Zamisli Balkan

[pesak]

Ovde se stvarno aktivno prica !

[pesak]

Mnogo mi se svidja ova slicica,

[orbit]

walter sve poskida...ljudi se ufatili FoToducana (photoshop) pa ne pustaju jos da ne kopiraju feral bilo bi super...

[Davy Crockett]

walter sve poskida...ljudi se ufatili FoToducana (photoshop) pa ne pustaju jos da ne kopiraju feral bilo bi super...

Kopiraju jer je Feral IN.

[zamisli srbiju]

Dragi moji prijatelji iz B&H,
serBija je zemlja cuda. afere iz dana u dan. natalozilo se mulja iz vlasti, pa je serBija postal BRLOG, TOR, nalik '90-tim.
Da se raja ne doseti, kalasnjikov+smradikali+legija+milosevicevska koalicija, lansirala ovh dana preko svoji paravojinih formacija (RTS, BK TV, Kurir, srpski nacional...), i LEGIJAlistickih pravosudnih organa novu aferu za neprijatelja No 1 u zemlji serBiji. Ko bi to drugi bio, vec najblizi Djindjicev saradnik, Ceda Jovanovic.
Trn u oku Kalsanjikovu&legija-smradikalsko-milosevicevskoj koaliciji.
Mom prijatelju Peri Lukoviu nocas se psihoticno javila E-mail prepiska izmedju clanova legijalisticke mafije na vlasti, a sve u sluzbi najavljenog sudjenja Cedomiru Jovanovicu.
Kako se to serBska LEGIJAlisticka vlast, efikasno obracunava sa politickim neistomisljenicima, procitajte u textu exluzivno napisanog za http://www.zamislisrbiju.org
Bacio sam ga na sajt pre 10 minuta.
Da se ne bi mucili saljem vam text iz prve ruke. Da se malo nasmejete. A meni je do plakanja. Od serBskih LUDAKA.

Pozdrav svima.
Imagine

Slučaj građanina Čedomira Jovanovića

SVI POKOJNIKOVI LJUDI

Piše: Petar Luković

Najava da će se pred sudom uskoro naći bivši potpredsednik Demokratske stranke, danas lider Liberalno demokratske frakcije, Čedomir Jovanović, svoju predistoriju ima u transkriptu email poruka koje su se, opet, psihotično, javile autoru ovog teksta, eksluzivno za http://www.zamislisrbiju.org

NEDELJA PRVA

from: [email protected]
to: [email protected]
Dragi Zorane, ne znam za tebe ali mi ove vrućine nimalo ne prijaju, valjda me usporavaju, šta li, sav sam nekako otežao i umoran, nigde ni traga od one moje poznate energije. Sinoć, recimo, dugo nisam mogao da zaspim pa sam nešto počeo da razmišljam kolike je žrtve Srbija položila na oltar – složićemo se odmah: nelegalnog – Haškog tribunala. Sve nešto mislim da smo se kao država i narod grdno ogrešili o Slobodana Miloševića; onako ga kidnapovanog isporučiti u Hag, mogla je samo ona Vlast kojoj nacionalni interesi nikad nisu bili najpreči. Naprotiv, dok je Pokojnik bio živ, meni je stvarno izgledalo da će nas on i njegova klika sve isporučiti Hagu! Srećom da se desilo ono što se desilo! Nego, nešto da te pitam. Vidim da se ovo oko Marka i Mire malo smirilo, Dejan Mihajlov me uverava da je javnost pacifikovana – sad se svi bave šlemovima i pancirima, pa da nekako vidiš da li ima zakonskih mogućnosti da, kako bih rekao, pravdu uključimo u legalistički tok, ako me dobro razumeš. Neke istorijske događaje ne smemo da prepustimo istoriji: pitanje – da li su krivci za otmicu Miloševića odgovarali pred tvojim sudovima, ostaće da visi kao Damoklov mač nad čitavom našom patriotskom koalicijom. Baš mi je neki dan, za vreme posete Vranju, o tom odnosu istorije i zatvora, nadahnuto govorio velikodostojnik Pahomije, mio jedan čovek, ponosan, očigledno čestit: uzgred, nehajno mi je pomenuo da ima nekakvo neprijatno suđenje, ali kako me o tome niko nije obavestio, ništa nisam znao da mu kažem. Očekujem da ćeš, dragi Zorane, razumeti sve moje dileme, ali uvek i strogo u okvirima zakona. Tvoj Voja.

From: [email protected]
To: [email protected]
Kolega Jočiću, oprostite što smetam elektronskim putem, znam u kakvoj ste gužvi: kao da se sav svetski kriminal naslonio na vaša pleća, ali me je Premijer zamolio da se izokola raspitam kako ide slučaj još uvek nerazjašnjene otmice Slobodana Miloševića koji se, videli ste, u Hagu, odlično drži, svaka mu čast. Shvatam da je glavni osumljičeni mrtav, to nam svima neizmerno olakšava stvar, ali čim u zatvoru nisu svi Pokojnikovi ljudi, ostaje mesta za spekulaciju. Šteta je, sad shvatam, što svojevremeno nismo zajednički iskoristili pisanje “Kurira” i ostalih nezavisnih medija koji su o Čedi Jovanoviću, Bebi Popoviću, Žarku Koraću ispisivali utemeljene optužnice, ali nikako – sećate se – nije bilo pouzdanih svedoka koji bi potvrdili ono što zna cela Srbija, da je Milošević otet i da su kidnaperi među nama, živi, zdravi i da nam se cere u lice. Možda bi – slobodno asociram ideje – nešto moglo da se učini oko nelegalnih poseta zatvorenicima, kao kroz maglu se sećam da su bliski saradnici one budale Đinđića nešto muvali sa upravnikom Centralnog zatvora, ali, dakako, nije na meni da se mešam u krivični postupak, jer sve mora biti – Voja na tome vrlo insistira – u okvirima zakona. Voleo bih da ovaj email odmah dilitujete, znate i sami koliko Rade Bulatović i njegova Služba vole da čitaju elektronsku poštu. Pozdrav, Stojke.

From: [email protected]
To: [email protected]
Nemoj da brineš! Naš poslanik Đorđe Mamula – onaj što ga zajebavamo da mu je dioptrija veća nego okoglavac – setio se zatvorskog čuvara koji je DSS član i koji će, kao što je uradio 2003, opet posvedočiti da su Pokojnikovi ljudi upadali u zatvore kad im se prohte. Problem je što je Đorđe izgubio njegov broj mobilnog telefona, ali se – kao kroz maglu seća – da je čuvar bio prijatelj šofera Velimira Ilića. Da se ti javiš Velji i pitaš ga za čuvara?

From: [email protected]
To: [email protected]
Majstore! Vodimo neki slučaj koji – odmah da se razumemo – nema nikakve veze s tvojim ličnim Ministarstvom za kapitalne investicije, svaka ti čast kako radiš, nego nam treba tvoj šofer koji poznaje onog čuvara iz Centralnog zatvora, nikako da mu uđemo u trag! Jočić te moli da mu pomogneš! Javi se!

From: [email protected]
To: [email protected]
Pička mu materina šoferska, majke mu ga nabijem u dupe! Napio se ko svinja, jedva sam ga probudio. Kaže da se čuvar zove Slavomir Banđur, pa vaš je član stranke, mamu vam jebem legalističku, koji kurac upadate u zabran Nove Srbije? I nemoj više da mi šalješ ova elektronska pisma, idu mi na jaja, zovi me telefonom ko čovek, jesi poludeo? Velja.

From: [email protected]
To: [email protected]
Dragi Vojo! Imam tu čast da ti javim da su se stvari pomerile s Đinđićeve mrtve tačke i da si – sam ne znaš koliko – bio u pravu kad si pomenuo odgovornost u odnosu na istoriju. Neću da te smaram detaljima, ali mislim da imamo Slučaj: pouzdan DSS svedok, pod kontrolom Đorđa Mamule, bomba je koja će odjeknuti! Videćeš! Što se tiče Pahomija i njegovog pravnog nehata, učinili smo sve da prolongiramo suđenje; po peti put menjamo sudiju – sve u okviru zakona, legalno i legitimno – i obnavljamo dokaze od kojih, nažalost, optuženi neće da odustanu. Ima u tome i suptilne političke igre, ali to verovatno i sam očekuješ, bez obzira što nema potrebe da te obaveštavam o detaljima. Bićemo u vezi.

From: [email protected]
To: [email protected]
Dragi moj Rade! Već nedeljama nismo ćutali zajedno, vaskoliko uvereni koliko nam je stalo do slobode, časti i dostojanstva, svega onoga čega si bio lišen tokom nepravedne i nerazumne akcije “Sablja”. Svakodnevno, da ne kažem obično ubistvo premijera – koji se samo hvalio titulom predsednika Vlade ali je sve vreme radio protiv nas – iskorišćeno je kao povod da se nađeš iza rešetaka koje su pokušale da te slome. Ali, kosmička pravda trijumfovala je kad si postao ono što si morao da budeš: šef Bezbednosno Informativne Agencije, moja desna i leva ruka, moj prijatelj, moja podrška! Zato te i pitam: koliko veruješ ovom nadobudnom Jočiću? Plašim se da njegove ambicije idu Drakulićevim putem, a znaš da ne volim konflikte. Uzgred, možda si upoznat, zbog čega optužuju onog nesrećnog Pahomija čije tužne oči prizivaju sećanje na Mikelanđelove figurine?

From: [email protected]
To: [email protected]
Samo da se javim i da te pozdravim! Voja mi te hvali do neba i tvrdi da si mu velika podrška, samo nastavi! Nego, neki me prijatelji iz Vranja pitaju za onog Pahomija, nije valjda da je MUP učestvovao u svemu tome ili je to onaj Stojković sve radio na svoju ruku? Jeste da su ga optužili za pedofiliju, ali zar baš moramo da sankcionišemo svaki sitan prekršaj? Voja bi mnogo voleo da se sve ovo završi bez mnogo buke.

Imaš Pahomija, vrati Kulu!

NEDELJA DRUGA:

From: [email protected]
To: [email protected]
Ne znam kakav si ti sa Bulatovićem, ali pripazi oko slučaja Pahomije! Izgleda da se Voja, preko Radeta, ozbiljno zagrejao oko pravednog ishoda ovog nepravednog suđenja! Što se onog čuvara iz Centralnog zatvora tiče, našli smo ga i sad ga Mamula danima brifuje: jedini nam je problem da nađemo sudiju koji će usred godišnjeg odmora da podigne optužnicu, nadam se da znaš šta mislim. Moj ti je savet da se javiš Labusu, on ima neke dobre veze.

From: [email protected]
To: [email protected]
Gospodine Labus, žao mi je što vas uznemiravam tokom godišnjeg odmora, ali mi treba vaš savet. Čuo sam da imate načina da nađete sudiju – recimo, onog iz «Knjaz Miloš» privatizacije – koji bi bio slobodno raspoložen da nam se nađe pri ruci kad, eventualno, budemo podizali optužnicu protiv saradnika mrskog vam Pokojnika, u čemu se unapred slažemo. Kao predsednik stranke koja je pokrenula niz afera a u nekima – oprostićete – aktivno učestvovala, što nikako nije pretnja, savetujem vam da obezbedite nestranačku ličnost koja bi, recimo, koliko sutra, podigla optužnicu protiv otmičara Slobodana Miloševića. Kolega Dinkić ostaće nezavistan u svojim poslovnim poduhvatima – garantuje vam Vlada – ali nam ova usluga u ovom času kad razmišljamo o vašem ministru odbrane g. Daviniću ipak puno znači. Mislim da smo se razumeli.

From: [email protected]
To: [email protected]
Ovi Koštuničini navalili da im damo sudiju koji bi krenuo na Čedu ili Bebu – nisam baš siguran ko je meta – ali mislim da je u našem finansijskom interesu da ih podržimo, ne samo zato što nas ovaj moron Koštunica pušta da radimo šta hoćemo nego zato što bi komično izgledalo da mi branimo Čedu od, recimo, Tadića kad je ovaj, de facto, na našoj strani. Uostalom, čujem da ovaj mali Čeda ima nameru da ide na izbore u Kuli. Samo nam fali da pobedi i da nas zajebe!

From: [email protected]
To: [email protected]
Labus mi javlja da su nekakvi izbori u Kuli a ja nemam nikakvu informaciju o privrednim tokovima u tom gradu. Ima li tamo časnih privrednika koji bi podržali našu stvar a da ih za uzvrat oslobodimo poreza? Još da na vlast dođe Čeda Jovanović pa da se kolektivno ubijemo! Šta kaže Koštunica?

