Psi: pitanja/odgovori i savjeti :)

[mart]

Pozoves veterinara kuci. Puno lakse podnose kada im dodju na njihovu teritoriju. Moj pas se cak i igra sa veterinarom, a ranije kada ga uvedem u ambulantu upiski se od straha.

[anjusha]

dvije teme pripojene u jednu! tematika odgovara stoga, o psima koji se boje veternara, nastavite ovdje

[opet ja]

Pozoves veterinara kuci. Puno lakse podnose kada im dodju na njihovu teritoriju. Moj pas se cak i igra sa veterinarom, a ranije kada ga uvedem u ambulantu upiski se od straha.

ovo ti je najbolje rjesenje

[Friesian]

iskreno razlog zasto na ulicama ima toliko pasa je prije neinformisanje prije same nabavke... kako o samoj obavezi prema psu tako i o naravi psa... prema tome ne slazem se da nije bitno koju ces pasminu uzeti, ako vec hoces da uzmes rasnog psa... dakle, veoma je bitno da shvatis/proucis osnovne karakteristike te pasmine iako upravo taj primjerak mozda nece imati takve osobine... jer i u samoj pasmini postoje individualne razlike... ni u kom slucaju nije isto uzeti rottweiler-a i njemackog ovcara, ili bilo koju drugu pasminu...

[Zah]

Najviši pas na svijetu ima 108 cm



Mužjak njemačke doge po imenu Titan iz San Diega najviši je pas na svijetu, objavila je u četvrtak Guinnessova knjiga rekorda. Četverogodišnji Titan je od poda do ramena visok 108 centimetara i težak 85 kilograma, a kada bi se u mjerenje uključila i glava, bio bi visok 127 centimetara, objavio je glasnogovornik Guinnessove knjige rekorda Stuart Clarkson.Titan je, nažalost, bolestan. Od rođenja je gluh, slijep i pati od epilepsije te problema s kičmom. 'Svakih nekoliko tjedana ide na akupunkturu i kiropraktičaru kako bi mu se olakšale tegobe', kaže njegova vlasnica Diana Taylor.Ona ga je kao štenca udomila iz prihvatilišta za pse u kojem ga je ostavio uzgajivač njemačkih doga kada je ustanovio da je bolestan. Kad se šeću plažom, mala ga djeca često zamijene za kravu ili konja, s osmijehom kaže Titanova gazdarica.

[Zah]

Kako psi spavaju i da li sanjaju
Piše:M. Radovanović

Za razliku od ljudi, koji po biološkom ritmu praktikuju spavanje u dužem, neprekidnom, vremenskom intervalu, psi spavaju u više navrata - po malo. Ali, to po malo i često tokom dana, čini u zbiru mnogo: psiprespavaju znatno više od polovine svog života.
Utvrđeno je psi svakodnevo spavaju oko šesnest sati. Stariji psi i štenad spavaju duže od mezimaca srednjih godina. Spavanje podrazumeva da psi, kao i druga živa bića, u toj fazi, postaju nesvesni okoline.



Proučavanjem moždanih talasa, dokazano je da svi sisari sanjaju tokom spavanja. Dok spavaju, psi se često trzaju, cvile ili ispuštaju neke specifične zvuke. Slično kao što neki ljudi govore u snu. Vlasnici veruju da tada njihov ljubimac sanja. Istraživanja o snovima pasa su gotovo neizvodljiva, jer naučnici ne mogu da koriste metode koje primenjuju kod ljudi. Ipak, utvrđeno je da psi imaju, baš kao i ljudi, različite faze sna.
U dubokom snu, pas koluta očima, što je povezano sa pokretima udova i ispuštanjem glasova, što daje pretpostavku da tada sanja. Čovek najintenzivnije sanja baš u ovoj tzv. REM fazi sna, pa se pretpostavlja da je to slučaj i kod pasa. Ako pas leži mirno, zatvorenih očiju, to ne znači da spava. Najčešće je budan i spreman da reaguje, ako se nešto dogodi. Pas je živo biće, i kao i čovek, svakodnevno doživljava mnogobrojne čulne nadražaje. Tek kada se potpuno umiri i zaspi, može da preradi informacije koje je doživeo tokom dana.



Za psihičko i fizičko zdravlje psa, veoma je važno da dovoljno spava i da ima fazu dubokog sna. Pas koji ne spava dovoljno, podložan je stresu, nervozan je, ima stomačne probleme ili reaguje agresivno. Ukoliko morate svog mezimca da probudite baš kada je čvrsto zaspao, uradite to pažljivo. Sačekajte koji minut, da iz faze najdubljeg sna pređe u fazu normalnog sna, iz koje će se mirnije probuditi. U suprotnom, postoji mogućnost da bude razdražen zbog naglog buđenja sa cimanjem ili vikom, do te mere da čak i ujede.

SPAVAČKE POZE



Kada drema, pas najčešće leži na stomaku ili je sklupčan. Uobičajena poza za dremku je bočno ležanje, mada i u tom položaju može upasti u dubok san. Siguran znak da je u carstvu snova je kada se okrene na leđa i podigne sve četiri u vis! Tada je maksimalno opušten i u fazi je dubokog sna. Stomak mu se u toj pozi ne zagreva previše, a ni jedan mišić nije napet, kao kada je sklupčan. Kada okrene leđa vlasniku ili drugom psu, to je znak privrženosti. U toj pozi se oseća zaštićeno.

IZBOR MESTA



Veruje se da psi spavaju na mestima koja nisu pod uticajem negativne energije i zračenja. To se objašnjava navikom većine pasa da pre nego što legnu na predviđeno mesto za odmor, dugo oko njega kruže, mirišu, ispituju.

Izvor:Revija Zov

[mami]

Molim sve koji imaju iskustva sa kokcidioza(ako sam dobro razumjela),da mi napiše par savjeta.Prvi put imamo štene staro 2 mj.kupljeno u zoo prodavnici prije 2 dana.jucer smo ga vodili veterinaru zbog proljeva i preporucio je baktrim,danas smo ga opet vodili i dobio je bocu ali se jako brinem jer od jucer nije jeo.ako se to nastavi rekao je vet.da ga sutra dovedemo na infuziju.mislim da sam kao amater sto se psa u kuci tice ucinila sve sto sam mogla.sada vas molim da ako je neko imao iskustva sa tim da mi napise sta zna o toku te bolesti.nas psic samo lezi i spava,odbija jesti i ponekad ustane da pije vodu i kaki a svo vrijeme samo lezi.dali se ovo brzo lijeci i kakav je ishod lijecenja,molim vasa iskustva.a jos je vet.mjerio temperaturu i rekao je da je niza nego sto bi trebala biti kod steneta.

