Forum Klix.ba

Prihvatiti sebe

Vjerovatno smo nekad u životu rekli: "zašto me ne prihvatiš onakvog kakav sam", "zašto me uslovljavaš" ...
Zvuči sasvim skroman zahtjev i najmanje što mogu učiniti za nas, ali ... da li sami sebe prihvatamo kakvi smo?

Lako je prihvatiti razigranog sebe, kad nas bujica uvida tjera na radost ... ali šta je kad se osjećamo kao govno?

Sati wrote:

Great Cornholio wrote:Pretpostavka za budizam je veoma blaga klima, velika i krotka popustljivost i liberalnost u moralnim običajima, nikakav militarizam; i da pokret ima svoje ognjište u višim i čak obrazovanijim slojevima. Njegov cilj je postignut ako se kao najvišem cilju teži vedrini, spokoju; odsustvu svake želje. Budizam nije religija u kojoj se naprosto stremi savršenstvu: nešto savršeno je normalan slučaj ( Fridrih Niče)

Pa taj Niče baš bio neinformisan po pitanju budizma

Ali uputio je na račun budizma i nekoliko kritika, zato što smatra da bez neke vrste prisile ( koju budizam zabranjuje)nije moguće popraviti društvo koje je nepopustljivo, autokratsko, militantno i ne baš previše obrazovano.)


Evo nešto s početka rasprave na temu " Budizam, religija ili filozofija?, pa da dodam da ja još uvijek vjerujem Ničeu a ne Satiju, dijelim Ničeov stav po pitanju budizma.

Great Cornholio wrote:Ali uputio je na račun budizma i nekoliko kritika, zato što smatra da bez neke vrste prisile ( koju budizam zabranjuje)nije moguće popraviti društvo koje je nepopustljivo, autokratsko, militantno i ne baš previše obrazovano.)Budizam je miroljubiva religija, ali ipak je nekad, i u ime dobra ,potrebno na vatru odgovoriti vatrom.

Ma to što je uputio kritike ni po jada. To je njegovo pravo da ima svoje mišljenje o budizmu.
Samo bi čovek očekivao da se to mišljenje ipak bazira na nekim činjenicama. Zato, kada kaže:

"Pretpostavka za budizam je veoma blaga klima", meni na pamet odmah padne blaga klima Tibeta.

"Velika i krotka popustljivost i liberalnost u moralnim običajima", a Buda upravo moral drži za temelj svoga učenja

"Njegov cilj je postignut ako se kao najvišem cilju teži... odsustvu svake želje", klasična zabluda, to bi bio cilj zombija. Pre bi se moglo reći da je cilj iskorenjivanje onih želja koje nas vode ka patnji, tipa želja za čulnim zadovoljstvima ili potvrđivanjem ega. Postoje i one želje koje nas vode dalje od patnje, recimo želja da se usavršimo u moralu, da upoznamo sopstveni um ili da pomognemo bližnjem.

"Budizam nije religija u kojoj se naprosto stremi savršenstvu: nešto savršeno je normalan slučaj".
Ovo iskreno rečeno ne razumem. U budizmu je savršeno normalan slučaj? Šta bi to trebalo da znači? Pre bih rekao da je kao i u drugim religija nesavršenstvo normalan slučaj, a tek retki stignu do cilja, koji nije nikakvo savršenstvo, već pre prepoznavanje svoje prave prirode i njezino prihvatanje.

Barem ja to tako vidim

Sati wrote: "Njegov cilj je postignut ako se kao najvišem cilju teži... odsustvu svake želje", klasična zabluda, to bi bio cilj zombija. Pre bi se moglo reći da je cilj iskorenjivanje onih želja koje nas vode ka patnji, tipa želja za čulnim zadovoljstvima ili potvrđivanjem ega. Postoje i one želje koje nas vode dalje od patnje, recimo želja da se usavršimo u moralu, da upoznamo sopstveni um ili da pomognemo bližnjem.

