Forum Klix.ba

Nosferatu wrote:Iz koje je godine ovaj album? Jer se sjecam ovih slicica, imao sam ih i ja, dok onaj iz 1983 vec ne (Fratris ga je postavio - pogledaj unazad)...

Fudbal '90

Solea soft je meka, kad jutro budi se,
solea soft je njezna, za dane sve,
solea soft, solea soft,
da bi dodir bio njezniji!

Pazi ovo - BEN HUR:

InfraRedRidinghood wrote:

Otkad ovo nisam čitala Zna li iko ima li je za kupiti?




Majstor

Izvinjavam se sto idem u off ali mislim da je ovaj covjek najveci genije ikad rodjen na ovim prostorima. Njegova genijalnost se ne moze mjeriti sa teslinom jer Teslin rad je vrlo "opipljiv" (ne gurajte ruke u uticnice ), ali mislim da je bio genije na polju gdje je djelovao. Nikog nisam citao ni da je priblizno dobro opisao ljude, a pogotovo nas Balkance kao sto je to uradio ovaj covjek. Za njim ide jos jedan velikan Sterija Popovic koji nas je isto lijepo opisivao.

Eh da sta podsjeca na jugoslaviju: Sterijino pozoriste

Bila je i ona reklama za Blue, miris za WC šolju:

Blue je plavo, Blue je okruglo,
Blue je svježe, Blue je ime.
Vodu u plavo oboji,
Školjku dezinficira i očisti.

Krivaja Zavidovići:
Gradimo u danu, traje stoljeće.

Ili:
Baš sam gladan, baš sam gladan,
Mmm, njam njam
Baš sam gladan, naš sam gladan,
Mmm, njam njam.
Sjajne su paštete,
Njam njam kvalitete.

mostarac wrote:

InfraRedRidinghood wrote:

Otkad ovo nisam čitala Zna li iko ima li je za kupiti?




Majstor

Izvinjavam se sto idem u off ali mislim da je ovaj covjek najveci genije ikad rodjen na ovim prostorima. Njegova genijalnost se ne moze mjeriti sa teslinom jer Teslin rad je vrlo "opipljiv" (ne gurajte ruke u uticnice ), ali mislim da je bio genije na polju gdje je djelovao. Nikog nisam citao ni da je priblizno dobro opisao ljude, a pogotovo nas Balkance kao sto je to uradio ovaj covjek. Za njim ide jos jedan velikan Sterija Popovic koji nas je isto lijepo opisivao.

Eh da sta podsjeca na jugoslaviju: Sterijino pozoriste

Mislis ovo:



Hej, mostarac, sjecas li se kako se zvala ona serija ili film, vise se ne sjecam, kad onaj neki lik govori djecaku: Maksicu, dva meseca oko zemlje - pa to su usi , Maaksicu!

Medo i vjeverica spremaju nesto fino,
bit ce to poslastica ljesnjak cokolino.
Cokolino, fruktolino, medo medolinooo...

A ima i ona:

Cokolino, medolino
prirodno i fino
prava hrana za sve mlade
sto ga pcele rade!

Slika Cokolina je vec bila.

Kiseljak, kiseljak
svaki momak veseljak,
kiseljacke djevojcice
rumene ko jabucice
ajjjjjj!!!!

Zlatarna Celje

Za blistavo posudje i njezne ruke - TIPSO!



Ambalaza govori sama za sebe.

Hierarchia wrote:

mostarac wrote:

InfraRedRidinghood wrote:

Otkad ovo nisam čitala Zna li iko ima li je za kupiti?




Majstor

Izvinjavam se sto idem u off ali mislim da je ovaj covjek najveci genije ikad rodjen na ovim prostorima. Njegova genijalnost se ne moze mjeriti sa teslinom jer Teslin rad je vrlo "opipljiv" (ne gurajte ruke u uticnice ), ali mislim da je bio genije na polju gdje je djelovao. Nikog nisam citao ni da je priblizno dobro opisao ljude, a pogotovo nas Balkance kao sto je to uradio ovaj covjek. Za njim ide jos jedan velikan Sterija Popovic koji nas je isto lijepo opisivao.