[jaca78]

gdje ste ga vodili veterinaru, kakve je pretrage napravio, jeol i veterinar postavio tu dijagnozu

[Friesian]

da ja ne bi nesto posebno pametovao odnosno izmisljao toplu vodu pored bojlera evo ti kopija jednog rada:
Ovaj parazit živi u ćelijama creva. Vrlo često dolazi do kombinovane infestacije sa crevnim parazitima pa je intenzivan proliv u pasa klinička manifestacija ovakvog stanja. Oocista kao razvojni oblik kokcidije izlazi sa stolicom u spoljašnju sredinu. Karakteriše je pojava sporulacije koja produžava vreme infektivnosti.

Infekcija sa kokcidijom je česta pojava u velikim grupama životinja (npr. uzgajivačnica, veliko leglo) i kod mladih jedinki. Period inkubacije može biti kratak ali obično je 7 - 10 dana. Životinja unosi oocistu u organizam kontaminiranom hranom i lizanjem kontaminirane dlake.

U pasa se kokcidioza najčešće pojavljuje u prvih 24 dana nakon promene doma - dakle prve tri nedelje od kada štene dođe u svoj novi dom. Prvi simptomi su samo lagani proliv, ponekad i ostane na tome i životinja se oporavi.

To je bolest koja se najčešće ispoljava kada je životinja pod stresom - nagle promene vremena, novi uslovi držanja.

Dijagnoza se postavlja koprološkim pregledom iz uzorka stolice. Oociste i jaja crevnih parazita se razlikuju po veličini, oociste su manje. Lečenje se sprovodi simptomatski i važno je rehidrirati životinju ukoliko je proliv intenzivan, uz dijetetsku ishranu.

Obično se daju antiobiotici - sulfopreparati. Obavezna je i uobičajena dehelmintizacija. Potporna vitaminsko-mineralna terapija takođe ima smisla. Kokcidiostatici - lekovi koji prekidaju rast i razvoj razvojnih oblika parazita se ne daju psima.

[Friesian]

....

[mami]

tek sam sada uspjela da se konektujem nesto ne štima.evo što mogu reći a to je da nismo radiliu laboratorijski nalaz stolice a veterinar je već imao iz te prodavnice pacijente sa istom zarazom. inače radi se o veterinaru harisu za kojeg sam čula sve najbolje.problem je što psić ne jede ali srećom pije vode.sutra idemo na infuziju i nadam se dobrom ishodu,svakako hvala svima koji su pokušali da mi napišu nešto jer zaista sam početnik u svemu ovom i jako me strah za ishod.

[A71]

@Friesian imaš pp

[Zah]

PAS I COVEK

Može se govoriti o vrlo staroj Ijubavnoj priči između psa i čoveka. Verovatno su se u saradnji između ta dva lovca postepeno stvarale veze i moguće je da je tip društvene organizacije čopora olakšavao sjedinjavanje koje se malo-pomalo ostvarivalo. Život psa u čoporu danas je sasvim marginalan i većina pasa živi sa čovekom, najčešće u prisnoj porodičnoj atmosferi. A nas će upravo zanimati promene u ponašanju izazvane tom situacijom.



PORODICA-ČOPOR
I čovek i pas su društvene životinje i njihova zajednica podrazumeva stvaranje hijerarhijskog sistema koji uključuje što manje situacija za koje ne postoji ritual za utvrdjivanje zahtevanog ponašanja. Čovek je sklon da istražuje oblike sve suptilnijih veza izmedju jedinki.Otuda odnose u radu, u porodici, ne diktiraju više odnosi silom nametnute dominacije jednog od protagonista; bilo bi čak neuputno u društvenom pogledu da onaj koji "legalno" dominira to odveć jasno stavlja do znanja (tada bi se moglo govonti o zloupotrebi autoriteta). U tom slučaju, kada postoji interakcija izmedju dve jedinke, upravo će suptilnost jezika i intonacija kodirati informacije koje se tiču hijerarhijskog položaja svakog od njih. Kod psa, takva organizacija osudjena je na propast, zato što nema značajne razlike izmedju načina na koji on analizira društvene informacije u čoporu ili u Ijudskoj porodici. Životinja uočava dominaciju ponašanja koja odgovaraju jasnim situacijama i za njega značajnim, kao što su jelo, korišćenje prostora, mogućnost privlačenja pažnje jedinki ženskog pola kuja ili žena. Mogu se opisati dva tipa organizacije čovek pas. S jedne strane, grupe nazvane "hedonističkim" (hedonizam, sisitem zasnovan na zadovoljstvu), zato što se agresivnost tu nikada neposredno ne ispoljava, već samo u vidu rituala pretnje, s druge strane, "agonističke" grupe (od reči agonista, "kojl uzrokuje pokret") u kojima se agresivnost izražava u vidu fizičkih napada. Kod prvih, vlasnik potvrdjuje svoju dominaciju vizuelnom i auditivnom igrom kanala za komunikaciju, dok kod drugih, fizičko suprotstavljanje, sa svom riskantnošću koju može imati po životinju, predstavlja jedino sredstvo za očuvanje položaja vodje. U stvari, agonističke grupe nisu tako brojne, s obzirom da većina vlasnika s odbojnošću gleda na primenu sile.
Izvor.B.Dog

[Zah]