Vjerovatno ste Ti I Niče učili o budizmu iz različitih izvora
Da li je moralno trpiti nepravdu , učiti živjeti s nepravdom,ili se boriti protiv nepravde. Kako pomoći bližnjem koji ne želi da mu se pomogne, a još to šta tvoj bližnji radi nanosi i tebi šteti. Nekad je neophodno sukobiti se s nekim bližnjim, ako smo iscrpili sve miroljubive načine pomoći. Kako pomoći nasilniku, ako ga prvo fizički ne savladamo, i natjeramo na saradnju.

Great Cornholio wrote: Vjerovatno ste Ti I Niče učili o budizmu iz različitih izvora

Očigledno. Iz aviona se vidi

Great Cornholio wrote: Da li je moralno trpiti nepravdu , učiti živjeti s nepravdom,ili se boriti protiv nepravde. Kako pomoći bližnjem koji ne želi da mu se pomogne, a još to šta tvoj bližnji radi nanosi i tebi šteti. Nekad je neophodno sukobiti se s nekim bližnjim, ako smo iscrpili sve miroljubive načine pomoći. Kako pomoći nasilniku, ako ga prvo fizički ne savladamo, i natjeramo na saradnju.

Ovo što pišeš je vrlo zanimljivo i nije prvi put da mi se dešava. Ali uvek se zapitam zašto ljudi reaguju tako, zašto nečiji odgovor pokušavaju da dovedu u pitanje dovodeći ga do krajnosti (i time preskačući sve ono između, što uglavnom i čini naš život). Da bi bilo jasnije šta hoću da kažem, ispričaću već rekao bih klasičan dijalog koji se povede kad neko primeti da ne jedem meso:

-- Šta, ti ne jedeš meso!?
-- Ne.
-- A zašto?
-- Ne želim da nepotrebno ubijam životinjea kad mogu da preživim i bez toga.

Sagovornik tad zaćuti na par sekundi, gleda belo, a onda plane iskra u okicama
-- Pa dobro, ali zamisli da se nađeš na pustom ostrvu, na kojem nema biljaka, samo životinje. Da li bi onda ubio neku!?

Nema veze što je situacija iskarikirana do apsurda, što se verovatno ni on ni ja nećemo naći na takvom ostrvu ni u ovoj, a ni u milion narednih života, moj sagovornik je ipak zadovoljan, jer me je stavio pred "nerešivu dilemu" (i time valjda olakšao svoju savest, šta li. Naravno, kažem mu da bih u takvoj situaciji verovatno ubijao životinje ). Ali mu ne pada na pamet da razmisli šta bi dobro mogao da učini dok ne dođe na red to već legendarno ostrvo. Možda makar na jedan dan da se odrekne nepotrebnog ubijanja. Ne, on je rešio svoj problem time što je dokazao da nisam Buda, već običan čovek

E tako i moj dragi prijatelj Cornholio krenuo o nepravdi i moralnoj borbi protiv iste, o bližnjem koji ne želi pomoć i nasilniku kojeg moramo savladati silom. Pa naravno da je sve to deo života, ali mnogo, mnogo češće se susrećemo sa bližnjim kojem treba i koji želi pomoć. Da li mu pomognemo, to je pitanje? Ili je onaj što ne želi, izgovor da budemo nemi i pred ovim koji želi. Mnogo, mnogo češće nemamo posla sa nasilnicima oko nas, već sa nasilnikom u sebi. Da li smo i njega spremni da savladamo ako treba i silom, kao što bismo to učniili sa nekim drugim? Poenta onoga što hoću da kažem je da se u životu jednom ili dvaput sretnemo sa ekstremima, ali neka nam oni ne budu izgovor da se ne usavršavamo u vrlini, da ne upoznajemo sopstveni um ili da pomognemo bližnjem koji tu pomoć priželjkuje

Sati wrote:

Great Cornholio wrote: Vjerovatno ste Ti I Niče učili o budizmu iz različitih izvora

Očigledno. Iz aviona se vidi

Great Cornholio wrote: Da li je moralno trpiti nepravdu , učiti živjeti s nepravdom,ili se boriti protiv nepravde. Kako pomoći bližnjem koji ne želi da mu se pomogne, a još to šta tvoj bližnji radi nanosi i tebi šteti. Nekad je neophodno sukobiti se s nekim bližnjim, ako smo iscrpili sve miroljubive načine pomoći. Kako pomoći nasilniku, ako ga prvo fizički ne savladamo, i natjeramo na saradnju.

