Ad blocker detected: Our website is made possible by displaying online advertisements to our visitors. Please consider supporting us by disabling your ad blocker on our website.
foodoo wrote:Kako sad ispade, Nikolić će da bude Premijer a Tadić Predsjednik. Ja ne vidim mogućnost da Koštunica dobije neku od ove dvije funkcije. Jel tako?
Ako je ovo tačno, što se čovjek zalagao za izbore nije mi jasno.
pa koštunica, teško da će ostati premijer, na mjesto presjednika ne može, jer je već izabran, a ne vjerjujem da će DSS ostvariti neki dobar uspjeh na izborima
foodoo wrote:Kako sad ispade, Nikolić će da bude Premijer a Tadić Predsjednik. Ja ne vidim mogućnost da Koštunica dobije neku od ove dvije funkcije. Jel tako?
Ako je ovo tačno, što se čovjek zalagao za izbore nije mi jasno.
Nikolic nece biti premijer..moze ako hoce...ali sefovima nije u interesu da on tu bude...radikali su faktor straha i sluze za njegovanje i odrzavanje ideje velike srbije i plase MZ..njima je zagarantovano 40% vlasti u srbiji i odrijesene ruke da sprovode prljave poslove . ...Tadic je izlog laznog demokrate i izvrisioc onog sto Kostunica naredi..a iznad svih je SPC/DB(BIA)/SANU....Cilj izbora je kupovina vremena ..nebi li u situaciji sto gore-to bolje se desio neki prevrat u medjunarodnim odnosima i politici...ustvari krici ocajnika i onih koji se ne mire sa cinjeniciom da je propao velikosrpski projekat o stvaranju velike srpske drzave i sad kao osvetu pokusavaju makar da zagorce zivot svima u okruzenju pa i svom narodu...kad je bal nek je i maskenbal..
Last edited by zavrzlama on 24/03/2008 22:29, edited 1 time in total.
foodoo wrote:Kako sad ispade, Nikolić će da bude Premijer a Tadić Predsjednik. Ja ne vidim mogućnost da Koštunica dobije neku od ove dvije funkcije. Jel tako?
Ako je ovo tačno, što se čovjek zalagao za izbore nije mi jasno.
Nikolic nece biti premijer..moze ako hoce...ali sefovima nije u interesu da on tu bude...radikali su faktor straha i sluze za njegovanje i odrzavanje ideje velike srbije i plase MZ..njima je zagarantovano 40% vlasti u srbiji i odrijesene ruke da sprovode prljave poslove . ...Tadic je izlog laznog demokrate i izvrisioc onog sto Kostunica naredi..a iznad svih je SPC/DB(BIA)/SANU....Cilj izbora je kupovina vremena ..nebi li u situaciji sto gore-to bolje se desio neki prevrat u medjunarodnim odnosima i politici...ustvari krici ocajnika i onih koji se ne mire sa cinjeniciom da je propao velikosrpski projekat o stvaranju velike srpske drzave i sad ako osvetu pokusavaju makar da zagorce zivot svima u okruzenju pa i svom narodu...kad je bal nek je i maskenbal..
opet zavrzlama odličan tekst
nego šta je ovo boldirano
foodoo wrote:Kako sad ispade, Nikolić će da bude Premijer a Tadić Predsjednik. Ja ne vidim mogućnost da Koštunica dobije neku od ove dvije funkcije. Jel tako?
Ako je ovo tačno, što se čovjek zalagao za izbore nije mi jasno.
Postoji nekoliko igara, jedna je da EU ponudi kao podršku Tadiću podpisivanje sporazuma. Tadić ima ingerencije da sporazum podpiše iako je vlada u ostavci ali skupština ne bi mogla da ga ratifikuje pre izbora, a posle izbora u zavisnosti od rezultata. Postoji i druga opcija, to je da Rusi ponude nešto narodnjacima. Samo ta priča je još tanja nego prva. Treća varijanta je da posle izbora ne može da se formira vlada. Pregovori traju tri meseca pa se raspisuju novi izbori, što je još dva meseca, i onda dok izbori prođu sve sa rokovima žalbe još mesec dana. Za tih 6 meseci i dalje je premijer Koštunica i vlada je tehnička.