KOMUNIKACIJA IZMEDJU ČOVEKA I PSA



Popularno rečeno, pas je životinja kojoj nedostaje samo govor. Ta razumna konstatacija je zanimljiva:izvesno, u komunikaciji ne može da se koristi jezik, pošto reči nemaju nikakvog smisla za psa; zauzvrat, iako pas nema sposobinost govora, on poseduje skoro sve ostalo. I upravo će se na tom "ostalom" graditi komunikacija. Kad govorimo, mi ne upotrebljavamo samo reči, sadržaj našeg govora uveliko je uslovljen elementima koji nisu verbalne prirode. Ton, mimika lica, prečnik zenica, kretnje tela (položaji i ritmika njihovih povezivanja), odeća i pomoćni pribor, igraju bar podjednako važnu ulogu kao i reči. Tako je i sa psom, sem što će njegov govor biti u potpunosti sastavljen od gestova, intonacija. Izgovorene reči biće zvučni signali koje će pas spajati sa odredjenom situacijom, sa ponašanjem koje treba usvojiti. Tako na primer, kad pas sedne na zahtev vlasnika, on ne izvršava naredjenje zato što mu je rečeno "sedi", već stoga što je vlasnik tom zvuku pripojio pokrete što navodi na pokret koji treba izvršiti, i zato što je nagradio psa kad je ovaj odgovorio na željeni način.Čin udružen sa rečju može odgovarati situaciji koja za psa ima neko hijerarhijsko značenje i podrazumeva njegovo potčinjavanje. Otuda upravo oni signali vlasnika koji nisu verbalne prirode pojačavaju poruku, ili je poništavaju. Zamislimo, tako, da se pas mužjak popeo na fotelju koju njegov gazda obično čuva za sebe. Pas je prepoznao to sedište kao važno kontrolno mesto da bi se sačuvao dominantni hijerarhijski položaj. Kada vlasnik naredi psu da sidje, on od njega zahteva da mu prepusti bitnu zonu u porodičnoj hijerarhiji. Ako on to učini ne pitajući se da li će pas poslušati, intonacija njegovog glasa, njegov pogled, položaj njegovog tela (lako nagnuto napred) pokazuju psu da se čovek zaista oseća dominantnim. U protivnom, ako on ishod sučeljavanja smatra neizvesnim, intonacija njegovog glasa, njegovo lice i telo otkrivaju njegovu dilemu. To psa navodi da pokuša da pripreti svom gazdi kako bi zauzeo viši hijerarhijski položaj. Takva situacija brzo se može pretvoriti u dramu ukoliko nedostatak ubedljivosti kod čoveka ustupi mesto strahu od režanja psa i ovaj počne da se smatra dominantnim.



Ovde se vidi koliko bitnu ulogu igra komunikacija u uspostavljanju hijerarhije unutar porodice-čopora. Uskladjenost dveju poruka (verbalne i one koja to nije) obezbedjuje efikasnost prenošenja informacije. Cesto, nedovoljno poznavanje smisla ove ili one reakcije psa navodi vlasnika da prenese nepovezane informacije. Takav je slučaj sa čovekom koji gubi dah pozivajući psa, a ovaj nastavlja da se udaljava. Za vlasnika je prirodno da se pas vrati kada ga pozove. Medjutim, ovo je pogrešno, jer pas se "ne odaziva na svoje ime", on se ne poistovećuje sa tim zvukom koji je za njega samo znak kontakta sa gazdom. Da bi pozvao svog psa koji se slobodno kreće, čovek treba da bude veoma privlačan, u svakom slučaju privlačniji od drugih pasa ili igračaka kojima je pas do tada bio obuzet.Na žalost, ukoliko se pas nerado vraća, vlasnik počinje da se nervira, postaje veoma nestrpljiv, njegovo lice već podseća na kaznu koju će pas dobiti pri povratku, što životinju nagoni da ostane tamo gde je, ili čak da se udalji. Taj primer, kao i toliki drugi, ilustruje složenost artikulacije informacija koje se kreću od čoveka ka psu preko vizuelnog i auditivnog kanala. Jedan dodatni fenomen obogatiće te različite signale: sklonost ka asimilaciji. Društveni sisari imaju zajedničke položaje i mimiku, ali njihov smisao i njihova funkcija se ponekad razilaze. Ista je stvar sa čovekom i psom, što će i jednog i drugog navesti da izmene organizaciju svojih različitih položaja kako bi po obliku i funkciji bili sličniji položajima one druge vrste. Tako zapažamo držanje psa koje je veoma blisko čovekovom; to je slučaj sa držanjem prilikom poziva na igru koje se ogleda u tome da se prednji deo tela podigne prema nosu sagovonika i praviti se da ga dodirujemo. Kod pasa koji žive u tesnoj zajednici sa čovekom, utvrdjuje se da, malo-pomalo, pas počinje da pokazuje jastučiće na šapama da bi dobio neki predmet ili hranu. Smatra se da, kod čoveka, ispružiti ruku sa dlanom nagore predstavlja pokret traženja. Zahvaljujući čovekovom odgovoru kada je pas prvi put izveo taj pokret, pas je izmenio ritual svoje vrste da bi bolje komunicirao sa čovekom. Isto tako, vlasnici brzo nauče da spuste svoj gornji deo tela i da se tapšu po listovima da bi svog psa pozvali na igru. Ti fenomeni komunikacije postoje i na nivou njuha. Mi ih još ne poznajemo naročito dobro, ali znamo da čovek ispušta feromone koji su hemijski bliski onima kod psa i ovaj bi ih mogao prepoznati.

[Zah]

MEĐUSOBNA NETRPELJIVOST

Da li treba rizikovati i dozvoliti da se psi približe jedan drugom pri slučajnom susretu?

Kao kad majka suviše pazi svoje dete i time mu oduzima deo samostalnosti i sigurnosti, tako i pojedini vlasnici suviše strahuju za svog ljubimca i čine istu grešku. Ko želi da svog ljubimca poštedi svih neprijatnih doživljaja zbog straha da bi to moglo da naškodi njemu ili nekom drugom psu, čini ga nesigurnim. Konačan efekat svega je agresivnost.



Kako pas stvara u svojoj glavi sliku neprijatelja?

Kad se u šetnji sretnu dva psa i pojure jedan prema drugom, ako se jedan od vlasnika uplaši za svoga psa isprovociraće agresivno ponašanje onog drugog psa. Čovekovo uzbuđenje i hvatanje psa, svaki put kad se pojavi drugi, asociraće ubuduće u glavi ovog psa sliku neprijatelja. Tako vlasnik svojim neosnovanim strahom nesvesno trenira svog psa da se ponaša agresivno čim ugleda drugog psa. Pas postaje agresivan najčešće u prisustvu svog vlasnika, inače čim ga šeta neka druga osoba - on ne pravi probleme. Samo ako psa prepustite samom sebi, može iz susreta sa drugim psom nešto i da nauči. Psi koji često sreću druge pse, ponašaju se sigurnije.