Ovo što pišeš je vrlo zanimljivo i nije prvi put da mi se dešava. Ali uvek se zapitam zašto ljudi reaguju tako, zašto nečiji odgovor pokušavaju da dovedu u pitanje dovodeći ga do krajnosti (i time preskačući sve ono između, što uglavnom i čini naš život). Da bi bilo jasnije šta hoću da kažem, ispričaću već rekao bih klasičan dijalog koji se povede kad neko primeti da ne jedem meso:

-- Šta, ti ne jedeš meso!?
-- Ne.
-- A zašto?
-- Ne želim da nepotrebno ubijam životinjea kad mogu da preživim i bez toga.

Sagovornik tad zaćuti na par sekundi, gleda belo, a onda plane iskra u okicama
-- Pa dobro, ali zamisli da se nađeš na pustom ostrvu, na kojem nema biljaka, samo životinje. Da li bi onda ubio neku!?

Nema veze što je situacija iskarikirana do apsurda, što se verovatno ni on ni ja nećemo naći na takvom ostrvu ni u ovoj, a ni u milion narednih života, moj sagovornik je ipak zadovoljan, jer me je stavio pred "nerešivu dilemu" (i time valjda olakšao svoju savest, šta li. Naravno, kažem mu da bih u takvoj situaciji verovatno ubijao životinje ). Ali mu ne pada na pamet da razmisli šta bi dobro mogao da učini dok ne dođe na red to već legendarno ostrvo. Možda makar na jedan dan da se odrekne nepotrebnog ubijanja. Ne, on je rešio svoj problem time što je dokazao da nisam Buda, već običan čovek

E tako i moj dragi prijatelj Cornholio krenuo o nepravdi i moralnoj borbi protiv iste, o bližnjem koji ne želi pomoć i nasilniku kojeg moramo savladati silom. Pa naravno da je sve to deo života, ali mnogo, mnogo češće se susrećemo sa bližnjim kojem treba i koji želi pomoć. Da li mu pomognemo, to je pitanje? Ili je onaj što ne želi, izgovor da budemo nemi i pred ovim koji želi. Mnogo, mnogo češće nemamo posla sa nasilnicima oko nas, već sa nasilnikom u sebi. Da li smo i njega spremni da savladamo ako treba i silom, kao što bismo to učniili sa nekim drugim? Poenta onoga što hoću da kažem je da se u životu jednom ili dvaput sretnemo sa ekstremima, ali neka nam oni ne budu izgovor da se ne usavršavamo u vrlini, da ne upoznajemo sopstveni um ili da pomognemo bližnjem koji tu pomoć priželjkuje

Buddha nije bio vegetarijanac.
Naprotiv, smatra se da je umro trovanjem od jela koje je bilo tradicionalno pripremljena svinjetina.

Buddha i ne govori puno o tome - ono sto jedes ti nece pomoci da ukrotis svoj um, da se lisis zelje.
Kad bi vegetarijanstvo bilo cilj, onda bi bilo jako puno prosvijetljenih.
Tu su pitanja motiva najbitnija.
Recimo, ja sam vegetarijanac ali sam siguran da mi to nece pomoci da dosegnem bilo kakav visi duhovni nivo.
Cak ni karma nema veze s tim, odnosno uslovljenost.

Meditacija znaci praksa. I rekao je - nista bez prakse. Mozes ti citati, razmisljati, biti asketa pa cak i doci do kriticne granice do koje je i on dosao tokom samoizgladnjivanja, u danima pred prosvjetljenje, ali praksa je praksa i um je um.

