva Banjca ?

Tema je Gavrilo Princip - de koju kad si sjaho (nadam se) otherwise pali dalje.

pusto sam ovo u medjuvremenu al posto si bio opravdano odsutan, a volis gusle - ovaj put samo za tebe
http://www.youtube.com/watch?v=vvkwkjvnBRk

[Chmoljo]

ako je najveći domet junaštva ubijat trudnice..aferim onda...vidi se iz junačkih djela ovih "oslobodilačkih ratova" 1990-1999 da mentalno niste ni danas dalje od Gavre odmakli, pa kad ovih dana budete dijelili medalje junacima ne preskačite ni Gavru. A u pravu si odo ja na drugu temu...ne sipa se voda u šuplju kantu

-----------------------------------------
ti mislio @bokakotorska normalan.Pa paprikez ljuti,četnik pravi,pogledaj mu diskusije o Draži i sl.Ne vrijedi,još naprđuje,ali nema veze,ko ga puši ima pravo da seljuti.Čeka se Vojvodina.

Primiri!

[bokakotorska]

Heroj je osoba koja svoj sistem vrednosti ne mijenja u skladu sa dnevnim potrebama, to jest ne dozvoljava da se on spletom okolnosti degradira.

Antonije Pusic, Politikin Zabavnik, 25.02.2011.

Gavrilo Princip ;



;



;



i onda nestade heroja

[nellington]

Mala digresija - da li je Milan Tepić heroj?

[bokakotorska]

Mala digresija - da li je Milan Tepić heroj?

Amandman na malu digresiju, pre nego dam moje licno misljenje

Kome ?

Da li je Gavrilo Princip heroj - kome ?

Da li je Milan Tepic heroj - kome ?

[JoseMujica]

principi su bitni sve ostalo su nijanse Evo jedan tekst koji se mora pročitati od početka do kraja :

Srbija: Udžbenici i revizionizam 1941

Piše: Dubravka Stojanović (Peščanik)

U srpskom iskustvu istorijska nauka i nastava istorije češće su imali funkciju neke vrste predvojničke obuke nego discipline kritičkog mišenja. One su često upotrebljavane da bi se istorija koja se dogodila prilagodila potrebama one koja je bila u toku, da bi se prošlost „promenila”, da bi opravdala sadašnjost ili da bi se sadašnji motivi stavili u prikladan, mada ne i realan, istorijski kontekst. Istorija nije bila više samo puki dobavljač mitova potrebnih za kreiranje nacionalnih identiteta, ona je postala i deo „ratnih arsenala”, ona je pomagala da se ratovi, pa tako i oni devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, opravdaju, utemelje i, kasnije, opevaju. Tako su udžbenici istorije, koji su uvek pouzdano ogledalo za istraživanje društva i njegovih vrednosti, tokom poslednje dve decenije u Srbiji i njoj susednim zemljama, postali i aktivni učesnici u kreiranju „novih društava“ i ”novih svesti”, u mnogo čemu čak i „avangarda”, jer su kao istorijske istine plasirali ideje koje su do tada bile marginalne.

To se, u prvom redu može reći za najnoviju generaciju udžbenika koji su u upotrebi u Srbiji od 2002. godine. Interpretacije prošlosti koje su u njih unete pripadale su do tada jednoj uskoj i marginalnoj grupi mlađih istoričara koji su svoje karijere posvetili „istorijskom čišćenju” slike o četnicima i njihovoj ulozi u Drugom svetskom ratu. Njihova ranija aktivnost na tom polju imala je, bez sumnje, svoje poklonike, ali je ostajala zatvorena u krugovima koji su ideološki bliski četničkom pokretu i nije uspevala da bitnije utiče ni na istoriografiju, pa ni na promenu slike o Drugom svetskom ratu. Međutim, posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine ta grupa je, bez javnog konkursa, dobila priliku da napiše nove udžbenike istorije za 8. razred osnovne i 4. razred srednje škole. Zbog monopola Zavoda za izdavanje udžbenika koji, bar kad je u pitanju istorija, u Srbiji još uvek traje, to su poslednjih godina i jedini udžbenici u kojima se izlaže istorija 20. veka. Jedan od najvećih problema s tim učilima nastao je upravo zbog toga što su interpretacije Drugog svetskog rata u njima doživele drastične transformacije koje imaju dimenzije potpune revizije prošlosti, čime je u istorijsku svest đaka u Srbiji uneta nova matrica mišljenja o odnosu između fašizma i antifašizma.

