Jesmo li za micanje svetog Save sa ulaza na škole? Jesmo li za to da Bošnjaci u manjem entitetu uče bosanski jezik i imaju bošnjačku nacionalnu grupu predmeta. Jesmo li za to da se mahanje četničkom zastavom (onom sa mrtvačkom glavom) kažnjava po zakonu? Jesmo li za to da se zastava RBiH prestane nazvati ratnom zastavom? Jesmo li za to da Bošnjaci budu zastupljeni u institucijama manjeg entiteta po popisu iz 1991?
Ili još bolje, jesmo li za ukidanje entiteta?
Novi rat
-
L u c i f e r
- Posts: 12480
- Joined: 30/11/2013 14:50
#1702 Re: Novi rat
Svetlosti pozornice
Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha
Iako su moral i politika dve različite sfere ponašanja, to ne znači da se one ne dodiruju, te da politički ciljevi smeju biti nemoralni ili, još gore, amoralni. Moral je poseban tip delanja zato što su njegovi nalozi o tome šta je dobro a šta zlo unutrašnje prirode i obavezni prema ljudskosti kao takvoj. Kant je razlikovao moralno od legitimnog ponašanja. Moralno mora zadovoljiti načelo univerzalnosti: „Postupaj samo prema onom načelu za koje ujedno možeš hteti da postane opštim zakonom“. Ovaj moralni (kategorički) imperativ podrazumeva sposobnost čoveka da svojom voljom uskladi svoje etičko ponašanje tako da ono u svakoj prilici može postati opštim zakonom čovečanstva. Legitimno ponašanje je ono koje je usklađeno sa postojećim poretkom tj. važećim normama, zakonima i običajnošću. Moralna sankcija se razlikuje od sankcija koje primenjuje vlast (bog, roditelj), jer je savest unutrašnji, psihološki mehanizam.
Da ovo nisu nekakve filozofske apstrakcije, dovoljno je da podsetim da za svaku povredu koju učinimo drugoj osobi osećamo nelagodu, grižu savesti, i po pravilu koristimo prvu priliku da se izvinimo i tako olakšamo sami sebi i povređenoj osobi. Na obnavljanje osnovnih lekcija iz etike ponukala me je moralna kriza koja je nastala oko obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici. Ta kriza postoji već dvadeset godina, jer smo kao građani Srbije, a i kao pripadnici srpskog naroda u čije ime je počinjen genocid u Srebrenici – u velikom moralnom dugu prema Bošnjacima nad kojima je genocid počinjen. Ali ne uspevamo i nećemo da se iskreno i bez ograde pošteno izvinimo Bošnjacima. Taj ogroman moralni dug ne može se izbrisati poricanjem da se genocid dogodio, a još manje fašističkim marifetlucima da su Srbi čak i veće žrtve i jedini pravi stradalnici u ratovima devedesetih. Moralni deficit s kojim je Srbija izašla iz ratova devedesetih može se „otplaćivati“ samo kajanjem za najstrašniji zločin, te priznanjem srpske pogrešne politike. Potpuno je suprotno moralnom imperativu da se jedan zločin prebija drugim, što se neprekidno čini, jer se zlo(čin) pravda tako što se univerzalizuje. Svako od nas koji živi u ovom regionu treba da brine o sopstvenoj moralnosti i poštovanju normi čovečnosti i međunarodnog prava. Stvari se neće popraviti ako se naša moralna bruka prebija s tuđom, pa se sve bruke izjednače pod firmom – svi su činili zločine.
Moralnu krizu nije izazvala godišnjica obeležavanja genocida u Srebrenici, već ponašanje srpskih vlasti oko odlaska u Srebrenicu i reakcija na donošenje rezolucije o genocidu koju je Velika Britanija predložila Savetu bezbednosti. Predsednik Nikolić je gotovo bez dileme odlučio da on neće ići u Srebrenicu, ukoliko se prvo ne oda počast srpskim žrtvama u okolini Srebrenice. Onda se premijer Vučić gotovo mesec dana prenemagao i premišljao dal’ da ide il’ da ne ide, jer izvinjenje za srebreničke žrtve ne sme biti poniženje za Srbiju. A to znači da vlast (a ni narod!) ne sme prihvatiti da se u Srebrenici desio genocid i da su ga izvršile snage Republike Srpske. Brigom za dostojanstvo Srbije, odnosno rejting premijera Vučića, ali i voljenu Republiku Srpsku – od njegovog odlaska u Srebrenicu napravljena je hoću-neću TV sapunica. Rasplet je bio odložen za 7. jul, dan kada će premijer odlučiti da li će ići ili neće. Toga dana pred ponoć, on je sazvao vanrednu sednicu Vlade i odmah održao vanrednu KZN, na kojoj je objavio da će pognuti glavu pred nevinim žrtvama Srebrenice; njegov cilj je pomirenje i zajednička budućnost srpskog i bošnjačkog naroda. Ta odluka je pala uz mnogo dirljivih reči, ali samo zato što su mu Rusi dojavili da od rezolucije u Savetu bezbednosti neće biti ništa. Kakav ziheraš! Nema rezolucije UN, nema genocida, pa on može ponosno i uspravno da ode u Srebrenicu. I da se brate onako mufljuski mi sa vama izmirimo. Neće nas miriti tamo neke Ujedinjene nacije i druge nacije koje nisu odavde. Sami ćemo po naški to najbolje učiniti. Bez lažne skromnosti, ruski veto je proglašen pobedom Srbije, ali bez „trijumfalizma“, jer bože moj, to se ne pristoji kad je reč o žrtvama.
Grčevita borba srpskih vlasti i javnosti da se rezolucija ne donose, u šta spada i zahtev da Rusija uloži veto, što se i dogodilo, predstavlja još jedan moralni poraz Srbije. Šta se želelo izbeći tom rezolucijom i zašto bi ona ugrozila srpski narod, Srbiju i Republiku Srpsku? Iz reči predsednika Nikolića može se zaključiti da je rezolucija nepravedno pripisala genocid srpskom narodu, jer je to narod koji je kroz celu svoju istoriju s ponosom nosio pravednički i pobednički oreol. A sada velike sile, poslovično nesklone srpskom narodu, ovom rezolucijom žele da taj oreol skinu i „samo jedan, srpski narod, bude osuđen za ni manje ni više, jedini genocid svetskih razmera“. Time će „napori Srbije, Vlade Srbije i moji lični da živimo kao dobre komšije biti uzaludni“. Srpski „mnogostradalni“ narod koji je i sam stradao u genocidu, i druge narode proglašavao „genocidnim“, tada bi postao jedini odgovoran za genocid.
Iako nema razloga sumnji da vlast iskreno ne želi da srpski narod izgubi oreol „pravednika i pobednika“, ona pri tom besramno skriva sopstveni doprinos gubitku tog oreola u ratovima devedesetih. Što je najgore, ona to čini i danas braneći svoj ratni plen koji ova rezolucija navodno ugrožava. Kada se pažljivo razmotri pismo koje je predsednik Nikolić uputio predsedniku Putinu, u kome ga moli da Rusija stavi veto na rezoluciju, u jednoj rečenici se otkriva glavna briga Srbije. Iz nje se vidi da glavna preokupacija sadašnje vlasti nije briga za pravednički oreol srpskog naroda, a još manje žalost zbog žrtava genocida i pomirenje u regionu. Nikolić je u pismu Putinu naveo da će „Balkan biti na ivici rata ukoliko rezolucija o Srebrenici bude usvojena“. Zašto bi zbog te rezolucije koja osuđuje genocid došlo do ivice rata? Zar nije prihvatanje istine o genocidu uslov pomirenja i stalna opomena da do ratova na Balkanu više nikada ne dođe? Ko bi koga zbog te rezolucije napao? I ko bi za to imao razloga? Odgovor se nameće sam po sebi i jasno je ko bi ratovao, i to za iste ciljeve kao i devedesetih. Ako se ovim pitanjima doda da su i vlasti u Srbiji i one u Republici Srpskoj, ovu rezoluciju razumele kao napad na Republiku Srpsku, a Dodik ustvrdio da se time priprema njena likvidacija, onda se one reči o „ivici rata“ moraju čitati tako da će se opstanak Republike Srpske u sadašnjem izdanju, braniti i novim ratom u Bosni i Hercegovini.