Glavni uzrok napada: strah vlasnika

Normalno je da se ponekad plašimo da bi neki veliki pas mogao da povredi našeg malog psa ili obrnuto. Ali, mi taj strah ne bi smeli da pokažemo i trebalo bi da ostanemo mirni i opušteni, jer psi lako osete promenu našeg raspoloženja. Oni su dobri - odašiljači, ali i dobri - prijemnici -. Komunikacija u čoporu vukova zasniva se na prenosu raspoloženja. Ko nije spreman da rizikuje pri susretu svog malog psa sa drugim psom, ne treba ni da drži psa. Tu se najčešće radi o ljudima koji malo znaju o ponašanju pasa i zbog toga imaju malo poverenja u njegovu sposobnost da može da bude društven. Ali, često se radi i o ljudima koji se ne bave dovoljno svojim psom. Tako stvore nevaspitanog psa čiju neposlušnost pokušavaju da savladaju preglasnim komandama. A psi osećaju nesigurnost svog vlasnika i to ih čini nervoznim i agresivnima. Ali, psi nisu ubice. Ako ih čovek sasvim ne iskvari, napad će proći bez povrede. Najvažnije je da se čovek ne umeša. Treba sačekati i ne približavati se psima, dok se oni upoznavaju i odmeravaju.



Šta učiniti pri jednom -rizičnom- susretu?

- Sačuvati mir i biti na odstojanju
- Imati poverenja u druželjubivost psa
- Dva mužjaka koji se dominantno ponašaju ne pozivati niti im se približavati
- Kad se onjuše i počnu da napadaju jedan drugog, sačekati, po pravilu se razdvajaju posle malo gurkanja
- Nikada ne treba zaboraviti da se naš strah i naše uzbuđenje prenosi na našeg psa i čini ga agresivnijim nego što bi on bio bez našeg mešanja.
Ako se držimo ovih pravila, sprečićemo da se u našem psu, u početku normalnog ponašanja, razvije agresivna reakcija pri susretu sa drugim psom.

[Ripicipi]

Stafordski bull terrier







STAFORDSKI BUL TERIJER [FCI No. 76]
Originalni naziv rase: STAFFORDSHIRE BULL TERRIER
Zemlja porekla: ENGLESKA

Karakteristike: Kroz istoriju stafordski bul terijer (SBT), ocrtava se neustrašivom hrabrošću, visokom inteligencijom i snagom. Ovo zajedno sa njegovom ljubavlju za prijatelje, posebno za decu, psihička stabilnost, čine ga jednom od najboljih svestranih rasa.
Njegovo srodstvo s bul terijerom primjećuju samo stručnjaci. Kad su kod bul terijera 1860, godine konačno postigli belu boju, došlo je do raskola u rasi. Psi drugih boja ostali su u rukama engleskih rudara u okolici Birminghama kao borbeni psi, dok su beli postali psi za izložbe. U sledećih sedam desetleća borbenim su psima promenili ime - stafordski terijeri su postali zvezde ilegalnih borbi pasa do pred nekoliko godina. Taj je terijer uvek spreman na borbu sa suparnikom do kraja - ako mu strani pas ili njegov gospodar prete. Razvije tesan kontakt s porodišnim članovima. Voli decu, ali ne može videti druge pse, što je vlasnicima glavni problem. Mlade treba od rane mladosti dosljedno odgajati, inače postanu nemogući. Ti su psi vodljivi, jednostavno ih se održava, rado se igraju i jako su srdačni prema Ijudima. Robusni su i mogu dočekati visoku starost.

Opšti izgled: SBT je pas kratke dlake.On treba da odaje utisak velike snage za njegovu veličinu, mora biti mišićav, pokretan ali i graciozan.

Glava: Kratka, široka, sa veoma izraženim mišićima obraza, stop izražen, kratak vilični deo, nos crne boje.

Oči: Najbolje su crne oči, ali se mogu tolerisati i svetlije, ako su u skladu sa bojom dlake. Okrugle, srednje veličine, pogled jasan i prijateljski.

Uši: Ružino uvo ili poludignuto. Ne velike uši. Sasvim špicaste ili viseće uši se kažnjavaju.

Zubalo: Makazasto.Predgriz i podgriz se kažnjavaju.

Vrat: Mišićav, kratak, postepeno se spušta ka ramenima.

Prednje noge: Noge prave, jakih kostiju, široko postavljene, ramena dobro povezana.

Telo: Kratko, snažno, ravnih leđa, jako. Grudni koš dubok i širok sa lepo svedenim rebrima. Trbuh umereno prikupljen.

Šape: Jake, srednje veličine.

Rep: Srednje dužine, nisko usađen, treba da liči na dršku za staru vodenu pumpu.

Dlaka: Kratka, gusta, priljubljena uz kožu.

Boja: Crvena, bledo žuta, bela, crna, plava ili bilo koja od njih pomešana sa belom.

Veličina: Visina oko 35-40cm. Nije previše debeo. Masa mužjaka oko 17kg, ženke oko 15kg.

Mane: Svetle oči ili ružičasti očni kapci. Rep loše nošen ili predugačak. Špicaste ili savijene uši. Predgriz ili podgriz. Ružičast (Dadlez) nos.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum
_____________________________________________________________________________________________________________________
Sjajan pas za kuce, obozava ljude, djecu, i pas koji se najvise veze za ukucane

Bas zbog tog obozavanja ljudi i nije neki cuvar, ali definitivno moj buduci pas

[Zah]

NASTANAK PASMINE



DOLAZAK U AMERIKU
Prošlost nas uci da je u prošlom stoljecu iz Europe u Ameriku krenula velika masa iseljenika podtaknuta razlicitim motivima, a najcešce siromaštvom. Kolonisti iz Engleske, Irske, Škotske poveli su sa sobom svoje pse. Kad su prvi put predstavljeni u Americi, ovi psi su se skoro u potpunosti nalazili u rukama „¨Dog Fighting“ sporta i odgajani su za borbe. Ovi tvz. sportisti su veoma zaslužni što se ova rasa održala cistom, bistrom i jakom. Veoma su vodili racunao o precima, o njihovim genima, o zdravlju, jer na primjer pas koji nije imao dovoljno velika pluca, da izdrži da se bori sat-dva, bio je osuden na poraz, isto kao i pas koji ima srcanu manu, jer srce mora bit snažno da bi bilo u stanju da pumpa krv u sve djelove tjela. Zato su se parili najbolji, a to je sacuvalo rasu i napravilo ju takvom kakva je danas.