Inače predizborna kampanja je počela u znaku otvaranja velikih finansijskih afera. Prvo je objavljeno da se protiv ministra Lončara (kadar DSS) vodi istraga za utaju poreza i zloupotrebu položaja u prethodnom sazivu vlade. Danas je objavljeno da je ostavinska rasprava iza Nenada Bogdanovića, podpretsednika DS i gradonačelnika Beograda vođena na iznos od 24 miliona evra. Govori se i o Draganu Todoroviću visokom funkcioneru SRS zbog enormnog bogaćenja pod nejasnim okolnostima. Njegova imovina je od jednog kamiona s kojim je pobegao iz Hrvatske do sad narasla na procenjenih 12 miliona evra.
Možda je posebno zanimljiv trač za Sarajevo, sasvim neproveren, da je vlasnik misterioznog fonda iz Belizea koji je kupio hotel Moskva Radoničić.
Ćosić kao da je najavio Đinđićevu likvidaciju. Događaji koji su usledili potvrdili su da je Đinđić bio gotovo jedina prepreka obnovi te politike.Navodeći, nedavno, navodni sadržaj njihovog poslednjeg telefonskog razgovora, on je tom ubistvu dao jasnu političku platformu.To nije bilo samo jedno bezazleno udbaško cinkarenje. Tobože ga je podsetio da je potrebno ponovo otvoriti kosovsko pitanje, koje je Đinđić navodno zanemario. To je bila najava Đinđićeve likvidacije, a u otovrenoj kampanji koja se završila ubistvom učestvovali su i mediji i političari, naročito oni oko Koštunice.
Koliko su oni, svi zajedno, opasni, očitava se i u tekućem zbližavanju ličnosti i, naročito, institucija koje su nekad bile međusobno udaljene, ili se to tako samo činilo: mislim na crkvu i vojsku, na određene krugove u srpskoj policiji, najmanje na pola srpske Akademije. Čitava jedna nomenklatura koja, na počecima, pre dvadeset godina, nije bila u ovoj meri unisona.Ostvarila se najava patrijarha Pavla iz 1992. da je neophodna simfonija države, crkve i društva. A ta simfonija je danas jedno organizovano zločinačko udruženje koje Srbiju održava u predracionalnoj epohi pseudotradicionalne političke filozofije. I, naravno, oni neće dopustiti istinsku smenu generacija, u bilo kom smislu.
„Увек се заборавља правим речима објаснити да је на просторима Старе Србије, на Косову, Метохији, и у околним областима данашње Србије, Македоније, Црне Горе и Албаније, у последња три столећа, извршен геноцид Албанаца и Арбанаса над Србима. Стога Срби Косово и Метохију могу сматрати искључиво као област под страном и непријатељском окупацијом, где је извршен погром српског становништва, протеривање, преверавање, однародњавање, и уништење сакралних споменика највише уметничке вредности, затим, српске ратарске културе, и, у новије време, материјалних добара, пре свега индустрије.” (Никола Самарџић у „Погледи” 1991.)
„Поставља се питање шта конкретно, у години свог уједињења, нуди Европа, једнако себи и преосталом свету. И да ли они помпезно најављивани пакети уговора садрже и шта осим пуке бирократске демагогије и механизама капитулације пред удруженим силама прекоокеанске агресије новог поретка, наднационалног капитала, масонског зла, мојсијевске окрутности, ционистичког утилитаризма и неонацистичке идеологије заборава историје и укидања колективних, националних суверенитета и индивидуалних посебности.” (Никола Самарџић „Погледи” 1992.)
* * *
Србија мора прва да призна независност Косова, зато што би на тај начин учинила добар гест према Албанцима, према којима је дуго неговала крајње расистички однос, који је касније генерисао расизам Албанаца према Србима… (Никола Самарџић, „Дани”, 2008.)
* * *
„Затворена у све своје границе, Србија је просјак пред богаташким вратима који, уместо да тражи помоћи и посла, одгриза сопствене удове”. (Никола Самарџић, 2007, „Данас”)
Sta ces, simi, ljudi se menjaju. Najgore je od svega ostati slep, i gluv. Nikola je posteno priznao svoje greske u jednoj od emisija Pescanika...bio je glup i to je priznao.
Nikola Samardžić
Povratak spojenih sudova
Nasilni raspad druge Jugoslavije potekao je iz protivrečnosti nasleđenih iz one prethodne. Druga Jugoslavija raspadala se po unutrašnjim rubovima neprijateljstava oživljavanjem prošlosti u kojoj je ona prethodna pretrpela nametnutu nacifikaciju i sovjetizaciju.