From: [email protected]
To: [email protected]
Plašim se da Predsednik Vlade nema vremena da bude obavešten o Kuli. Već dva dana raspravlja o Pahomiju s kojim razgovara desetak sati dnevno telefonom. Zvao sam Radeta Bulatovića da mi pomogne, ali on neće da se meša: kaže, zna on šta znači ćutanje i uživanje u tišini. Srećom, Stojković i Jočić rade na Čedi: sad kad imamo čuvara koji će sve reći ono što mu je naloženo da kaže, mislim da je Čeda gotov. Kaput. Finished.

From: [email protected]
To: [email protected]
Zorane, mislim da si se zajebao oko Čede: zar ne postoji neka zakonska forma da ga stavimo u zatvor pre izbora u Kuli, šta vam znači ova najava da će mu se suditi u oktobru ili novembru, isti kurac. Zar sad kad je G17+ podigao rejting sa 0,21 na 0,22 moramo da suočavamo i sa izborima koji stižu u pogrešnom trenutku. Valjda svako u Srbiji zna da ja odlučujem o budućnosti države, ja držim kasu, ja pregovaram sa MMF, ja sam taj koji je Predsednik, ne tvoj kilavi Koštunica, slobodno mu reci. I otkud izbori u Kuli: jeste li vi normalni? Pohapsi sve odmah, osudi, pusti nas da vodimo Srbiju u Evropu!

From: [email protected]
To: [email protected]
Gospodine predsedniče, želim da vas obavestim da je podignuta optužnica protiv Čedomira Jovanovića i bivšeg upravnika Centralnog zatvora Dragiše Blanuše zbog «neovlašćenih poseta» pripadnicima zemunskog klana. Takođe, želim da se zahvalim na inspiraciji iz vašeg prvog emaila spram istrage koja je rezultirala ovom optužnicom, strogo – kako ste zahtevali – u okvirima zakona. Što se vašeg lakonskog interesovanja za slučaj pravoslavnog funkcionera Pahomija tiče – uvek u granicama legalizma – moram vam saopštiti da je Pahomije optužen za blud u okviru pedofilskih radnji izvršenih na zadnjim delovima tela nekoliko maloletnih mladića koji nesnošljivo uporno i tvrdoglavo svedoče kako se Pahomije zabijao u njih. Moja ideja da nekog od funkcionera bivšeg nenarodnog režima – Natašu Mićić ili Vladana Batića – optužimo za blud, jer su se lažno predstavljali kao velikodostojnik Pahomije, odbijena je jer nije bilo svedoka koji bi potvrdili ono što cela Srbija zna: da su krivi, ali da nema dokaza. Nadam se da vas nisam razočarao ovim pismom.

From: [email protected]
To: [email protected]
Ne umem da objasnim šta vas je iniciralo da Predsedniku Vlade Koštunici pošaljete onako drzak, neuobičajeno nemiran email. Koliko god da se obradovao povodom budućeg hapšenja i osude na doživotnu robiju Čedomira Jovanovića – kojeg je uvek prezirao, toliko je pao u depresiju kad je čuo neistine koje ponavljate o presvetlom Pahomiju. U ovom času, mada tek uslovno obavešten o izborima u Kuli, premijer kao svoju prevashodnu ulogu vidi rešenje slučaja «Pahomije», nikako mu ne ide u glavu da onako divan čovek koji toliko voli Srbiju koristi mladiće za.... shvatate koliko je to bolno za jednog vernika koji je slučajno i Predsednik Vlade? Molim vas da se uzdržite od budućih mailova, bolje je za sve nas.

From: [email protected]
To: [email protected]
Mihajlov mi je forwardovao njegovo pismo tebi, neka ti ovo bude upozorenje! Šta si se ti našao da Voji objašnjavaš Pahomijeve navodne grehe, trebao si da pustiš Labusa, on ima takta i manira koji pale kod Voje! Ovako, akcija «Sablja 2» kojom smo sjebali sve iz «Sablje 1» dolazi pod znak pitanja; premijeru se mora objasniti značaj izbora u Kuli, makar morao da pohapsim sve glasače, je li ti jasno?

From: [email protected]
To: [email protected]
A kako da mu objasnim kad leži u krevetu, vrti onu brojanicu i razgovara s Pahomijem non-stop telefonom, tražeći od njega da mu detaljno objasni šta je radio, kako, na koji je način guzio mladiće, šta je pritom osećao i kako se, nakon svega, krstio. Povremeno opsuje Čedu, obraduje se kad mu pomenu Legiju, ali kao da u njemu više nema života. Zar mu nije jasno da su izbori u Kuli već pred vratima? Zar hoće da mu Čeda opet vodi kolo? Šta smo dočekali! A da zoveš Velju, da probaš da ga on probudi i vrati u život?

From: [email protected]
To: [email protected]
Brate Veljo! Gazda nam je u depresiji, gledaj da ga malo razmrdaš, jedini to to možeš! Sad kad hapsimo Čedu – a uskoro ćemo i Bebu – morao bi da se raduje a ne da tuguje zbog Pahomija čija ga je sudbina skrhala. Učini što možeš!

From: [email protected]
To: [email protected]
Vojo, Srbendo! Ustani jer te Srbija čeka: s Čedom u zatvoru ostvarili smo ono što smo uvek hteli – da im jebemo majku u pičku, sestru im jebem u dupe! Uz pomoć Pahomija koji nikad neće biti osuđen – makar tebi za opkladu odsekao kurac – niko nas pobediti neće! A što se izbora u Kuli tiče, razjebaćemo izdajnike. Neće nama B92 s direktnim prenosima izborima da zajebe stvar! Neka mi popuše karu, pizda im lepa materina! Ovo je Srbija, Vojo! Probudi se: svoj na svome, moj na tvome!

From: [email protected]
To: [email protected]
Velja je u pravu: Čeda na sudu, Srbija na dobrom putu! Idemo!

[Fair Life]

Otvorite i poslusajte... Velja Ilic - (zip file).

[Davy Crockett]

@zamisli Srbiju

Šta se bre sekiraš? Biće bolje. Ne može stanje stalno ni da stagnira. Potrebno je rešiti još neke probleme u regionu a i u Srbiji će verujem početi slabiti nacionalizam nakupljen 90-tih. Promene se događaju i danas ali ne može preko noći. Čoveče kod nas se vreme počinje računati od 5. oktobra 2000.godine.


Kako dolazite do ovih mailova? Zaposlili ste crackere?

[manijak1]

Dragi moji prijatelji iz B&H,
serBija je zemlja cuda. afere iz dana u dan. natalozilo se mulja iz vlasti, pa je serBija postal BRLOG, TOR, nalik '90-tim.

Bojim se .......da je takav region cijeli .

[da pamtis]

Feral

Premijer s novom glavom

Piše: Petar Luković

Skroz zabavna vest da je srpski premijer dr Vojislav Koštunica ostao bez glave – koja je uredno odsečena od tela, bačena kao neupotrebljiva – pretvorila se u religiozni ritual onog časa kad smo saznali da je na zahtev dr Koštunjavog, u beogradskom Muzeju voštanih figura (!) njegova stara glava zamenjena novom, jer mu se ona prethodna nije dopadala! Razumem ga potpuno! Nema te veštačke glave koja bi ekspresivno sumirala srpsku tragediju facijalnog grča – kao u slučaju Premijera koji se, gle, najprirodnije smeje dok u ruci drži omiljeno diplomatsko oružje (hrvatski: kalašnjikov). Koliko će Koštunici nova glava pomoći da uveri čovečanstvo da je Srbija jedna miroljubiva, tolerantna, ponosna i demokratiji odana zemlja – osetićemo na sopstvenoj koži u mesecima koji stižu brže nego što Koštunica ume da računa: njegova opsednutost Kosovom – uz silesiju pravoslavnog fanatizma da je to još uvek srpska teritorija – određuje ovdašnje političke prioritete, pa je tako svake večeri u nekom od TV Dnevnika priča o «svetoj srpskoj zemlji» događaj dana, naročito od kad je Koštunica odlučio da se o nepostojećoj «autonomnoj pokrajini» brine njegov ženstveni DSS-kadar, Sandra Rašković-Ivić, kćer dr Jovana Raškovića, nekadašnjeg srpskog buntovnika u Tuđmanovoj Hrvatskoj.

Budući da je svakoj budali jasno da Kosovo nikad, never, opet, ponovo i again neće biti deo Srbije – samo je pitanje na koji će se način sasvim izvesna državnost Kosova (koje već sad poseduje sve državotvorne atribute; u sportu čak međunarodno priznanje u rukometu i košarci – i zgražanje ovdašnje patriotske javnosti da, recimo, daleko bilo, igramo utakmicu s reprezentacijom Kosova!) ostvariti narednih decenija; polako ili brže, svejedno, Srbija se već oprostila od «južne pokrajine», samo to još niko neće da prizna! Naročito Premijer S Novom Glavom, zaljubljen u svaki manastir gde se uz zvuk sveća na promaji oseća kao mučenik ili svetac ili živa cigla u zidu Pravoslavlja.

Kad se Srbija, u retkim trenucima, ne bavi Kosovom, sanjajući o onim divnim danima Miloševićeve vlasti kad je svaki Srbin uobražavao da ima 007 licencu da ubije niže albansko biće zvano Šiptar – brigu, razumljivo, prebacuje na svoju sestrinsku firmu pod imenom GRS (Genocidna Republika Srpska): ovih smo tjedana, recimo, zatrpani brigom da li će se reforma policijske službe u B&H okončati tako da naši The Serbs ostanu bez onog što najviše vole – uniformisanih lica srpske nacionalnosti koji bi strogo srpske zakone primenjivali na ekskluzivnoj teritoriji sopstvenog krvoločnog entiteta, kad smo već ostali bez Vojske a zna se da nema jake države bez jake Vojske, jače Policije i najjače Crkve! Sasvim nezanimljiv slučaj: šta bi nas, u teoriji, u Srbiji boleo qurac kako se policija reformiše u B&H, ovde je doživljen kao još jedan dokaz Svetske Zavere protiv večito nesrećnih Srba koji, možete zamisliti, više ne mogu da obnašaju Vlast na vaskoliko srpskim teritorijama koje su im na tacni izvoleli pokloniti Mladić i Karadžić.

Tolerantno-strpljiva međunarodna zajednica koja ima živce kao brodske konopce, opet se oglasila ovih dana i Novoj Glavi dr Koštunice poručila da bi bilo «dobro» da se pomenuti zločinci nađu u Hagu pre desetogodišnjice Dejtonskog sporazuma; najnoviji rok – u nizu prethodnih pedesetak popušenih rokova: jer svaka tri-četiri meseca imamo novo odlaganje – izgleda kao ultimativni vic, jer se niko ozbiljno ne bavi uhićenjem Karadžića & Mladića, svi u vlasti svesni da izručenje GRS-generala koji su se sakrivali u utrobi majke Srbije nije isto kao hapšenje Koštuničinih istomišljenika i njegovih ideoloških mentora.
Istovremeno, popularnost Šešelja i Miloševića prirodno raste: ohrabreni udarom uragana «Katrina» na New Orleans, srpski fašisti – uživajući u sočnom rečniku radikalskog vojvode u Haškom Tribunalu, gde je slikovito objasnio upotrebu oralnih glagola spram sopstvenog SRS penisa («Možete da mi popušite kurac») – američku su nesreću shvatili kao «kosmičku pravdu» i izrazili nadu da će se «posle buđenja prirodne Katrin probuditi i politička Katrin i nokdaun sistemom baciti Amerikance tamo gde im je mesto – u okean», što još jednom, poput opštenarodne srpske radosti 11/9/2001, nakon napada na Nujork, ilustruje tradicionalnu pravoslavnu samilost glede žrtava širom svijeta.
Kao u slučaju «tsunami», kad je država SCG reagovala s razumnih mesec dana zakašnjenja – slučaj «New Orleans» trujumfalno je opravdao vaseljensku nadu čitalaca «Teslinog tajnog oružja» da će Amerika propasti, Rusija se uspraviti, Kina se dignuti do nebesa, Severna Koreja napraviti atomsku bombu i isprobati je u Tokiju, Kuba procvetati a Irak osloboditi inozemnih, okupacionih trupa.

