anelsol wrote: ↑07/10/2025 21:18
Ako je WDG i kupio nitrator i ovaj pogon za preradu kiseline u stečajnom postupku rješenje kako da se isti legalnim putem preuzme od neke naše firme može biti u sljedećem:
WDG nije platio cca 500.000,00 KM poreza na promet nekretnina koji mu je obračunat od strane Porezne uprave FBiH. Protiv prvostepenog rješenja su se žalili drugostepenom organu koji je u ovom slučaju Federalno ministarstvo finansija.
-ubrzati postuak po žalbi da bi prvostepeno rješenje postalo pravosnažno i izvršno;
- pokrenuti postupak prinudne naplate obračunatog neplaćenog poreza prodajom pokretnih stvari (nitrator i sve ono što je vezano za to) jer na nekretninama ne mogu budući da WDG nije upisan kao vlasnik i oko toga se trenutno vode sporovi;
- u postupku prinudne naplate poreza kao kupac se pojavi Ginex ili neko treći ko je likvidan i kupi na javnoj prodaji te pogone.
Elegantno rješenje, bez mnogo pompe, samo ubrzati administrativnu proceduru.
Neko bi plaćao za ove besplatne savjete
Sve se može kad se hoće. Sad je pitanje hoće li se?
1. Nitrator za nitroglicerin to je reaktor za nitriranje nitroglicerina.
2. Pogon za preradu kiseline? Šta to znači? O kakvom se pogonu radi?
Nitrator to je kotao sa dosta ulaza za injektiranje kiselina i za odvod plinova tokom procesa nitriranja. (Većina standardnih dvobaznih baruta koristi nitrocelulozu najmanje 50-60%, a za pješadijsku puščanu municiju to je preko 90-95% nitroceluloze.)
Mene zanima ovo. Prema ovim izvještajima, dostupnim informacijama SPS i Vitezit nisu ni imali proizvodnju nitroceluloze. Već su koristili polu-industrijska postrojenja. Jer proizvodnja nitroceluloze zahtjeva pogone za ispiranje i sušenje nitroceluloze. Ovaj dio u procesu proizvodnje nitroceluloze najduže traje vremenski i on je dosta kompleksan zbog sigurnosti. Proces ispiranja i sušenja nitroceluloze nigdje se ne spominje u kontekstu SPS-a, Vitezita ili Sintevita. Što znači da ovaj dio proizvodnje nije ni postojao u navedenim fabrikama. Ako uzmemo u obzir monopol i politiku iz Beograda/Jugoslavije da se ovdje onemogući proizvodnja baznih hemikalija i proizvoda koji imaju upotrebu u vojnoj industriji ovo mi ima smisla. Tako je Azotara u Lukavcu koristila uvozni amonijak i skladište amonijaka od 500 tona koje je uvozila iz Srbije. Znači nama je bilo uskraćena proizvodnja:
- amonijaka (koji se koristi kao bazna ulazna hemikalija za azotnu kiselinu), a tokom rata je Soda/Solana proizvodila amonijak jer oni koriste elektrolizu
- koncentrirane azotne kiseline (destilacija sa sumpornom kiselinom)
- koncentrirane sumporne kiseline (koja se koristi za proizvodnju koncentrirane azotne kiseline, oleuma i u procesu nitriranja)
- etanola(Industrijskog), etil-acetata ili acetona (koja se koriste kao otapala za nitro spojeve)
U proizvodnji nitroceluloze, nitroglicerina, trinitrotoluena kao otpad ostaju kiseline (azotna i sumporna kiselina), etanol, etil-acetat i aceton. Navedene hemikalije se recikliraju jer su sve razblažene poslije postupka proizvodnje nitroceluloze, nitroglicerina ili trinitrotoluena. Recikliranje se obavlja destilacijom i ponovnom koncentracijom. Najveći prinos recikliranjem postiže se sa otapalima acetonom, etanolom i etil acetatom. Deset-dvadeset puta mogu se ista otapala koristiti. Iz ugla logistike i skladištenja, mase upotrebe otapala najmanje mase treba za aceton. Ili se koristi etanol/etil acetat ili aceton. Bio je dostupan jedan izvještaj HVO gdje su baš aceton nabavljali kao otapalo. Pored otapala i azotna i sumporna kiselina se recikliraju oko 50% iskorištenih kiselina. Tako da se mogu i ove kiseline više puta koristiti. Vjerovatno se radi o ovoj vrsti prerade kiseline, a ne o procesu proizvodnje koncentrirane azotne kiseline. Moje mišljenje je da SPS, Vitezit, Sintevit nije imao ovaj pogon za proizvodnju koncentrirane azotne kiseline destilacijom.
Pazi ove petlje:
- u prvom ciklusu nitriranja koristi se uvozna koncentrirana azotna kiselina i ima se kapacitet za koncentraciju iz "procesa" nitriranja (iz reaktora). Isto je i za sumpornu kiselinu.
- Međutim ovdje nedostaje koncentrisanje kiselina odvojeno iz posebnog vanjskog rezervoara. Jer u ovome postupku koji je koristio Vitezit ne znam da li je moguća koncentracija iz vanjskog rezervoara ili samo direktno iz reaktora.
Zanimljivo je i to da navedene fabrike nemaju bazne hemije, kao što je npr. imala i ima Pobjeda u Goraždu. U kontekstu proizvodnje koncentrirane azotne kiseline valjalo bi uzeti odnos i Azotare u Vitkovićima sa vojnom industrijom. Jer su oni proizvodili bazne hemikalije i za neke druge eksplozive RRX/PETN. Kad se kaže bazna hemija to znači da proces proizvodnje ima autonomiju ili vanjski rezervoar za ulazne hemikalije.
Ali u svakom slučaju mi imamo tehnologiju koncentrisanja kiselina iz postupka recikliranja. Najmanji je problem umjesto reaktora napraviti rezervoar za ulazne kiseline i to razblažene i poslije ih koncentrisati.
Imamo i tehnologiju za reaktore i to za nitroglicerin koji je mnogo opasniji za proizvodnju od nitroceluloze. Tako da u oblasti proizvodnje nitroceluloze i nitroglicerina imamo potrebne tehnologije.
Iskustvo u nitriranju imat ćemo u Ginexu u proizvodnji TNR-a.
Iskustvo i opremu za ispitivanje stabilnosti baruta već imamo u kasarni OSBIH u Doboju.
Iskustvo u procesiranju i obradi eksploziva topljenjem imamo u Pretisu, Binasu i Pobjedi.
Iskustvo u presovanje eksploziva imamo u Binasu i Pobjedi.
Sa iskustvom nitriranja TNR-a, neće biti problem nitrirati ni TNT, a poslije ni RDX i HMX.
Rusija
SAD
Italija
Japan
Kina
Južna Koreja
Kanada
Češka
Engleska
Brazil
Indija
France
Germany
Ukraine
ili nije opasna NC kao NGL ko ce ga znati 
Ako su uvozili NG, to znači da taj pogon odavno ne radi ili nije uopšte u krugu Vitezita, već je možda davno dislociran negdje.
