Forum Klix.ba

Graf_Spee wrote:Cesto smo krali tresnje od jednog malo daljeg komsije , koji nas je zatim gadjao vazdusnom puskom AKA pticarkom

pa smo mi smisljali kako da mu se osvetimo jer je jednog druga pogodio u guzicu ...

i tako mi smislimo da natrpamo kesu sa blatom i da mu bacimu u avliju... (koja je bila ogradjena zidom te se nije vidjelo sta se desava u istoj)

po belaju tog dana mu se udavala il kcerka il neko u familiji nisam siguran...uglavnom bila je svadba... i et odleti tako kesa puna blata medju slavljenike... pa smo tek po vriski skontali da se odrzava ista

Poslije toga smo se zabarikadirali po kucama i nikom ni rijeci

eki, mirno i dostojanstveno u tisini proslavljali, tek kad ste im bacili blato cula se vriska (iz podrumskog diska)... odvadi malo...

holowey wrote:

Graf_Spee wrote:Cesto smo krali tresnje od jednog malo daljeg komsije , koji nas je zatim gadjao vazdusnom puskom AKA pticarkom

pa smo mi smisljali kako da mu se osvetimo jer je jednog druga pogodio u guzicu ...

i tako mi smislimo da natrpamo kesu sa blatom i da mu bacimu u avliju... (koja je bila ogradjena zidom te se nije vidjelo sta se desava u istoj)

po belaju tog dana mu se udavala il kcerka il neko u familiji nisam siguran...uglavnom bila je svadba... i et odleti tako kesa puna blata medju slavljenike... pa smo tek po vriski skontali da se odrzava ista

Poslije toga smo se zabarikadirali po kucama i nikom ni rijeci

eki, mirno i dostojanstveno u tisini proslavljali, tek kad ste im bacili blato cula se vriska (iz podrumskog diska)... odvadi malo...

Uze mi rijec s tastature
PS: vazdusna nije pricarka
PPS: prica isto iz onih tinejdzerskih novina, "jos veci blam mi je bio zato sto je to sve vidjela moja simpatija"


Envoyé de mon iPhone à l'aide de Tapatalk

Pretjerujete fakat vas dvojica.

bio ja 6 razred.
u školi harala neka banda, sve od zla oca od gore matere.
furali se na manijake iz filma Mad Max, koji je tad bio popularan
jednom dođu meni, okruže me i kažu mi da sutra skupim raju da se marišemo tačno u podne (pred školsko zvono)

kuku meni - pomislih i odma' krenuh da skupljam komšije, rođake i prijatelje
svi su mi rekli- ne brini, doćićemo

a bio jedan klošar, Konjina mu nadimak, propalitet pravi, svi ga izbjegavali.
u 7. napustio školu i po građevinama počeo raditi
ponizno mu priđem i zamolim ga- druže Konjino, molim te pomozi, hoće da me biju, dođi pred školu u 12 nula nula-sutra-
on me samo prezirno pogledo i ništa nije rekao

sutradan (nakon neprospavane noći), dođe podne, ja stojim, snijeg pada, nigdje nikog od ovih što su mi obećali da će doć
kad eto ti bande, s lancima i bokserima krenuše prema meni da me mlate
ja se pomirio sa sudbinom, hajd reko, neće me valjda na mrtvo prebit'

kad odjednom na pola puta zastadoše, počeše se nešto domunđavat a ja im na facama vidim strah.
nakon što su malo vijećali između sebe, okrenuše se i vratiše.
meni nije jasno šta se dešava, al kad se okrenem , vidim da mi iza leđa stoji Konjina.
diskretno u stavu body buildera, isti Rambo 5 iz istoimenog filma.