Ne čudi onda da ste vi – Hrvati – još uvek, po svim istraživanjima ove 2005. godine, među našim najvećim neprijateljima: Srbi, narod najmudriji i najnesrećniji (jer je okružen takvim pederskim susedima), pamte i ne zaboravljaju... što će se, ako bude pravde, pokazati na Europskom prvenstvu u košarci, usred Beograda, gde ćemo se, svi se nadamo, sresti u finalu. Pa da vidimo: ustaše protiv četnika, katolici protiv provoslavaca, morski turizam protiv manastirskog turizma, bledi falsifikat protiv prave istorije, Gotovina protiv Karadžića!
Srećom za košarku da Koštunica ima novu glavu: to je znak da je Srbija krenula voštanim putem! Tricom za Kosovo!

[Davy Crockett]

Pera nekada ne zna za granicu.

[zamisli srbiju]

@zamisli Srbiju

Šta se bre sekiraš? Biće bolje. Ne može stanje stalno ni da stagnira. Potrebno je rešiti još neke probleme u regionu a i u Srbiji će verujem početi slabiti nacionalizam nakupljen 90-tih. Promene se događaju i danas ali ne može preko noći. Čoveče kod nas se vreme počinje računati od 5. oktobra 2000.godine.

Kako dolazite do ovih mailova? Zaposlili ste crackere?

U Srbiji je vreme stalo izborom MILOSEVICA za VODJU (i to Domanovicevog) od strane serBske vecine '87.

Do mail-ova je lako doci. Iako su privatni. Nema ih na sajtu serBske vlade. Jednostavno, nasi hakeri provalili preko IP adresa.
A, psiholog ptvrdio da su autenticni. Odgovaraju mentalnom sklopu navedenih kreatura

2. "Da pamtis",
mali prilog uz Petrov text iz Ferala.
Kako je izgledala operacija mozga, pardon, glave Kalasnjikova



I na kraju, kao slag na torti,
Programska shema nacionalne televizije iz
nocne more Pere Lukovica

Zbog čega treba plaćati RTS pretplatu?
TV PROGRAM JAVNE KUĆE

Piše: Petar Luković

06:00 Vreme je za himnu: DJ mix «Bože pravde», «Marš na Drinu», «Hej Sloveni»
06:20 Da li ste platili pretplatu (zabavna emisija)
07:00 Vesti iz Podujeva
07:46 Da li ste platili pretplatu (razgovor s pretplatnicima)
08:00 Buđenje putenosti: emisija za maloletne pravoslavne mladiće (autor i voditelj: čika Pahomije)
09:00 Bolji život (repriza jučerašnje reprize 326/987)
10:02 Da li ste platili pretplatu (MUP upozorava)
10:06 Tri praseta iz Podujeva (crtani film)
10:50 24 sata Svadba (repriza pola emisije od sinoć)
11:27 Da li ste platili pretplatu (izveštaj s terena tržišnih inspektora i specijalne SAJ ekipe)
11:48 Mala škola pravoslavlja: čika Pahomije i sportske aktivnosti po manastirima (današnja epizoda: gimnastika)
12:43 Da li ste platili pretplatu (muzički program)
13:04 Dobro jutro, predsedniče Koštunica!
13:42 Guslarsko popodne: takmičenje amatera (specijalni gost Miloljub Albijanić)
13:50 Bon-ton za mlade: voditelj škole Velimir Ilić
14:04 Da li ste platili pretplatu (upozorenje ministra Kojadinovića)
14:32 Dobro jutro, predsedniče Koštunica! (prva repriza)
14.57 Kockaste glave, crtani film
15.20 Rikošet: BIA predstavlja današnje uhapšenike (live)
15:50 Serija: Odeljenje za ubistva (izveštaj iz Specijalnog suda)
16:20 Ekskluzivno: Koštunica se probudio! Direktan prenos!
16:43 Slagalica Vlade Srbije, kviz
17:04 Da li ste platili pretplatu (preporuka Radeta BIA Bulatovića)
17:43 Naučno-fantastični program: Povratak na Kosovo i Metohiju
17:50 Obavestite Predsednika Vlade: kontakt program
18:15 I Šešelj plaća pretplatu (specijalni izveštaj iz antisrpskog Tribunala)
18:43 Srpska se truba u Koštunićima čuje: Festival obaveštene pesme i igre
19:02 Mačak Dinkić, superstar (crtani film)
19:20 Da li ste platili pretplatu (potresna svedočenja iz Centralnog zatvora)
19:30 TV Dnevnik: informativna emisija o radu Vladi Srbije
20:00 Dokumentarni program: Srbi na Andima (114. deo)
21:02 Da li ste platili pretplatu (najava masovnih isključenja u gradu)
21:03 Na modnoj pisti: fashion magazin (urednice: Ljiljana Nedeljković, Smilja Avramov, Ljiljana Smajlović)
22:03 Laku noć, predsedniče Koštunice!
22:06 Skrivena kamera: ministar Ilić o verbalnoj komunikaciji tolerancije
23:00 Laku noć, deco muškog pola (voditelj i urednik čika Pahomije)
24:00 Da li ste platili pretplatu (noćni program)
00:20 Književni nokaut: predstavljamo nova dela Mirjane Marković i Milorada Ulemeka
00:40 96 sati Svadba (specijalni program)
04:22 Da li ste platili pretplatu (EPP)
05:12 U zdravom telu zdrav duh: fitness Brane Crnčevića
05:46 Serija: Jača od sudbine (portret Mirjane Marković; autor Aleksandar Tijanić)

Pozdrav,
Imagine

[Fair Life]

(...)
A, psiholog ptvrdio da su autenticni. Odgovaraju mentalnom sklopu navedenih kreatura
(...)

Dobar si zamisli srbiju... dobar k'o dobar dan.

[St.Germain]

bilo bi mi drago, da ovakva alternativa postoji u BIH, barem na virtuelnoj osnovi

[Davy Crockett]

06:00 Vreme je za himnu: DJ mix «Bože pravde», «Marš na Drinu», «Hej Sloveni»
06:20 Da li ste platili pretplatu (zabavna emisija)
07:00 Vesti iz Podujeva
07:46 Da li ste platili pretplatu (razgovor s pretplatnicima)
08:00 Buđenje putenosti: emisija za maloletne pravoslavne mladiće (autor i voditelj: čika Pahomije)
09:00 Bolji život (repriza jučerašnje reprize 326/987)
10:02 Da li ste platili pretplatu (MUP upozorava)
10:06 Tri praseta iz Podujeva (crtani film)
10:50 24 sata Svadba (repriza pola emisije od sinoć)
11:27 Da li ste platili pretplatu (izveštaj s terena tržišnih inspektora i specijalne SAJ ekipe)
11:48 Mala škola pravoslavlja: čika Pahomije i sportske aktivnosti po manastirima (današnja epizoda: gimnastika)
12:43 Da li ste platili pretplatu (muzički program)
13:04 Dobro jutro, predsedniče Koštunica!
13:42 Guslarsko popodne: takmičenje amatera (specijalni gost Miloljub Albijanić)
13:50 Bon-ton za mlade: voditelj škole Velimir Ilić
14:04 Da li ste platili pretplatu (upozorenje ministra Kojadinovića)
14:32 Dobro jutro, predsedniče Koštunica! (prva repriza)
14.57 Kockaste glave, crtani film
15.20 Rikošet: BIA predstavlja današnje uhapšenike (live)
15:50 Serija: Odeljenje za ubistva (izveštaj iz Specijalnog suda)
16:20 Ekskluzivno: Koštunica se probudio! Direktan prenos!
16:43 Slagalica Vlade Srbije, kviz
17:04 Da li ste platili pretplatu (preporuka Radeta BIA Bulatovića)
17:43 Naučno-fantastični program: Povratak na Kosovo i Metohiju
17:50 Obavestite Predsednika Vlade: kontakt program
18:15 I Šešelj plaća pretplatu (specijalni izveštaj iz antisrpskog Tribunala)
18:43 Srpska se truba u Koštunićima čuje: Festival obaveštene pesme i igre
19:02 Mačak Dinkić, superstar (crtani film)
19:20 Da li ste platili pretplatu (potresna svedočenja iz Centralnog zatvora)
19:30 TV Dnevnik: informativna emisija o radu Vladi Srbije
20:00 Dokumentarni program: Srbi na Andima (114. deo)
21:02 Da li ste platili pretplatu (najava masovnih isključenja u gradu)
21:03 Na modnoj pisti: fashion magazin (urednice: Ljiljana Nedeljković, Smilja Avramov, Ljiljana Smajlović)
22:03 Laku noć, predsedniče Koštunice!
22:06 Skrivena kamera: ministar Ilić o verbalnoj komunikaciji tolerancije
23:00 Laku noć, deco muškog pola (voditelj i urednik čika Pahomije)
24:00 Da li ste platili pretplatu (noćni program)
00:20 Književni nokaut: predstavljamo nova dela Mirjane Marković i Milorada Ulemeka
00:40 96 sati Svadba (specijalni program)
04:22 Da li ste platili pretplatu (EPP)
05:12 U zdravom telu zdrav duh: fitness Brane Crnčevića
05:46 Serija: Jača od sudbine (portret Mirjane Marković; autor Aleksandar Tijanić)

Ovo me je nasmejalo više od one bruke sinoć.

[Thanatos]

I na kraju, kao slag na torti,
Programska shema nacionalne televizije iz
nocne more Pere Lukovica

Zbog čega treba plaćati RTS pretplatu?
TV PROGRAM JAVNE KUĆE

Piše: Petar Luković

06:00 Vreme je za himnu: DJ mix «Bože pravde», «Marš na Drinu», «Hej Sloveni»
06:20 Da li ste platili pretplatu (zabavna emisija)
07:00 Vesti iz Podujeva
07:46 Da li ste platili pretplatu (razgovor s pretplatnicima)
08:00 Buđenje putenosti: emisija za maloletne pravoslavne mladiće (autor i voditelj: čika Pahomije)
09:00 Bolji život (repriza jučerašnje reprize 326/987)
10:02 Da li ste platili pretplatu (MUP upozorava)
10:06 Tri praseta iz Podujeva (crtani film)
10:50 24 sata Svadba (repriza pola emisije od sinoć)
11:27 Da li ste platili pretplatu (izveštaj s terena tržišnih inspektora i specijalne SAJ ekipe)
11:48 Mala škola pravoslavlja: čika Pahomije i sportske aktivnosti po manastirima (današnja epizoda: gimnastika)
12:43 Da li ste platili pretplatu (muzički program)
13:04 Dobro jutro, predsedniče Koštunica!
13:42 Guslarsko popodne: takmičenje amatera (specijalni gost Miloljub Albijanić)
13:50 Bon-ton za mlade: voditelj škole Velimir Ilić
14:04 Da li ste platili pretplatu (upozorenje ministra Kojadinovića)
14:32 Dobro jutro, predsedniče Koštunica! (prva repriza)
14.57 Kockaste glave, crtani film
15.20 Rikošet: BIA predstavlja današnje uhapšenike (live)
15:50 Serija: Odeljenje za ubistva (izveštaj iz Specijalnog suda)
16:20 Ekskluzivno: Koštunica se probudio! Direktan prenos!
16:43 Slagalica Vlade Srbije, kviz
17:04 Da li ste platili pretplatu (preporuka Radeta BIA Bulatovića)
17:43 Naučno-fantastični program: Povratak na Kosovo i Metohiju
17:50 Obavestite Predsednika Vlade: kontakt program
18:15 I Šešelj plaća pretplatu (specijalni izveštaj iz antisrpskog Tribunala)
18:43 Srpska se truba u Koštunićima čuje: Festival obaveštene pesme i igre
19:02 Mačak Dinkić, superstar (crtani film)
19:20 Da li ste platili pretplatu (potresna svedočenja iz Centralnog zatvora)
19:30 TV Dnevnik: informativna emisija o radu Vladi Srbije
20:00 Dokumentarni program: Srbi na Andima (114. deo)
21:02 Da li ste platili pretplatu (najava masovnih isključenja u gradu)
21:03 Na modnoj pisti: fashion magazin (urednice: Ljiljana Nedeljković, Smilja Avramov, Ljiljana Smajlović)
22:03 Laku noć, predsedniče Koštunice!
22:06 Skrivena kamera: ministar Ilić o verbalnoj komunikaciji tolerancije
23:00 Laku noć, deco muškog pola (voditelj i urednik čika Pahomije)
24:00 Da li ste platili pretplatu (noćni program)
00:20 Književni nokaut: predstavljamo nova dela Mirjane Marković i Milorada Ulemeka
00:40 96 sati Svadba (specijalni program)
04:22 Da li ste platili pretplatu (EPP)
05:12 U zdravom telu zdrav duh: fitness Brane Crnčevića
05:46 Serija: Jača od sudbine (portret Mirjane Marković; autor Aleksandar Tijanić)

Pozdrav,
Imagine

[da pamtis]

Feral

Piše: Petar Luković

U utorak uveče, negde oko deset sati, Srbiju je – zlikovački neočekivano, podlo da podlije ne može biti – zadesila prirodna katastrofa čudovišnih razmera koja po svom razornom efektu daleko nadmašuje sportske rezultate uraganskih timova «Katrina» ili «Rita». Nekoliko miliona pravoslavnih žrtava koje su stradale na svojim radnim mestima, pred televizorima, na časnom patriotskom zadatku dokazivanja da smo u košarci, kao u prethodnim ratovima u kojima nismo učestvovali, nenadjebivo jaki – oduvani smo pred daleko nadmoćnijim neprijateljom (Francuskom) koji nas je bezobzirno, lukavo, pokvareno, odvratno, minimalnom prednošću (74:71) nečovečno i moralno nisko koristeći naše slabosti, eliminisao iz herojske borbe za zlatnu medalju koja nam po svim principima pravde pripada!