I nije, po meni, ni bitno da li je Budizam filozofija ili religija.
Bitno je da daje upute kako se moze zivjeti.
Pa kome se svidja, neka zagrebe ispod povrsine.
Ima super sajt sa detaljima, vjerovatno je vec postavljan, ali nije naodmet:
www.yu-budizam.com (Theravada budizam, preporucujem dio Budizam od A do Z za pocetnike).

Nadam se da me moderatori nece banovati ili nesto, jer sajt nije komercijalne prirode.
Naprotiv:)

Sati wrote:
Ovo što pišeš je vrlo zanimljivo i nije prvi put da mi se dešava. Ali uvek se zapitam zašto ljudi reaguju tako, zašto nečiji odgovor pokušavaju da dovedu u pitanje dovodeći ga do krajnosti (i time preskačući sve ono između, što uglavnom i čini naš život).

Budizam je; kao šo je to i Niče rekao, jedina pozitivistička religija, ali ni budizam nije savršen. Slažem se da se u životu većina stvari može ostvariti nenasilnim putem, ali ima i situacija gjde je neophodnu upotrijebiti fizičku silu. Ako griješim ispravi me, ali koliko ja znam o budizam ne dopušta prisilu ni u kom smislu, ali ona je neophodna u slučajevima u kojima nenasilan pristup ne uspije, i to je moja glavna zamjerka budizmu. Ja nisam religiozan, ali kad bi morao izabrati religiju koju ću slijediti izabrao bih budizam, al bi samo dodao "Upotreba sile je dozvoljena, ako drugi načini rješavanja nekog problema ne daju rezultat

Great Cornholio wrote:Budizam je; kao šo je to i Niče rekao, jedina pozitivistička religija, ali ni budizam nije savršen. Slažem se da se u životu većina stvari može ostvariti nenasilnim putem, ali ima i situacija gjde je neophodnu upotrijebiti fizičku silu. Ako griješim ispravi me, ali koliko ja znam o budizam ne dopušta prisilu ni u kom smislu, ali ona je neophodna u slučajevima u kojima nenasilan pristup ne uspije, i to je moja glavna zamjerka budizmu. Ja nisam religiozan, ali kad bi morao izabrati religiju koju ću slijediti izabrao bih budizam, al bi samo dodao "Upotreba sile je dozvoljena, ako drugi načini rješavanja nekog problema ne daju rezultat

Onda je za tebe stvoren Aikido: borilačka vještina koja za savladavanje protivnika koristi njegovu silu. Što znači da ako protivnik sa većom silom krene na tebe to ćeš ga lakše savladati. Sem ako nema pucu.

Ali ipak to su različite kategorije, jer su naime i filozofija budista i aikidista i Niče u pravu. Sve zavisi šta se traži.

Znaš za onaj vic kad je bio Budista, karma yogi i radža jogi. I tako družeći se naiđe tigar.
Karma jogi kaže:
- "taj tigar je plod ljubavi tvorca i ako je sudbina da i mene pojede, onda neka tako i bude".
Radža jogi kaže:
- "taj tigar je u savršenom skladu mišića i dimenzije, a naš um je domišljat i može da ga doskoči našom taktikom napada"
A Budista kaže:
- "momci, hajmo mi da se popnemo na drvo pa vi nastavite da pričate."

P.S. Mislim da je korišćenje neke taktike prije svega uslovljeno situacijom u kojoj se taktika treba primjeniti, mogućnostima šta se može sa tim dobiti i posljedicama koje slijede iz svega.