U udžbenicima koji su u Srbiji bili u upotrebi tokom 90-ih godina 20. veka Drugi svetski rat bio je predstavljen kroz specifičnu ideološku konfuziju koja je i inače obeležila vreme vladavine Slobodana Miloševića[1]. U tumačenje partizanskog i četničkog pokreta unet je specifičan i ambivalentan ideološki amalgam komunističke i nacionalističke ideologije, tako da je ranije nesporna slika Josipa Broza Tita i njegovog partizanskog pokreta bila mehanički spojena sa idealizovanom slikom Draže Mihailovića i njegovih četnika. Oba pokreta predstavljena su kao antifašistička, kao oni koji su se borili protiv nacističke okupacije. Time je drama građanskog rata bila u potpunosti potisnuta, a pozicije dve zaraćene strane ostale su nejasne da bi se među njima mogao napraviti veštački balans, koji je trebalo da posluži kao tranziciono premošćavanje do neke buduće istorijske situacije koja bi omogućila i jasniji odnos prema Drugom svetskom ratu u Srbiji.

Ta situacija kao da je, bar za autore novih udžbenika, došla posle promena 2000. godine. Udžbenik istorije za završni razred srednjih škola (objavljen 2002)[2] i onaj za završni razred osnovnih škola (objavljen 2006)[3] kao svoj prvenstveni zadatak stavili su reinterpretaciju i reviziju Drugog svetskog rata. Način na koji su ti događaji viđeni u ovim knjigama bili su direktno suprotni njihovim interpretacijama tokom komunističkog perioda. Najvažnija promena dogodila se u tretmanu četnika i partizana, s tim što je izmenjena i ocena kolaboracionističkog režima Milana Nedića. General Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod okupacijom, predstavljen je kao čovek „velikog ugleda kod Srba“, koji je kako piše, spasavao „biološku supstancu srpskog naroda“, jer je „smatrao da je Nemačka trenutno suviše moćna i da se sa okupatorom, kako bi se sprečilo dalje stradanje srpskog naroda – mora sarađivati. Zbog strahovitih odmazda nad civilima protivio se svim nepromišljenim pokretima potiv okupatorske vojske“[4]. U novim udžbenicima bitno je ublažena i ocena uloge koju je imao Dimitrije Ljotić i njegov Srpski doborovaljački korpus, koji su bili glavni pomagači SS jedinicama i Gestapou u masovnim hapšenjima i zločinima vršenim po Srbiji. U udžbenicima su, bez pominjanja njihove stvarne uloge, prikazani jednom rečenicom koja više skriva nego što otkriva: „njihov ideloški fanatizam bio je veći i od komunističkog“[5].

Ipak, najveći napor uložen je da bi se promenio lik četničkog vođe Draže Mahailovića i njegovih vojnih jedinica. Da bi četnici i partizani izmenili mesta good i bad guys bilo je potrebno učiniti duboke rezove na tri najvažnija pitanja: 1. pitanje tumačenja međusobnog odnosa četnika i partizana, 2. pitanje kolaboracije i 3. pitanje zločina nad civilima. Suština tih promena bila je da se četnici prikažu kao istinski i jedini predstavnici srpskih nacionalnih interesa, koji su, iako, kako se u udžbeniku neprestano instistira, pokretači antifašističkog otpora, na kraju izdati od saveznika. Ta saveznička „izdaja“ ostala je neobjašnjena, ali se pojavila kao jedino obrazloženje četničkog poraza. Četnici su prikazani kao jedini istinski pokret protiv okupatora, kao „jezgro srpskog građanskog otpora“ koji je „za raziku od komunista koji su nameravali da podele srpski etnički prostor, pod srpskim zemljama, pored Srbije, podrazumevao Crnu Goru, celu Bosnu i Hercegovinu, deo Dalmacije uključujući i Dubrovnik i Zadar, ceo Srem uključujući Vukvar, Vinkovce i Dalj, Vojvodinu, Kosovo i Metohiju i južnu Srbiju (Makedoniju)“[6], čime su autori udžbenika iscrtali svoju željenju kartu etničkih granica.

Kada je reč o izmenama koje su unete u tumačenje odnosa četničkog i partizanskog pokreta, prikazano je da se radi o dva ravnopravna pokreta otpora, ali već čitav niz detalja otkriva koji je pokret ideološki bliži piscima udžbenika. Tako, na primer, iako se navodi da su nastali istovremeno, prvi deo teksta je posvećen četnicima, dok se tek posle nekoliko strana pojavljuju i partizani. Ili, još rečitiji primer: slika Josipa Broza Tita nalazi se tek na osmoj strani od početka lekcije posvećene Drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije. Takođe, u uporednim biografijama dvojice vođa, navodi se da je Dragoljub Miahilović bio čovek koji je obrazovan u Francuskoj i koji je voleo francusku književnost, dok je Tito kratko predstavljen kao „notorni agent Kominterne“[7].