U Irskoj u perijodu od 1845-1851. god vladala je velika glad, a u pravcu Amerike krenula je prava rjeka kolonista. Zaradivši nešto novca u novoj domovini, kolonisti bi ga ne tako rjetko poslali rodacima u Irsku sa molbom da im nabave kvalitetnog psa borca. Zato mnogi kinolozi vjeruju da je glavnu ulogu u oblikovanju APBT-a i AST-a odigrao tzv. Irski Pit Terrier. To su bile male životinje težine svega 10-15kg¸. Zašto su ti psi bili tako sitni nije poznato.

Osim Irskih pit-terriera u Ameriku su došli i psi iz Engleske i Škotske. Njih je bilo manje od irskih pasa, ali se zato pouzdano može reci da su to bili mješanci buldoga sa terijerom zvani „bul and terrier“.

Gradanski rat je gotovo uništio popularnost pasa za borbe pa su najvecu ulogu u oblikovanju vrste imali psi iz drugog vala iseljenika koji je zapoceo 1865. god. a završio tridesetak godina kasnije. Dominantni psi iz tog vremena bili su Paddy i Pilot, koje je 1880 god. uvezao Charli Liyd. Liydov-ov nadimak bio je Cockney, a oznacava rodenog Londonca. Stoga se može pretpostaviti da su njegovi psi bili engleskog uzgoja. Ipak teško cemo ikad saznati koji su to psi došli u Ameriku, možda je najpravilnije reci da je AST direktan potomak najboljih pasa boraca koji su došli u Ameriku u 19st.

ŠIRENJE I POPULACIJA



U pocetku je popularizacija pasa bila smještena uglavnom na podrucju zvanom New England. To je prilicno logicno jer se tu nalazi New York, glavna useljenicka luka. Medutim kako su useljenici odlazili u bogatije krajeve, tako su sa njima odlazili i njihovi psi. Amerikanci su svoje pse zvali vrlo slicno Britancima: Pit Bull Terrier ili skraceno, Pit Bull. Medutim, koristili su i ime Pit Bulldog. Doduše oni ne misle na današnjeg buldoga, vec na njegove pretke s kraja 18. i pocetak 19. stoljeca. Može se postaviti pitanje u cemu je bila razlika izmedu americke i engleske varijante Pit Bull Terriera? Sacuvane fotografije, umjetnicke slike i crteži nam daju odgovor. Principijelna razlika je u tome što su americki psi imali daleko jaci kostur, krupnije glave i mnogo snažnije celjusti. Da li je ta razlika nastala selekcijom ili zato što su americki psi imali više krvi buldoga, preko svojih irskih predaka, ostaje da se istraži.

PRVI REGISTRI
Godine 1898 grupa lovaca osnovala je registar za pse pod imenom United Kennel Club (UKC). Glavni motiv za osnivanje UKC –a bio je otvaranje rodovnih knjiga za autoktone americke pse. Medu prvim pasminama u registar je ušlao Pit Bull Terrier. I tako dok su jedni predlagali da se upotrjebi ime pit bul terijer i tako naglasi borilacki aspekt pasmine, drugi su inzistirali na imenu Amerikan Bull Terier, koji govori o autoktonoj pasmini.

Bilo bi pogrešno pomisliuti da su PBT služili samo za borbe, naprotiv mnogi su život proveli kao farmerski psi univerzalne namjene, a zahvaljujuci izuzetnoj odanosti gospodaru došli su na dobar glas kao kucni ljubimci i dobri cuvari. Na jugu Amerike korišteni su za cuvanj poludivljih krda pa i za lov. Rasa je ubrzo postala vrlo popularna u Americi. Prvi pas koji je bio registriran bio je - Lucenay Pete - koji je igrao u staroj filmskoj komediji. Vjerojatno niti jedan drugi pas nije stekao toliku popularnost kao što je Pete, orginalni “Our gang“ pas. On je jedini pas koji je doživio prelazak iz nijemog u zvucni film. Pete je proveo skoro devet godina na filmu i dvije godine u kazalištu. Malo njegovih obožavatelja zna da je smiješni prsten na njegovom oko ustvari pravi (vidi-Riplijev “vjerovali ili ne“).

Usprkos lošim poricanjima ova rasa je doživjela procvat i postala vrlo popularna širom svjeta. Pokazalo se da ova tzv. krvolocna životinja zna biti veoma drag kucni prijatelj, a svojim izgledom izaziva cesto pažnju kako na ulicama tako i na izložbama pasa.



REGISTRACIJA I NASTANAK IMENA
Oko 1930 god. brojni ljubitelji APBT-a su usmjerili težište svog rada na registraciju te rase u American Kennel Club-u (AKC). AKC osnovan 1881 god. svremenom se razvio u najvecu i najutjecajniju americku kinološku organizaciju sa više od 2000 godišnje organiziranih izložbi. Najzaslužnija osoba za registracije pasmine je Wilfred T.Brandon. On je uspio dokazati da APBT ima precizno dokumentiranu prošlost, te da postoji dovoljan broj pripadnika te pasmine uniformne fizicke grade. Njegova zasluga je izrada standarda koji je i danas na snazi. Godine 1935 je The Kennel Ciub of Great Britain (KC) registrirao englesku verziju psa pod imenom Staffordsire Bull Terrier(SBT). To je konacno potaknulo upravu AKC-a da 1936 god. registriraju americku varijantu psa, ali pod nesretnim imenom Staffortshire Terrier(ST).

Taj naziv izražava izrazito britansko podrijetlo pasmine, ali ni najmanje ne govori o specificnosti americkih pasa. Slicnost imena SBT i ST je skoro 40 god. izazivala brojne nesuglasice. I ako je namjera bila bila da se proglase razlicitim pasminama, AKC i KC su se poceli svadati - cija je pasmina izvorna i prava. Posledica svade je dugogodišnje nepriznavanje ST u Engleskoj i SBT-a u Americi. Vecina prirucnika u Velikoj Britaniji i danas naglašava da je ST uvecana verzija SBT-a, ali da su u suštini jedna pasmia. To je navelo pojedine uzgajivace da ST-a da 50-tih godina križaju svoje pse sa SBT-om. Tako je nastao pravi rat izmedu uzgajivaca ST-a jer mnogi od njih nisu prihvatili SBT-a za istu rasu.