A šta je to sadašnje izdanje Republike Srpske? Činjenica je da u Bosni i Hercegovini nije postojala nikakva srpska teritorija, na kojoj bi u velikoj većini koncentrisano živeli Srbi. To je tek ratom trebalo ostvariti. I ostvareno je ratom, tako što su teritorije očišćene od Bošnjaka (ubijanjem, masovnim zločinima, etničkim čišćenjem i genocidom u Srebrenici), a mir u BiH uspostavljen tako što je Dejtonskim sporazumom prihvaćena podela zemlje na BiH Federaciju i Republiku Srpsku, uz labavu i nefunkcionalnu centralnu vlast. Rat za stvaranje „srpske teritorije“ vodile su srpske snage u Bosni i organi vlasti i vojska Republike Srbije. Republika Srpska je od samog početka smišljeno i neprekidno podrivala BiH (samu sebe je definisala kao antizapadnu tvrđavu pod zaštitom Rusije), tako da od nje ostane samo prazna ljuštura, koja bi se u jednom trenutku raspala, te umrla navodno prirodnom smrću, a RS se onda priključila Srbiji.
Budući da se u poslednje vreme čine izvesni napori da se od BiH napravi dovoljno funkcionalna država, koja bi mogla preduzeti određene reforme i krenuti putem evropskih integracija, kao i sve ostale zemlje u regionu, britanska rezolucija je shvaćena kao pritisak da do takvih promena dođe. Tome se očigledno suprotstavljaju Srbija i RS (one će i ratom braniti svoj ratni plen), pa otuda ova nesnosna nacionalistička dreka i još jedna moralna bruka oko Srebrenice i rezolucije u Ujedinjenim nacijama.
Ova „Pirova pobeda“ Srbije će da je košta, ali je još važnije što je ona razgolitila licemerje srpske „proevropske vlasti“ u pogledu politike mira i pomirenja. Takva politika bi na prvom mestu podrazumevala promene koje bi dovele do normalnog funkcionisanja Bosne i Hercegovine. A to i Srbija i RS zajedničkim snagama i svim sredstvima nastoje da spreče. Iz ovog konteksta koji se, uzgred budi rečeno, uopšte ne prikriva, jasno je da odlazak Vučića u Srebrenicu nikako ne može biti tumačen kao korak ka pomirenju Srba i Bošnjaka i oporavku te napaćene zemlje. Sve što on i njegova ekipa rade spada u amoralno prenemaganje, pod svetlošću pozornice.
Peščanik.net, 10.07.2015.
Fotografije čitateljki, Neda Radulović-Viswanatha
Iako su moral i politika dve različite sfere ponašanja, to ne znači da se one ne dodiruju, te da politički ciljevi smeju biti nemoralni ili, još gore, amoralni. Moral je poseban tip delanja zato što su njegovi nalozi o tome šta je dobro a šta zlo unutrašnje prirode i obavezni prema ljudskosti kao takvoj. Kant je razlikovao moralno od legitimnog ponašanja. Moralno mora zadovoljiti načelo univerzalnosti: „Postupaj samo prema onom načelu za koje ujedno možeš hteti da postane opštim zakonom“. Ovaj moralni (kategorički) imperativ podrazumeva sposobnost čoveka da svojom voljom uskladi svoje etičko ponašanje tako da ono u svakoj prilici može postati opštim zakonom čovečanstva. Legitimno ponašanje je ono koje je usklađeno sa postojećim poretkom tj. važećim normama, zakonima i običajnošću. Moralna sankcija se razlikuje od sankcija koje primenjuje vlast (bog, roditelj), jer je savest unutrašnji, psihološki mehanizam.
Da ovo nisu nekakve filozofske apstrakcije, dovoljno je da podsetim da za svaku povredu koju učinimo drugoj osobi osećamo nelagodu, grižu savesti, i po pravilu koristimo prvu priliku da se izvinimo i tako olakšamo sami sebi i povređenoj osobi. Na obnavljanje osnovnih lekcija iz etike ponukala me je moralna kriza koja je nastala oko obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici. Ta kriza postoji već dvadeset godina, jer smo kao građani Srbije, a i kao pripadnici srpskog naroda u čije ime je počinjen genocid u Srebrenici – u velikom moralnom dugu prema Bošnjacima nad kojima je genocid počinjen. Ali ne uspevamo i nećemo da se iskreno i bez ograde pošteno izvinimo Bošnjacima. Taj ogroman moralni dug ne može se izbrisati poricanjem da se genocid dogodio, a još manje fašističkim marifetlucima da su Srbi čak i veće žrtve i jedini pravi stradalnici u ratovima devedesetih. Moralni deficit s kojim je Srbija izašla iz ratova devedesetih može se „otplaćivati“ samo kajanjem za najstrašniji zločin, te priznanjem srpske pogrešne politike. Potpuno je suprotno moralnom imperativu da se jedan zločin prebija drugim, što se neprekidno čini, jer se zlo(čin) pravda tako što se univerzalizuje. Svako od nas koji živi u ovom regionu treba da brine o sopstvenoj moralnosti i poštovanju normi čovečnosti i međunarodnog prava. Stvari se neće popraviti ako se naša moralna bruka prebija s tuđom, pa se sve bruke izjednače pod firmom – svi su činili zločine.
Moralnu krizu nije izazvala godišnjica obeležavanja genocida u Srebrenici, već ponašanje srpskih vlasti oko odlaska u Srebrenicu i reakcija na donošenje rezolucije o genocidu koju je Velika Britanija predložila Savetu bezbednosti. Predsednik Nikolić je gotovo bez dileme odlučio da on neće ići u Srebrenicu, ukoliko se prvo ne oda počast srpskim žrtvama u okolini Srebrenice. Onda se premijer Vučić gotovo mesec dana prenemagao i premišljao dal’ da ide il’ da ne ide, jer izvinjenje za srebreničke žrtve ne sme biti poniženje za Srbiju. A to znači da vlast (a ni narod!) ne sme prihvatiti da se u Srebrenici desio genocid i da su ga izvršile snage Republike Srpske. Brigom za dostojanstvo Srbije, odnosno rejting premijera Vučića, ali i voljenu Republiku Srpsku – od njegovog odlaska u Srebrenicu napravljena je hoću-neću TV sapunica. Rasplet je bio odložen za 7. jul, dan kada će premijer odlučiti da li će ići ili neće. Toga dana pred ponoć, on je sazvao vanrednu sednicu Vlade i odmah održao vanrednu KZN, na kojoj je objavio da će pognuti glavu pred nevinim žrtvama Srebrenice; njegov cilj je pomirenje i zajednička budućnost srpskog i bošnjačkog naroda. Ta odluka je pala uz mnogo dirljivih reči, ali samo zato što su mu Rusi dojavili da od rezolucije u Savetu bezbednosti neće biti ništa. Kakav ziheraš! Nema rezolucije UN, nema genocida, pa on može ponosno i uspravno da ode u Srebrenicu. I da se brate onako mufljuski mi sa vama izmirimo. Neće nas miriti tamo neke Ujedinjene nacije i druge nacije koje nisu odavde. Sami ćemo po naški to najbolje učiniti. Bez lažne skromnosti, ruski veto je proglašen pobedom Srbije, ali bez „trijumfalizma“, jer bože moj, to se ne pristoji kad je reč o žrtvama.
Grčevita borba srpskih vlasti i javnosti da se rezolucija ne donose, u šta spada i zahtev da Rusija uloži veto, što se i dogodilo, predstavlja još jedan moralni poraz Srbije. Šta se želelo izbeći tom rezolucijom i zašto bi ona ugrozila srpski narod, Srbiju i Republiku Srpsku? Iz reči predsednika Nikolića može se zaključiti da je rezolucija nepravedno pripisala genocid srpskom narodu, jer je to narod koji je kroz celu svoju istoriju s ponosom nosio pravednički i pobednički oreol. A sada velike sile, poslovično nesklone srpskom narodu, ovom rezolucijom žele da taj oreol skinu i „samo jedan, srpski narod, bude osuđen za ni manje ni više, jedini genocid svetskih razmera“. Time će „napori Srbije, Vlade Srbije i moji lični da živimo kao dobre komšije biti uzaludni“. Srpski „mnogostradalni“ narod koji je i sam stradao u genocidu, i druge narode proglašavao „genocidnim“, tada bi postao jedini odgovoran za genocid.