Da bi se prikrila suština građanskog rata u Srbiji i četnički napadi na slobodnu teritoriju koju su partizani stvorili u okolini Užica u leto 1941. godine, bilo je potrebno u velikoj meri izmeniti istorijske činjenice. Tako se govori o oslobođenoj teritoriji, ali se ni na jednom mestu ne navodi da su je vojno oslobodili partizani i držali je pod svojom vlašću, jer bi to značilo priznavanje partizanskog vojnog uspeha. Autorima je bilo važno da se taj deo ratne istorije iskoristi samo da bi se stvorio utisak da su partizani prvi napali četnike i time izazvali građanski rat a da se, pritom, prikrije činjenica da su četnici, zajedno sa nemačkim snagama, napali slobodnu teritoriju i time pomogli da dođe do kraja borbi u Srbiji[8].

Sledeće pitanje koje je autorima udžbenika predstavljalo problem u interpretaciji jeste pitanje kolaboracije. Da bi se sa četnika skinula odgovornost kolaboracije, bilo je potrebno primeniti čitav niz retoričkih sredstava i prikriti veliki broj istorijskih činjenica. U prvom udžbeniku koji je objavljen 2002. godine, primeri četničke kolaboracije nisu ni bili navedeni, ali se posle kritika u javnosti, u drugom udžbeniku, onom iz 2006. godine, pojavio čitav niz argumenata koji suštinski opravdavaju kolaboraciju. Jedan od tih argumenata jeste stalno insistiranje na tome da su svi učesnici u ratu na jugoslovenskom tlu kolaborirali sa okupatorskim snagama, čime je već unapred nabavljena indulgencija za četničku saradnju. To, međutim, autorima nije bilo dovoljno, pa su dodali i eksplicitno opravdanje takvog postupanja: „Među mnogim četničkim starešinama prevladalo je mišljenje da je italijanska vojska znatno manje opasna od ustaša i da stoga treba obustaviti dalju borbu. Italijanska okupacija bila je najbolje „ratno rešenje“ za očuvanje golog života Srba, naročito na prostoru Like, severne Dalmacije i Hercegovine, a italijanski vojnici najmanje zlo od svih zala s kojima su imali da se nose“, ili, na istom mestu, još jasnije: „Jedan četnički komandant iz Dalmacije pisao je Mihailoviću da bi rat sa Italijanima predstavljao početak potpune katastrofe srpskog naroda. Zato je on svesno zagovarao kolaboraciju sa njima, kao „jedan i jedini preostali put“ za spasavanje naroda, koji je u NDH već „iskrvavaljen i slomljen.“[9]

Kada je kolaboracija u pitanju, poseban problem za reinterpretaciju istorije autorima udžbenika predstavljala je bitka na Neretvi u kojoj su četnici zajedno sa italijanskim trupama sa brda napadali partizane koji su preko te reke prenosili ranjenike. Da bi se izbeglo objašnjenje te ratne situacije napisan je sledeći tekst: „Tako je nastao najdramatičniji trenutak između dve vojske i moralna dilema kod četničkih komandanata zbog sudbine narodnog zbega u slučaju da dođe do odsudne bitke. Kod partizanskih komandanata takve dileme nije bilo.“[10] Kasniji napad četnika i italijanskih trupa na kolonu ranjenika nije pomenut.

S druge strane, partizanska kolaboracija prikazana je kao daleko uspešnija i sasvim drugačije motivisana. Sudeći po tekstu udžbenika, partizani nisu imali nameru da sačuvaju narod kao četnici i nedićevci, već je navedeno da su oni ušli u saradnju s Nemcima radi jasnih vojnih interesa. Njihov prvi ratni cilj, reklo bi se sudeći po udžbeniku, bio je da poraze četnike, pa je tako saradnja sa okupatorima trebalo da posluži da bi „svoj glavni udar usmerili na četnike“[11]. Na drugom mestu, partizanska vojna strategija i saradnja s Nemcima, prikazana je i kao ozbiljna ratna politika koja je ugrožavala i međusavezničke odnose i dogovore velikih sila. Partizani se, u tom delu teksta, više ne prikazuju samo kao neprijatelji četnika, već i kao protivnici savezničke Velike Britanije i kao snaga koja je imala za cilj da poremeti plan savezničkog iskrcavanja na Balkanu. Podrazumevajući da bi to iskrcavanje četnicima donelo pobedu u Drugom svetskom ratu, autori udžbenika navode: „Visoka partizanska delegacija predlagala je (Nemcima) obustavu neprijateljstava u obostranom interesu. A obostrani interes i partizana i Nemaca u tom trenutku bio je da ne dođe do iskrcavanja Engleza na Jadransku obalu.“ Navedeno je da su partizani s Nemacima imali oko 40 sastanaka, kao i da je partizanska delegacija „putovala sa urednim ustaškim propusnicama i u nemačkoj pratnji“[12].