Kosovsko pitanje je postalo paradigma naslonjena na daleke događaje iz prošlosti koji su potisnuti u novijoj istoriji nasilja, ili samim svojim pradavnim poreklom. Mitovi o prethodnom genocidu podizani su, i potom potirani, u novoj stvarnosti agresije i zločina. Nasilje se prenosilo, i preuzimalo, u kapilarnoj mreži koju su institucije posvećene destrukciji objašnjavale sistemom spojenih sudova.
Proglašenje kosovske nezavisnosti odnelo je nekoliko ljudskih života. Premijer, deo vlade i najmanje jedna služba odgovorili su nasiljem koje su ograničili samo u strahu od nove NATO intervencije. Povodom napada na mirovni karavan Helsinškog odbora Sonja Biserko je izjavila da je uverena kako je „DB vrlo pozorno pratila to što mi radimo i organizujemo i oni su u Štrpcima organizovali spontano okupljanje naroda". Povlačenje ambasadora iz zemalja koje su prihvatile nezavisnost Kosova odigrava se u istom političkom okviru. I više od toga, u svetlosti iskustva iz poslednje dve decenije, to bi se sve odvijalo na onoj strani razuma, u domenu nove političke ludosti, da jedan od ministara s Kosovom u srcu nije uhvaćen s rukom u narodnom džepu. Zato je ona noć, koju je narodnjačka kultura krunisala poharanim izlozima, ostala tako simbolična. Vreme će možda pokazati da se istom, ali unosnijem obliku odbrane Kosova posvetio najmanje onaj deo vlade koji je vezan za odlazećeg premijera i njegov opskurni kabinet.
Načelo spojenih sudova povezuje i sudbine onih koji postaju žrtve, istovremeno, visoke politike i lične svakodnevice. Ministar pravde tražio je da UNMIK oslobodi pohapšene iz suda Kosovskoj Mitrovici, i, bez obzira na prateće oružano nasilje, u tom zahtevu nije bilo ničega spornog. Međutim, da li je ministar dao nalog da se ispita kako se, pred objektivima mafijaških medija, uvezanih sa interesima pojedinaca u vladi, javno hapse i time zlostavljaju sudije i tužioci? Zašto je sudija Goran Kljajević dve godine u pritvoru? Da li postoji sprega predsednice Vrhovnog suda sa državnim i paradržavnim krugovima kojima su bliski optuženi za najteže političke zločine, koje ta institucija kao da uporno abolira? Ili je u pitanju lični utisak, koji je sasvim neuk. U svakom slučaju, sudija Dragiša Cvejić ubijen je u atmosferi institucionalizovanog političkog nasilja.
Ne samo na toj tački, dopire se do odgovornosti predsednika republike. Otvaranje tog pitanja je prioritet onih političkih projekata koji Srbiji vide mesto u EU. Ali uvid u stvarnost narušava ozbiljnost njegovog slogana koji istovremeno predviđa evropeizaciju Srbije i primoravanje dva miliona Albanaca da se vrate u njen državno-pravni okvir. Ministar spoljnih poslova gotovo da je posvađao Srbiju sa susedima, a najavom nastojanja da će sprečavati članstvo „tzv. države Kosovo u međunarodnim institucijama" kosovskim Srbima namenio dvostruku izolaciju. Otkriće ministra Slobodana Samardžića da je Sporazum o zajedničkom sprovođenju Rezolucije 1244 SB UN, koji je predao UNMIK-u, nastao u saradnji Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za Kosovo i da je deo tzv. akcionog plana, ukazuje na prisustvo obe osnovne struje u odlazećoj vladi u politici nasilja, i pokušaj da se kosovska segregacija („funkcionalno odvajanje"), institucionalizuje. Priznanje ministra odbrane da mu nisu poznate pojedinosti akcionog plana postavlja, između ostalog, pitanje koherentnosti politike za koju je predsednik neposredno nadležan, najmanje u delu akcija koje je preuzeo u vladi.