Iako nema razloga sumnji da vlast iskreno ne želi da srpski narod izgubi oreol „pravednika i pobednika“, ona pri tom besramno skriva sopstveni doprinos gubitku tog oreola u ratovima devedesetih. Što je najgore, ona to čini i danas braneći svoj ratni plen koji ova rezolucija navodno ugrožava. Kada se pažljivo razmotri pismo koje je predsednik Nikolić uputio predsedniku Putinu, u kome ga moli da Rusija stavi veto na rezoluciju, u jednoj rečenici se otkriva glavna briga Srbije. Iz nje se vidi da glavna preokupacija sadašnje vlasti nije briga za pravednički oreol srpskog naroda, a još manje žalost zbog žrtava genocida i pomirenje u regionu. Nikolić je u pismu Putinu naveo da će „Balkan biti na ivici rata ukoliko rezolucija o Srebrenici bude usvojena“. Zašto bi zbog te rezolucije koja osuđuje genocid došlo do ivice rata? Zar nije prihvatanje istine o genocidu uslov pomirenja i stalna opomena da do ratova na Balkanu više nikada ne dođe? Ko bi koga zbog te rezolucije napao? I ko bi za to imao razloga? Odgovor se nameće sam po sebi i jasno je ko bi ratovao, i to za iste ciljeve kao i devedesetih. Ako se ovim pitanjima doda da su i vlasti u Srbiji i one u Republici Srpskoj, ovu rezoluciju razumele kao napad na Republiku Srpsku, a Dodik ustvrdio da se time priprema njena likvidacija, onda se one reči o „ivici rata“ moraju čitati tako da će se opstanak Republike Srpske u sadašnjem izdanju, braniti i novim ratom u Bosni i Hercegovini.
A šta je to sadašnje izdanje Republike Srpske? Činjenica je da u Bosni i Hercegovini nije postojala nikakva srpska teritorija, na kojoj bi u velikoj većini koncentrisano živeli Srbi. To je tek ratom trebalo ostvariti. I ostvareno je ratom, tako što su teritorije očišćene od Bošnjaka (ubijanjem, masovnim zločinima, etničkim čišćenjem i genocidom u Srebrenici), a mir u BiH uspostavljen tako što je Dejtonskim sporazumom prihvaćena podela zemlje na BiH Federaciju i Republiku Srpsku, uz labavu i nefunkcionalnu centralnu vlast. Rat za stvaranje „srpske teritorije“ vodile su srpske snage u Bosni i organi vlasti i vojska Republike Srbije. Republika Srpska je od samog početka smišljeno i neprekidno podrivala BiH (samu sebe je definisala kao antizapadnu tvrđavu pod zaštitom Rusije), tako da od nje ostane samo prazna ljuštura, koja bi se u jednom trenutku raspala, te umrla navodno prirodnom smrću, a RS se onda priključila Srbiji.
Budući da se u poslednje vreme čine izvesni napori da se od BiH napravi dovoljno funkcionalna država, koja bi mogla preduzeti određene reforme i krenuti putem evropskih integracija, kao i sve ostale zemlje u regionu, britanska rezolucija je shvaćena kao pritisak da do takvih promena dođe. Tome se očigledno suprotstavljaju Srbija i RS (one će i ratom braniti svoj ratni plen), pa otuda ova nesnosna nacionalistička dreka i još jedna moralna bruka oko Srebrenice i rezolucije u Ujedinjenim nacijama.
Ova „Pirova pobeda“ Srbije će da je košta, ali je još važnije što je ona razgolitila licemerje srpske „proevropske vlasti“ u pogledu politike mira i pomirenja. Takva politika bi na prvom mestu podrazumevala promene koje bi dovele do normalnog funkcionisanja Bosne i Hercegovine. A to i Srbija i RS zajedničkim snagama i svim sredstvima nastoje da spreče. Iz ovog konteksta koji se, uzgred budi rečeno, uopšte ne prikriva, jasno je da odlazak Vučića u Srebrenicu nikako ne može biti tumačen kao korak ka pomirenju Srba i Bošnjaka i oporavku te napaćene zemlje. Sve što on i njegova ekipa rade spada u amoralno prenemaganje, pod svetlošću pozornice.
Peščanik.net, 10.07.2015.
-
L u c i f e r
- Posts: 12480
- Joined: 30/11/2013 14:50
#1703 Re: Novi rat
Prvi korak
Berlin 2015.
Na osnovu izjava posle jučerašnjeg incidenta na obeležavanju dvadesete godišnjice od genocida u Srebrenici, stiče se utisak da su pojedini političari na najvišim funkcijama sa jedne i druge strane državne granice samo to i čekali, e kako bi sada bez ustezanja zaista rekli šta misle o tom pokolju koji su u julu 1995. godine izvršile jedinice Vojske Republike Srpske, uz veliku pomoć svojih kolega s ove strane Drine. U tome, sasvim očekivano, prednjače predsednici Srbije, odnosno Republike Srpske. Za njih je jučerašnji napad na predsednika vlade Srbije još jedan u nizu dokaza zaoštrene međuetničke situacije u Bosni i Hercegovini (Tomislav Nikolić: „Pokušaj linčovanja predsednika Vlade Srbije je odraz loših, skoro neprijateljskih odnosa u BiH“; Milorad Dodik: „Napad na premijera Srbije govori o tome da je BiH duboko podeljeno društvo“).
Takvo svoje tumačenje događaja njih dvojica mogu da izvedu pošto su ličnost predsednika vlade poistovetili sa državom Srbijom odnosno sa čitavim „srpskim“ narodom (Tomislav Nikolić: „Vučić je napadnut zato što je predstavljao Srbiju“; Milorad Dodik: „Napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića, napad je na srpski narod“). Kada predsednik države, povrh svega toga, napad na predsednika vlade Srbije uporedi sa incidentom iz 1992. godine koji se s ove strane Drine uzima kao povod za početak rata u Bosni i Hercegovini (Tomislav Nikolić: „Niko ne sme da ostane ravnodušan pred divljaštvom koje je ličilo na napad na srpske svatove 1992“), onda se čitav taj niz izjava može protumačiti samo na dva načina: s jedne strane, dvojica predsednika nastoje da implicitno opravdaju genocid u Srebrenici; s druge strane, obojica sugerišu da sukob nije gotov, a okončaće se onda kada se Republika Srpska konačno odvoji od Bosne i Hercegovine.
Da budemo načisto: izjave obojice predsednika mogu se videti isključivo kao ratnohuškačke.One se nadovezuju na sve ono što su njih dvojica govorila proteklih par nedelja u vezi sa britanskim predlogom Rezolucije o Sreberenici. Nije nacrt te rezolucije podigao tenzije u Srbiji i u Bosni i Hercegovini; napetost su kreirali upravo predsednici Srbije i Republike Srpske svojim neodmerenim komentarima u kojima su relativizovali ili čak negirali genocid u Srebrenici (Milorad Dodik: „zločin u Sreberenici proglašen za genocid iz političkih razloga“; „treba osnovati međunarodnu komisiju čiji bi cilj bio da utvrdi šta se dogodilo u Srebrenici 1995. godine“; „manipulisalo se i brojem ubijenih u Srebrenici“). Što se završilo i grotesknom molbom ruskom predsedniku da u Savetu bezbednosti UN-a Rusija glasa protiv britanskog nacrta.
Svojim izjavama, predsednici Srbije i Republike Srpske pripremili su scenu za incident u Srebrenici. Sam incident kao da ih je oslobodio i poslednjeg obzira: za njih su u Srebrenici napadnuti Srbija i „srpski“ narod, a najveća žrtva bio je predsednik vlade Srbije. Genocid koji su izvršile jedinice Vojske Republike Srpske pre dvadeset godina tako je nestao iz vidokruga ove dvojice „srpskih“ političara.
U poređenju sa njima, predsednik vlade Srbije dao je daleko odmereniju ocenu o napadu koji je doživeo u Srebrenici. On je na konferenciji za štampu s pravom rekao da će taj napad odvući pažnju od odavanje pošte žrtvama. Razborito je skrenuo pažnju na to da su ga napale „budale“ kakvih ima u svim narodima. I opravdano je opomenuo da čitav incident ne može biti povod za novo međuetničko nasilje između građana Srbije. Kada se iz tog obraćanja predsednika vlade odstrane svi uobičajeni elementi koje sadrže njegovi javni nastupi – samosažaljenje, prekomerna dramatizacija, neprimereni patos, neuravnotežen odnos prema novinarima – ostaje suština kojoj se tek ponešto može zameriti (recimo, odsustvo svesti da je ponašanje upravo srpskih zvaničnika podiglo tenzije pred njegov odlazak u Srebrenicu; te da je to ponašanje ponajmanje ličilo na ispruženu ruku pomirenja koju, eto, s druge strane tobože nema ko da prihvati).
