Моћ другог човека
Као што му се приписује улога у разграђивању моћи председника извршног одбора, Зорану Ђинђићу се приписује и модел владавине кабинета који копирају и Коштуница и Тадић
Слободан Самарџић други човек у странци? Ма хајде, знам ја да је он сад потпредседник, али не знам да ли је члан ДСС-а?”, „У тој је странци Млађан Динкић све, остали су само: Перо уради ово, Жико заврши оно…”, “Кад бих ја знао ко је први човек код Чеде: Беба или Чеда, лако бих за другог”, “ Немају наше странке другог човека, ето СПО, ни Даница више не циркулише”, “А у Демократској странци? Ту се не зна часног крста”
Тако су већином реаговали НИН-ови саговорници на питање: препознају ли у кључним политичким странкама у Србији другог човека по стварном утицају на страначки живот. Сем неколико изузетака сви су саговорници чланови политичких странака који су у странци или државној служби, као представници странке, имали или имају неку функцију. Од свих је најпре тражено да препознају другог човека по утицају у туђим странкама, што штити од личне заинтересованости, али има фалинку у могућем недовољном познавању за питање кључног унутрашњег живота странке. Од саговорника је посебно тражено да препознају другог човека у својој странци, што такође има две мане: код неких саговорника се могла регистровати жеља да придају већи значај “шефу” своје интересне групе у странци, а код других да придају већи значај него што можда објективно има ономе кога доживљавају као главног противника “шефу” своје интересне групе.
Мада неки од њих тврде да не би са сигурношћу могли да кажу ко је стварни први човек Либерално-демократске странке, Душан Јањић из Форума за етничке односе није начисто с тим “да ли је Дачић, по реалној моћи, први у СПС-у”, а тек контроверзан поглед на стварно првог човека СРС-а да се и не помиње. Ипак, прва реакција већине наших саговорника на само питање “ко је други по утицају човек у нашим странкама” је да су све наше странке: ЛИДЕРСКЕ.
Да је дакле провалија између првог човека странке и првог следећег за њим тако велика да се тешко може говорити о другом човеку по утицају у правом смислу речи. Зоран Красић (СРС) тврди да је та странка једина права политичка странка на политичкој сцени Србије и да једино у њој постоји други и трећи човек. А Душан Јањић признаје да само две наше политичке странке имају све спољне облике организованих политичких странака – ДС и СРС – али по структури унутрашњих односа ниједна наша странка за себе не може да каже да је озбиљна, модерна, демократска партија. “Ми немамо то што се зове припрема кандидата. У добро структурираним партијама се други припрема, он не иде преко преваре, преко отимачине власти него се промовише договором у структурама партије”. Јањић тврди да су сви ДРУГИ у нашим партијама клонирани тренутни лидер, а и свако од нас се може сетити како су многи социјалисти били фризуром и начином говора опонашали Милошевића, а после демократе Ђинђића. “Па и Драган Тодоровић своју моћ вероватно другог човека у СРС црпе из шешељевског наслеђа”.
Све странке на политичкој сцени Србије, ако се занемари њихово позивање на старе политичке праузоре, јесу младе. Настале од 1990. године. Од седам странака које је посматрао НИН, једна је мењала лидера унутарстраначким обрачуном (Г17 плус), једна је мењала лидере и унутарстраначким обрачуном и силом прилика (ДС), а једна је променила лидера силом прилика (СПС). Све ово под условом да је Војислав Шешељ још стварни лидер СРС, што, занимљиво, НИЈЕ утисак већине НИН-ових саговорника. Остале три странке – ДСС, НС и ЛДП – нису мењале лидере од оснивања.
Готово сви НИН-ови саговорници истичу да постоји понекад тешко сагледива разлика између официјелно другог човека у странци (“за јавност други”, каже Зоран Анђелковић) и стварно другог. Али су тек на мукама кад треба да се одлуче ко је тај стварно други. Рецимо, професор Добривоје Радовановић тврди да је по утицају други човек у ДСС без сумње Александар Никитовић, шеф кабинета Војислава Коштунице. Али на питање, ко би имао највише шанси да преузме странку ако би се из било којих разлога њен лидер повукао, он без размишљања типује на Александра Поповића или евентуално Владету Јанковића.
