GandalfSivi wrote:Jebe me ova tema, ali ono pravo jebe. Ne volim se sjećati previše, ali opet se ne mogu odmaci i zaboraviti. Proveo sam rat na Dobrinji i sjećanje me jako dobro sluzi. Jednom napišem priču svoju, o djetinjstvu na pravo zajebanom mjestu, čisto da ostane zapisano, zbog generacija koje dolaze, da ne budu zbunjene od likova kao što je ovaj Woody ili njemu sličnih...
E to bih voljeo procitati.
A Woody... jalovi kurcibald Dobrinjski...
Jedan od onih sto se pitaju sto na Dobrinji u ratu nije bila ambasada Kostarike.
Evo da i ja dadnem svoju ispovjest.
Ja sam tuko komsije Srbe i uklanjao ih sa kranova. A mozes misliti oni nisu nista krivi bili, nego eto dodje covjeku nekad u proljece da se popne na ti kran. Ono fin dan, sunce, a kran ti tu blizu, skoknes malo, popnes se jedno 75 metara tek toliko da te uoce drugi ljudi da nisi ni normalan za mirnodopske a kamoli ratnodobske aktivnosti, i onda je bitno da mi to razmotrimo ovdje, da li je neko trebao gore da se popne a pod rukom mu testovi, bezbeli da se ispita, kolik je IQ kod covjeka na kranu, da li je on uradio to iz potrebe i nudze, kao i da li nakon sto vidi da ga ceka dole klapa za sahrane i sprovode, da li bi revidirao svoje stavove i prikljucio se novo formiranom Sarajevskom HOS-u. Patriotska Liga je vrsila kurseve za anti-diverzantske aktivnosti. Kurs je trajo 15 minuta s cik pauzom. Tu su nas naucili o Zenevskoj konvenciji, dakle, gdje god vidis snajperistu i potencijonalnog, sjedi sa njim popij kafu i pregovaraj.
Najvise sam voljeo uletiti komsijski drzavni stan, one drzave koja je pucala iz haubica po meni.
I ja uletim tako u njihov stan, i taman imam sta vidjeti. Sva tehnika. Oni dosli sa sela. A tamo VCR u modi. I ja uzmem taj VCR i ustekam ga sebi u dupe jer elektrike nije bilo. Nakon toga pravac prodajni centar. Potraznja za VCR-om nevjerovatna. Ovamo imas ljudi nemaju sta da jedu, ovamo se prodaju tabuti, ovamo djeca odrastaju nemaju odjece, a ovamo stoji hadzo kaze jel to onaj Sanye VCR, reko jest, kaze evo 200 dollara i 4 kartona feta sira, ja reko malo je to, evo ima i daljinski i kabel. Onda pravac da vidim kakvo je ko auto ostavio iza sebe. Bezbeli najbitnija stvar u regiji na koju je palo 1 milion granata i ne postoji 1 m2 bez gelera, najbitnije je kakvo se auto voza jer bezbeli moras u Carsiju a neces da ti se raja smije kad dodjes na Alipasno a ono Golf 2. I tako ti ja tim autima izresetanim ko dobos, uz i niz magistralu takmicim se s poznatim M84 mitraljezom, niki problem nije. Nekad pripucaju s PAM-om, taman toliko da ponovim 2 razred mejtefne nastave kad ono 12mm zrno izvrce automobil.
Nekad poslje rata, postanem Woody, prijavim se u nekakvu ambasadu i naucim da je video player VCR. Onda iz te zemlje, prikriven svojim PTSD-om, i Allahom, seruckam ovako na forumu, nadjem bitnu temu i onda demoliram, kao znam ja znanje, kako se kriminalni milje sirio Dobrinjom ko bijela sljama, i kako samo dosao tobe, da se mogu vratiti iznova i jopen, mogao sam ucestvovati u JNA u koncertnim simfonijama haubickim i VBR-ovskim i pricati o ratu koji me nije takao iako sam u njega srusio 20 hiljada granata, a sad mi kasni vojna penzija drzave na koju sam pucao. Moje ime je Woody, i ja sam na forumu registrovan bio 7 godina dok nisam prvi post napisao, a sad sam samo neobican po svojim percepcijama.
Lik je držao pušku uz prozor i čak nije ni čahure sklanjao... i imao veoma nizak IQ 
Pošto sam i sâm sudionik nekoliko "hvatanja" snajperista, moja pitanja bi bila: koliki stan je imao dotični lik? Je li imao išta vrijedno u stanu? Šta je vozio i po koliko su se tada tušili VCR-ovi?