Great Cornholio wrote: Budizam je; kao šo je to i Niče rekao, jedina pozitivistička religija, ali ni budizam nije savršen. Slažem se da se u životu većina stvari može ostvariti nenasilnim putem, ali ima i situacija gjde je neophodnu upotrijebiti fizičku silu. Ako griješim ispravi me, ali koliko ja znam o budizam ne dopušta prisilu ni u kom smislu, ali ona je neophodna u slučajevima u kojima nenasilan pristup ne uspije, i to je moja glavna zamjerka budizmu. Ja nisam religiozan, ali kad bi morao izabrati religiju koju ću slijediti izabrao bih budizam, al bi samo dodao "Upotreba sile je dozvoljena, ako drugi načini rješavanja nekog problema ne daju rezultat

Sve se slažem što pišeš i naravno da "budizam" nije savršen, jer i mi sami nismo savršeni. Zato, kad treba, upotrebi silu. Ali dobro proveri da li si prethodno iscrpeo sve druge puteve. Neka ti, zaslepljen nestrpljenjem, sila ne bude prečica do cilja.

Gore sam budizam stavio pod navodnike, jer mi zapravo ovde govorimo o onome u šta verujemo i što ispunjava naša srca, koje god učenje to bilo. Budimo tome dosledni koliko gdo je to u našoj moći.

Kako mozemo vjerovati u neko ucenje kod kog ucitelj govori da ne vjerujes u ono sto govori?

daamir wrote:Kako mozemo vjerovati u neko ucenje kod kog ucitelj govori da ne vjerujes u ono sto govori?

dade ti jarane u sekundi odgovor na pitanje postavljeno u naslovu

breuer wrote:

daamir wrote:Kako mozemo vjerovati u neko ucenje kod kog ucitelj govori da ne vjerujes u ono sto govori?

dade ti jarane u sekundi odgovor na pitanje postavljeno u naslovu

Znači, budizam nije religija već filozofija
Buda ne želi da mu se slijepo vjeruje, već da ljudi samostalno traže istinu koju je on samo prvi uočio. Ovaj njegov stav ima veze sa religijom, barem ja tako mislim

@Sati
@Great Cornholio

Sila, društvo, nasilje?

Zar ne bi trebala religija da služi razvoju duhovne unutrašnje strane ljudskog bića, a ne društvene strane?

Great Cornholio wrote:
Da li je moralno trpiti nepravdu , učiti živjeti s nepravdom,ili se boriti protiv nepravde.

Moral je relativan.
Šta je nepravda? Nešto što je nepravedno za tebe meni je pravedno i obrnuto.
....

daamir wrote:Kako mozemo vjerovati u neko ucenje kod kog ucitelj govori da ne vjerujes u ono sto govori?

Tako što ćeš shvatiti ono što govori, a ne ponašati se kao ovca i raditi onako kako ti kažu bez razumjevanja.

Great Cornholio wrote:

breuer wrote:

daamir wrote:Kako mozemo vjerovati u neko ucenje kod kog ucitelj govori da ne vjerujes u ono sto govori?

dade ti jarane u sekundi odgovor na pitanje postavljeno u naslovu

Znači, budizam nije religija već filozofija
Buda ne želi da mu se slijepo vjeruje, već da ljudi samostalno traže istinu koju je on samo prvi uočio. Ovaj njegov stav ima veze sa religijom, barem ja tako mislim

da, mislim da ne grijesis, no zasto ga to bas vezuje sa religijom???

to ono sto tebi povezuje budhu i ničea - upravo zahtjev za preispitivanje njihovih sopstvenih ucenja...

mislim da niče u zaratustri kaze da su najblizi oni koji se najvise udalje od njega

breuer wrote:
da, mislim da ne grijesis, no zasto ga to bas vezuje sa religijom???

to ono sto tebi povezuje budhu i ničea - upravo zahtjev za preispitivanje njihovih sopstvenih ucenja...

mislim da niče u zaratustri kaze da su najblizi oni koji se najvise udalje od njega

Ako Buda kaže da poznaje istinu, a da drugi moraju tražiti istinu koju je on samo prvi uočio, znači da Buda ne sumnja u sebe, i tako se proglašava autoritetom po pitanjima šta je istinito a šta nije. U toj njegovoj samouvjerenosti ima nešto što ga povezuje sa drugim bogovima.
Nema sumnje da je na Ničea, kao i na sve ostale značajne mislioce, budizam je djelovao inspirativno.

