Povratak u budućnost: Mi smo već pobedili Karija i Amerikance u finalu
D. Nikolić | 14. 09. 2014. - 08:15h | Foto: FIBA
Ne tako davno, pre samo sedam godina, na programu je bilo jedno krajnje zanimljivo Svetsko prvenstvo. U košarci, naravno. Bronzu su uzeli Francuzi. A u finalu, mi i Amerikanci. Zvuči poznato?
Stefan Marković 2007. sa peharom namenjenim prvaku sveta
Na tom, šampionatu planete čiji je domaćin bio Novi Sad, mnogo je bilo aktera koji i ovih dana pune novinske stupce. Jer, tada se igralo juniorsko prvenstvo sveta, za igrače do 19 godina starosti i, po nekom starom dobrom običaju, u "finalu iz snova" sastale su se naša i nacionalna selekcija SAD.
Sa jede strane terena, baš kao što će biti i ove nedelje u Madridu od 21 sat, sjajni Stiven Kari. Košgeter Golden Stejta, tada "samo" jedan od najvećih talenata koje ima američka košarka.
Kod nas? "Muta". Harizmatični trener Miroslav Nikolić, tada selektor naših juniora a sada član Đorđevićevog stručnog štaba, u ekipi je, pored ostalih, imao i dva asa koji su i ovih dana članovi "orlova" - Stefana Markovića i Miroslava Raduljicu.
Miroslav Raduljica 2007. u finalu prvenstva sveta protiv SAD
Završnica takmičenja protekla je... prilično slično ovoj, na ovom Mundobasketu. Mi smo u nokaut fazi izbacili Brazil (zvuči poznato?), a a Francuzi su potom, posle svog poraza u polufinalu, uzeli bronzu. A u toj ekipi "trikolora" igrali su, pored ostalih, i Antoan Dio i... Nikolas Batum, najbolji strelac polufinalnog meča (zvuči poznato)?
A mi?
Mi smo zaigrali u finalu protiv favorizovanih Amerikanaca. Stiven Kari, koji je u prethodnim mečevima umeo da postigne i po 19 poena za 25 minuta na parketu, koji je imao nastupe i sa pet asistencija, ili osam skokova, a u tri navrata i po čak četiri "krađe" - nije imao rešenja za mlade "orlove".
Maltene se nije video na parketu.
Raduljica nije pogrešio pri šutu iz igre.
Marković je imao šest asistencija.
Stefan Marković u finalu protiv Amerikanaca 2007. godine
Nastupajući prvi put kao Srbija, igrali smo kao u transu i sa 74:69 postali prvaci sveta. Kada se tome niko nije nadao.
("Niko se tome nije nadao".
Zvuči poznato?)
U nedelju će pomenuti akteri ponovo na teren. I neki drugi, naravno. I neke veće i neke manje zvezde.
A opet, stvarno, toliko sličnosti... Brazil smo te 2007. izbacili u nokaut fazi. Batum je i pored sjajne partije na kraju morao da sa Francuzima nastupi u borbi za bronzu. I uzeo ju je. A onda su Srbi i Amerikanci zaigrali - u finalu.
Ne bismo se mi bunili ni da se istorija do kraja ponovi, zar ne?
(Kako sad "To su bili klinci, pa ovi Amerikanci su toliko moćni da mogu svakog da pobede sa 50 razlike!"?
Mogu.
Pa, šta?
Za sve koji ne veruju u lepa čuda, ma koliko bila neverovatna, Mika Antić i njegova rečenica "Marš iz mog sokaka kad ne umeš da maštaš" 