O kakvoj se opštenarodnoj katastrofi radi ilustrovao je dnevni sportski list «Ekipa» koja je svoju današnju naslovnu stranu (sreda: 21/9/05) obojila u dubokožalosnu crnu boju sa dojučerašnjim sloganom pobede «Dobro došli u zemlju košarke», što se dramatičnim dizajnom tragedije može porediti samo sa onim danom kad je umro drug Tito, najveći nesvrstani centar svih vremena!
A tako je sve lijepo počelo! Pumpanje nacije da ne pristajemo ni na kakvu drugu medalju osim zlatne – mesecima se postavljalo kao nacionalni cilj, dokazom ovdašnje sportske superiornosti nad nižim košarkaškim organizmima kojima pripadaju tzv. Slovenci ili još takozvaniji Hrvati, o bezmudim Špancima da ne govorimo. Budući da se finale igra u Beogradu – u «Areni», pred 20.000 gledalaca, dvorani koju niko, naravno, sem Srba nema u Evropi – u trijumf «vanzemaljaca» nije se smelo sumnjati! Činjenica da je selektor Željko Obradović isti onaj trener koji nas je eliminisao sa Olimpijade u Sidneju i uspešno prošle godine na OI sjebao u Atini (gde su nas pobedili tradicionalno neugodni Kinezi) nije bila prepreka da mu večito naivni The Serbs poveruju po treći put: zlato i – ništa sem zlata! Zar Bog, pitajte Karadžića, nije na srpskoj strani?

Mentalna euforija tipa «jebaćemo vas sve redom» nije poremećena ni spektakularnim porazima reprezentacije SCG u pripremnom periodu; poraz od Grka, sa dvadeset razlike, svakom bi idiotu koji s košarkom pojma nema šaputao da je reč o katastrofalnoj igri u kojoj se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, ni ko ide na spavanje – ali se selektor Željko (kojeg iz milja zovu Robija) nije previše uzbuđivao, objašnjavao nam je ovako neukima da su u pitanju utakmice gde «rezultat nije bitan» i da je sve blistavo sjajno, atmosfera je još sjajnija, jedva čekamo da vidimo čija košarkaška majka crnu vunu prede u «Areni»!

Čim je Evropsko prvenstvo u basketu otvorio srpski premijer, dr Koštunica, govorom od nekoliko desetina sati u kojem je pominjao da je kao «mlad» na Kalemegdanu gledao «tadašnje košarkaške utakmice», valjalo je uozbiljiti se: većeg srpskog malera od malaksalog dr Voje koji, tobož, obožava basketball – nije moglo da bude! Što se, recimo, odmah, dokazalo prvom utakmicom u Novom Sadu gde su nas Španci masakrirali sa 19 poena razlike – ali je legendarni selektor Obradović odmah uzvratio napadom na publiku koja je u očajanju skandirala «ole!» svaki put kad su nas sportski naprijatelji pravili budalama!

Za utakmice protiv moćnog Izraela i uvek opasne Letonije – pomoć je potražena u taktovima nekadašnje srpske himne «Marš na Drinu» i uz vesele četničke pesmice, jer je na parketu boje Draže Mihailovića branio Milan Gurović, tatoo-majstor i uvek dežurni patriota, nervozno osetljiv na Bosance, Hrvate i Slovence. Dve nimalo lako pobede – ali pobede, svejedno, dovele su SCG na utakmicu sa Francuskom, najavljenu kulinarskim naslovom «Francuski petao u srpskom loncu». Patriotsko ludilo, operisano od košarkaške realnosti, medicinski nas je uveravalo da su ti The French ili nejaki ili slabi ili loši u šutu ili crnpurasto neinteligentni – naročito nas je veselilo kad smo dobili obavijest da su Francuzi «nesložni» i da igrači «među sobom ne govore», podeli pa vladaj, idemo SCG!

Meč između «nesložnih» Francuza i «složnih» Srba pretvorio se u uragansku komediju kad se na terenu praktično videlo kako se raspada ono što nikad nije ni bilo sastavljeno; zapanjeni Francuzi – ne verujući da takav moronski kolektiv nema blage veze, od trenera preko igrača, sa mudima kao kolibri – zakucali su poslednji ekser u SCG mrtvački sanduk, i sami iznenađeni da igraju protiv uplašenih budala i još uplašenijeg selektora, paralizovanog da bilo šta promeni. Očajnički uzdah RTS reportera: «Da li je moguće da nećemo igrati u Beogradu?» nastavio se fizičkim dokazom da je SCG popušila mogućnost da učestvuje na idućem Svetskom prvenstvu u Japanu, sem ako nam ljubazni Japanci ne pošalju «wild card» pozivnicu, što nikako ne bi smeli da čine, jer je ovo što se zove SCG Reprezentacija sramota za svaki sport, zvao se on i košarka!

U nekim normalnim zemljama u kojima dr Koštunica nije premijer – ovo bi bio kraj priče, ali ne i u Srbiji, gde tek kreće The Story; odmah nakon utakmice, u šezdesetominutnom melodramatičnom monologu sa sve suzama i hvatanjem za slabo srce – pred novinarima se pojavio selektor Robija i u psihološkoj analizi objasnio da «gore ljude nikad nije video», da igrači «nemaju obraza», da se «među sobom mrze», da «ne govore jedan s drugim», da se «svađaju», da su tokom priprema «dolazili u pet ujutru iz kafića», da je atmosfera u ekipi «užasna», da svako gleda «svoj interes», da im je stalo do «imidža šmekera», da protestuju kad im drugi igrač «ne da loptu» i da zato «neće da se vraćaju u odbranu», da, ukratko, ima posla sa dementnim likovima koje je – gle! – sam odabrao i sa njima mesecima radio!

Ovaj antisrpski scenario za koji ne bismo čuli da je, daleko bilo, SCG pobedila Francusku – nastavio se međusobnom tučom SCG igrača u svlačionici i odlukom da se samo dva igrača autobusom vrate u Beograd; ostali – verovatno – traže način da što pre pobegnu iz zemlje i vrate se u Evropu ili Ameriku, autostopom ili balonom, samo da ih niko ne vidi!
Ovo smrdljivo pucanje čira uprkos košarkaškoj paroli da «Samo Svađa Srbina u Četvrtfinalu Eliminiše», nastavilo se domoljubnim jaukom glede činjenice da u velelepnoj «Areni» neće igrati Srbi – već, možete misliti, Hrvati i Slovenci! Eliminacija SCG ne bi bila tako strašna da se nije desilo ono što se desilo: da ćemo dočekati strašan trenutak da hiljade hrvatskih zastava vidimo u srpskoj «Areni», tamo gde bi Gurović, da je sreće, igrao sa šubarom i nožem u zubima! Logično je kritikovana Televizija CG čiji komentator – besno pišu beogradski listovi – nije krio «naklonost hrvatskoj selekciji», čak je jednog časa rekao «Sjajno, Mamić, a sad snažno do kraja!», što se uzima kao ključni dokaz opštesvetske zavere u kojoj su, sem Francuza, učestvovali Hrvati i njihovi Crnogorci, Nemci, Grci, Rusi, Španci, podli Slovenci, Litvanci, svi oni koji su se na našem znoju i trudu okoristili i ostavili nas u svlačionici da se tučemo, birajući da li smo na strani Radmanovića ili Rakočevića.

Košarka – kao eufemizam za srpsko društvo, uz onu zlatnu medalju koja nam lepotom duše pripada: jer još nismo ubili nijednog navijača Hrvata ili navijača Slovenca, a mogli smo – precizno je savršena nagrada za zemlju koja se samo serijom poraza može osvestiti; još ako iz trke za nogometno Svetsko prvenstvo zasluženo ispadnemo - za ovu funny državu ima nade.
Samo nas porazi vode u budućnost: tamo gde ćemo konačno saznati gde nam je mesto – negde na začelju, blizu pizde materine u kojoj se sjajno snalazimo!

[zamisli srbiju]

(...)
A, psiholog ptvrdio da su autenticni. Odgovaraju mentalnom sklopu navedenih kreatura
(...)

Dobar si zamisli srbiju... dobar k'o dobar dan.

Hvala, Fair Life
Ima i kod nas ljudi. Iako smo srbi
nisam usamljen, ali manjina jesmo
2. St. Germain
Nemoj da si tuzan.
Pobegli smo iz realnog u virtuelni svet.
Da ne bismo poludeli
Pozdrav svima,
Imagine

ps. "Da pamtis"
na b92.net forumu, pisem kao alex_kv

[zamisli srbiju]

Danas su vanredni izbori u Kuli (varos u Vojvodini). Rezultati lokalnih izbora dace reprezentativan uzorak politickog stanja u srbiji, bolje od bilo koje agencije za istrazivanje javnog mnenja.
E, bas zbog ti izbora, na kojima je listi predala i grupa gradjana Srbiji se zuri-Cedomir Jovanovic, porpuno besmilsno (krivicno-pravno, kao i moralno), klerofasisti na vlasti su najavili tuzbu protiv Cedomira Jovanovica. Jer ukoliko u Kuli, koja je dosad bila uporiste SMradikala, lista Srbiji se zuri dobije dovoljan broj glasova da formira odbornicku grupu, bice to podstrek za stotine hiljada mladih u srbiji, da izadju iz ocaja i apatije u koju je namerno gura vlast i srpska kvaziopozicija.
Zato je Pera i napisao text Slucaj gradjanina Cedomira Jovanovica.
Jer sve je zakuvano u srpskoj udbi
Jer, to je klasicna medijska strategija udbasa&legijalista.
A, dokle ce vecina u srbiji da trpi te klasicne strategije LEGIJAlista&UDBE&SMradikala&milosevicevih nacista?

Jer tih KLASICNIH primera strateskog delovanja zlocinacko-kriminogene strukture imamo na pretek. Od ubistva Dade Vujasinovic, Curuvije, V. Boskovica, Pantica, Stambolica, Djindica!?
O stotinama gradjana. nepoznatih javnosti, koje je udba likvidirala tokom '90. saznacemo za 50 godina. Ako na vlasti ostane ova vlada.
Jer pre mesec dana, sef bia-e je predao Istorijskom arhivu, dosijea IB-ovaca (period do '55 ), i pri tom tupio o transparentnosti SLUZBE.
A sluzba ima pravila koja sama definise, i koja su za nas obicne smrtnike neogranicena. Sto znaci da ih upotrebljava, citaj, ZLOUPOTREBLJAVA prema svom nahodjenju.
Sef bia-e, r. bulatovic, u javnosti poznatiji kao rade-lopuza, je PODREDJEN premijeru Vlade, tj. gospodinu Kalasnjikovu. Koji ga i bira. Kao sto je gospodin Kalasnjikov-Legijalista, iako mu nije bilo pod ingerencijom, cuvao r. markovica, sve do konstitusisanja republicke vlade marta 2001, kada je premijer Djindjic imenovao Gorana Petrovica za sefa bia-e.
Ali, nakon "spontane" pobune "JSO", i podrske te iste zlocinacke grupe od strane gospodina Kalasnjikova, Petrovic i njegov zamenik Z. Mijatovic su smenjeni na zahtev gospodina Legije&monstruma, uz logisticku podrsku tadasnjeg Predsednika SRJ, gospodina Kalasnjikova.
Sta se desavalo nakon toga, i vrapcima je poznato.
"Tajni" sastanci legije, ace tomica, r.bulatovica, obracanje serBskoj javnosto g-dina legije, i UBISTVO premijera Djindjica.
E, danas taj isti r.bulatovic polaze racune g-dinu Kalasnjikovu. I obrnuto
Ko koga tu kontrolise!?
U Skupstini Srbije postoji nekakav Odbor za bezbednost (sef mu je radikal Mircic ), koji ima NIKAKVE ingerencije. Sef bia-e, rade-lopuza, ne mora ni da im odgovara na pitanja. Ako se usude da ga pozovu. Jednom u dve godine vladavine. A, i saziv clanova Odbora je ...
Procitaj knjigu Zorana Mijatovica, april 2004, gde ces saznati interesantne podatke da je vojislav seselj, od studentskih dana u Sarajevu, do '88, bio aktivan SARADNIK B&H udbe. Od '88, postaje aktivan SARADNIK serbske udbe
A kakva li mu je tek struktura stranke, mozes zamisliti.
A sef Odbora za bezbednost Mircic-radikal, seseljevo mezimce!?