Stoga iznenađuje što ministri u svojim obraćanjima javnosti nisu sledili primer svog šefa. Naprotiv, oni su redom ponavljali sadržaj izjava predsednika Srbije i predsednika Republike Srpske. Tako je u svojoj razboritosti predsednik vlade juče ostao usamljen, čak i među članovima svoje vlade. Taj raskorak između ocena članova vlade i njihovog predsednika posebno je upadljiv kada se pogledaju dve izjave ministra inostranih poslova. On je prvo rekao da je „napad na Vučiča“ u stvari napad na „celu Srbiju“, a onda je, kao da nije bio zadovoljan učinkom svoje prve izjave, pokušao ponovo: „Napad na Vučiča je pokušaj atentata“. Istina je da su na predsednika vlade bačene cipele, flaše s vodom i kamenice, i kada se pogleda snimak događaja, to zaista podseća na pokušaj linča, ali reći da je to bio pokušaj atentata u svakom smislu je preterano, a uz to – sledeći liniju koju su ocrtali predsednici Nikolić i Dodik – sugeriše da u Bosni i Hercegovini na važnim mestima sede ljudi koji smišljeno rade na uništenju Srbije i „srpskog“ naroda.
I dok je juče Srebrenica bila u centru pažnje, nasred platoa ispred Narodne skupštine u Beogradu bili su okačeni panoi o stradanjima „Srba“ u 20. veku. Bio je to odgovor Beograda na obeležavanje genocida u Srebrenici. Iako su svi skupovi juče u Beogradu bili zabranjeni, ispostavilo se da je bilo dozvoljeno na javnim mestima, pa onda i na platou ispred parlamenta, kačiti političke poruke – istina, samo one koje su isticale „srpske“ žrtve. Jake snage specijalnih policijskih jedinica stajale su juče oko tih nekoliko panoa. U simboličkom središtu Srbije, policija je tako čuvala status „Srba“ kao najvećih žrtava, sasvim u skladu sa porukama koje je proteklih nedelja slao predsednik Srbije.
U jednom trenutku, predsednik vlade Srbije se juče sasvim smisleno zapitao šta da radimo da se zločini poput genocida u Srebrenici više ne ponove (Aleksandar Vučić: „Šta da uradimo da nam se ne ponovi?“). Odgovor na to pitanje nije tako težak kao što se to izgleda čini predsedniku vlade. Pitanje samo treba da izokrene: šta ne smemo da uradimo da se ti zločini ne ponove? Tada odgovor postaje očigledan: ne bismo smeli da uradimo ništa od onoga što ovih dana i nedelja bez ustezanja rade upravo političari u Srbiji i Republici Srpskoj. Još jednostavnije – treba da prekinemo da vidimo sebe kao najveće žrtve, pogotovo onda kada govorimo o genocidu za koji i država u kojoj živimo snosi dobar deo odgovornosti. To bi bio ispravan prvi korak. Naredni koraci opisani su u nacrtu rezolucije o Srebrenici koji je Srbija s indignacijom odbila.
Peščanik.net, 12.07.2015.
Berlin 2015.
Na osnovu izjava posle jučerašnjeg incidenta na obeležavanju dvadesete godišnjice od genocida u Srebrenici, stiče se utisak da su pojedini političari na najvišim funkcijama sa jedne i druge strane državne granice samo to i čekali, e kako bi sada bez ustezanja zaista rekli šta misle o tom pokolju koji su u julu 1995. godine izvršile jedinice Vojske Republike Srpske, uz veliku pomoć svojih kolega s ove strane Drine. U tome, sasvim očekivano, prednjače predsednici Srbije, odnosno Republike Srpske. Za njih je jučerašnji napad na predsednika vlade Srbije još jedan u nizu dokaza zaoštrene međuetničke situacije u Bosni i Hercegovini (Tomislav Nikolić: „Pokušaj linčovanja predsednika Vlade Srbije je odraz loših, skoro neprijateljskih odnosa u BiH“; Milorad Dodik: „Napad na premijera Srbije govori o tome da je BiH duboko podeljeno društvo“).
Takvo svoje tumačenje događaja njih dvojica mogu da izvedu pošto su ličnost predsednika vlade poistovetili sa državom Srbijom odnosno sa čitavim „srpskim“ narodom (Tomislav Nikolić: „Vučić je napadnut zato što je predstavljao Srbiju“; Milorad Dodik: „Napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića, napad je na srpski narod“). Kada predsednik države, povrh svega toga, napad na predsednika vlade Srbije uporedi sa incidentom iz 1992. godine koji se s ove strane Drine uzima kao povod za početak rata u Bosni i Hercegovini (Tomislav Nikolić: „Niko ne sme da ostane ravnodušan pred divljaštvom koje je ličilo na napad na srpske svatove 1992“), onda se čitav taj niz izjava može protumačiti samo na dva načina: s jedne strane, dvojica predsednika nastoje da implicitno opravdaju genocid u Srebrenici; s druge strane, obojica sugerišu da sukob nije gotov, a okončaće se onda kada se Republika Srpska konačno odvoji od Bosne i Hercegovine.
Da budemo načisto: izjave obojice predsednika mogu se videti isključivo kao ratnohuškačke.One se nadovezuju na sve ono što su njih dvojica govorila proteklih par nedelja u vezi sa britanskim predlogom Rezolucije o Sreberenici. Nije nacrt te rezolucije podigao tenzije u Srbiji i u Bosni i Hercegovini; napetost su kreirali upravo predsednici Srbije i Republike Srpske svojim neodmerenim komentarima u kojima su relativizovali ili čak negirali genocid u Srebrenici (Milorad Dodik: „zločin u Sreberenici proglašen za genocid iz političkih razloga“; „treba osnovati međunarodnu komisiju čiji bi cilj bio da utvrdi šta se dogodilo u Srebrenici 1995. godine“; „manipulisalo se i brojem ubijenih u Srebrenici“). Što se završilo i grotesknom molbom ruskom predsedniku da u Savetu bezbednosti UN-a Rusija glasa protiv britanskog nacrta.
Svojim izjavama, predsednici Srbije i Republike Srpske pripremili su scenu za incident u Srebrenici. Sam incident kao da ih je oslobodio i poslednjeg obzira: za njih su u Srebrenici napadnuti Srbija i „srpski“ narod, a najveća žrtva bio je predsednik vlade Srbije. Genocid koji su izvršile jedinice Vojske Republike Srpske pre dvadeset godina tako je nestao iz vidokruga ove dvojice „srpskih“ političara.
U poređenju sa njima, predsednik vlade Srbije dao je daleko odmereniju ocenu o napadu koji je doživeo u Srebrenici. On je na konferenciji za štampu s pravom rekao da će taj napad odvući pažnju od odavanje pošte žrtvama. Razborito je skrenuo pažnju na to da su ga napale „budale“ kakvih ima u svim narodima. I opravdano je opomenuo da čitav incident ne može biti povod za novo međuetničko nasilje između građana Srbije. Kada se iz tog obraćanja predsednika vlade odstrane svi uobičajeni elementi koje sadrže njegovi javni nastupi – samosažaljenje, prekomerna dramatizacija, neprimereni patos, neuravnotežen odnos prema novinarima – ostaje suština kojoj se tek ponešto može zameriti (recimo, odsustvo svesti da je ponašanje upravo srpskih zvaničnika podiglo tenzije pred njegov odlazak u Srebrenicu; te da je to ponašanje ponajmanje ličilo na ispruženu ruku pomirenja koju, eto, s druge strane tobože nema ko da prihvati).