i tako, taj Konjina, i danas je klošar, u ratu bez ruke ostao, ima vojnu penziju,samo pije i kocka, ni kučeta ni mačeta, i dalje ga svi izbjegavaju....
aj ja ga uvijek pozdravim uz duboko poštovanje, ko najvećeg gospodina, što on u suštini i jeste

bar za mene

1 x 2 wrote:bio ja 6 razred.
u školi harala neka banda, sve od zla oca od gore matere.
furali se na manijake iz filma Mad Max, koji je tad bio popularan
jednom dođu meni, okruže me i kažu mi da sutra skupim raju da se marišemo tačno u podne (pred školsko zvono)

kuku meni - pomislih i odma' krenuh da skupljam komšije, rođake i prijatelje
svi su mi rekli- ne brini, doćićemo

a bio jedan klošar, Konjina mu nadimak, propalitet pravi, svi ga izbjegavali.
u 7. napustio školu i po građevinama počeo raditi
ponizno mu priđem i zamolim ga- druže Konjino, molim te pomozi, hoće da me biju, dođi pred školu u 12 nula nula-sutra-
on me samo prezirno pogledo i ništa nije rekao

sutradan (nakon neprospavane noći), dođe podne, ja stojim, snijeg pada, nigdje nikog od ovih što su mi obećali da će doć
kad eto ti bande, s lancima i bokserima krenuše prema meni da me mlate
ja se pomirio sa sudbinom, hajd reko, neće me valjda na mrtvo prebit'

kad odjednom na pola puta zastadoše, počeše se nešto domunđavat a ja im na facama vidim strah.
nakon što su malo vijećali između sebe, okrenuše se i vratiše.
meni nije jasno šta se dešava, al kad se okrenem , vidim da mi iza leđa stoji Konjina.
diskretno u stavu body buildera, isti Rambo 5 iz istoimenog filma.

i tako, taj Konjina, i danas je klošar, u ratu bez ruke ostao, ima vojnu penziju,samo pije i kocka, ni kučeta ni mačeta, i dalje ga svi izbjegavaju....
aj ja ga uvijek pozdravim uz duboko poštovanje, ko najvećeg gospodina, što on u suštini i jeste

bar za mene

1 x 2 wrote:bio ja 6 razred.
u školi harala neka banda, sve od zla oca od gore matere.
furali se na manijake iz filma Mad Max, koji je tad bio popularan
jednom dođu meni, okruže me i kažu mi da sutra skupim raju da se marišemo tačno u podne (pred školsko zvono)

kuku meni - pomislih i odma' krenuh da skupljam komšije, rođake i prijatelje
svi su mi rekli- ne brini, doćićemo

a bio jedan klošar, Konjina mu nadimak, propalitet pravi, svi ga izbjegavali.
u 7. napustio školu i po građevinama počeo raditi
ponizno mu priđem i zamolim ga- druže Konjino, molim te pomozi, hoće da me biju, dođi pred školu u 12 nula nula-sutra-
on me samo prezirno pogledo i ništa nije rekao

sutradan (nakon neprospavane noći), dođe podne, ja stojim, snijeg pada, nigdje nikog od ovih što su mi obećali da će doć
kad eto ti bande, s lancima i bokserima krenuše prema meni da me mlate
ja se pomirio sa sudbinom, hajd reko, neće me valjda na mrtvo prebit'

kad odjednom na pola puta zastadoše, počeše se nešto domunđavat a ja im na facama vidim strah.
nakon što su malo vijećali između sebe, okrenuše se i vratiše.
meni nije jasno šta se dešava, al kad se okrenem , vidim da mi iza leđa stoji Konjina.
diskretno u stavu body buildera, isti Rambo 5 iz istoimenog filma.

i tako, taj Konjina, i danas je klošar, u ratu bez ruke ostao, ima vojnu penziju,samo pije i kocka, ni kučeta ni mačeta, i dalje ga svi izbjegavaju....
aj ja ga uvijek pozdravim uz duboko poštovanje, ko najvećeg gospodina, što on u suštini i jeste

bar za mene

S4mpion wrote:

zvrk wrote:

S4mpion wrote:
Ova plasticna kasika je bila strasno fleksibilna,cesto sam je koristio umjesto pracke,stavis u kasiku kamencic,nategnes i opucas .Znao sam nekad,u nedostatku kamencica,i kilu graha potrosit gadjajuci,s balkona,narod i ptice na ulici.

od ratnih paketa ostalo mi je samo nekoliko ovih kasika.A ova je slika sa Google-a preuzeta.Mislim,ko bi zdrav u sred rata ostavio paket za uspomenu .Ali ovaj mi keks cak ni u ratu nije bio poslastica,bio je kao drvo,kao iver ,a ove zvake ili bombone su mi nepoznate,sjecam se nekih zelenih zvaka,obicno su 2 komada bila u jednom providnom pakovanju Ovakve:

Joj! Ove sarene bombone su mi ostale u sjecanju kao najbolje bonbone koje sam ikad probala!
A ove zelene zvake.... i sad kad zazmirim sjetim im se mirisa

Mislim da sam jedan od rijetkih ovdje kojem su glavne "igračke" bile čekić, ekseri i drugi alati. Moj jaran iz djetinjstva i ja smo non-stop nešto pravili, radili. Druženja su nam, ako nemamo neki projekat za dovršiti, obavezno počinjala sa "šta ćemo danas praviti?". Mogu reći da smo bili poprilično maštoviti, ali i sposobni za naš uzrast koji je bio pet do devet godina.

Recimo, sjećam se kad smo pravili sebi autiće tako što smo našli dva komada lima u obliku pravougaonika. Točkove smo poskidali sa kupljenih autića,( njih ipak nismo znali napraviti ) , izravnali komade žice i nabili točkove na njih. Kako smo to zakačili za lim - ne mogu se sjetiti, ali znam da su bili u voznom stanju i da smo ih uporno pokušavali prodati djeci i razviti biznis od toga.

Jedno vrijeme, nismo ni krenuli u školu - možda šest godina, imali smo neki fetiš na stvari oko vode. Glavni san i cilj nam je bio napraviti bunar. Elem, nabavili smo motike, lopate i te gluposti i počeli kopati na nekoj random odabranoj lokaciji u selu, dok ne dođemo do vode. I mi smo danonoćno kopali, kopali, kopali, druga djeca nam se ibretila. Bili smo toliko istrajni da smo iskopali rupu skoro svoje visine. Imam negdje i sad tu fotografiju - nas dvojica u rupčagi, glave vire samo od očiju. Snove nam je srušio jedan komšija... pošto je bilo jedno poprilično prometno mjesto na javnoj površini, natjerao nas da je pod hitno zatrpamo da neko ne bi pao... Koje su se samo suze prolile dok smo je zatrpavali.

Rekoh, imali smo fetiš na vodene stvari. Nakon ovog incidenta sa bunarom, napravili smo sigurno barem 3-4 "česme". A evo i kako: uzmemo veliku flašu, napunimo je vodom. U flašu ubacimo nekakvu gumenu cjevčicu, ne znam više od čega. Onda to sve privežemo za random drvo, i to je to. Česma se aktivira tako što se povuče cjevčica ustima dok voda ne krene. Ne mogu se potpuno sjetiti mehanizma, ali zaista su fercerale.

Sjećam se još i da smo nedugo poslije ovog na sred zemljanog puta odlučili napraviti zamku preko noći. Ovaj put je to bila svakako jedna dosta plića i uža rupa. Na dno smo poredali naopako okrenute eksere, čak smo dodali i nekakvog stakla. Na vrh rupe smo poredali grane, na grane nabacali lišća, a po lišću zemlje - da se uklopi s okruženjem. Kada smo mi testirali zamku, mislili smo da je neuspješna jer smo mi mogli komotno stati na to bez propadanja, k'o kad smo lagani bili. Ali je iste te večeri jedna komšinica nagazila na to i pala. Joj našeg veselja kad smo to čuli. Radost je trajala dok nismo dobili moratorij na kopanje rupa bilo kakve vrste.
Bilo je još hejbet toga, ali da ne smaram sad, već vidim da je predug post.

bio sam plaho mal, neke legende kruze i dan danas, kroz razna narodna predanja mahalska, da sam cak jedno vrjeme bio manji od pola metra, pa ti vidi zajebano zesce

DaffyDuck wrote:

S4mpion wrote:
od ratnih paketa ostalo mi je samo nekoliko ovih kasika.A ova je slika sa Google-a preuzeta.Mislim,ko bi zdrav u sred rata ostavio paket za uspomenu .Ali ovaj mi keks cak ni u ratu nije bio poslastica,bio je kao drvo,kao iver ,a ove zvake ili bombone su mi nepoznate,sjecam se nekih zelenih zvaka,obicno su 2 komada bila u jednom providnom pakovanju Ovakve:

Joj! Ove sarene bombone su mi ostale u sjecanju kao najbolje bonbone koje sam ikad probala!
A ove zelene zvake.... i sad kad zazmirim sjetim im se mirisa

A dosta tih nekih slatkiša je najbolji ukus imalo u ratu, više je to do rata i izgladnjelosti nego do slatkiša.