Elem, da rezimiram.
BIA je u protekle dve godine promenila oko 30% svog profesionalnog kadra, i to uglavnom onih koji su podrzavali premijera Djindjica 2001.
A zemenila ih sa kadrovima iz '90-tih, tj milosevicevim i seseljevim ljudima. (Izvor, Dejan Anastasijevic, Poligraf b92).

Iz gore navedenog, evidentno je da kada je u pitanju srpska udba (bia), radi se o zlocinacko-kriminogenoj organizaciji, po metodama i mehanizmima delovanja, potpuno jednakoj rumunskoj Sekuritatei, Istocno-nemackom STAZI-ju ili sovjetskom NKVD.

I sve dok je Srbija, bolje reci, ljudi koji je danas vode, privatna prcija grupe raspojasanih kriminogenih struktura iz ove "sluzbe", Srbiji zivota nema. Neophodne su cistke, dugogodisnje robije, lustracija...
Jer, sve stvari u ovoj zemlji se posmatraju kroz prizmu: da li je to dobro za održanje na vlasti ili nije!?

Da nije tako, dosad bi nam vlast, javni tuzilac, ministar pravosudja, premijer kalasnikov (jedini NADREDJEN udbi, svojim ministrima), ODGOVORILI zasto su se PROTIVZAKONITO aprila prosle godine sastali i vise sati razovarali LEGIJA, r.bulatovic, jocic, stojkovic, miroslav milosevic. I sta su dogovarali? I gde se monstrum legija "skrivao" 14 meseci?
"U Posebnom odeljenju Okružnog suda kažu da Jočić i Bulatović nisu postupili u skladu s Krivičnim zakonom Srbije ako su u zgradi MUP-a Srbije razgovarali sa Ulemekom. "Kada sud odredi pritvor nekom i naredi izdavanje poternice, podrazumeva se da ga policajac, koji ga je po toj poternici lišio slobode, sprovede u Okružni zatvor. Sva komunikacija s pritvorenikom teče isključivo uz dozvolu predsednika veća", rekla je tada Maja Kovačević. (PR Odeljenja za ratne zlocine Okruznog suda u BG, 16. jun, B92.neT)

I da li ste se upitali da u sve ove afere koje se ovih dana selektivno razotkrivaju (nabavka vojne opreme, korumpiranost sudija Vrhovnog suda, tuzilaca...) nije umesana i UDBA. Kao kriminogena struktura, koju samo novac interesuje.

Zaključak se nameće sam.
Ovo je moguce u BANANA drzavama, gde MAJMUNI kolo vode, i gde sami presudjuju, osudjuju, gde sami ljude stavljaju, ili skidaju sa vesala.
Da imamo formirano, svesno, javno mnenje, i da takvo mnenje ima kriticnu masu da se ovome suprostavi, stvari bi se resavale.
Ovako sve ide po onoj narodnoj PAS laje vetar nosi...
A Cedomir Jovanovic, kao i pok. Djindjic je planiran kao kolateralna steta!?

[Fair Life]

Hvala, Fair Life
Ima i kod nas ljudi. Iako smo srbi
(...)

Nisam nikad ni dovodio u sumnju.
Svako vam dobro zelim i uspjesnu "borbu" za svijetlije sutra... i prekosutra naravno.

[zamisli srbiju]

Fair Life,
ukoliko su ivanredni opstinski zbori u Kuli (Vojvodina) reprezent stava politickog stava javnosti u srbiji (a svi u srbiji, znaju da jesu), nema nade za bolje sutra.
Evo nezvanicnih rezultata sa novosadske TV:

"U izbornom štabu DS prvi su saopštili procenu kompletnih izbora u Kuli. Na osnovu njihove obrade svih četrdeset biračkih mesta, najviše glasova su dobili radikali, za koje je glasalo 31,7 odsto birača, a druga je DS sa 20,1 odsto glasova.
Na trećem mestu je DSS sa 5,8 odsto, za kojim slede PSS i G17 plus sa osvojenih po 5,3 odsto glasova.
Prelazak cenzusa se očekuje i od LDF-a, SPS-a i Vojvođanske zelene stranke.

Srpska radikalna stranka je izašla sa sličnim rezultatima.
Po rečima generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića, koji je tokom izbora bio u štabu kulskih radikala, ova stranka je osvojili 34 odsto glasova, demokrate su druge sa 22 odsto, dok se sve ostale partije bore za prelazak cenzusa. "

I sta sada reci!?

Zalosno je ko predstavlja vecinu u srbiji.
Vampiri iz 90-tih, i kvazidemokrate.
Fukarama iz aktuelne vlasti, obila se o glavu njihova politika povampirenja klerofasista.
Ili su to namerno ucinili. U sta ja vise verujem.
Da bi u narednih 10 godina u srbiji na vlasti bila klerofasisticko-kriminogena koalicija SMradikali&kalanjikovljevi LEGIJAlisti&sps&kariceve lopuze.

Ovo mozemo spreciti jedino novim 5. oktobrom.
Problem je sto ni na vidiku nema nekog nalik pok. Djindjicu.
Cedomir Jovanovic je blaga kopija.
Za promenu svesti gradjana neophodno je uloziti i zadnji atom snage.

Pozdrav.

[Fair Life]

(...)
Ovo mozemo spreciti jedino novim 5. oktobrom.
(...)

Ne mora biti 5-ti... ne mora biti ni oktobar. U nedemokratskim rezimima, bolje reci diktatorskim, smjene vlasti nema bez "revolucije", dakle bez prolijevanja krvi.

"Demokratski izbori" kod nas ne vrijede... Bez metka u celo nista. Kapa dole... Rumunima.

Pozdrav

[zamisli srbiju]

Nazalost, rumunski scenario smo prokockali 5.oktobra 2000. Zahvaljujuci kalasnjikovu. A tada su fasisti bili manji od miseva. Jer je bilo kriticne mase.
Sa ovakvom konstelacijom snaga u serBiji, sumnjam da cemo uskoro imati tu kriticnu masu. Jer su i vlast i kvaziopozicija u dilu. Sto pokazuju i izbori u Kuli.
Dogovorom izmedju tadicevih demokrata, kalasnjikovljevih deSS i g 17, iz izborne komisije, napravljena je kradja, tako da LDF (Srbiji se zuri) nije usla u opstinski parlament. Falilo im je 6 listica
Sve je isto, samo je par monstruma u Hagu.
Ali povampiruju se hiljade kopija sirom serBije.
No pasaran.

Pozdrav,
Zamisli

[da pamtis]

Opštenarodna katarza sa sve pljuvanjem, gađenjem i nepojamnim razočarenjem zbog katastrofalnog rezultata SCG košarkaša koji nisu uspeli ni da stignu do beogradske “Arene” među osam najboljih – punih sedam dana bila je jedina bitna tema kojom se State Of Srbija bavila do poslednjeg bljutavog detalja: ko je koga tukao u svlačionici posle poraza s Francuskom, ko je od igrača noći provodio po kafićima, ko je, de facto, kriv za jedan od najgorih poraza u domaćoj basket-istoriji. Osećanje da se reprezentacija SCG, pod pritiskom patriotski nabrijane javnosti, pripremala za ovo Prvenstvo kao da je u pitanju rat – kako bismo se svima osvetili zbog sankcija, Haga, izolacije ili evidentne svetske zavere protiv nevinog srpskog naroda – učinilo je da se Poraz doživi kao nacionalna izdaja nezapamćenih razmera, naročito pred činjenicom da su se u četvrtfinale plasirale reprezentacije Slovenije i Hrvatske, godinama smatrane nižom sportskom podvrstom.
Dok su veseli Slovenci – koji su u tisućama pohodili Beograd, oduševljeni hranom i pićem – brzo dobili srpski oprost u nepojamnim količinama zajednički popijenog alkohola, hrvatska je reprezentacija, u svetlu SCG poraza, bila viđena kao arhetipni neprijatelj: maglovita pomisao da bi se, recimo, moglo dogoditi da se usred “Arene” zavijori hiljade cro-zastava sa sve crveno-bijelim kockicama, postala je opsesija mnogih srpskih navijača koji su po tradicionalno/tolerantnom sistemu “da-komšiji-crkne-krava-pizda materina komšiji-a kravi posebno”, pribegli originalnim navijačkim potezima, svojstvenim Srpskom Nacionalnom Biću (hrvatski: Piću). U odlučujućoj tekmi između Španije i Hrvatske, gde su Španci imali osam igrača (petoricu košarkaša + trojicu sudija), SCG navijači skandirali su “Srbija! Srbija!”, kao poslednji očajnički krik koji im je preostao u predstavi iz koje su izbačeni. Ta vrsta nesuvislog ludila nastavila se medijskim uživanjem nad eliminacijom Hrvatske – kao da će na njenom lešu reprezentacija SCG, poput Feniksa, vaskrsnuti i naći se u finalu. Konačno, trijumf reprezentacije Grčke obeležen je ne toliko kao sportski nego kao pravoslavni praznik; htelo se reći da religiozni duh pijanog SCG tima živi u telima braće Grka, odnosno – za utehu – kao da smo mi pobedili!
Kad se završio još jedan košarkaški rat u kojem smo ponovo izgubili, kao sve ratove koje smo vodili a u kojima nismo učestvovali, zar ne slušate Slobodana Miloševića u Hagu! - Srbiji se hitro tricom vratio problem Kosova, one autonomne srpske pokrajine, za koju su, da podsetim pravoverne Hrvate, generacije patriotskih političara decenijama tvrdile da je u pitanju “sveta srpska zemlja”, “izvor duhovnosti”, “početak i kraj svakog Srbina”, “naša istorija”, “teritorija od koje nikad nećemo odustati”, “zemlja naših predaka”, “centar našeg kolektivnog sećanja”… toliko bitno srpsko međunožje da od Kosova “nikad, nikad i nikad” nećemo odustati makar nas bombardovali što je NATO bukvalno shvatio pa nam je jebao majku tokom 1999. kad smo, hrabro, potpisali kapitulaciju u Kumanovu i “srpsko Kosovo” predali na upravljanje legalnim vlasnicima – Albancima.
Šest godina docnije, Srbija je smislila čarobnu formulu pod didaktičkim naslovom “Više od autonomije, manje od nezavisnosti”, košarkaški vešto krijući šta se pod ovim misterioznim hippie-sloganom, u stvari, krije; konačno, zahvaljujući gospođi Sandi Rašković-Ivić (ćerka pokojnog Jovana Raškovića, psihijatrijskog lidera Srba iz Hrvatske, nedavno postavljena za koordinatora srpske Vlade glede Kosova) saznali smo šta država Srbija u mekoj varijanti nudi Albancima na Kosovu. Po rečima Jovanove ćerke-mezimice, Albanci bi imali izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast na čitavoj kosovskoj teritoriji, dok bi ponosna Srbija obezbeđivala granice, zajedno s partnerima na Kosovu brinula o zajedničkoj “odbrani” i “spoljnim poslovima”, uz zajedničku valutu.
U “tvrđoj” varijanti, tako se nameće, Srbija bi odustala od “spoljnih poslova” i “odbrane”, što praktično znači da bi se ostvarilo sve ono što već govorimo šest godina bivajući proglašeni za izdajnike: da je nezavisnost Kosova neizbežna i da nema te sile koja će Albance podvesti pod srpski državni sistem.
U “najtvrđoj” srpskoj pregovaračkoj varijanti – Kosovo će od strane Srbije biti zamoljeno da bude nezavisno i da Ustavom obezbedi mogućnost da joj se, po sopstvenom izboru, na putu ka Evropskoj uniji pridruži zemlja po izboru; mogućnost da se Srbija priključi Kosovu – takođe ne treba odbacivati, jer je ovdašnja vlast, jaka na zapaljivim rečima, a u praksi patriotski svesna da je sve otišlo u kurac, pomirljivo digla ruke od Pokrajine, konačno shvativši da od Kosova leba nema i da je đavo odneo šalu.
U zemlji u kojoj je košarkaški poraz shvaćen ozbiljnije od očekivanog debakla glede pregovora o Kosovu – sad se iz fioka izvlači plan Z4 koji je, sećate se, Srbima u Krajini trebalo da omogući da imaju Miloševićevu državu u Tuđmanovoj državi; nesrećni Vuk Drašković, ministar inozemnih poslova, iznenada se setio plana Z4 (ćirilično: tri četiri) koji sad kao flajere deli okolo, pokušavajući da nam dokaže kako sve nije propalo i kako Albance možemo da pravoslavno pacifikujemo!
Mentalno finale: da smo, daleko bilo, osvojili zlatnu medalju na košarkaškom prvenstvu – sa Albancima ne bismo ni pregovarali, superiorno ih pitajući gde im je lopta; ovako, negde između 9. i 12. mesta, poniženo čekajući “wild card” da nas, eventualno, pozovu na Svetsko prvenstvo iduće godine u Japanu, morali smo čak – što Srpsko Nacionalno Biće nikad oprostiti neće – da se ponosno naguzimo i čekamo da nas karaju. Što za srpsku erotsku zabludu nije loše, naročito kad se dupe razradi i počne da uživa! Jeste da Kosovo nije Srbija, ali je zato slatko! Samo guzi! vidi mu potpisa "samo guzi"