Stoga iznenađuje što ministri u svojim obraćanjima javnosti nisu sledili primer svog šefa. Naprotiv, oni su redom ponavljali sadržaj izjava predsednika Srbije i predsednika Republike Srpske. Tako je u svojoj razboritosti predsednik vlade juče ostao usamljen, čak i među članovima svoje vlade. Taj raskorak između ocena članova vlade i njihovog predsednika posebno je upadljiv kada se pogledaju dve izjave ministra inostranih poslova. On je prvo rekao da je „napad na Vučiča“ u stvari napad na „celu Srbiju“, a onda je, kao da nije bio zadovoljan učinkom svoje prve izjave, pokušao ponovo: „Napad na Vučiča je pokušaj atentata“. Istina je da su na predsednika vlade bačene cipele, flaše s vodom i kamenice, i kada se pogleda snimak događaja, to zaista podseća na pokušaj linča, ali reći da je to bio pokušaj atentata u svakom smislu je preterano, a uz to – sledeći liniju koju su ocrtali predsednici Nikolić i Dodik – sugeriše da u Bosni i Hercegovini na važnim mestima sede ljudi koji smišljeno rade na uništenju Srbije i „srpskog“ naroda.
I dok je juče Srebrenica bila u centru pažnje, nasred platoa ispred Narodne skupštine u Beogradu bili su okačeni panoi o stradanjima „Srba“ u 20. veku. Bio je to odgovor Beograda na obeležavanje genocida u Srebrenici. Iako su svi skupovi juče u Beogradu bili zabranjeni, ispostavilo se da je bilo dozvoljeno na javnim mestima, pa onda i na platou ispred parlamenta, kačiti političke poruke – istina, samo one koje su isticale „srpske“ žrtve. Jake snage specijalnih policijskih jedinica stajale su juče oko tih nekoliko panoa. U simboličkom središtu Srbije, policija je tako čuvala status „Srba“ kao najvećih žrtava, sasvim u skladu sa porukama koje je proteklih nedelja slao predsednik Srbije.
U jednom trenutku, predsednik vlade Srbije se juče sasvim smisleno zapitao šta da radimo da se zločini poput genocida u Srebrenici više ne ponove (Aleksandar Vučić: „Šta da uradimo da nam se ne ponovi?“). Odgovor na to pitanje nije tako težak kao što se to izgleda čini predsedniku vlade. Pitanje samo treba da izokrene: šta ne smemo da uradimo da se ti zločini ne ponove? Tada odgovor postaje očigledan: ne bismo smeli da uradimo ništa od onoga što ovih dana i nedelja bez ustezanja rade upravo političari u Srbiji i Republici Srpskoj. Još jednostavnije – treba da prekinemo da vidimo sebe kao najveće žrtve, pogotovo onda kada govorimo o genocidu za koji i država u kojoj živimo snosi dobar deo odgovornosti. To bi bio ispravan prvi korak. Naredni koraci opisani su u nacrtu rezolucije o Srebrenici koji je Srbija s indignacijom odbila.
Peščanik.net, 12.07.2015.
-
It_is_a_Leclerc
- Posts: 19223
- Joined: 23/05/2012 23:51
- Location: Osmatračnica
#1704 Re: Novi rat
Prvi korak je, druže moj, da se ispoštuje odluka o potpunoj konstitutivnosti naroda u entitetima.sWeeT_Companion wrote:Nema ni ona. Ali iz drugih razloga.
Inače, drago mi je da smo se složili oko činjenice da INSTITUCIJE u BiH ništa ne rade i da su one glavni uzrok socio-ekonomske situacije, a ne, kako se to često želi istaći, nacionalna retorika, ili približnije, etničke razlike.
A, ono što takođe treba istaći, vi Bošnjaci kao najmnogobrojniji etnicitet morate konačno uraditi jedan od koraka ka napredku, ukinuti kantone. Smanjiti administraciju. I iz tog brloga će se vjerovatno naći nekolicina kvalitetnih kadrova za odgovorne pozicije.
-
dosadnistemnogo
- Posts: 27
- Joined: 05/07/2015 23:03
#1705 Re: Novi rat
luciferko i patriota dominiraju temom, tacno se vidi da su predvidjeni za velike stvariPatriotska_Liga wrote:Teško je uopšte ponuditi suvisao odgovor nepismenom trivijalcu poput tebe ali ozbiljnim ljudima to treba da bude izazov jer čak i takvi poput tebe treba da nađu svoje mjesto kako na forumu tako i u društvu.dosadnistemnogo wrote: joj intelektualaca na temi , hahahahahahahah
najjaci mi je Bakir, covjek samo sto sa vama ratnicima nije na televizije predstavio ofanzive napredovanja , a sada kmeci , izvinjava se ,spusuta loptu ...DJe problem, daj reci Bakire, malo je jedan kamen
Nego patriota, ima li cirilice u Vukovaru
Sta kaze Dodo
Dovođenje u vezu razmišljanje Bakira Izetbegovića sa mojim razmišljanjem zapravo najbolje govori o tvojoj nemogućnosti da pravilno rasuđuješ i povezuješ. Spominjanje rata u konketstu mog posta je takođe dokaz da ti uopšte nisi razumio o čemu govorim. Srbofobija nije poziv u rat sa Srbijom, kako si ti to neprecizno pomislio.
Jedna tako trivijalna stvar kakva je postavljanje ploče na ćirilici najbolje je pokazala na kojem je nivou srbofobija tamo. Mjesecima se natezalo oko jedne trivijalne ploče sa 5-6 riječi napisanim na ćirilici. Dakle, to je argument meni u korist, ali ko si ti da to pravilno prepoznaš.
Danas je tvoj sretan dan jer si dobio besplatnu lekciju na osnovu koje možeš da revidiraš vlastita razmišljanja što će te u budućnosti sigurno učiniti kredibilnijom osobom u široj društvenoj zajednici i na osnovu čega ćeš ostvariti i određene benefite drušvenog života.
uz to jos kosmopolite , naravno samoprozvane
-
sani1985
- Posts: 46
- Joined: 29/03/2012 20:05
#1706 Re: Novi rat
SRPSKI PORTAL TELEPROMPTER.RS DONOSI DOKAZE
Istina o izmišljenom atentatu na Vučića!
http://www.cazin.net/clanci/vijest/isti ... -na-vucica
Istina o izmišljenom atentatu na Vučića!
http://www.cazin.net/clanci/vijest/isti ... -na-vucica
-
krater
- Posts: 6991
- Joined: 27/09/2012 07:00
#1707 Re: Novi rat
Dobro je pa nije maljutkasani1985 wrote:SRPSKI PORTAL TELEPROMPTER.RS DONOSI DOKAZE
Istina o izmišljenom atentatu na Vučića!
http://www.cazin.net/clanci/vijest/isti ... -na-vucica
-
kakotakonikako
- Posts: 3720
- Joined: 25/06/2014 14:16
#1708 Re: Novi rat
Opet si u zabludama u vezi rata. A bogami si i u zabludama o bad or good boys. A pogotovo si u zabludama o svijesti. Ali imas pravo na to.neki wrote:Zato sto u ratu jako malo stvari mozes uraditi u skladu sa svojom voljom, a vidim da je medju Bosnjacima u zadnje vrijeme popularno pominjanje Turske kao back-up domovine..kakotakonikako wrote:Nista nije nemoguce. Zivis u velikim zabludama. Nastavi i daje. Slobodno. I zasto bi se ikamo iseljavao mimo svoje volje. Svasta. Jasta.neki wrote:ukidanje RS je nemoguce, iseljavanje Srba iz BiH je nemoguce...ako ne iz milion onda samo iz jednog razloga, jer niko u Evropi nece dozvoliti postojanje muslimanske drzave u srcu Evrope..
Prestanite sanjati takve epizode postovani forumski ratnici, pokusaj realizacije vasih ideja bi nas sve odveo u veliki belaj, a ja se u tursku ne planiram iseljavati..
O zabludama ne bih, ali razmisli malo o svojim...muslimani trenutno imaju jako los rejting u Evropi, i pogorsava se. Nazalost, cini mi se da su ovog vise svjesni Srbi nego Bosnjaci..
-
PM72
- Posts: 19933
- Joined: 30/04/2012 16:54
#1709 Re: Novi rat
Sve bi ovo bilo OK,podržavam tvoje stavove i pisanje ali kad ti vidim sličicu pored nick-a....sWeeT_Companion wrote:Čitam vas par dana i mogu primjetiti da je paranoja prisutna.
Rat? Ne ponovilo se.
Istina, mnogo je nepismenih u Bosni i Hercegovini i lakovjernih. A takvima je upravo najlakše manipulisati. Toga su svjesni političari u ovoj jadnoj zemlji.