Haward Hadley jedan od od najuglednijih i najcjenjenijih uzgajivaca ST je uspio uvjeriti AKC da je rjec o dvama vrstama, razlicitim iako srodnog podrijetla i slicnog izgleda. Tek od tada je kinološka administracija postala svjesna da se u registru nalaze dvje rase gotovo identicnog imena. Zato je pocetkom 70-tih god. za ST-a ponudeno orginalno ime Amerikan Bull Terrier, ali su to uzgajivaci odbili! Previše vremena i novca su uložili u propagandu imena ST i sada od njega nisu htjeli odustati. Kao kompromis je ime American staffordshire Terrier(AST) uvedeno je 1972god. koje se koristi i danas.

EVOLUCIJA IMENA
1- pit bull terrier-druga polovica 19st.
2- american pit bull terrier
3- staffordshire terrier-1936god
4- American staffordshire terrier-1972 god.

STAFORD KAO PAS ZA DRUŽENJE



Staford može biti odlican pas za druženje kod pažljivog i odgovornog vlasnika.Vjernost svojim dvonožnim vlasnicima je oznaka pasmine, ali i ponekad pretjerane zaštitnicke osobine. Mudri vlasnik ce uciniti sve u svojoj moci da razvije i potpomogne pozitivne genetske osobine. Staford kontroliranog podrjekla,dobro treniran bit ce odlican obiteljski pas. Tisuce ljudi uživaju u njemu u ulozi kucnog ljubimca-bez ikakvog problema.Bivši pretcjednici,filmske zvjezde,mocnici iz svjeta politike vlasnici su staforda i nemaju ništa loše da kažeju o njima. Oni su cesto obiteljski psi koji ne pretstavljaju opasnost susjedima i društvu. Problemi pripisani ovoj vrsti proistekli su od pasa nekontroliranog porjekla i loše trniranih životinja koje nisu adekvatno socijalizirane na odnosu na druge životinje i ljude. Snažan aktivan pas trebao bi imati odlican temperament i sveobuhvatni trenig. Bez tih osnova ocekuju vas problemi. Staford definitivno nije ljubimac za svakog. Snažan pas treba kontrolu, poneke starije osobe i djeca ne mogu ga fizicki kontrolirati. Nesigurne osobe koje žele agresivnog psa samo zato da bi prikrili svoje ljudske nedostatke, nikad ne bi trebale posjedovati jednog od ovih pasa. Nemarna i nepažliva osoba nije adekvatan vlasnik za staforda, pa ni za bilo kojeg drugog. Najbolji kandidat za vlasnika je osoba adekvatnog iskustva sa psima. Takva osoba obicno je voljna potražiti pravog psa kod najboljeg uzgajivaca, najbolje uzgojne linije koja ima odlican temperament. Takav pontencijalni vlasnik ce biti voljan preuzeti socijalizaciju, trening i odgovornost što ce pomoci izabranom psu da postane odlican pas. Takav zaštitnicki vlasnik ce pružiti svu potrebnu požnju svom psu. Osigurat ce mu adekvatnu hranu, veterinarsku zaštitu i ljudsku interakciju.

STAFORD I DJECA
Pas kvalitetnog podrjekla, dobro socijaliziran daleko manje ugrožava djecu nego što djeca ugrožavaju njega. Najveci dio ugriza u Americi otpada na pasmine u koje ne spada staford.Vecina ugriza otpada na male pasmine – koker španijele, križance kokera i ostale. Broj ugriza direktno je proporcijalan sa ogromnom popularnošcu tih minijaturnih psica. U filmsko komediji ¨Mali Rascal¨ glavni je junak štene staforda imenom Pety. On je igrao sa najpoznatijom djecom-glumcima tog vremena u zbunjujucem metežu filmskog studija, bez i najmanjeg problema. Mnogi odgovorni uzgajivaci staforda odgajaju pse sa svojom djecom. Ti poznavaoci psa uce djecu i pse da se razumiju ponašati jedni prema drugima. Sigurno postoji neki staford koji je ugrizao dvonošce, od kojih su neki bili i djeca, ali tako su i psi neke druge pasmine.

STAFORD I DRUGI PSI



Njihovi preci su uzgajani za borbe pasa. Takve borbe nisu samo zahtjevale snažne pse nego i psa koji ne izbjegava suceljavanje. Psi stranci u takvom suceljavanju testirat ce jedan drugog do krajnih granica. Kad je staford suceljen sa drugim psom konflikt je moguc. Treba pojacati kontrolni faktor covjeka i kontrola uvjek mora biti prisutna. Ni jednom psu, ne samo stafordu ne smije biti dozvoljeno da sam trci po susjtetstvu. Kontakt pasa koji se ne poznaju uvjek treba kontrolirati. Dobro pripremljen vlasnik mentalno je i fizicki sposoban da izbjegne mogucu neugodnu situaciju. Uporni trening rezultirat ce poslušnošcu staforda na svaku zapovjed, cak kad je i pod stresom. Kad se opisuje interakcije pojedine pasmine na psa stranca pisci knjige o psima cesto se služe izrekom: “pas ne traži konflik, ali je sposoban da se brine o sebi“. Pas ce se boriti ako ga se ne ostavi na miru i dat ce sve od sebe ako do borbe dode. Da ce staford u borbi dati sve od sebe treba uzeti kao cinjenicu i takav dogadaj se nikako ne smije dopustiti.

Poznati uzgajivac prodao je perspektivnog izložbenog psa mladicu i poducio ga da striktno izbjegava fizicke konflikte sa ostalim životinjama. Mladic se oglušio na savjet i dozvolio psu da hvata i ubija vjeverice u parku. Zatim je dozvolio borbu sa rotwajlerom u istom parku. Tada je muški prirodno agresivan nagon ojacao. Mladi je pas ohrabren svojim vlasnikom postao sve agresivniji prema ostaljim životinjama. Konacno pas je vracen uzgajivacu koji je proveo mjesece i mjesece korigirajuci agresivno ponašanje psa. Nikad nemojte dozvoliti štenetu da se agresivno ponaša prema drugom psu ili osobi. U takvom slucaju podignite štene i na taj nacin odma privucite njegovu pažnju i oštrim glasom gledajuci ga u oci dajte mu doznanja da se takvo ponašanje nece tolerirati.

STAFORD I OSTALE ŽIVOTINJE
U kuci sa ostalim ljubimcima potrebno je poduzeti neke mudre predustrožnosti. Odrasli pas treba razumjeti da drugi ljubimac pripada kucanstvu i da ga ne smije naganjati ili ozlijediti. Uvjek treba biti pod kontrolom kad je u društvu drugi ljubimac. Štene koje je doneseno u kucu u kojoj je vec drugi ljubimac, može biti socijalizirano da prihvati ostale ljubimce kao dio uredenog življenja u istom kucanstvu. Adekvatno socijaliziran stafor nije veca prijetnja ostalim ljubimcima od bilo kojeg psa sa istom socijalizacijom i treningom.