Great Cornholio wrote:

breuer wrote:
da, mislim da ne grijesis, no zasto ga to bas vezuje sa religijom???

to ono sto tebi povezuje budhu i ničea - upravo zahtjev za preispitivanje njihovih sopstvenih ucenja...

mislim da niče u zaratustri kaze da su najblizi oni koji se najvise udalje od njega

Ako Buda kaže da poznaje istinu, a da drugi moraju tražiti istinu koju je on samo prvi uočio, znači da Buda ne sumnja u sebe, i tako se proglašava autoritetom po pitanjima šta je istinito a šta nije. U toj njegovoj samouvjerenosti ima nešto što ga povezuje sa drugim bogovima.
Nema sumnje da je na Ničea, kao i na sve ostale značajne mislioce, budizam je djelovao inspirativno.

ja ne poznajem budizam, no volio bih da mi neko zaraz diskusije objasni da li je budha podrazumijevao istinu konacnom i nepobitnom ili je upravo i samu istinu shvato kao heterogenu? to bi mnogo doprinjelo razvoju teme cini mi se...

za nicea nisam siguran... on jeste preko sopenhauera bio u stalnom dodiru sa dalekim istokom ali povezica sa budom mi nije najjasnija...ipak znamo od koga je on najvise ucio

daamir wrote:Kako mozemo vjerovati u neko ucenje kod kog ucitelj govori da ne vjerujes u ono sto govori?

Reč verovanje sam upotrebio govoreći o svim religijama, a većina njih se temelji upravo na veri.
Što se tiče budizma, Buda jeste govorio da mu ne treba verovati slepo na reč, već njegovo učenje proveriti na sopstvenom iskustvu. Ali da bismo se uopšte u to upustili. potrebna je izvesna doza poverenja, intuicije, naslućivanja ili vere da je istina koju je on oktrio relevantna i za nas. Niko ne kaže da ta vera treba da bude i ostane neupitna, ali je na početku neophodna jer učenje uzimamo kao radnu hipotezu. Nešto slično kao što kad ideš kod lekara, ideš zato što veruješ da će te izlečiti. Ako se njegova terapija posle izvesnog vremena pokaže nedelotvornom, tražiš drugog lekara. Ali ako vidiš znake poboljšanja, to te još više motiviše da se pridržavaš lekarevih saveta i uvećava tvoje poverenje u njega.

Do istine se ne stize istim putem za sve ljude.
Recimo da ti je cilj Mostar. Hoces li na magarcu, konju, pjeske, golfom, jugom, kocijom...
Do tebe je i tvojeg dotadasnjeg rada.
Ako imas "lov" kupis Mecku i eto te odmah.
Ako nemas "love" pjeske, pa ces usput nauciti vjestine.

Ono sto mi je super je sto Buddha ne kaze da je nesto tako i samo tako.
Ne bih se prepucavao sad, ali nekako mi ove monoteisticke religije kazu ili meckom ili nikako!

breuer wrote: ja ne poznajem budizam, no volio bih da mi neko zaraz diskusije objasni da li je budha podrazumijevao istinu konacnom i nepobitnom ili je upravo i samu istinu shvato kao heterogenu? to bi mnogo doprinjelo razvoju teme cini mi se...

Istina koju je Buda otkrio formuliso je kao Četiri plemenite istine.
1. u životu postoji patnja
2. izvor te patnje je vezivanje zasnovano na neznanju
3. uklanjanjem vezivanja kao uzroka nestaje i patnja
4. metod uklanjanjanja vezivanja nazvan je Plemeniti osmostruki put.

Eto. Pa sam proceni je li ta istina konačna ili heterogena (šta god to značilo)
Verovatno (sem ako niti božanstvo) ti je ova prva istina sasvim očigledna na osnovu dosadašnjeg iskustva.
Da bi proverio ostale tri, moraćeš malo da vežbaš i time se sam uveriš u njihovu istinitost/neistinitost, što je i mnogo bolja opcija nego da ti neko drugi govori jesu li to zaista istine ili fikcije.