Inače, Srbin sam iz Republike Srpske. Ponosan na to što sam. Ne mrzim, nemam ništa protiv Bosne i Hercegovine. I moram priznati pomalo me hvata strah kad vidim da pojedinci olako potežu za tom rječju rat. Ali kontam da na forumima u najvećoj mjeri pišu mladji ljudi koji isti nisu ni doživjeli. A vjerujem da ima i neiživljenih, onih koji ni "mraka" još nisu skinuli.
Kao što rekoh. Rata je dosta. Nema potrebe za novim krvoprolićima. Kao što nema potrebe za konstatacijama "moj je ćaća jači od tvog"... i sličnih gluposti.
Donjecka republika...tvorevina načinjena ognjem,čizmom i tenkom.Znači da podržavaš podjele,ratove,silu i dominaciju a ovamo prodaješ muda pod bubrege.Nešto slično kao i pičkousti,prije 20 godina obilazio četničke položaje oko Sarajeva,srao protiv Muslimana a prije par dana proglasio političku pobjedu Srbije radi ruskog veta?????,prenemagao se kao malo dijete te hoće te neće doći na komemoraciju pa mu sad krivi Crni labudovi,Bakir,Asim itd radi slomljenih cvikera i upišanih gaća...Rata neće biti.To je savim sigurno i ne trebaš nas "tješiti".A znaš zašto ga neće biti? Ne radi mene kome je puške i uniforme preko glave nego radi činjenice da nemate čime dovršiti naum iz 1992.Nema više punih kasarni i skladišta,stotine tenkova i artiljerijskih cijevi.Sad su svi mirotvorci,počev od četničkog vojvode Nikolića pa do Milorada...
-
emmir1
- Posts: 4941
- Joined: 07/06/2013 15:28
#1710 Re: Novi rat
http://www.avaz.ba/clanak/186693/vucic- ... kos-napadu
U ovom intervju je ogledalo Vučićeve politike.
Kao on je za pomirenje i pored napada flašom vode na njega?
A mi smo kao divljaci jer nećemo pomirenje, i pored tog sitnog incidenta koji neko naziva genocidom.
Dalje, lijepo je zabio Bošnjacima kada kaže da je napad organizovan.
Da su oni sumnjali u federalnu policiju pa da su tražili sa ih štiti policija RS.
Da ih je štitila policija RS ništa se ne bi desilo.
Znači Vučić i dalje radi na rušenju BIH, samo je promijenio metodu.
Rusija mu nije mogla obezbjedit odvajanje RS pa će sada pokušat preko Zapada.
Mi moramo znati odgovoriti na ovu politiku, znači hladne glave donijeti strategiju koju ćemo slijediti i biti vrlo oprezan pri tome.
U ovom intervju je ogledalo Vučićeve politike.
Kao on je za pomirenje i pored napada flašom vode na njega?
A mi smo kao divljaci jer nećemo pomirenje, i pored tog sitnog incidenta koji neko naziva genocidom.
Dalje, lijepo je zabio Bošnjacima kada kaže da je napad organizovan.
Da su oni sumnjali u federalnu policiju pa da su tražili sa ih štiti policija RS.
Da ih je štitila policija RS ništa se ne bi desilo.
Znači Vučić i dalje radi na rušenju BIH, samo je promijenio metodu.
Rusija mu nije mogla obezbjedit odvajanje RS pa će sada pokušat preko Zapada.
Mi moramo znati odgovoriti na ovu politiku, znači hladne glave donijeti strategiju koju ćemo slijediti i biti vrlo oprezan pri tome.
-
emmir1
- Posts: 4941
- Joined: 07/06/2013 15:28
#1711 Re: Novi rat
Niko neće napadati RS da bi je uništavao ili ukidao.
Koga naselit tamo?
RS kao teritorij nama je nepotrebna u smislu da mi sada imamo manjak životnog prostora.
Koja bi svrha bila napada na RS?
U rat će se ići da bi se branila Bosna i Hercegovina, znači ako Dodik ne bude išao u neke avanture rata neće biti.
Mi centimetar teritorije BIH nećemo dati i ratovat ćemo za svaki centimetar.
Mi jesmo frustrirani svim tim blokadama od strane RS i Dodika, širenjem mržnje i politike konflikta.
No trpimo i trpit ćemo zarad mira i BiH, ali je Dodik mnogo pogriješio ako smatra da će mu ta politika donijeti nezavisnost.
Uzalud troši godine, njemu nezavisnost može donijeti samo rat, a možda izgubi rat pa izgubi i entitet.
Stoga, ako mu je krajnji cilj da odvoji RS, a znamo da jeste, neka poduzme konkretne mjere.
Dalje, vidim neki navode da su muslimani ugroženi u Evropi i pominju selidbu u Tursku.
Svijet zna ko su bošnjački muslimani i ovdje smo stotinama godina.
Zapadu je protivnik broj 1 Rusija pa Kina i to će Briksom da bude sve jača neprijateljstva.
Dolazak Pape, Merkel, Klintona, rezolucije....nisu zbog Bošnjaka niti zbog Srba, nego zbog Rusije.
Zapad ne želi ruski utjecaj ovdje, a kako sada stvari stoje Rusija može destabilizirati Balkan telefonskim pozivom.
Ko garantuje Evropi da neće ruske baze da niknu u Gradiški na 100 km od Zagreba, na domak Beča, Praga?
Na kraju ko je slušao izjavu Klintona van protokola za FTV, sve mu je moglo da bude jasno.
Lijepo čovjek kaže oko veta, znamo mi šta je tu posrijedi, Srbi slave trenutnu pobjedu , no neka ne misle da je to dobro za njih, neka razmisle šta ih čeka za 10 godina.
Šta će biti ako cijena nafte još padne, šta će biti ako nađemo druge izvore energije.
I ovaj dogovor sa Iranom je u pravcu slabljenja Rusije, samo zbog toga je i napravljen taj dogovor.
Pa Amerika se oglušila o Izrael i njihove zahtjeve i napravila dogovor sa Iranom i to vam govori šta je prioritet a to je slabiji Putin i Rusija.
Sada će milioni barela nafte iz Irana da preplave tržište a Rusija da izgubi miljarde i milijarde.
E u tom pravcu Zapad razmišlja i kada je BIH u pitanju.
Ko voli Ruse i radi za njihove interse ne može dobit pomoć Zapada.
Koga naselit tamo?
RS kao teritorij nama je nepotrebna u smislu da mi sada imamo manjak životnog prostora.
Koja bi svrha bila napada na RS?
U rat će se ići da bi se branila Bosna i Hercegovina, znači ako Dodik ne bude išao u neke avanture rata neće biti.
Mi centimetar teritorije BIH nećemo dati i ratovat ćemo za svaki centimetar.
Mi jesmo frustrirani svim tim blokadama od strane RS i Dodika, širenjem mržnje i politike konflikta.
No trpimo i trpit ćemo zarad mira i BiH, ali je Dodik mnogo pogriješio ako smatra da će mu ta politika donijeti nezavisnost.
Uzalud troši godine, njemu nezavisnost može donijeti samo rat, a možda izgubi rat pa izgubi i entitet.
Stoga, ako mu je krajnji cilj da odvoji RS, a znamo da jeste, neka poduzme konkretne mjere.
Dalje, vidim neki navode da su muslimani ugroženi u Evropi i pominju selidbu u Tursku.
Svijet zna ko su bošnjački muslimani i ovdje smo stotinama godina.
Zapadu je protivnik broj 1 Rusija pa Kina i to će Briksom da bude sve jača neprijateljstva.
Dolazak Pape, Merkel, Klintona, rezolucije....nisu zbog Bošnjaka niti zbog Srba, nego zbog Rusije.
Zapad ne želi ruski utjecaj ovdje, a kako sada stvari stoje Rusija može destabilizirati Balkan telefonskim pozivom.
Ko garantuje Evropi da neće ruske baze da niknu u Gradiški na 100 km od Zagreba, na domak Beča, Praga?
Na kraju ko je slušao izjavu Klintona van protokola za FTV, sve mu je moglo da bude jasno.
Lijepo čovjek kaže oko veta, znamo mi šta je tu posrijedi, Srbi slave trenutnu pobjedu , no neka ne misle da je to dobro za njih, neka razmisle šta ih čeka za 10 godina.