ИЗВРШНИ ОДБОР ПОСЛЕ ЂИНЂИЋА: Зоран Анђелковић (СПС), на основу дугогодишњег оперативног партијског рада, тврди да би по природи ствари други човек странке требало да буде председник њеног извршног одбора. Међутим, тешко да би и боље верзирана политичка јавност могла да погоди у којим су странкама други људи: Јован Палалић, Томислав Дамњановић или Марко Ђуришић. Мада је код овог последњег посебно забележено да му се Борис Тадић посебно захвалио после успеха у другом кругу председничких избора. Што, тврде најбољи познаваоци домаћих страначких обичаја, говори да на њега треба обратити пажњу.
НИН-ови саговорници блиски Демократској странци тврде да је Зоран Ђинђић, будући својевремено сам председник Извршног одбора Демократске странке дакле њен други човек, “до стварних висина издигао функцију председника Извршног одбора и утицај онога ко је врши”, али када је постао председник странке и из ње протерао Драгољуба Мићуновића, “ту је функцију довео на један веома, веома низак ниво, тако да су до дана данашњег председници извршног одбора Демократске странке непрепознатљиве личности. Ко може да тврди да је Марко Ђуришић други човек ДС-а?”
Према мишљењу наших саговорника, једини председник страначког извршног одбора који је по утицају друга личност у странци је Драган Тодоровић (СРС), који то место на равне части дели са Александром Вучићем, генералним секретаром.” Један од доказа да радикали фингирају левицу је и функција генералног секретара карактеристична за социјалдемократске партије”, каже један од наших саговорника уз напомену да ДС ту функцију нема, иако за себе тврди да је социјалдемократска партија. По оцени наших саговорника друго место у својој странци заузима и Верица Калановић (Г17 плус) бивша председница Извршног одбора те странке, али и Мирослав Маркићевић, председник Извршног одбора Нове Србије. Уз ограду са почетка текста, Верицу Калановић на другом месту угрожава Томица Милосављевић, а један од наших саговорника тврди да би, за случај да Динкић одступи са места председника те странке, најозбиљнији кандидат за наследника био Владимир Илић, бивши шеф Пореске управе. Милутин Мркоњић (СПС) каже “нема другог, само геније”, а Душан Јањић каже: “Нема шансе да се ту запати други, никако. Ту кад се појави други, Млађа га одмах скине. Да ми и пада на памет неко не бих га именовао, да му не покварим каријеру”. Мора се напоменути да је у случају Нове Србије сувише велики број саговорника тврдио да другог човека сем Велимира Илића нема, један је чак тврдио да је сам Илић други човек ДСС за НС, а Мехо Омеровић (СДП) тврди да се у тој странци ништа не може завршити преко потпредседнице Дубравке Филиповске или Мирослава Маркићевића, али може све преко шефа кабинета Велимира Илића.
Три од седам политичких странака које је анализирао НИН имају заменика председника. По мишљењу ВЕЋИНЕ наших саговорника, Душан Петровић јесте други човек ДС-а, мада је то странка у којој су наши саговорници навели највише различитих личности које виде као другу по утицају особу. Чак седам. После Петровића, за кога једни саговорници тврде да је “робустно у успону” а други да се, сем што се у влади оптеретио тешким ресором правосуђа, није најбоље (до)казао водећи коалиционе преговоре о формирању сада већ техничке владе, као најозбиљнији кандидати за другу позицију фигурирају Драган Шутановац и Драган Ђилас. Али, Зоран Анђелковић тврди да је Срђан Шапер надиграо Драгана Ђиласа у борби за “друго место у медијском смислу”. “У другом делу кампање Ђилас се није ни видео, ниси током последњих 15 дана могао ни да га видиш, није могао ни да привири”. Драган Шормаз (ДСС), међутим, сматра да је Драган Ђилас са друге позиције у странци потиснуо “кума Драгана Шутановца” захваљујући “новцу који је стекао и везама у бизнису”, а “никако не захваљујући политичкој писмености или утицају у страначком чланству”. Сама Демократска странка је Драгану Ђиласу, међутим, наменила место ТРЕЋЕГ човека у држави-градоначелника Београда.