Sati wrote:

breuer wrote: ja ne poznajem budizam, no volio bih da mi neko zaraz diskusije objasni da li je budha podrazumijevao istinu konacnom i nepobitnom ili je upravo i samu istinu shvato kao heterogenu? to bi mnogo doprinjelo razvoju teme cini mi se...

Istina koju je Buda otkrio formuliso je kao Četiri plemenite istine.
1. u životu postoji patnja
2. izvor te patnje je vezivanje zasnovano na neznanju
3. uklanjanjem vezivanja kao uzroka nestaje i patnja
4. metod uklanjanjanja vezivanja nazvan je Plemeniti osmostruki put.

Eto. Pa sam proceni je li ta istina konačna ili heterogena (šta god to značilo)
Verovatno (sem ako niti božanstvo) ti je ova prva istina sasvim očigledna na osnovu dosadašnjeg iskustva.
Da bi proverio ostale tri, moraćeš malo da vežbaš i time se sam uveriš u njihovu istinitost/neistinitost, što je i mnogo bolja opcija nego da ti neko drugi govori jesu li to zaista istine ili fikcije.

hvala velika

mislim da nam danasnje spoznaje u mnogim poljima kao i samo iskustvo mogu dozvoliti vjerovanje u istinu koja ne postoji...tek jedino parcijalna iskustva duha, psihe, drustva i volje...

obratiti paznju!!! ovaj pojam 'vezivanje' - mislim da otvara mnogo staza za diskusiju!!! vezivanje za sta, koga, koliko jako??? vezivanje kao nesnaga i neotvorenost ka promjenama i stalnom mijenjanju!!! vezivanje kao dogmaticnost i trazenje stalnog oslonca!!! tudja misljenja bi pomogla

mada sam veliki ljubitelj zapadnog razvoja logike i dijalektike, daleko-istocno 'naziranje' istine me sve vise interesuje

Sati wrote:
Istina koju je Buda otkrio formuliso je kao Četiri plemenite istine.
1. u životu postoji patnja
2. izvor te patnje je vezivanje zasnovano na neznanju
3. uklanjanjem vezivanja kao uzroka nestaje i patnja
4. metod uklanjanjanja vezivanja nazvan je Plemeniti osmostruki put.

Činjenica je da loše misli prouzrokuju loše ponašanje a ono dovodi do patnje ( bolesti). Logično je da ako hoćemo da se riješimo patnje moramo prekinuti vezu između pogrešnih misli i pogrešnog ponašanja , ali nije dovoljno samo prekinuti vezu između ta dva faktora, moraju se stvoriti nove misli koje će prouzrokovati novo( zdravo) ponašanje a ono će dovesti do zadovoljstva ( zdravlja). Život bez vezivanja nije moguć, i da bi smo preživjeli , bili zadovoljni ( srećni, zdravi) moramo se vezivati, ali moramo izabrati za šta ćemo se vezivati zato što postoji zdravo i nezdravo vezivanje. Pošto se ljudi uglavnom vezuju za budizam , i trude se da slijede upute, ja ipak smatram da je budizam religija ( iako to možda nije bila Budina želja). Od svake filozofije se može napraviti religija ( religija u smislu prihvatanja gotovih uputa za življenje datih od strane nekog autoriteta)

Od svake filozofije se može napraviti religija ( religija u smislu prihvatanja gotovih uputa za življenje datih od strane nekog autoriteta)

Po standardima koje je postavila konkurencija, budizam nije ni r od religije Cak i ako imaju odredjene dogme, cini mi se da u startu nisu tako iskljucive kao kod ostalih.