Šta će biti ako cijena nafte još padne, šta će biti ako nađemo druge izvore energije.
I ovaj dogovor sa Iranom je u pravcu slabljenja Rusije, samo zbog toga je i napravljen taj dogovor.
Pa Amerika se oglušila o Izrael i njihove zahtjeve i napravila dogovor sa Iranom i to vam govori šta je prioritet a to je slabiji Putin i Rusija.
Sada će milioni barela nafte iz Irana da preplave tržište a Rusija da izgubi miljarde i milijarde.
E u tom pravcu Zapad razmišlja i kada je BIH u pitanju.
Ko voli Ruse i radi za njihove interse ne može dobit pomoć Zapada.
-
sWeeT_Companion
- Posts: 786
- Joined: 05/07/2015 19:25
#1712 Re: Novi rat
Ako ćemo na osnovu nika zaključivati nešto, jbg. Sličica je nađena 80x80.PM72 wrote:Sve bi ovo bilo OK,podržavam tvoje stavove i pisanje ali kad ti vidim sličicu pored nick-a....sWeeT_Companion wrote:Čitam vas par dana i mogu primjetiti da je paranoja prisutna.
Rat? Ne ponovilo se.
Istina, mnogo je nepismenih u Bosni i Hercegovini i lakovjernih. A takvima je upravo najlakše manipulisati. Toga su svjesni političari u ovoj jadnoj zemlji.
Inače, Srbin sam iz Republike Srpske. Ponosan na to što sam. Ne mrzim, nemam ništa protiv Bosne i Hercegovine. I moram priznati pomalo me hvata strah kad vidim da pojedinci olako potežu za tom rječju rat. Ali kontam da na forumima u najvećoj mjeri pišu mladji ljudi koji isti nisu ni doživjeli. A vjerujem da ima i neiživljenih, onih koji ni "mraka" još nisu skinuli.
Kao što rekoh. Rata je dosta. Nema potrebe za novim krvoprolićima. Kao što nema potrebe za konstatacijama "moj je ćaća jači od tvog"... i sličnih gluposti.
Rata neće biti.To je savim sigurno i ne trebaš nas "tješiti".A znaš zašto ga neće biti? Ne radi mene kome je puške i uniforme preko glave nego radi činjenice da nemate čime dovršiti naum iz 1992.Nema više punih kasarni i skladišta,stotine tenkova i artiljerijskih cijevi.Sad su svi mirotvorci,počev od četničkog vojvode Nikolića pa do Milorada...
Ne podržavam ni rat, ni silu, ni dominaciju. Jer sam pripadnik naroda nad kojim je sve isto sprovođeno milion puta u istoriji. Silom je oduzeto Kosovo. Dominacija je pokazivana bombardovanjem civila i djece, mostova i hramova. Tako da uopšte nisi na pravom putu.
Što se gosn Vučića tiče. On je političar, a politika je kurva, a elitna prostitucija učestala. A mi smo valjda demokratsko društvo, u kome elitne prostitucije nisu zabranjene.
Prvo, nisam učestvovao u ratu. I ne bih ni sutra učestvovao. Drugo, to da nemamo čime. Apsolutna glupost. Što se četnika tiče, ja sam više za princip Otačastva.
-
sWeeT_Companion
- Posts: 786
- Joined: 05/07/2015 19:25
#1713 Re: Novi rat
1. Zašto bi uopšte neko napadao Republiku Srpsku? Nema potrebe. Jer to je uvijek oštrica sa dva mača. A nikad se ne zna šta donosi sutra.emmir1 wrote:Niko neće napadati RS da bi je uništavao ili ukidao.
Koga naselit tamo?
RS kao teritorij nama je nepotrebna u smislu da mi sada imamo manjak životnog prostora.
Koja bi svrha bila napada na RS?
U rat će se ići da bi se branila Bosna i Hercegovina, znači ako Dodik ne bude išao u neke avanture rata neće biti.
Mi centimetar teritorije BIH nećemo dati i ratovat ćemo za svaki centimetar.
Mi jesmo frustrirani svim tim blokadama od strane RS i Dodika, širenjem mržnje i politike konflikta.
No trpimo i trpit ćemo zarad mira i BiH, ali je Dodik mnogo pogriješio ako smatra da će mu ta politika donijeti nezavisnost.
Uzalud troši godine, njemu nezavisnost može donijeti samo rat, a možda izgubi rat pa izgubi i entitet.
Stoga, ako mu je krajnji cilj da odvoji RS, a znamo da jeste, neka poduzme konkretne mjere.
Dalje, vidim neki navode da su muslimani ugroženi u Evropi i pominju selidbu u Tursku.
Svijet zna ko su bošnjački muslimani i ovdje smo stotinama godina.
Zapadu je protivnik broj 1 Rusija pa Kina i to će Briksom da bude sve jača neprijateljstva.
Dolazak Pape, Merkel, Klintona, rezolucije....nisu zbog Bošnjaka niti zbog Srba, nego zbog Rusije.
Zapad ne želi ruski utjecaj ovdje, a kako sada stvari stoje Rusija može destabilizirati Balkan telefonskim pozivom.
Ko garantuje Evropi da neće ruske baze da niknu u Gradiški na 100 km od Zagreba, na domak Beča, Praga?
Na kraju ko je slušao izjavu Klintona van protokola za FTV, sve mu je moglo da bude jasno.
Lijepo čovjek kaže oko veta, znamo mi šta je tu posrijedi, Srbi slave trenutnu pobjedu , no neka ne misle da je to dobro za njih, neka razmisle šta ih čeka za 10 godina.
Šta će biti ako cijena nafte još padne, šta će biti ako nađemo druge izvore energije.
I ovaj dogovor sa Iranom je u pravcu slabljenja Rusije, samo zbog toga je i napravljen taj dogovor.
Pa Amerika se oglušila o Izrael i njihove zahtjeve i napravila dogovor sa Iranom i to vam govori šta je prioritet a to je slabiji Putin i Rusija.
Sada će milioni barela nafte iz Irana da preplave tržište a Rusija da izgubi miljarde i milijarde.
E u tom pravcu Zapad razmišlja i kada je BIH u pitanju.
Ko voli Ruse i radi za njihove interse ne može dobit pomoć Zapada.
2. Migracije su čudo.
3. I ja to mislim. Ali red je da se vrate oni koji to žele na prostor Republike Srpske. Jer zaslužuje da živi na svojoj đedovini.
4. Svrha? Pogrešan put - to bi bila osnovna karakteristika.
5. Nema rat veze sa avanturama, rat je posljedica uzroka. A uzrok velike sile mogu stvoriti za 2 minuta.
6. Nema potrebe za ratovanjem. Što se centimetara tiče. Džaba centimetri ako na tim centimetrima nema živih ljudi.
7. I komšije Srbi su frustrirani odnosom zvaničnog Sarajeva, visokog predstavnika, zajedničkih institucija. Opravdava li ova frustriranost rat? Ne.
8. Bakir je pogriješio, ako je mislio da će kamen u vugla Vučku kod naroda srpske promjeniti bilo šta. A istina, nije dobio ni djelić onoga što je očekivao od tog kamena. Loša poruka.
9. Dodik nije učestvovao ni u prošlom. Za Bakira nisam siguran.
10. Mene ne zanima šta želi istok. Zanima me šta žele normalni ljudi. A to je mir.
Mir nema alternativu.
-
madner
- Posts: 57524
- Joined: 09/08/2004 16:35
#1714 Re: Novi rat
Opet ovaj tautologicar.
Naravno da mir ima alternativu, to je cijela tema.
Minimalni uslov za mir jeste odustajanje od koncepta entiteta kao eksluziviteta jedne etnije. Bez toga, primirje moze jos samo malo potrajati.
Naravno da mir ima alternativu, to je cijela tema.
Minimalni uslov za mir jeste odustajanje od koncepta entiteta kao eksluziviteta jedne etnije. Bez toga, primirje moze jos samo malo potrajati.
-
sWeeT_Companion
- Posts: 786
- Joined: 05/07/2015 19:25
#1715 Re: Novi rat
Ružna su to viđenja budućnosti.
Dejton morate poštovati. Jer snovi nisu realnost.
Dejton morate poštovati. Jer snovi nisu realnost.