STAFORD I GOSTI U KUCI
Prema zapisima predaka ovi psi napadaju druge životinje, a ne ljude. Neodgovorni uzgajatelji iskrivili su i povecali urodenu agresivnost životinje, ali nisu tolerirali agresivnost prema ljudima. Iako neki psi te porodice, neciste nasljedene linije mogu pokazati agresivnost prema dvonošcima to se ne mora smatrati devijacijom od normi ponašanja psa ciste linije. Mnogi gosti ce ustanoviti da jedino što im prjeti od staforda je da ih psi izljube kao nitko do tada.
To su po prirodi prijateljski psi koji ce vlasnika, ukucane i prijatelje obasuti nježnošcu.

Tokom prve faze priprema za ovu knjigu pozvan sam u kucu uzgajivaca. Sjedeci na kaucu primjetio sam pet staforda koji me promatraju. Uzgajivac je otišao iz prostorije na telefon, psi su se približili kaucu. Prvo jedan, pa još jedan uljudno njušeci moje cipele i hlace. Zatim kao po signalu opustili se i nastavili svojim redovnim aktivnostima. Dva psa, oba dvje ženke ostale su pored mene. Jedna je povjerljivo ležala pored moje noge, a druga ženka položila je svoju pozamašnu glavu da je milujem. Normalno gost u obitelji je prihvacen poslje dobrodošlice gospodara. Ugrožavajuce akcije mogu privuci psa. Bilo kako prijateljski posjetioc nema razloga za strah. Psi osjecaju strah kod ljudi. Neke su osobe razvile fobiju prema psima opcenito, a specificno prema pit bullovima, stafordima i slicnim pasminama. Ako se posjetioc tako osjeca, pažljivi vlasnik psa ce bit ljubazan i staviti ga u boks ili neko drugo mjesto podalje od gosta.

STAFORD I STRANCI
Kao i gost u kuci stranci ce cesto doživjeti staforda kao prijateljskog i snalažljivog psa. Ironija - psi ove pasmine nisu posebno dobri psi za cuvanje kuce. Najcešce je dovoljna pojava i reputacija da prolaznike ili zlonamjerne osobe sprjeci u nihovnim namjerama. S druge strane staford dobrog podrjekla i dobro treniran ne pretstavlja opasnost za dobronamjernog stranca. Mudri vlasnik psa drži pod kontrolom da sprijeci moguce konfrotacije koje mogu voditi u probleme. Sa ogradenim dvorištem ili držeci psa u kuci vecina mogucih problema sa strancima se može izbjeci.

STAFORD U SUSJEDSTVU
Price o pit bull-u, stafordu, dobermanu i slicnim pasminama mogu se odraziti na odnose sa susjedima. Staford ne smije švrljati po susjedstvu, o tome uopce ne treba raspravljati. Dozvola stafordu da se šece bez nadzora po susjedstvu znaci nepoštivanje susjedstva i „potezanje vraga za rep,“. To je još i iprotuzakonito za sve pse. Dvorišna ograda, kucica, povodnik su potezi odgovornog vlasnika i znak poštovanja susjedstva. Izvjesne provincije, gradovi su pooštrili propise za pojedine vrste pasa medu kojima je i staford. Ti su zakoni u vecini slucajeva apsurni i nerazumni jer su ponajcešce neprovedeni i nekorektni. Bez obzira na receno o zakonima treba voditi racuna.



Zaključak

Stafordski bul terijer je hrabar pas, veoma inteligentan i snažan. Sve to zajedno u kombinaciji sa velikom ljubavi prema čoveku, naročito djeci, i njegova psihička stabilnost čini ga jednim od najsvestranijih pasa. Veoma je pogodan za stan. Nastanak Stafordskog bul terijera se vezuje za period 19. stolječa, kada su ljubitelji buldoga odlučili da stvore pasminu koja bi bila pravi pas za borbe. Križajući pasminekoje su važile za najizdržljivije, najotpornije, i prije svega najjače, stvoren je pas snage buldoga ali manje veličine, što mu je omogućavalo veću okretnost i brzinu. Nazvali su ga bul i terijer (bull and terrier). Nova pasmina bila je direktna preteča današnjeg Stafordskog bul terijera i koristio se uglavnom za borbe pasa.Kasnije, pošto su borbe pasa već odavno postale ilegalne, ovaj pas se koristio kao kućni ljubimac i kao izložbeni pas. ..

NAPOMENA:Jednom smo vec imali predstavljanje ove pasmine ali eto ne skodi ako smo to ponovili,jer smo mozda nesto i kazali sto ranije nismo ali u osnovi treba izbjegavati ponavljanje istih pasmina, posebno ako nova prezentacija ne nudi nista vise u odnosu na onu koju vec imamo.

Zamolio bih predhodnog autora teksta, ako mu to ne pricinjava neku poteskocu, da fotografije ukomponuje u tekst, ovako kako sam to ja radio a ne da reda jednu ispod druge.Naravno, ovo dolazi u obzir, ako prihvata moju sugestiju.Mislim da je ovako puno ljepse.
Pozdrav Zah.

[Maybach]

Ne znam da li je bila tema ili pitanje,zna li neko da li u Sarajevu postoji neka dobra skola za obuku pasa,osnovnu obuku,gdje vlasnik dovodi psa i ne ostavlja ga?vazno mi je to jer ne mogu zamislit da ostavim psa u nekom ruznom boksu danima,da ga neko tuce dok ga uci,a bojim se da mu se ne promjeni i karakter.zato bih voljela da prisustvujem tim treninzima,uostalom valjda je bolje da pas uci sa gazdom.Nisam cula da tako nesto jos ima kod nas,iako to u drugim mjestima nije nista novo.

[nevenka]

@Maybach

poslala sam ti pp

[Bellica]

Vec duze vrijeme planiram uzeti sebi psa, ali sam veoma neodlučan. Ako moze da mi preporucite kojeg psa da uzmem, kratki opis i njegova slika.

Tek sam se registrovao na SA-X, samo da vam kazem prejak je sajt.