Treće pitanje koje je doživelo suštinske izmene u najnovijim udžbenicima jeste pitanje ratnih zločina. U prvom udžbeniku objavljenom posle promena 2000. godine bilo je navedeno da su partizani na oslobođenim teritorijama „hapsili, maltretirali i streljali ne samo one za koje je postojala sumnja da sarađuju sa okupatorom, već i one koji su bili potencijalni klasni neprijatelji“, dok se za četnike samo kaže da su ponegde i oni „učestvovli u nemilosrednom građanskom ratu“[13], ali se ne pominju njihovi zločini nad civilima nesrpskog porekla u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Posle kritika u javnosti, isti autori su u svom novom udžbeniku za 8. razred osnovne škole dodatno pojačali svoju poziciju. I dalje se navode četnički zločini nad drugim bivšim jugoslovenskim narodima, ali isključivo, kako se kaže, nad „komunističkim jatacima“, što, pretpostavlja se, samo po sebi daje iskupljenje. Podvučeno je i da su ta ubistva činile pobunjene četničke jedinice koje nisu bile ni pod čijom kontrolom. Uz to se dodaje da je jedna od „najprimenjivanijih mera zastrašivanja kod četnika bilo batinanje“[14].

S druge strane, za partizane se kaže da su za sobom ostavljali „pasja groblja“, dakle neobeležene masovne grobove svojih protivnika, i da je u narodu postojao strah od partizana čiji su „preki sudovi i ne trepnuvši osuđivali ljude na smrt ... Tajna i javna ubistva uglednih ljudi i običnih seljaka, ubistva iz osvete, kao i onih članova KPJ koji su se tome suprotstavljali, bili su skoro svakodnevne pojave.“[15]

Sam kraj rata i partizanska pobeda opisani su u potpoglavlju čiji je naslov „Ofanziva na Srbiju“[16], čime se već jasno stavlja do znanja da se nije radilo o onome što se donedavno zvalo oslobođenjem, već o „komunističkoj okupaciji“, čime je svim događajima dat poptuno suprotan predznak. Kao glavni razlog koji je doveo do partizanske pobede navedena je činjenica da su njih podržali saveznici, dok njihova brojačnost, organizacija i vojni uspesi nisu pomenuti. Ujedinjavanje snaga četnika, nedićevaca i ljotićevaca protiv partizana prilikom njihovog prelaska u Srbiju u leto i jesen 1944. godine, objašnjeno je kao nužnost proistekla iz činjenice da su saveznici ostavili svoje stare saveznike četnike, priklonili se partizanima i time izazvali otpor jedinica Draže Mihailovća, nateravši ih na kolaboraciju: „Prednost koju su saveznici dali partizanima učinila je da su se sada na istoj strani našli do tada politički veoma udaljene vojske: četnici, nedićevci i ljotićevci, Nemci i Bugari.“[17] Naglasak je, dakle, stavljen na odgovornost saveznika za četničku kolaboraciju i na, kako kažu autori, činjenicu da su te snage ranije bile „veoma udaljene“, čime je ponovo izbegnuto da se kolaboracija nazove svojim imenom i da se pokaže ideološka bliskost tih pokreta.

Budući da je četnički pokret u novim udžbenicima prikazan kao jedini koji je izražavao „srpske nacionalne interese“, i sam kraj Drugog svetskog rata dobio je sada sasvim izmenjen smisao. Srbija se, po novom udžbeniku, logično, porazom četnika, našla na strani poraženih u Drugom svetskom ratu, što nedvosmisleno kazuje završna, boldovana rečenica dela udžbenika posvećenog Drugom svetskom ratu: „U Drugom svetskom ratu srpsko građanstvo bilo je uništeno, nacionalni pokret razbijen a inteligencija je doživela slom.“[18] Poraz četnika time je izjednačen s porazom Srbije, čime joj se oduzima njena partizanska i antifašistička tradicija, kao i čenjenica da se, zajedno sa drugim jugoslovenskim narodima, našla na strani sila pobednica kao važan saveznik. Autori udžbenika bili su spremni, dakle, čak i da izmene ishod Drugog svetskog rata i da Srbiju stave na stranu poraženih da bi sproveli svoju ličnu, četnicima naklonjenu verziju događaja.