-
Sanjarko
- Posts: 28770
- Joined: 17/02/2015 19:32
- Location: U snu
#1716 Re: Novi rat
Luci njima je moral zadnje napametu/zadnje sto im pada napamet.L u c i f e r wrote:Luci
Zlocincima i onima koji podrzavaju zlocince.
-
Izlija
- Posts: 1209
- Joined: 20/05/2010 13:04
#1717 Re: Novi rat
Dokle god se budeš izjašnjavao u BiH kao srbin a ne kao pravoslavac nećeš nikad biti prijatelj BiH.sWeeT_Companion wrote:
-
emmir1
- Posts: 4941
- Joined: 07/06/2013 15:28
#1718 Re: Novi rat
sWeeT_Companion wrote:1. Zašto bi uopšte neko napadao Republiku Srpsku? Nema potrebe. Jer to je uvijek oštrica sa dva mača. A nikad se ne zna šta donosi sutra.emmir1 wrote:Niko neće napadati RS da bi je uništavao ili ukidao.
Koga naselit tamo?
RS kao teritorij nama je nepotrebna u smislu da mi sada imamo manjak životnog prostora.
Koja bi svrha bila napada na RS?
U rat će se ići da bi se branila Bosna i Hercegovina, znači ako Dodik ne bude išao u neke avanture rata neće biti.
Mi centimetar teritorije BIH nećemo dati i ratovat ćemo za svaki centimetar.
Mi jesmo frustrirani svim tim blokadama od strane RS i Dodika, širenjem mržnje i politike konflikta.
No trpimo i trpit ćemo zarad mira i BiH, ali je Dodik mnogo pogriješio ako smatra da će mu ta politika donijeti nezavisnost.
Uzalud troši godine, njemu nezavisnost može donijeti samo rat, a možda izgubi rat pa izgubi i entitet.
Stoga, ako mu je krajnji cilj da odvoji RS, a znamo da jeste, neka poduzme konkretne mjere.
Dalje, vidim neki navode da su muslimani ugroženi u Evropi i pominju selidbu u Tursku.
Svijet zna ko su bošnjački muslimani i ovdje smo stotinama godina.
Zapadu je protivnik broj 1 Rusija pa Kina i to će Briksom da bude sve jača neprijateljstva.
Dolazak Pape, Merkel, Klintona, rezolucije....nisu zbog Bošnjaka niti zbog Srba, nego zbog Rusije.
Zapad ne želi ruski utjecaj ovdje, a kako sada stvari stoje Rusija može destabilizirati Balkan telefonskim pozivom.
Ko garantuje Evropi da neće ruske baze da niknu u Gradiški na 100 km od Zagreba, na domak Beča, Praga?
Na kraju ko je slušao izjavu Klintona van protokola za FTV, sve mu je moglo da bude jasno.
Lijepo čovjek kaže oko veta, znamo mi šta je tu posrijedi, Srbi slave trenutnu pobjedu , no neka ne misle da je to dobro za njih, neka razmisle šta ih čeka za 10 godina.
Šta će biti ako cijena nafte još padne, šta će biti ako nađemo druge izvore energije.
I ovaj dogovor sa Iranom je u pravcu slabljenja Rusije, samo zbog toga je i napravljen taj dogovor.
Pa Amerika se oglušila o Izrael i njihove zahtjeve i napravila dogovor sa Iranom i to vam govori šta je prioritet a to je slabiji Putin i Rusija.
Sada će milioni barela nafte iz Irana da preplave tržište a Rusija da izgubi miljarde i milijarde.
E u tom pravcu Zapad razmišlja i kada je BIH u pitanju.
Ko voli Ruse i radi za njihove interse ne može dobit pomoć Zapada.
2. Migracije su čudo.
3. I ja to mislim. Ali red je da se vrate oni koji to žele na prostor Republike Srpske. Jer zaslužuje da živi na svojoj đedovini.
4. Svrha? Pogrešan put - to bi bila osnovna karakteristika.
5. Nema rat veze sa avanturama, rat je posljedica uzroka. A uzrok velike sile mogu stvoriti za 2 minuta.
6. Nema potrebe za ratovanjem. Što se centimetara tiče. Džaba centimetri ako na tim centimetrima nema živih ljudi.
7. I komšije Srbi su frustrirani odnosom zvaničnog Sarajeva, visokog predstavnika, zajedničkih institucija. Opravdava li ova frustriranost rat? Ne.
8. Bakir je pogriješio, ako je mislio da će kamen u vugla Vučku kod naroda srpske promjeniti bilo šta. A istina, nije dobio ni djelić onoga što je očekivao od tog kamena. Loša poruka.
9. Dodik nije učestvovao ni u prošlom. Za Bakira nisam siguran.
10. Mene ne zanima šta želi istok. Zanima me šta žele normalni ljudi. A to je mir.
Mir nema alternativu.
U suštini je tužno što ja i ti sada pišemo na ovoj temi i ovoj tematiki.
A jasno da obojica želimo samo sigurnost i egzistenciju za svoje porodice i zajednice.
A Dodik i Bakir su doveli do toga da ipak pišemo i zamaramo se raznim nestabilnostima
-
Ripicipi
- Posts: 4171
- Joined: 11/01/2007 21:55
- Location: BiH, a vi???
#1719 Re: Novi rat
Izlija wrote:Dokle god se budeš izjašnjavao u BiH kao srbin a ne kao pravoslavac nećeš nikad biti prijatelj BiH.sWeeT_Companion wrote:
Dokle god ovako budes razmisljao, nikad neces imati normalnu drzavu.
-
sWeeT_Companion
- Posts: 786
- Joined: 05/07/2015 19:25
#1720 Re: Novi rat
emmir 
Jbg. Nažalost, mnogo je nepismenog i neobrazovanog svijeta na obe strane, svijeta koji nije svjestan šta bi eventualno novi sukob donio.
Ja se nadam da ćemo preovladati mi - pacifisti, obrazovani i željni da se nešto slično ne ponovi.
Jbg. Nažalost, mnogo je nepismenog i neobrazovanog svijeta na obe strane, svijeta koji nije svjestan šta bi eventualno novi sukob donio. Ja se nadam da ćemo preovladati mi - pacifisti, obrazovani i željni da se nešto slično ne ponovi.
-
razonoda
- Posts: 3532
- Joined: 27/09/2014 16:19
#1721 Re: Novi rat
Izlija wrote:Dokle god se budeš izjašnjavao u BiH kao srbin a ne kao pravoslavac nećeš nikad biti prijatelj BiH.sWeeT_Companion wrote:
ali u svakodnevnom zivotu------ kako god da se izjasne --nece biti kao prijatelj , Sandzaklije se izjasnjavaju kao --bosnjaci , ili ti muslimani.pa----------- svejedno--nisu prihvaceni kao prijatelji.Prema tome----prevazidji te teorije.
Last edited by razonoda on 13/07/2015 17:08, edited 1 time in total.
-
Izlija
- Posts: 1209
- Joined: 20/05/2010 13:04
#1722 Re: Novi rat
Nije isto pravoslavac iz BiH i srbin iz entiteta RS, barem onom djelu ljudi koji je preživio i dan dans nosi ožiljke iz devedesetih u BiH.
-
sWeeT_Companion
- Posts: 786
- Joined: 05/07/2015 19:25
#1723 Re: Novi rat
Kad bi se mi oko toga potresali...
-
prog321
- Posts: 7052
- Joined: 08/07/2014 21:03
#1724 Re: Novi rat
Sandzaklija te ne bi topom sa brda gadjao. 
-
exliberal-ex
- Posts: 7707
- Joined: 11/04/2013 00:01
#1725 Re: Novi rat
Izlija wrote:Dokle god se budeš izjašnjavao u BiH kao srbin a ne kao pravoslavac nećeš nikad biti prijatelj BiH.sWeeT_Companion wrote:
Ma odakle tebi pravo da odredjujes ko je prijatelj a ko ne?
Evo ja se uvijek izjasanjavam ko srbin ...ali isto tako kazem da sam ponosni bosanac...I sta sad ?
Ovu tvoju pricu sam slusao 92 od "patriota" I ni tad im nisam dao da mi govore kako cu se izjasnjavat a mogao sam zbog toga platit glavom...uostalom kako se ti izjasnjavas...bosnjak ?...da ja kazem dokle god se budes izjasnjavao ko bosnjak nisi prijatelj BiH sta bi ti rekao?