Tu se otvara još jedno pitanje, da li će EU ponoviti greške s početka devedesetih, kad je dopustila ovdašnjim službama da neometano divljaju. Dok je Srbiju kolektivno kažnjavala. I tada su duboke emocije na svim stranama prevazilazile racionalne političke uvide. Tok vremena je, sam po sebi, obesmislio i neka od evropskih uslovljavanja, koja Srbija doživljava ne kao sopstvenu odgovornost nego kao ontološku nepravdu. A vinovnici nasilja koje je zapretilo da ponovo razori Srbiju, koji su i u vladi i u radikalsko-socijalističkoj opoziciji, slobodno putuju Evropom, uključujući članove njihovih porodica i bankovne račune.
Srbiji je, kao celini, od Evrope, potrebno postupanje koje će uvažiti njen položaj žrtve sopstvenih predrasuda i pogrešnih odluka. Presedani Bugarske i Rumunije, čija su iskustva pozitivna, takođe bi trebalo da su osnov međusobnom približavanju. Srbiji je potreban i hitan prijem Hrvatske. EU upravo promoviše „susedsku politiku". Srbi i Albanci zaslužili su podsticaj da se pre svega kolektivno suštinski promene, ne samo kao pravednu nadoknadu za vreme zatureno u prošlosti koja ih uporno davi. Evropeizacija Srbije i Kosova mogla bi se, u tom smislu, svesti na prihvatanje budućnosti u kojoj će Brisel, za Beograd, biti Zagreb, a potom, za Prištinu, Beograd, u jednom novom spajanju sudova koje, u ovom delu sveta, ne mora biti uvek kobno.
možda se neko pita kako:
pa ovako
SPC je moćniji od države
policija ne smije ući ni u jednu prostoriju SPC
eto odgovora gdje su zločinci
Nisam poseban ljubitelj establišmenta SPC ali tvoja izjava je preterivanje i uopštavanje preko granica realnog.
Vidis Simi, trebas se malo pribliziti SPC-u da bi znala sto je realnost.
Prije par dana na RTRS-u bila je emisija o Biljani Plavsic. Predsjednik nekog udruzenja za pustanje na slobodu B.P. rece izmedju ostaloga (parafraziram),
Kada se podigla optuznica protiv B.P. mi smo joj to saopstili i znajuci da je veliki vjernik a uz to i zena, mi smo joj rekli da ne mora da se odazove u Haag jer ima toliko manastira u kojima se moze skloniti da je do kraja zivota nece naci. Naravno ona je to odbila uz uslov da ide malo kod brata u Beograd ( a to se vodi kao kucni pritvor koji je provela cekajuci na transfer). I tako je to bilo, a o R & R mozemo samo da mastamo kako negdje lagodno sjede.
Iskreno da ti kažem za Mengeleom (čuvenim Belim Anđelom iz Aušvica) navodno je tragao ceo svet 40 godina. Kad je umro na Kopakabani kao starac ispostavilo se da je on praktično svo to vreme imao kontakte sa sinovima i suprugom. A to što su se SAD sa njim pogodile da im preda dokumentaciju do koje je došao monstruozno mučeći ljude u zamenu za svoju slobodu bio je razlog da ga niko nikad ne nađe. Tada sam shvatila šta je farsa. Kakav centar Simon Vizental. U to vreme generalni sekretar UN bio je Kurt Valdhajm, čovek koji je svojeručno podpisao nagoge za streljanje više stotina talaca u koncentracionim logorima na Balkanu tokom IIWW.
Zašto ja tebi ovo pričam? Zato što vrapci znaju da su R&R dobili azil od SAD i to iz ruku Holbruka samo da dobrovoljno siđu sa vlasti. Tako da je savršeno svejedno da li su u nekom manastiru ili u vili na Dedinju, njih štite SAD i neće biti uhapšeni dok im ne bude potrebna stalna lekarska nega.
Da li je to pravedno? Nije, ali šta je u politici velesila uopšte pravedno?
SPC krije Karadžića tako što ga prebacuje iz jednog u drugi Bogu-iza-hozn-tregera manastir, malo u RS, pa u CG, pa u SRB, Jadovan se vjerovatno do sad i zamonašio... koja biografija! od 68-aša, neuropsihijatra i "pesnika" preko ratnog zločinca do mistika...
ZZZlica wrote:SPC krije Karadžića tako što ga prebacuje iz jednog u drugi Bogu-iza-hozn-tregera manastir, malo u RS, pa u CG, pa u SRB, Jadovan se vjerovatno do sad i zamonašio... koja biografija! od 68-aša, neuropsihijatra i "pesnika" preko ratnog zločinca do mistika...