Заменика председника има и Социјалистичка партија Србије. Жарко Обрадовић, према већинском мишљењу наших саговорника, дели друго место у тој странци са њеним потпредседником Милутином Мркоњићем. “Мркоњић је ојачао од последњег конгреса јер је изненадио и многе у СПС-у кад је стао на страну Дачића”, каже Драган Шормаз. Душан Јањић сматра да је захваљујући џентлменском споразуму са Обрадовићем и Мркоњићем, дакле трговином, Ивица Дачић, децембра 2006. године, изабран за председника странке.” То је по мом мишљењу била погрешна процена. Лакше би ишли у транзицију да су изабрали прагматичног и прошлошћу мање оптерећеног Зорана Анђелковића. Ако су имали неку шансу то је било да преко Анђелковића пређу на Душана Бајатовића и Бранка Ружића. Овако, са Милошевићевим бирачима, немају велике шансе да остваре оно што им је главни циљ: да се удаље од Милошевићеве матрице”. Неколико НИН-ових саговорника сматра да је Душан Бајатовић већ сада други човек СПС – из сенке.
И Томислав Николић је официјелно заменик председника СРС. Да је он само заменик, односно други човек у СРС, по службеној дужности тврди Зоран Красић (СРС), а верују и професор Добривоје Радовановић, Драган Шормаз и Миливоје Михајловић, шеф Канцеларије Владе Србије за односе са медијима. Сви остали НИН-ови саговорници се нису ни секунда двоумили око уверења да је Тома Николић преузео страначко лидерство.
Повод за овај текст је изненадно именовање Слободана Самарџића за потпредседника Демократске странке Србије. Та странка нема заменика председника, али има чак седам потпредседника странке и четири потпредседника у Извршном одбору. “По мом скромном мишљењу ово са потпредседницима у ДСС је прави циркус. Што више потпредседника, то више доказа да је власт концентрисана искључиво у једним рукама, у рукама Војислава Коштунице, коме међутим на памет не пада да именује заменика председника странке”, каже Мехо Омеровић. Несрећа која је задесила Драгана Јочића, једног од седам потпредседника странке, и упорно емитовање страначких уверења да би се он могао вратити у страначки и политички живот, очито је довела у неприлику многе од наших саговорника, па га именују као другог човека странке “док се његово здравствено стање не профилише”, а други сматрају да његов утицај још делује без обзира на његове изгледе да се у страначки живот врати. Тек Јочића су на друго место ставили и неки наши саговорници са сада друге стране политичке барикаде (Александра Дрецун).” Јочић је био веома близу да освоји то фамозно место, да се цементира јако и да буде будући наследник”, каже Мехо Омеровић. Могуће да је обзир према Јочићу доста утицао да Александар Поповић добије врло мало гласова као други човек у Демократској странци Србије. Па је могуће да је и из тог разлога друго место убедљиво освојио у ствари један чиновник, ни од страначког чланства ни од бирача изабрани шеф кабинета Војислава Коштунице Александар Никитовић.
УЛОГА КАБИНЕТА ПОСЛЕ ЂИНЂИЋА: Као што му се приписује улога у разграђивању улоге страначког извршног одбора, Зорану Ђинђићу се приписује и мустра за владавину кабинета. Овај новинар памти властито изненађење кад је из владе стигло саопштење да ће се случајем Телекома Србија убудуће бавити премијеров кабинет. “За време Зорана Ђинђића кабинет је владао, кабинет премијера је владао, сад и Коштуница и Тадић покушавају да њихови кабинети буду странка изнад странке. То је напросто нешто што код нас пали”, каже један од НИН-ових саговорника. Тако да је сувише велики број НИН-ових саговорника лично блиских кабинетима и председника државе и председника владе као друге по утицају навео: Срђана Шапера, саветника и Миодрага Ракића, шефа Кабинета председника Републике. Међутим, такозвана контролна питања показују да се оперативни утицај ипак не изједначава са утицајем на дугорочнију политику странке, ако странке имају стабилну дугорочнију политику. Нико од НИН-ових саговорника не верује да би, у случају да Тадић и Коштуница овог тренутка одступе са страначког врха, на њега засео Миодраг Ракић, по закону и секретар Савета за безбедност, или Александар Никитовић.
Професор Добривоје Радовановић тврди да је Александар Никитовић моћан независно од ударца који је црногорски лоби у ДСС доживео удесом Јочића јер “он припрема и може да селектира сав материјал који стиже председнику странке, врло је често у његовом друштву, присуствује са њим свим званичним и незваничним састанцима”. И Радовановић уочава да се за место другог човека Демократске странке бори сувише јаких личности, па се не би изненадио да другог по утицају уопште и нема, него да тог другог фингира Тадићев кабинет. Мада је својевремено тврдио да Тадић “покушава да влада тако што на кључне позиције доводи своје младе сараднике и преко њих покушава да контролише сваку од више интересних група у ДС”, Јањић се сада подсмева фами о неограниченом утицају кабинета на кључне људе у држави.” То се често мистификује као што је било у доба Qиље Недељковић, да би се превалила одговорност на чиновнике. Знате, никада нисам веровао да су жене и шефови кабинета криви за све, а шеф је диван само није знао. Александар Никитовић је чиновник, данас га има, сутра га нема”.