Ja imam psa, njemackog ovcara, sutra ce biti godina dana od kad je s nama, a prije toga nikada nisam imala nikakvog kucnog ljubimca ako izuzmemo kanadsku vjevericu kojoj se samo treba mijenjati pijesak, sipati hrana i voda, dakle ne previse posla i ko ima puno vremena moze je uciti da se igra izvan kaveza, ali umrla je pa sad imam samo psa. Inace zivim u stanu i mogu ti reci da nije nimalo lako s psom. Izvodim je 3-4 puta dnevno vani (nikada ne vrsi nuzdu u stanu niti u bilo kakvim posudama, kao mace npr.) Vodim je redovno kod veterinara, na vakcine i preglede, konsultacije, dajem joj i vitamine, a na proljece je obavezno zastitim protiv krpelja. Hranu joj kupujem, a ponekad joj dajem i ovu sto mi jedemo, ono sto voli, inace, nista ne odbija sve joj se svidja, samo joj kolace i slatkise dajem manje zbog vida. Zenka je i svakih 6 mjeseci dobije menzes, nisam je jos kastrirala, hocu da i ona ima svoje bebe, ne bi bilo posteno da joj odmah oduzmemo mogucnost radjanja, pa cu vidjeti nakon mozda drugog ili treceg puta. Inace je jako, jako pametna i mudra, nevjerovatno je kako sve razumije, kako zna sta joj se kaze, nije dosadna, ne pravi probleme kad ostane sama u stanu, nikome ne dozvoljava da mi naudi ( mislim na neznance na ulici, osjeti ako neko ima lose namjere), jos je jako mlada i voli da se igra i voli da trci, tako da mi je i to obaveza, bar je 2 puta sedmicno vodim negdje izvan grada gdje je mogu pustiti s lanca da se istrci. Nikoga ujutru ne budi, mozes spavati do koliko hoces, nije zahtjevna i jako je lijepa, ima malu njusku, velike usi, lijepe bijele zubice, a dlaka joj je kombinovana, crno-smedja. Kad neko kaze da mu je pas najbolji prijatelj ja mu vjerujem, ranije nisam, ali sada...nemam rijeci, to je cudo, to je nesto najljepse sto mi se desilo u zadnjih godinu dana. Samo ne bih smjela razmisljati o ovome, ali ipak moram, sta ce biti kad me jednog dana napusti? Svi smo je zavoljeli i vjeruj mi da mi nedostaje dok sam na poslu, jedva cekam da se vratim kuci da se igramo. Inace, interesantno je to sve, recimo, zatrpavanje zalogaja po uglovima, pa lajanje, igranje, trcanje, pa kad smo tuzni ili sretni ona to sve osjeti, ako nismo svi kuci nece da spava niti da jede, tek kad se svi skupimo, tek onda. Lijepo je imati psa, ali je to i obaveza, recimo kad ides na godisnji odmor, pa joj spada dlaka 2 puta godisnje, ako imas stan, moras ga usisavati svaki ili svaki drugi dan, ali je pravo blago imati ovakvog psa. Ne bih je dala za drzavu, ma ni za cijeli svijet i svakome ko god ima mogucnosti i malo dobre volje bih preporucila psa, bilo kojeg ili ovog kao kod mene ili bilo kojeg drugog. Ako imas kucu, ovcar ce je dobro cuvati, mozes biti bez brige, a ako hoces nesto manje, onda uzmi maltezera, pudlicu ili nesto sl. pa ga nosaj sa sobom u torbi a njemacki ovcari su lijepi, mudri, pametni i po potrebi opasni Sretno i ako imas zelju i malo dobre volje nabavi psa, neces se pokajati ni u jednom momentu garantujem ti.

[Friesian]

slazem se sa svim sto se tice njemackih ovcara jer i sam imam kuju... prije mi nisu bili nesto posebno iz razloga sto je svaka kuca imala tu pasminu, ne vode racuna o njima pa oni postanu agresivni itd. drugim rijecima to bi bila posljednja pasmina koju bi sebi nabavio bez obzira sto znam da su inteligentni.. ali kad sam svoju kuju nasao totalno sam promjenio misljenje.... bolji su od onoga sto se i najbolje o njima prica

[A71]

@Friesian imaš pp.

[alextz]

Help please!
Posto je ovo tema pomoc i savjeti u vezi sa psima, evo jedne kojoj treba pomoc.
Dobila sam stene pekinezera staro mjesec dana, pa ne znam sta mu smijem dati da jede.
Nedavno mi je uginuo pas, znam sta i kako sa odraslima, ali ne znam sta da jede ova beba...
Svi savjeti i svaka pomoć je dobrodosla!
Hvala!

[opet ja]

Help please!
Posto je ovo tema pomoc i savjeti u vezi sa psima, evo jedne kojoj treba pomoc.
Dobila sam stene pekinezera staro mjesec dana, pa ne znam sta mu smijem dati da jede.
Nedavno mi je uginuo pas, znam sta i kako sa odraslima, ali ne znam sta da jede ova beba...
Svi savjeti i svaka pomoć je dobrodosla!
Hvala!

imas kupiti mlijeko za stenad, ne znam kako su ti tako malo stene mogli prodati/pokloniti jer bi trebalo barem 2,5 mjeseca da doji, mislim da ces ga morati najmanje svaka 2 sata hraniti, i nocu!

[alextz]

Help please!
Posto je ovo tema pomoc i savjeti u vezi sa psima, evo jedne kojoj treba pomoc.
Dobila sam stene pekinezera staro mjesec dana, pa ne znam sta mu smijem dati da jede.
Nedavno mi je uginuo pas, znam sta i kako sa odraslima, ali ne znam sta da jede ova beba...
Svi savjeti i svaka pomoć je dobrodosla!
Hvala!

imas kupiti mlijeko za stenad, ne znam kako su ti tako malo stene mogli prodati/pokloniti jer bi trebalo barem 2,5 mjeseca da doji, mislim da ces ga morati najmanje svaka 2 sata hraniti, i nocu!

Ma hranit cu ga, nije mi to problem. Nadam se da cu naci to mlijeko. A stene sam dobila od prijateljica koje kazu da vise vole da budem ljuta na njih sto su ga kupile, nego da budem tuzna zbog moje kujice koja je uginula. Ja rekla, poslije nje -drugo ni pod razno. Ovo je nestvarno maleno. Trcka, igra se, prava beba
Hvala na odgovoru, jos jednom-svaki savjet je dobrodosao