Ajatolah_ wrote:Mislim da sam jedan od rijetkih ovdje kojem su glavne "igračke" bile čekić, ekseri i drugi alati.

Vjerujem da nas ima jos. Uzmes koju alatku i na manjoj zemljanoj povrsini utabaj kao neki gradic, povezi puteve, izgradi garaze od trescica, bandere ( koje smo zicama i baterijama sprovodili da zapravo svijetle ), izvedi najbolje autice, i sve je to fora dok pravis. Volio bi da imam sliku kako je to izgledalo kao gotovo. Steta..

Nesto sto mi je ostalo u memoriji je da su me kao dosta manjeg nego od ove price iznad roditelji lozili da mogu prebacit kanale ukoliko se uhvatim za onu stvar dole. I tako, na opce odusevljenje gostiju ili ko bi se tu nasao, ja stiskam, oni prebacuju, kanali se vrte, i svima super

Kad sam bila mala bila sam duboko uvjerena da kroz grlo ide lift u koji uđe zalogaj hrane i siđe u stomak onda, i tako sam ja uvijek čekala zalogaj po zalogaj i polako jela, dok se on ne vrati nema gutanja hrane .

ema_ wrote:Kad sam bila mala bila sam duboko uvjerena da kroz grlo ide lift u koji uđe zalogaj hrane i siđe u stomak onda, i tako sam ja uvijek čekala zalogaj po zalogaj i polako jela, dok se on ne vrati nema gutanja hrane .

Heheheh

imao sam kosu koja je bila toliko žuta da je bila skoro bijela.

bojom kose sam odudarao od sve djece.

ono...stojimo u redu za uć' u kabinet....crnokosi, plavokosi, nešto malo crvenokosih...kad .....odjednom...ja, sa svojom ..tja....platinastom kosom.

onda sam primjetio da me svakog božjeg dana gleda jedna djevojčica.
zvala se Slađana.
gdje god bih se pojavio eto i nje....
nasloni se na zid i gleda me.
ne zaljubljeno nego baš nekako ...kritički me promatrala.
kao što se, metafore radi, razgleda leš na obdukciji.

jednom mi je konačno prišla i pitala me:

''jesi li ti iz Njemačke?''

znao sam, čak i tad, dosta o Njemačkoj al sam joj iskreno rekao da nisam iz Njemačke.
''Nisam''- rekoh joj.

onda me je ona prestala posmatrati a meni su počeli nedostajati njeni pogledi

Mislio sam da u ustima žive mali ljudi koji sitne hranu.

Mala, a brat jos manji i k tome, pravi mali piroman. Odlucimo mi da isprobamo da li se plamen sibice moze ugasiti ako na njega prsnemo dezodoransom. Ja sam drzala sibicu, on prsnuo. Sjecam se da nisam imala obrva, trepavica i malo kose, i da sam neko vrijeme isla u skolu sjajna od ulja nekog


Sve je uredno i lijepo naraslo, bez posljedica

I bas dezodoransom

Mislio sam da se hrana slaze kako jedemo od nogu pa nagore i kad ne mozemo vise da jedemo znaci da je doslo do usta. Logicno

Sent from my LG-G2 using Tapatalk

ja sam mislio da zlatni zubi stvarno rastu kod starih ljudi. Vidio kod nene rahmetli i još par žena

m_l wrote:

I bas dezodoransom

Dosli gosti i nas posalju u spavacu

Eksperiment!

Uhvatila me nana da bacam majmuna u nesv'jest, ali to je bilo ono dječije trljanje, šta sam mogao imati 4-5 godina. Samo mi je rekla nemoj to sine raditi, otpašće ti ruka.

jel neko lizao eurokrem sa kriske pa tek onda pojedes hjeb?

Ako baš nisam bio gladan, eurokrem se poliže, a hljeb se baci cuki.

Michun wrote:jel neko lizao eurokrem sa kriske pa tek onda pojedes hjeb?

Jok, al' sam zato jeo namazan eurokrem sa komadima suhog mesa na vrhu.