Сви ће они МлађИ бити други
Занимљиво је да ниједан НИН-ов саговорник није навео Божидара Ђелића као другог по утицају члана Демократске странке. Поменула су га само двојица саговорника, Душан Јањић и Добривоје Радовановић. Професор Радовановић каже “по функцији коју заузима други у ДС може бити Ђелић, али ја у ту причу не верујем”, а Душан Јањић и даље остаје при своме мишљењу из времена Ђелићеве премијерске кандидатуре да је Божа “независни елемент”, “човек никне ни од куда и појави се буквално као равноправан партнер Тадићу”, да “Ђелић има осамостаљени утицај, да ли је то довољно да опстане не знам, али је довољно да буде доста осамостаљен и од Коштунице и од Тадића”. Али опсесија Млађаном Динкићем врло је широка по Србији, па и Јањић сматра да је Божи статус “независног елемента” можда био довољан у односима са Коштуницом и Тадићем, али са Динкићем – неће бити. “Ђелића може истиснути Динкић, али ако Тадић дозволи интеграцију ДС и Г17 плус, Динкић може сменити и Тадића, он је човек неограничене жеље за моћи. Он је починио три политичка оцеубиства: прво Ђинђића као премијера, онда Лабуса, па богами и Воју, а саплео је и Живковића. Ко се играо са Млађом Динкићем, није добро прошао. Млађа има шансе да буде премијер, веће него Ђелић, веће него Ђелић сигурно. Да ли има веће шансе од Пајтића – па сигурно да има. Пајтић је човек од реда, знате, од оних људи који поштују процедуру, а они тешко излазе на крај са људима попут Ђелића и Динкића”. Још два НИН-ова саговорника зебу од могућности да се Млађа интегрише са Демократском странком. Један тврди да је Динкић Тадићу већ нудио интеграцију, али није добио тражено место потпредседника ДС, а други чврсто верује да “човек звер” за крајњу амбицију има место председника ДС. “Али, да се разумемо, што се способности тиче – није му Пајтић ни до колена”.
Ружа Ћирковић
НИН 28.3.2008.
Za nekoga koga zaista interesuje odnos u samim strankama u Srbiji ovo je veoma informativan članak.
Inače novost nedelje je da se Vojislav Šešelj pod pritiskom svoje partije koja sve više skreće u prostor DSS odrekao svog političkog testamenta i pozvao na postizbornu koaliciju sa DSS. Ili kako bi se reklo pojeo je govno, što ne bi bilo prvi put u skorije vreme. Zapravo na predsedničkim izborima SRS je primila u svoj sastav nekadašnju Arkanovu stranku SSJ. Ranije su lideri SRS teško optuživali SSJ da su kriminalci, a posle integracije izjavili su da su sve te optužbe bile samo deo propagande.
Između DS i DSS rastu tenzije i počele su vrlo ozbiljne uzajamne optužbe sa samog vrha obe stranke. DS optužuje DSS da su odstupili od dogovorene politike prema KiM i da su samoinicijativno pokušali da izazivanjem tenzija pridobiju za sebe glasače u Srbiji. Između ostalih obećanja koja je na KiM odneo ministar Samardžić ispred Koštunice bilo je da će svi državni službenici koji daju otkaz dobijati mesečnu pomoć iz Srbije od 200€. Imajući u vidu da je tamo 25 000 državnih službenika od policajaca do lekara i nastavnika taj iznos je nerelanih 60 miliona evra godišnje. S druge strane DSS optužuje DS zato što ne prihvata da se izgradnja magistralnog auto-puta Horgoš- (Užička) Požega započne bez uguvirenih bankarskih garancija.
U okviru SPS došlo je do ozbiljnih unutrašnjih sukoba baš u trenutku kad im se čini da su uspeli da se konsoliduju. Zapravo stari Miloševićevi kadrovi Vučelić, dugogodišnji direktor RTS, i Vulin, istaknuti kadar Mirjane Marković u JUL-u počeli su ozbiljnu kampanju protiv sadašnjeg rukovodstva Dačić-Mrkonjić-Anđelković.