[zamisli srbiju]

Dragi moji from B&H
saljem vam text mladog beogradskog knjizevnika Marka Vidojkovica, koji smo prvi publikovali u zemlji serBiji, naravno, na http://www.zamislisrbiju.org
Za dan, dva vam saljem text Pere Lukovica, koji pise vec mesec dana za nas sajt
Pozdrav prijateljima

BEOGRAD ZA P(R)OČETNIKE

KAKO OBRISATI DUPE – PRIRUČNIK ZA NARODNE POSLANIKE I DRUGA IZABRANA ILI POSTAVLJENA LICA, U 4 SLIKE

Piše: Marko Vidojković

1. VELIČINA DUPETA

Narodni poslanik, odnosno drugo izabrano ili postavljeno lice, najpre treba da utvrdi koliko mu je dupe. Postoje dva testa kojima se veličina dupeta narodnog poslanika precizno utvrđuje. Prvi je takozvani „subjektivni implikativni test“. Probajte da uvučete sebi nešto u dupe. Ako vam u dupe stane fotelja nekog upravnog odbora, spadate u poslanike s dupetom normalne veličine. Ako vam u dupe stane cela poslanička grupa, može se raći da vam je dupe pozamašno. Ako vam u dupe mogu stati dve poslaničke grupe i radnički sindikat, velike su šanse da postanete ministar u Vladi Srbije ili ratni profiter i vlasnik operatera mobilne telefonije. Drugi test je takozvani „objektivni implikativni“ test. Probajte da se vi nekom uvučete u dupe i tako ćete najbolje sagledati veličinu njegovog dupeta, kao i svoju ukupnu veličinu. Ako ste bez problema stali u dupe jednog ljudskog bića, može se reći da ste sasvim skroman i častan čovek. Ako ste bez problema stali u dupe celoj skupštinskoj Sali, kvalifikovali ste se za predsednika skupštine, a ako ste bez problema stali u dupe celom severnom delu Kosovske Mitrovice, onda možete postati i predsednik republike. Ako volite da ulazite u dupe radnicima, fotelja ministra za kapitalne investicije je kao stvorena za vas, a ako biste voleli da svima uđete u dupe, ali morate prvo da se konsultujete sa sovom i psom, onda možete da dogurate i do premijerskog mesta. Ako želite da se uvučete u dupe crkvenim velikodostojnicima, zvaće vas na svaku sledeću žurku, a ako se uvlačite u dupe srpskim grobovima, onda mora da ste nekad radili na groblju. Ako se uvučete u dupe haškom optuženiku, pazite da vas ne prošvercuje u pritvorsku jedinicu.

2. SRANJE

Pre nego što se okrene sranju, narodni poslanik ili drugo izabrano odnosno postavljeno lice mora utvrditi na koji način sere. Da li je u pitanju sranje na uobičajen način, kroz dupe, ili ste zbog pretrpanosti dupeta stvarima koje ste stavili u njega, primorani da kenjate kroz neki drugi otvor na vašem telu. Naučna istraživanja su utvrdila da se kod narodnih poslanika i drugih izabranih odnosno postavljenih lica kao sekundarni analni otvor najčešće javljaju usta. Pažljivim merenjima došlo se do zaključka da je zauzetost primarnog analnog otvora stvarima i ljudima koje ste utrpali u njega, proporcionalna obavljanju velike nužde putem usta. Narodskim rečnikom rečeno, što ste više para, fotelja, kuća i kola sprcali u dupe, to više serete na usta.

Usmeno sranje naročito je prisutno kod funkcionera iz predpetooktobarskog perioda. Primer 1: Ako dva dana pred bombardovanje za dve hiljade maraka sebi strpaš u dupe vilu na Dedinju, onda je sranje na usta prosto neizbežno. Primer 2: Ako si nabio 40 miliona maraka u dupe i arčio ih na školovanje svoje dece u Švajcarskoj, onda dolazi do mutacije organizma, pa se ubuduće sranje vrši isključivo na usta, zbog čega je ovakvo stvorenje neophodno što češće zvati u TV emisije i postavljati ga za predsednika anketnih odbora.

Usmeno kenjanje redovna je pojava i kod postpetooktobarskih funkcionera, nekad čak i protiv njihove volje. Primer 3: U slučaju „JSO blokira autoput“, ako ti je dupe puno načelnika generalštaba, časnih oficira, popova i dobrog dela JUL, sva je prilika da ćeš ubrzo proizvesti odličan primerak usmenog govneta, na primer (parafraza) „kao što doktori štrajkuju u mantilima, tako plaćene ubice štrajkuju u džipovima i sa snajperskim puškama“.

Kod posebno talentovanih narodnih poslanika i drugih izabranih odnosno postavljenih lica, javlja se i takozvano „pravljenje sranja“. To je sposobnost da ni iz čega, ili iz nečega dobrog, napraviš sranje. Ovi majstori u stanju su da od svega čega se dotaknu naprave govno, bez obzira da li je u pitanju kajgana, JAT, saradnja s Hagom, vojska, Kosovo ili specijalni sud. Njima je dupe već prepuno materijalnih dobara, a usta su najčešće zauzeta jedenjem govana ili ljubljenjem drugih dupeta, tako da ih je evolucija primorala na pravljenje sranja. Narodnom poslaniku ili drugom izabranom odnosno postavljenom licu koje pravi sranja pristupiti s oprezom.

3. BRISANJE DUPETA

Narodni polanici i druga izabrana odnosno postavljena lica, specifični su po tome što često brišu dupe. Za to obično koriste zakone, Ustav, „Službeni list“, žalbe i pritužbe građana, kazne za parkiranje i račune iz restorana. Zgodne situacije za brisanje dupeta:
a) Treće lice je ugledalo ratnog zločinca. Ovo je pravi trenutak da ceo državni vrh obriše dupe Zakonom o saradnji s haškim tribunalom i odobri uklanjanje nezgodnih svedoka putem vatrenog oružja
b) Pop je pipao dečake. Ovo je pravi trenutak da ceo državni vrh obriše dupe Krivičnim zakonom i oprosti božjem izaslaniku trenutak slabosti
c) Šef BIA je u poseti Americi. Posle dugotrajnog i iscrpljujućeg leta, nema ničeg slađeg nego obrisati dupe svim mogućim Zakonima i dati Amerikancima na poklon celokupnu arhivu BIA
d) Reforma školstva. Ovde imamo slučaj kada ministar prosvete briše dupe svim naučnim radovima devetnaestog, dvadesetog i dvadeset prvog veka. Za ovakav poduhvat potrebni su: dovoljno veliko dupe i dovoljno veliko sranje. U slučaju izbacivanja Darvina iz udžbenika biologije oba uslova su bila ispunjena.
e) Služenje vojnog roka. Najbolji način da obrišete dupe međunarodnim ugovorom (osim nesaradnje s Haškim tribunalom) je insistiranje na principu narodne vojske, čiji pripadnici brane preostale svete srpske zemlje, tako što na straži pijani pucaju jedni u druge. Civilno služenje vojnog roka nije zapažen izvor sranja, pa samim tim i nije interesantno za narodne poslanike i druga izabrana odnosno postavljena lica, kojima se ceo svet vrti oko dupeta.
g) i tako dalje

4. TEHNIKE BRISANJA DUPETA

Dupe se može brisati sedećki, stojećki, na sednici Vlade, na sednici Skupštine, na Vrhovnom savetu odbrane. Pritom jedan guz možete pridržavati slobodnom rukom, a i ne morate. Papiri kojima narodni poslanici i druga izabrana odnosno postavljena lica brišu dupe obično je grub i hrapav, pa je stoga neophodno obratiti pažnju na higijenu. Pranje dupeta posle svakog brisanja je preporučljivo, pošto se u suprotnom mogu javiti i hemoroidi, u vidu štrajkova ili najopasnijih kriminalaca na slobodi. Hemoroide valja dobro podmazati parama. Nezajažljivo trpanje u bulju svega što ti padne šaka i nemarno brisanje dupeta zakonima i Ustavom, bez naknadnog pranja i podmazivanja, mogu dovesti do tumora, koji se može završiti i paljenjem Skupštine.

Zloćudni tumor, Marko Vidojković

[zamisli srbiju]

Evo mene posle punih mesec dana Sta ima novo. Napisao Pera Lukovic "Dramolet"
Producent: ZamisliSrbiju
Rezija: serBski narod
Uloge: Naturscici
http://www.ZamisliSrbiju.org

Dramolet u stenogramu
Sabor Arhistratiga Koštunice i ostalih bestelesnih sila
(Religiozno-patriotski komad sa igranjem & pevanjem)