Great Cornholio wrote: Činjenica je da loše misli prouzrokuju loše ponašanje a ono dovodi do patnje ( bolesti). Logično je da ako hoćemo da se riješimo patnje moramo prekinuti vezu između pogrešnih misli i pogrešnog ponašanja , ali nije dovoljno samo prekinuti vezu između ta dva faktora, moraju se stvoriti nove misli koje će prouzrokovati novo( zdravo) ponašanje a ono će dovesti do zadovoljstva ( zdravlja). Život bez vezivanja nije moguć, i da bi smo preživjeli , bili zadovoljni ( srećni, zdravi) moramo se vezivati, ali moramo izabrati za šta ćemo se vezivati zato što postoji zdravo i nezdravo vezivanje. Pošto se ljudi uglavnom vezuju za budizam , i trude se da slijede upute, ja ipak smatram da je budizam religija ( iako to možda nije bila Budina želja). Od svake filozofije se može napraviti religija ( religija u smislu prihvatanja gotovih uputa za življenje datih od strane nekog autoriteta)

Dokle god smo samo na nivou reči, možemo se beskonačno vrteti u krug i uživati u intelektualnoj dokolici.
Zato objašnjenje šta je Buda podrazumevao pod vezivanjem. On ga je video kao četvorovrsno:

1. vezivanje za zadovoljstva čula (opijenost njima, verovanje d asu ona jedini izvor sreće)

2. vezivanje za gledišta i mišljenja (na primer: nema ploda ni dobrih ni loših dela, život u vrlini je besmislen jer i tako svi umiremo itd.)

3. vezivanje za rituale i običaje (verovanje da pukim pridržavanjem običaja i obavljanjem rituala možemo doći do oslobađanja od patnje ili probuđenja)

4. vezivanje za verovanje u postojanje trajnog "ja", ega, duše...

Svako od ovih vezivanja iskruvljuje našu percepciju, čini nas pre navijačima, nego objektivnim posmatračima stvarnosti. A samo kada tu stvarnost (uključujući i nas same) posmatramo objektivno, kada vidimo stvari kakve jesu, samo tada možemo donositi prave odluke koje će nas voditi dalje od patnje, a ne glavačke u nju. Tada nas recimo pohvala ili dobitak ne uzdižu previše, a kritika ili gubitak ne dovode do očaja. Vidimo ih kakve one zaista jesu, kao reči, tuđe mišljenje, jedno od miliona drugih ili kao događaje koji već u sledećem trenutku mogu da promene svoj tok. Tek tada, zahvaljujući svesnosti i jasnom uviđanju stičemo onu unutrašnju stabilnost o kojoj govori Buda:

Kao što vjetar ne satire čvrstu stijenu
isto se tako ni pametni ljudi ne kolebaju pred
prijekorom ni pohvalom.

Sati wrote:
2. vezivanje za gledišta i mišljenja (na primer: nema ploda ni dobrih ni loših dela, život u vrlini je besmislen jer i tako svi umiremo itd.)


4. vezivanje za verovanje u postojanje trajnog "ja", ega, duše...


Kao što vjetar ne satire čvrstu stijenu
isto se tako ni pametni ljudi ne kolebaju pred
prijekorom ni pohvalom.

pa zbog čega se onda i kod "pametnih" javlja kolebanje, ako nisu vezani za neka mišljenja i gledišta i ako ne vjeruju u postojanje trajnog "ja", ega, duše. Ako se ne kolebamo pred prijekorom i pohvalom to znači da smo sigurni u ono što znamo i vjerujemo da je to trajno

Great Cornholio wrote:pa zbog čega se onda i kod "pametnih" javlja kolebanje, ako nisu vezani za neka mišljenja i gledišta i ako ne vjeruju u postojanje trajnog "ja", ega, duše. Ako se ne kolebamo pred prijekorom i pohvalom to znači da smo sigurni u ono što znamo i vjerujemo da je to trajno

Ne znam na koje "pametne" misliš
Postoje probuđeni i neprobuđeni.
Kod ovih prvih nema kolebanja.
Kod ovih drugih ima, i srazmerno je njihovom neznanju.