Eh da sta podsjeca na jugoslaviju: Sterijino pozoriste

Mislis ovo:



Hej, mostarac, sjecas li se kako se zvala ona serija ili film, vise se ne sjecam, kad onaj neki lik govori djecaku: Maksicu, dva meseca oko zemlje - pa to su usi , Maaksicu!

Ne mogu da se sjetim nikako. Maksic je bio super i tako bi to volio pogledati majke mi, a svi smo tu seriju zvali Maksicu. Koga god sam sad pitao svi su mi rekli "pa Maksic", ali nije se zvala tako normalno, a kako nek nam ovi stariji pomognu
Pobogu Maksicu kakva dva meseca oko zemlje. To su usi maksicu, usi.

Puna skola djaka nigde nema vrata

TIPI TOP - one zute krpe za ciscenje.

Zlatara Majdanpek

mostarac wrote:
Ne mogu da se sjetim nikako. Maksic je bio super i tako bi to volio pogledati majke mi, a svi smo tu seriju zvali Maksicu. Koga god sam sad pitao svi su mi rekli "pa Maksic", ali nije se zvala tako normalno, a kako nek nam ovi stariji pomognu
Pobogu Maksicu kakva dva meseca oko zemlje. To su usi maksicu, usi.

Puna skola djaka nigde nema vrata

Mislim da je to napisano prema Nusicevoj "Autobiografiji".
Moram ovdje da prenesem dio price "Geografija", za ove koji su se smijali dok su citali:


Geografija (odlomak) - Branislav Nusic


U našoj gimnaziji postojao je jedan globus, koji je godinama stajao na ormaru u direktorovoj kancelariji, ali je taj globus izgledao tako bedno da ga je žalost bila pogledati. Osovina mu se tako bila iskrivila da bi se, prilikom eksperimenata, uvek drukčije okretao no što je profesor tvrdio da se zemlja okreće. Severnu Ameriku pokrivala je jedna ogromna mrlja od mastila, tako da smo mi bili ubeđeni da je, to upravo Crno more: a tamo gde treba da leži Afrika bila je velika rupa te nisi znao da li su to Englezi iskopali Afriku da nađu faraonske grobnice, ili je kakva amerikanska ekspedicija, po uputstvima Žila Verna, sišla u utrobu zemljinu. Međutim, verovatnije no obe ove pretpostavke, biće da su se profesori između časova objašnjavali o dnevnoj politici, pa upotrebili i globus kao argumenat.

Profesor je u nedostatku globusa upotrebljavao glavu jednog našeg druga, nekoga Sretena Jovića, koji je odista bio tako glavat da je predstavljao pravi pokretni globus.

– Iziđi, Sreto, ovamo! – otpočeo bi lekciju kojom bi, recimo, hteo da nam objasni dan i noć. – Iziđi i stani ovde kraj prozora, da te dohvati sunce.

Globus izađe iz treće klupe i stane kraj prozora.

– E, vidiš, kad ovako desni obraz okreneš suncu, onda ti je cela ova polovina glave osvetljena, a ova druga nije. Je li? E, sad okreni levi obraz suncu, i, eto, sad je ova druga strana osvetljena, a ona nije.

Tako bi nam isto objašnjavao i polove na Sretenovoj glavi.

– Evo ovde, vidiš? – i tu bi upro kažiprst u teme. – Tu je severni ledeni pol. Tu je večita zima, nikad ništa ne cveta, sve je izumrlo, a i ako ima čega to je zakržljalo. To su uostalom neispitani prostori.

Drugi put opet objašnjavao nam je na Sretenovoj glavi putanju onoga putnika koji bi, za ljubav geografije, da bi potvrdio četvrti dokaz o okruglini zemljinoj, krenuo sa jedne tačke i idući uvek u istom pravcu stigao opet na tu tačku. Profesor je pošao od Sretenovog nosa, kao tačka koja je vrlo jasno markirana. To je objašnjenje otprilike ovako izgledalo:

– Uzećemo dakle nos kao polaznu tačku, – i tu nasloni svoj kažiprst na Sretenov nos, pa ga zatim uputi, vukući noktom po licu, ka levom uvu – i krenućemo na istok, to jest na onu stranu sveta sa koje sunce ističe. Zatim ćemo... Sretene, da ispereš uši, pune su ti blata kao da si sad iz svinjca izašao... zatim ćemo obići zemljinu kuglu i doći na suprotnu stranu sveta... ja sam ti, Sretene, još prošlog časa kazao da ošišaš tu kosu. Iako na toj suprotnoj strani sveta žive divljaci, ja ipak neću više da provlačim prste kroz tu tvoju prljavu kosu... To je ta strana gde je noć kad je kod nas dan, i obratno: gde je dan kad je kod nas noć. Zatim ćemo ići sve dalje i dalje, preći ćemo preko Sretenovog desnog uveta pa opet dalje i dalje i dalje, i evo nas na Sretenovom nosu odakle smo pošli!

Sreten je nama đacima neobično imponovao što se profesor njime služio. Izgledao nam je kao odistinski školski instrument, i na to smo se toliko bili navikli da nam je njegova glava odista izgledala kao globus koji predstavlja kuglu zemaljsku. Njegova čupava kosa izgledala nam je kao prašuma u kojoj stanuju divlje zveri, njegovo čelo ličilo nam je na uzorane misirske ravni; nos na nedostiživi vrh Himalaja, a dve reke, koje su se izlevale iz nosa, na Eufrat i Tigar koji su se pred svojim utokom u usta spajale u jednu reku.

Naše ubeđenje da je njegova glava pravi globus bilo je toliko da je, kad mu je jednom u igri neki Stanko Milić razbio glavu, na pitanje profesorovo zašto je to učinio, odgovorio:

– Učio sam geografiju!

Razume se da je profesor tada pustio u saobraćaj glavu ovoga Stanka Milića, ali ne radi očigledne nastave, već radi toga da nam zada strah kako ne bismo ubuduće oštećivali školske instrumente, jer tek ne bi mogao Sretu, sa razbijenom glavom, metnuti na orman u direktorovoj kancelariji, tamo kraj onoga bivšeg globusa.

A valja znati da je naš profesor geografije imao dosta tešku ruku i da se vrlo rado njome služio. Dok bi govorio o zemaljskim stvarima, o rekama, planinama, jezerima i morima – i kojekako, ali kad bi se dočepao neba i nebeskih predmeta, tako bi se razmlatarao rukama i tako bi nas ni za šta ošamario, da nam je izgledalo kao da se na nebu među planetarna dešavaju katastrofalni sudari.

Tako, na primer, jednom kad nam je objašnjavao pomračenje, izveo je nas trojicu ispred klupe. Najpre je pozvao nekoga Živka, najvećega đaka među nama, kome su već i brkovi probili i koga su svi profesori savetovali da se ženi. Prozavo ga i postavio ga tako da ga svi možemo videti:

– Iako si ti inače, Živko, pravi magarac, ali u ovoj prilici predstavljaćeš Sunce! Zatim se okrenuo ostalim đacima:

– Pazite dobro, glava ovoga Živka je Sunce, i ona osvetljava i Zemlju i Mesec. Zemlja će kao i dosad biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga iz druge klupe.

– E sad, vidite deco: kad Sunce stoji ovde gde je sad Živko, a Zemlja ovde gde je Sreten, i Mesec ovde gde je ovaj mali, onda Sunce šalje svoje zrake i obasjava i Zemlju i Mesec. Je li tako?

Svi ćute, jer ne mogu da zamisle kako to Živko obasjava i čime obasjava.

– Ali – nastavlja profesor – Zemlja na svome putu oko Sunca u jednome trenutku nađe se između Sunca i Meseca... eto ovako i tu nas povrsta u jednu liniju, Živka, Sretena i mene – I onda, kao što vidite, glavati Sreten zaklonio je ovoga maloga, i svetlost Živkova ne može da ga obasja, te usled toga nastaje pomračenje Meseca. Je l' razumete?

– Ja ne razumem! – progunđa Živko, iz kojega ima sva svetlost da poteče.

I baš ta okolnost što mu onaj koji svetlost treba da pozajmi drugima, ne razume, razgnevi profesora i zviznu mu takav šamar koji je kod grešnoga Živka morao izazvati pravu predstavu pomračenja, te on žmirkajući dodade brzo:

– Sad razumem!