Piše: Petar Luković

ČIN PRVI/SLIKA PRVA: Asketski kabinet premijera Koštunice. Na dvosedu, jedan do drugoga, sede Vladeta Janković i Miroljub Labus. Ćute. Preko puta njih, na trosedu, smestili su se Dejan Mihajlov, Dragan Jočić i Zoran Stojković. I oni ćute. S rukama na leđima, ravnomerno nervozno hodajući između dvoseda i troseda, hoda Mlađan Dinkić, diskretno pogledavajući na sat (14,23). U dnu kabineta, oslonjen na stolicu spava Nikola Milošević. Njegovo hrkanje s povremenim gušenjima ne izaziva nikakvu reakciju. Nekoliko prisutnih sova ukusno razmeštenih po komadima nameštaja slatko dremuckaju. Tišina. Čuje se bat koraka, vrata se otvaraju, ulazi Vojislav Koštunica s cegerom u ruci, u trenerci i patikama, s ogromnim krstom oko vrata i kačketom na glavi. Već je 14,34. Petak, 72 sata do Aranđelovdana.
DEJAN MIHAJLOV (ponizno): Dobar dan, šefe.
MIROLJUB LABUS (nervozno): Mi se već zabrinuli...
DRAGAN JOČIĆ (veselo): Ma, da ste vi nama živi i zdravi, lako ćemo za Rezoluciju.
VOJISLAV KOŠTUNICA (zbunjeno): Koja Rezolucija?
MLAĐAN DINKIĆ (nestrpljivo): Rezolucija o Kosovu, pozvali ste nas da...
VOJISLAV KOŠTUNICA (namešta kačket): A to! Ja mislio nešto ozbiljno... Nego, znate li vi (okreće se i pogledom traži nekog) da na pijaci ne možeš da nađeš lepo prase, onako oko 12 kila, ni masno ni posno, da mu korica bude krckava ali da se ne lomi... Gde je onaj, kako se zove, ministar trgovine, kako mu beše ime?
MIROLJUB LABUS (uslužno): Dimitrijević.
VOJISLAV KOŠTUNICA (igrajući se krstom): Zna li on da je kilo prasetine 380 dinara, pa je li on normalan, naši glasači nisu u stanju da se opuste za slavu, jer šta da očekujemo na idućim izborima: da nas pregazi ova opoziciona stoka?
MLAĐAN DINKIĆ (naučno): Pri raspodeli društvenog rada kakva je potrebna društvu u svim granama proizvodnje, proizvođači koji proizvode pod prosečnim uslovima prodaju robu po vrednosti, a proizvođači koji izrađuju svoje proizvode pod povoljnijim uslovima dobijaju veću vrednost nego što je individualna vrednost njihovih produkata, u ovom slučaju prasića. Proizvodnja je večiti uslov života.
VOJISLAV KOŠTUNICA (gleda kroz Dinkića): Opusti se, čoveče, ovo je samo prase.
DEJAN MIHAJLOV (uredno): Da vas, šefe, podsetim da ste danas zakazali sastanak zbog Rezolucije...
VOJISLAV KOŠTUNICA (odmahuje rukom): Ima vremena.
MIROLJUB LABUS (tobož nestrrpljivo): Ali, Albanci su već formirali tim, imaju platformu, samo čekaju da se otcepe.
DRAGAN JOČIĆ (smeši se): Ko, bre, da se otcepi?
VLADETA JANKOVIĆ (užurbano diplomatski): Sasvim je pogrešan trenutak da ulazimo u sporove dok još nemamo Rezoluciju, svesni da ništa nije onako kako izgleda.
VOJISLAV KOŠTUNICA (umorno): Pa ja sam sve rekao u Ujedinjenim Nacijama.
MLAĐAN DINKIĆ (naučno): Kad ste pomenuli prasiće, tvrdim da se pojevtinjenje životnih namirnica i smanjenje vrednosti radne snage postiže povećanjem produktivnosti rada. Višak vrednosti koji se dobija smanjenjem potrebnog radnog vremena, naziva se relativan višak vrednosti. Što važi za prasiće, važi i za ljude.
VOJISLAV KOŠTUNICA (skidajući kačket, obraćajući se Labusu): Sklonite mi ovog... teoretičara, ni žito još nisam kupio za slavu.
DEJAN MIHAJLOV (diskretno): Šefe, zvala vas je glavna urednica «Politike» Ljiljana Smajlović. Da joj se odmah javite.
VOJISLAV KOŠTUNICA (razdragano): Liki zvala! Konačno nešto lepo posle ovih prasića i Kosova... Šta je još rekla?
DEJAN MIHAJLOV (prpošno): Da ste vi inkarnacija bogočoveka: da posedujete svetost svetitelja, mučeništvo mučenika, pravednost pravednika, apostolstvo apostola, dobrotu dobrih, milosrđe milosrdnih, ljubav ljubećih.
VOJISLAV KOŠTUNICA (topeći se od sreće): Stvarno je to rekla?
DEJAN MIHAJLOV (bogojažljivo): Od reči do reči. Sve zapisao. Jočić snimio.
MIROLJUB LABUS (neprijatnim tonom): Gospodine premijeru, možemo li da se nekako vratimo Kosovu. Razgovori samo što nisu počeli, nemamo ni tim...
VLADETA JANKOVIĆ (dobrodušno): Ne budite histerični, važno je da donesemo Rezoluciju, lako ćemo o pojedinostima... Rekao bih, recimo, da ni po koju cenu ne možemo da dozvolimo da se Kosovo...
DEJAN MIHAJLOV (viče s druge strane kabineta, namigujući): Imate vezu!
VOJISLAV KOŠTUNICA (šapuće, držeći slušalicu): Ljubavi!... Imam trenerku, patike, kačket... jeste, belu majicu, onu koju najviše voliš...bele su gaćice, videla si ih već, plitke...crne čarape... a ti, anđele, reci mi! Volim kad si u pantalonama, da...da... mmmm... bele... megabrus...nisam sam, ljubavi, došli zbog ove Rezolucije... crne čarape... ufff... nisi sama, šteta, tako bih voleo da...
DEJAN MIHAJLOV (alarmantno): Šefe, dolazi Velja Ilić!
VOJISLAV KOŠTUNICA (šapuće): Moram da idem... zovem te kasnije... Nisam kupio prase, pričaču ti. I ja tebe.
VELIMIR ILIĆ (besno upada u kabinet): Pička vam materina, zar da za sastanak saznam od one budale Kojadinovića, što mi, bre, niste javili na vreme?
MIROLJUB LABUS (oprezno): Mislili smo da Kosovo nije u vašoj nadležnosti...
VELIMIR ILIĆ (iznenađeno): A da vas malo nabijem sve na kurac, kolektivno? Pa, je l' znate, pederčine, da mi je ognjište na Kosovu, tamo mi je dedovina, tamo su mi preci gradili fabrike...
MLAĐAN DINKIĆ (naučno): Kapital u svom kružnom kretanju prelazi jedanput kroz oblast proizvodnje, a dvaput kroz oblast prometa!
VELIMIR ILIĆ (ushićeno): A da mi malo popušiš promet a onda proizvodnju s jajima, pizdo neopevana!
VOJISLAV KOŠTUNICA (smirujuće): Nemojmo, prijatelji, da se svađamo u trenutku kad još nismo oblikovali Rezoluciju. Kako to da nemamo nikog iz naše Crkve?
DEJAN MIHAJLOV (spremno): Mučeni Amfilohije samo što nije stigao; mučeni Pahomije se malo zadržao s nekim dečacima, ali tu je uskoro, čim ih privede svemilostivom orgazmu; dolazi i mučeni Filaret – ima odličan plan o Kosovu, stižu nam momci iz «Dveri», «Obraza» i «Nacionalnog stroja», kao što ste zahtevali.
VOJISLAV KOŠTUNICA (nervozno): Probudite Nikolu Miloševića, unervoziće mi sove hrkanjem!
MIROLJUB LABUS (strpljivo): A da počnemo malo o Kosovu?
DEJAN MIHAJLOV (užurbano): Šefe, zove vas Tijanić! Kaže da je hitno!
VOJISLAV KOŠTUNICA (nervozno): Pa dao sam mu Televiziju, šta sad hoće?
DEJAN MIHAJLOV (s ljubavlju pruža slušalicu): Izvolite!
VOJISLAV KOŠTUNICA (dirajući kačket, slušajući): Šta: na 20 ljudi jedna pretplata? Pa, super je to... Neće da plate? Što nisi zvao Jočića da hapsi? Ako dozvolimo da nam miniraju pretplatu, šta onda sledeće možemo da očekujemo: da hvale «Sablju» i odu u onu narkomansku stranku Čede Jovanovića.... U pravu si: svi moraju da plate. Zovi Stojkovića, molim te, on će to pravno da reši.
Ne, nije me zvala Smajlovićka: da budem iskren, ja nju i ne poznajem tako dobro. Jeste, na liniji je partije, ali joj pomozi kad treba. Zna ona ko je na našoj strani. Jeste... hvala... i ja tebe.
MIROLJUB LABUS (ogorčeno): Hoćemo li da počnemo o Rezoluciji?
VELJA ILIĆ (konveksno): Može, što se mene tiče, ali da prvo jebem mater onima iz B92 što su me snimali u dvorištu u Čačku gde mi leže pradedovi...
ZORAN STOJOKOVIĆ (oprezno): Kolega Iliću, zar ne rekoste da vam je dedovina na Kosovu...preci gradili fabrike?
VELIMIR ILIĆ (gnusno): A da ti nabijem kurac u prkno, budalo! Čačak je Srbija, Srbija je Kosovo, Kosovo je Čačak! Mamicu ti jebem debeovsku!
VOJISLAV KOŠTUNICA (interveniše): Nemojte, prijatelji, uoči Aranđelovdana da se smaramo svesrpskim svađama. Jedinstvo, uz sve druge elemente, čini nas ne samo jačim već i rešenim da pred svet, u ovom času, izađemo sa jednim stavom, kad je reč o ovako važnoj, za zemlju odsutnoj Rezoluciji.
MIROLJUB LABUS (desperatno): Pa da čujemo!
VOJISLAV KOŠTUNICA (religiozno): Bogoljublje i rodoljublje daju otačstvoljublje u kojem je sve spojeno u jednu celinu.
DEJAN MIHAJLOV (uzbuđeno): Dolaze gosti!
____________________________________________________________

ČIN DRUGI/SLIKA PRVA: Asketski kabinet dr Koštunice. Uz članove Vlade mnogo gostiju. Ministar finansija Mlađan Dinkić nervozno šeta i gleda na sat (15,28). Subota je: 48 sati uoči Aranđelovdana. Nikola Milošević spava na stolici i hrče; Miroljub Labus i Dejan Mihajlov igraju fote; presvetli Pahomije gleda kroz prozor i povremeno prozbori koju reč s Filaretom. Negde oko 16,40 sati u sobu ulazi Vojislav Koštunica.