Dramatične izmene koje su doživela ne samo tumačenja prošlosti, već i sama prošlost, odnosno istorijske činjenice, dokazuju tezu iznetu na početku da je nastava istorije u Srbiji još uvek politička disciplina par excellance. Ideološka dvosmislenost Miloševićevog režima učinila je da je i samo viđenje prošlosti ostalo negde između komunističke i nacionalističke interpretacije, ili, češće, njihov spoj. Postmiloševićeve vlasti su, takođe, uprkos demokratskoj retorici, ostavile istoriju u ulozi svoje legitimacijske baze. Može se prihvatiti argument da svaka tranzicija traga za svojim istorijskim utemeljenjima i da je nastava istorije bila žrtva ideoloških tumaranja u većini postkomunističkih zemalja.

Ono što u srpskom slučaju posebno brine jeste identifikacija sa antidemokratskim vertikalama prošlosti, a kad je Drugi svetski rat u pitanju, sa onim strujama koje su se u tom ratu našle na strani gubitnika. Jasna je logika koja antijugoslovenstvo i antikomunizam pretvara u anti-antifašizam, što može biti opasan doprinos opštem ideološkom i političkom lutanju Srbije. Ipak, još više brine činjenica da nastava istorije i dalje može biti područje najvećih manipulacija, pa čak i da udžbenici mogu imati, da tako kažemo, avangardnu ulogu. Radi se o tome da su ovakve interpretacije nastanka Jugoslavije i Drugog svetskog rata ušle u udžbenike pre nego što su se pojavile u naučnoj istoriografiji, što nije uobičajeni put. Uz to, udžbenici istorije postali su i politička prethodnica. Tako je, u Narodnoj skupštini, posle usvajanja zakona u kome se izjednačavaju četnici i partizani na pitanje novinara na kojim naučnim činjenicama se temelji takva politička odluka, jedan uticajni poslanik tada vladajuće stranke Vojislava Koštunice odgovorio da to, kako je rekao, piše i u udžbenicima za osnovnu školu. Tako su udžbenici postali više od prostora za manipulaciju prošlošću, postali su argument u političkoj borbi, čime su se još više udaljili od svoje obrazovne funkcije.

Poglavlje iz zbornika Kultura sjećanja: 1941. Disput Zagreb, 2008. Ova knjiga je drugi tom iz edicije koja tematizira sjećanja na prijelomne godine XX stoljeća u bivšoj Jugoslaviji – 1918, 1941, 1945, 1991.

[bokakotorska]

Milan Tepic je svoje vojnike oslobodio duznosti i zrtvovao se za ono u sta je verovao.

Bilo je i drugih primera, vojnih vodja u BiH koji su svoje vojnike ostavili na cedilu, a sami se izvukli. Cak valjda danas jedan od njih trazi i penziju za svoj staz u njemu nekada neprijateljskoj republici.

Cisto paralele radi.

Tako kao i u drugim profesijama ima dostojnih i nedostojnih vojnika.

Pre Tepica bili su i

Dragutin Gavrilovic

Stevan Sindjelic

ili

Kamikaze piloti

a danas - Inzinjeri atomske centrale Fukusima koji su se svesno zrtvovali za svoju zemlju.


Svi oni cinili su stvari koje su bliske nekom Busido kodeksu, kako je definisan u Japanu.

Predpostavljam da im je zajednicko da se na sve njih moglo osloniti da ce u ono sto rade uloziti sebe - bez rezerve.

No sve je to razvodnjavanje teme o Gavrilu Principu i pokusaj relativizacije njegovog cina.

Nepotrebno je porediti srodne stvari koje su radjene u sasvim drugom kontekstu. Tepic je sebe zrtvovao u tuzno vreme i kontekstu ko zna kog bratoubilackog rata, koji on nije zeleo niti inicirao.

Princip je delovao protiv okupatora, Austro Ugarske i njenog prestolonaslednika koji se nametao Jugolovenima.

No u Jugovica najteze je nekome priznati vrednost. Svome najteze.

PS Jose drzi rec, obecao si

[romanovero]

Vojo, Mocarta!



posto svi znamo da ti ovo neces slusati,da ti opisem u kratkim crtama,naravno na tvom omiljenom jeziku,pa kaze:
"Du bist die einzige, meine Heimat!"
da (te) ne BIH oft opicio Gavro nije ni heroj ,ni terorista, on je glup
...i ruzan