I ne samo što je on razumeo šta je to pomračenje, nego smo i mi svi ostali toga trenutka razumeli zašto se ovaj deo geografije zove fizička geografija.

Još gore bi bilo kada bi nam objašnjavao planetni sistem.

– Neka izađu one planete od prošlog časa! – rekao bi.

Te planete bili smo Živko, Sreten i ja.

– Ti Zivko, kao što se zna, ti si Sunce. Stani ovde i tiho, mirno okreći se oko sebe!

– Ti ćeš se, Sretene, takođe okretati oko sebe, a okretaćeš se oko sebe da trčiš i oko ovoga Živka koji predstavlja, kao što znaš, Sunce.

Zatim stavi mene u red.

– Ti si Mesec. Ti ćeš se okretati najpre oko sebe, pa okrećući se oko sebe, okretaćeš se i oko ovoga Sretena, i s njim zajedno okretaćete se oko Sunca, odnosno oko Živka.

On to nama tako objasni, pa onda uzme štap i stane sa strane kao ukrotitelj zverova, kako bi nas kvrcnuo po glavi ako ko pogreši, i onda, na njegovu komandu, stane jedno okretanje i trčanje da te bog sačuva. Okreće se Živko u mestu, okreće se grešni Sreten oko sebe i oko Živka, okrećem se ja oko sebe, pa oko Sretena i s njim zajedno optrčavamo Živka. Ne napravimo ni prvi krug čestito, a mi se sva trojica srušismo onesvešćeni od vrtoglavice. Najpre padnem ja kao Mesec, na mene se sruči Zemlja, a na nju Sunce. Napravi se jedna gomila, niti znaš ko je Mesec, ko Sunce, a ko Zemlja. Vidiš samo: viri jedna noga Sunčeva, ili nos Zemljin, ili tur Mesečev.

A profesor ponosito stoji nad tom gomilom, dok mi stenjemo, on objašnjava ostalim đacima planetni sistem i kretanje nebeskih tela kroz vasionu.

A možete misliti kakvu je paniku taj profesor proizveo kada nam je, polazeći sa toga časa, rekao:

– Idućega časa objasniću vam šta je to vulkan!

S obzirom što je tako revnosno primenjivao očiglednu nastavu, bili smo ozbiljno zabrinuti: ko li će od nas da bljuje vatru idućega časa?

Infra, samo za tebe:

http://www.lektirabih.com.ba/106/606/606bna.htm

Nigdje na nađoh original sliku, ali bilo koja sa bijelim čarapama može poslužiti:



Čarape "Udarnik" sve do broja 50.

Reklame fabrike čarapa Udarnik iz Zrenjanina sa Robertom Prosinečkim i Predragom Danilovićem u glavnim ulogama. Bila je i varijanta sa Lidijom Vukičević (Violeta iz Bolje života) i ženskim najlonkama.

- Mogu lji ti šad nešto reći?
- Neee, nee još?
- MOGU LJI TI ŠAD NEŠTO REĆI?
- Neee, nee još...

Bile su i one ABC čarape, ali se ne sjecam je li se proizvodjac zvao ABC ili sta?

Hierarchia wrote:- Mogu lji ti šad nešto reći?
- Neee, nee još?
- MOGU LJI TI ŠAD NEŠTO REĆI?
- Neee, nee još...

Dzo nemoj ovu i ode brana helać ko Meho Obradovic kad je potopio Mostar

mostarac wrote:

Hierarchia wrote:- Mogu lji ti šad nešto reći?
- Neee, nee još?
- MOGU LJI TI ŠAD NEŠTO REĆI?
- Neee, nee još...

Dzo nemoj ovu i ode brana helać ko Meho Obradovic kad je potopio Mostar

joj i on je bio lik za sebe

mostarac wrote:joj i on je bio lik za sebe

Imas link za crtic, na 70 i nekoj strani, meščini.

Hierarchia wrote:

mostarac wrote:joj i on je bio lik za sebe

Imas link za crtic, na 70 i nekoj strani, meščini.

hvala, evo nasao sam negdje epizodu biciklist pa skidam

Ligeštul (najcesce na strafne, a bio je i onaj u duginim bojama):