DEJAN MIHAJLOV (srećno): Dobar dan, šefe...
VELIMIR ILIĆ (srdačno): Koji smo te kurac ovoliko čekali!
MIROLJUB LABUS (veselo): Trenutak je da se odmah pozabavimo Rezolucijom! Podsećam da u ponedeljak imamo Skupštinu i da je konsenzus...
VOJISLAV KOŠTUNICA (umorno): Nigde praseta! Bio sam na Cvetkovoj pijaci, na Đermu, Bajloniju, ne mogu da nađem prase od 12 kila, ni masno ni posno, nego onako (obraća se prisutnima) hrskavo, prpošno... Prosto ne znam šta da radim: da naručim iseckano?
AMFILOHIJE (zaneseno): Prase kao glavni simbol naše svete pravoslavne vere jeste spoj vertikale i horizontale. Vertikala nogica je naša ljubav prema Bogu a horizontala butkica ljubav prema bližnjima, odnosno prema SrBskom narodu u celini. Ne smemo zaboraviti da rebarca i plećka čine znamenje Časnog Krsta.
FILARET (odsutno): Mi pravoslavni Srbi treba da bežimo od parazitskih partija koje nas samo međusobno dele i razaraju nacionalno tkivo glede butkica, ali nikako da bežimo od same plećke politike, jer ako mi pravoslavni Srbi nećemo da se bavimo politikom, onda će to učiniti antipravoslavni srbomrsci.
MIROLJUB LABUS (zgroženo): LDP!
PAHOMIJE (nežno se dodirujući po polnoj plećki): Po krvi smo Arijevci, po prezimenu Sloveni, po imenu Srbi, po srcu i duhu Hrišćani, po seksualnom opredeljenju pastirska vera u milovanju malodobnika čije mlado telo jeste spasenje! Nemojmo biti mlaki da ne bismo od Boga bili izbljuvani i bačeni u tamu najkrajnju i muku večnu...
VOJISLAV KOŠTUNICA (umorno): Vera, nacija i porodica tri su glavna stuba na kojima stoji naše Otačastvo. Ako li se samo jedan od njih sruši, pada i sve ostalo.
DEJAN MIHAJLOV (upada): Predsedniče, zove vas Ljiljana Smajlović. Kaže da je hitno!
VOJISLAV KOŠTUNICA (beži u kraj kabineta, šapuće): Srećo... I ja tebe, ljubavi!.... Nisam kupio prase, ništa što mi se sviđa.... U sivom sam odelu, jeste, ona bela košulja koju toliko voliš, crne... da... plitke baš nisu.... ali, dopašće ti se.... A ti, dušo? Suknja? Poludeću: znam da je kratka i da je opasna... mmmm... samo nastavi.... aaahhh...
MIROLJUB LABUS (oprezno): Predsedniče, jeste li dobro?
VOJISLAV KOŠTUNICA (mračno): Jesam, pusti me, bre, na miru, dosadan si (nastavlja u slušalicu)... Niko, ljubavi. Ona budala Labus....znam, anđele, bez zdravog nacionalizma nema ni poštene politike, ali, objasni to Labusu.
PAHOMIJE (glasno): Kao pravoslavni srpski pedofili moramo razlikovati tri tipa seksualnog naroda: Etnos je narod koji ima svoje polne običaje, polnu kulturu i maloletničku tradiciju po manastirima, ali Etnos postaje Laos tek kad se nakalemi Hristovom grančicom. Demos je, međutim, u Svetom pismu predstavljen kao razularena rulja, bez zakona, bez reda i poretka...
DRAGAN JOČIĆ (uniformisano): Srpski narod ne može nikako biti Demos ili samo Etnos. Mi Srbi moramo biti ono što vaistinu jesmo, osveštani Božji narod – Laos!
VOJISLAV KOŠTUNICA (uključuje se u priču): Država u Aziji, četiri slova!
MIROLJUB LABUS (deduktivno): Predsedniče, da započnemo teze o Rezoluciji?
VOJISLAV KOŠTUNICA (odgovorno): Ima vremena, ne valja žuriti. Kosovo je Zemaljsko carstvo, zemna i prizemna zajednica čiji opstanak čuvaju zakoni države u njenim albanskim granicama! Srbe kao Nebeski Narod danas ujedinjuje Duhovna dinastija, te nije prirodno govoriti o Rezoluciji kad su spaljene mošti Svetog Save kojeg ćemo delegirati kao Šefa tima za pregovore...
MIROLJUB LABUS (šokiran): Ali, Sveti Sava je mrtav... vekovima.
VOJISLAV KOŠTUNICA (molitveno): Znam, ali je Pahomije naš novi Sveti Sava, samo da nam se ne desi istorijska nesreća da sad ode u zatvor zbog tobožnjeg napada na dečake – i da propusti pregovore gde od njega očekujemo da nam vrati Laos.
MIROLJUB LABUS (zbunjeno): Da ste niste prehladili na pijaci dok ste tražili prase, predsedniče? Da nemate temperaturu? Laos?
VELIMIR ILIĆ (upada): Ti ćeš da mi praviš haos, mamicu ti ekspertsku jebem u pičku, misliš na lokomotive, a?
VOJISLAV KOŠTUNICA (smireno): Nemoj, Veljo, nije haos nego Laos, smiri se, molim te.
DEJAN MIHAJLOV (naglo): Šefe (šapatom) zove vas Ljilja Smajlović.
VOJISLAV KOŠTUNICA (diskretno bežeći u ugao kanineta): Da? Nisam, ljubavi.... imam i majicu, jeste, crne čarape, kako si pogodila.... aha... mmmhhh... a ti?
Kombine? Znao sam, povuci ga malo gore... mmmm...
DRAGAN JOČIĆ (pažljivo vuče za rukav premijera): Pahomije je nervozan. Mislim da je vreme da čujete šta ima da kaže.
ZORAN STOJKOVIĆ (prekida razgovor): Šefe, mislim da imamo dokaze da Zoran Đinđić uopšte nije ubijen.
VOJISLAV KOŠTUNICA (nasmejan): Znao sam, majke mi! Taj folirant me je večito zajebavao! A šta hoće sad Pahomije: zar ga nismo oslobodili lažnih optužbi za onu napadnu, nasilničku decu koja su ga silovala?
ZORAN STOJKOVIĆ (pravno): Ima predlog za Rezoluciju.
VOJISLAV KOŠTUNICA (gleda na sat): Ako može kratko, moram da tražim prase. Reci mu da samo obradi teze, sve ćemo ostalo lako. Laos!
PAHOMIJE (miroljubivo): Kao niko, Bogočovek je proslavio čoveka: darovao mu život večni, istinu večnu, ljubav večnu, kitu večnu, pravdu večnu, dobro večno, blaženstvo večno. I deca su postala Bogočovek čim su se gola skinula u Božjem hramu. I ja ih celivao s druge strane. Amin!
VOJISLAV KOŠTUNICA (obraća se Labusu): Malo sam nervozan zbog praseta, da se dogovorimo da ta Rezolucija sačeka do sutra. Pa neće valja pregovori da počnu za koji dan, imamo vremena bar nekoliko meseci, šta žurite, nećemo valjda na Aranđelovdan da proglašavamo Rezoluciju, na moju slavu!
MIROLJUB LABUS (gura Pahomija): Predsedniče, nemamo vremena.
MLAĐAN DINKIĆ (dobacuje): Opšta profitna stopa ne postoji u stvarnosti, već kao tendencija!
ZORAN STOJKOVIĆ (probija se do premijera): Već sam izdao nalog da se ispita Narkomanska stranka Čedomira Jovanovića koja podriva sve naše napore o očuvanju Kosova. Ili ćemo svi biti jedinstveni, ili nas neće biti.
VOJISLAV KOŠTUNICA (dubiozno): A da možda prasiće ne drže na Banovom brdu, ipak su geografski bliži Ibarskoj magistrali?
DEJAN MIHAJLOV (obraća se svima): Sutra, u isto vreme, nastavak razgovora o Rezoluciji. Do viđenja!
___________________________________________________
ČIN TREĆI/SLIKA PRVA: Asketski kabinet dr Koštunice. Pun kao oko. Pored dvadesetak sveštenika, tu su novi gosti: stigla Ljiljana Smajlović u oblapornoj mini suknji, Dobrica Ćosić kunja na ramenu Nikole Miloševića koji se nije probudio još iz prvog čina. Sandra Rašković-Ivić koketira sa Mlađanom Dunkićem i, kao, slučajno, dok sedi, podiže suknju. Miroljub Labus nervozno šeta i pogledava u sat (17,04). Nedelja je: 24 sati uoči Aranđelovdana & Rezolucije. Bogočovek Pahomije tužnim pogledom otkriva da je srpska starost ubila srpsku mladost: ništa mlađe od 46 godina! Dejan Mihajlov grli poslanika Šormaza i namešta mu šiške; obojica se smeju, uzbuđeno raspoloženi. Vladeta Janković, sam u uglu, s prezirom posmatra ovu populističku masu: posle ambasadarskog mesta u Londonu, sve mu ovo izgleda primitivno, plitko, gde su oni dani čaja u pet kad se gledao kriket i raspravljalo o danima koje je Oscar Wilde opisivao «veličanstvenom istorijom razuma». Negde pre šest, stiže dr Vojislav Koštunica, u trenerci i s kačketom na glavi; nosi prase.

DEJAN MIHAJLOV (radosno): Vaistinu se prase stvori!
VOJISLAV KOŠTUNICA (tmurno): Išao sam u Batajnicu da ga uzmem, 13 kila, domaće, taman masno koliko treba. Sad samo da nađem gde da ga pečem, slava mi sutra.
MIROLJUB LABUS (vazelinski): Znamo, predsedniče, Arhangel Mihailo neprestano se – kao i vi – borio za slavu Božju i zato se na ikoni predstavlja kao borac, vojvoda, s mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi da uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas.
DRAGAN JOČIĆ (nadahnuto): Mislite na Tadića kojem je istekao rok upotrebe i kojem je kucnuo čas?
VLADETA JANKOVIĆ (nestrpljivo): Predsedniče, ne možemo više odlagati raspravu o Rezoluciji, međunarodna zajednica čeka naš potez.
VOJISLAV KOŠTUNICA (zaneseno): Lako ćemo za Kosovo, nego, zna li neko dobru pekaru, na drva?
DEJAN MIHAJLOV (servilno): Pozvaćemo Radeta Bulatovića. Ako BIA ne zna gde se dobro peče, ne zna niko.
VLADETA JANKOVIĆ (uporno): Da se vratimo Kosovu, predsedniče.
VOJISLAV KOŠTUNICA (gleda prisutne i pogled fiksira na Ljiljanu Smajlović): Ljiljana, samo trenutak.
LJILJANA SMAJLOVIĆ (beži u udaljeni deo kabineta): Srećice!
VOJISLAV KOŠTUNICA (obeznanjeno): Kuco, maco!
LJILJANA SMAJLOVIĆ (iskreno): Danas sam slušala Divlje jagode i pesmu «Patkica», osetila sam se onako... voljena.
VOJISLAV KOŠTUNICA (smireno): Moramo da budemo cool. Jure me ovi za Kosovo, treba da donesemo neku Rezoluciju, a meni se samo ljubi...srećo.
DEJAN MIHAJLOV (viče): Predsedniče, zove vas Vladeta!
VLADETA JANKOVIĆ (grize nokte): Ja sam, ako mi dozvolite, pripremio uvod Rezolucije u kojoj se kaže: «Kosovo i Metohija je deo Srbije, i to ne samo deo njene istorije, nego i njene sadašnjosti i budućnosti».
VOJISLAV KOŠTUNICA (odsutno zagedan u prase): Nastavite.
VLADETA JANKOVIĆ (zatvorenih očiju): Reč je o našem narodu, našoj teritoriji, našem predanju i kulturi – zapravo, o samim našim korenima i identitetu.
VOJISLAV KOŠTUNICA (skače): Znao sam! Nisu mi dali džigericu, tačno sam ih provalio kao prevarante!
PAHOMIJE (ženstveno): Ali, Vladeta, kad kažete «naš narod» nigde decidirano ne tvrdite da je reč o srpskim mladićima, sasvim je moguće da ljudi misle da se radi o mlađahnim albanskim dečacima...
LJILJANA SMAJLOVIĆ (interveniše): «Politika» će već u ponedeljak objaviti tekst pod naslovom «Ovlašćenje za pregovore», imaćemo i kolor fotografiju Predsednika Vlade...
MIROLJUB LABUS (naglo): Plašim se da Ahtisariju ovih nekoliko rečenica neće biti dovoljno. Trenutak je da odlučimo da li Albancima uopšte nešto nudimo...
VELIMIR ILIĆ (iz daljine): Nudimo im kurac, mamu im jebem šiptarsku...
VLADETA JANKOVIĆ (smireno): Nemojte tako, kolega!
VELIMIR ILIĆ (odlučno): A da mi svi malo popušite srpski kurac, jebali vas pregovori!
VOJISLAV KOŠTUNICA (oprezno): Imate li plan za Kosovo, g. Veljo?
VELIMIR ILIĆ (racionalno): Nego šta nego da imam plan. Da im zatremo šiptarsko seme, sestru im jebem balijsku.
VLADETA JANKOVIĆ (diplomatski): Strah me je da ova vrsta radikalizma nema podršku u Evropi, g. Iliću.
VELIMIR ILIĆ (hladno): Jok, ti će mi kažeš! Neka Evropa dođe u Čačak da vidi šta je Amerika!
SANDRA RAŠKOVIĆ-IVIĆ (popravljajući kosu): Ne smemo odustati od nacionalnih ciljeva čiji zavet upućuje na harmoniju erotskog i duhovnog carastva...
MLAĐAN DINKIĆ (ne skidajući pogled sa Sandre): Svako proizvodi prema svojim mogućnostima ili svom nahođenju: svejedno gaje li Srbi kivi ili Albanci leblebije. Što će reći da za proizvodnju viška vrednosti nije važno koliko treba predujmiti promenljivog kapitala, već koliko se on stvarno primenjuje na Kosovu.
VOJISLAV KOŠTUNICA (pita Dejana Mihajlova gledajući u Dinkića): Na čemu je ovaj, majke ti?
SANDRA RAŠKOVIĆ-IVIĆ: Srbija je u ovaj vek zakoračila demokratskim preobražajem. Recimo, ja...
DOBRICA ĆOSIĆ (budi se): U svakoj Rezoluciji strepnja mora da bude dublja od nade.
VOJISLAV KOŠTUNICA (odsutno): Nemamo druge: autonomija za Kosmet, pod našim uslovima, rešenje je ovog problema.
DRAGAN JOČIĆ (uzdržano): Nešto mi Albanci ne izgledaju oduševljeno glede predloga o autonomiji pod Srbima, mada snage kojima rukovodim mogu da raspoloženje promene čim nam dozvole da na Kosovo uđemo.
MLAĐAN DINKIĆ (naučno): Analiza reprodukcije društvenog kapitala jedan je od najtežih problema političke ekonomije Kosova. Mnogi buržoaski i sitnoburžoaski ekonomisti (gleda Labusa) pokušali su da reše ovaj problem, ali sve do Marksa niko nije uspeo.
SANDRA RAŠKOVIĆ-IVIĆ (emocionalno): Dok sam živela u Hrvatskoj htela sam da verujem u Marksa, ali me je dolazak u Srbiju naučio da sem Mlađana mi nemamo čoveka koji razume obim erotske akumulacije na način da mi proizvodnja oseta raste...
VOJISLAV KOŠTUNICA (pakujuči prase): Koliko vidim, Rezolucija je spremna. Nudimo im pravičnu autonomiju u okviru Srbije, Kosovo je Srbija, svako nametnuto rešenje ne priznajemo, pravda je na našoj strani – nego, je l' javio Rade Bulatović za pečenjaru, gde da nosim ovo prase?
LJILJANA SMAJLOVIĆ (diskretno mu šapuće u uho): Ljubavi, bio si car! Tako sexy... odlučan oko Kosova... generacije će te pamtiti i celivati.
DEJAN MIHAJLOV (urliče s druge strane sobe): Predsedniče, sutra je u Skupštini sednica popodne. Doći ću da vam odnesem prase: zvao Bulatović i otkrio dva mesta gde peku bez prisluškivanja.
VOJISLAV KOŠTUNICA (uzima prase i namešta kačket): Srećna mi slava! I Rezolucija!
SVI PRISUTNI (unisono): Srećna ti slava! Vaistinu Rezolucija!