Forum Klix.ba

trocadero wrote:Бар десетак слика тог моста постоји на теми. Ко је поставио....па Сарајмен наравно ко би други

Оно што је интересантно је да на сликама почетком рата на мосту нема врећа са пијеском. После се види да су постављене само са једне стране према Д4 висине неких 1,5м. Што значи да из правца Неџарића тад није пуцано. На крају су постављене и са друге стране моста.
Не знам ко је био надлежан за цивилне послове или радне водове али сигурно је да је био аљкав и немаран.Да је барикада на мосту постављена одмах не би било жртава, или да су постојећу подили за још пар редова врећа ,никога не би могли погодити!

Posto nasi radni vodovi, a pogotovo na pocetku, nisu bili prisilno angazovani polu zarobljeni srpski civili, slanje na radnog voda snajperisti na izvol'te nije bilo isto ko vama.

trocadero wrote:Бар десетак слика тог моста постоји на теми. Ко је поставио....па Сарајмен наравно ко би други

Оно што је интересантно је да на сликама почетком рата на мосту нема врећа са пијеском. После се види да су постављене само са једне стране према Д4 висине неких 1,5м. Што значи да из правца Неџарића тад није пуцано. На крају су постављене и са друге стране моста.
Не знам ко је био надлежан за цивилне послове или радне водове али сигурно је да је био аљкав и немаран.Да је барикада на мосту постављена одмах не би било жртава, или да су постојећу подили за још пар редова врећа ,никога не би могли погодити!

Nije bilo sto i nakon nekoliko ubistava ili ranjavanja na tom mostu,ljudi su i dalje mislili rata nece biti.Prvo su dovuceni neki stari kamioni i autobusi i postavljeni na livadu do mosta.Nakon toga su vrece postavljene u visini koljena sa kombinacijom starih kontenjera,pa zatim postepeno se redalo kako se moglo,i na kraju stavila se crvena UNHCR folija.Tek pred kraja rata stavile su se vrece sa druge strane i to samo jedan dio do D3 koji se eventualno mogao vidjeti iz pravca A.naselja,iz Titogradske.Mada daljina iz A.naselja je mozda cak i veca nego daljina iz pravca D4.Maksimum sto ste vi cetnici mogli iz pravca Titogradska da uradite je to,sto ste u parku u Dobrinji 2,ubili pred kraja rata neduznog covjeka,civila,koji je krenuo da ubere maslacka da jede,da nahrani svoju porodicu.

Druga jedna stvar je bila,sto ste vi cetalji imali na pojedinim mjestima tako dobro postavljene osmatracnice,sa kojih vam je uglavnom bilo "zabranjeno" dejstvo,jer ste imali vise koristi od njih kao osmatracnice,nego snajperska mjesta za dejstvo.

Uostalom,ono sto je meni na neki nacin jedna vrsta satisfakcije izmedju svega ostalog je,sto ste vizuelno mogli da vidite polozaje nasih minobacaca u Dobrinji,i pored toga sto ste imali precizno ucrtane koordinate polozaja minobacaca,jer vam je peta kolona i srbi koji su prebjegli ,dostavili tacne informacije tih polozaja,NIKADA za vrijeme rata niste bili u stanju da ugrozite to nase malo artiljerije sto smo imali,a to malo artiljerije je odradila finog posla po vama,a pogotovo po Gavrica brdu,kada vam je zijanila praga i transporter

Dozer wrote:Ali, dobro, evo da se ja, kao laik, i ti, kao instruktor, malo poigramo,a ?

Potvrda rupe na 500m = da. Da li je ovo moguce izvesti sa svakom snajperskom puskom i optikom?
Na 700m u glavu = moguce. Koji kalibri i jacine optike su potrebni za ovo, kao i da li je postotak ovakvih pogodaka veci sa srednjim ili prednjim trecinskim osloncem oruzja?
Vojnika u trku na 1200 m = moguce. Koji je najmanji kalibar, jacina optike i radna duzina cijevi da bi se ovo postiglo, kao i koji je procenat ovakvih pogodaka?
Strateski cilj na 2000 sa 12,7 ili 14,5 = da. Minimalna jacina optike za ovakve pogotke je...?

Obučavao sam balistiku za svaki kalibar koji koristi pješadija, od AP 5,54 do BST-a.
Odgovor na pitanje - potvrda rupe na 500 m - balansirano zrno sa ljubičastim dancetom, pucanje sa naslona, puška M71 7,9 mm (trofejna puška sa Mauzerovom cijevi). Ovo se ne može sa PASP, osim ako je cijev potpuno nova. Optika je bila za tu pušku, sa oštrom kristjanom.
Ove podatke sam naveo za klibar 7,9 mm.
Dobro primjećuješ za oslonac oružja - vibracije od sagorijevanja baruta se prenose duž cijevi i najjače su na trećinskim dijelovima cijevi - na izlazu, na 2/5 od izlaza, i na 4/5, odnosno 1/5 od ležišta metka. Za najbolji hitac nogare se na pušci ugrađuju gdje je najmanja vibracija, na 1/5 od vrha cijevi, a sa oslonca sa amortizujuće podloge na 2/5 od izlaza. To je mjesto gdje se puška oslanja na ruku.
Vojnika u trku na 1200 - to je i za vrhunskog strijelca više sreća, jer metak 7,9, na tu daljinu leti nekih 6 sekundi, preticanje je oko 22 figure, a na ljetnom danu se zrno izdiže i 7 metara u odnosu na nultu liniju, i ako postoji i najmanji dašak vjetra na toj daljini ... A može se pogoditi tandžarom bez optike iz dobre ruke. Može i sa PAP-ovkom, sa optikom. Za 12,7 i 14,5 mm - radio sam sa MASH-om i Simonovim, MASH je imao optiku sa 12x uvećanem, a Simonov sa mrcinom od 20x uvećanja i končanicom na 2400 m. MASH je koliko se sjećam imao optiku na 2000, i sa njim sam pogodio bocu na 800 m.

Nemojte me sada ispitivati za svako oružje, moram se i svom sadašnjem poslu malo posvetiti.

Ramzess Veliki wrote:

Dozer wrote:Ali, dobro, evo da se ja, kao laik, i ti, kao instruktor, malo poigramo,a ?

Potvrda rupe na 500m = da. Da li je ovo moguce izvesti sa svakom snajperskom puskom i optikom?
Na 700m u glavu = moguce. Koji kalibri i jacine optike su potrebni za ovo, kao i da li je postotak ovakvih pogodaka veci sa srednjim ili prednjim trecinskim osloncem oruzja?
Vojnika u trku na 1200 m = moguce. Koji je najmanji kalibar, jacina optike i radna duzina cijevi da bi se ovo postiglo, kao i koji je procenat ovakvih pogodaka?
Strateski cilj na 2000 sa 12,7 ili 14,5 = da. Minimalna jacina optike za ovakve pogotke je...?

Obučavao sam balistiku za svaki kalibar koji koristi pješadija, od AP 5,54 do BST-a.
Odgovor na pitanje - potvrda rupe na 500 m - balansirano zrno sa ljubičastim dancetom, pucanje sa naslona, puška M71 7,9 mm (trofejna puška sa Mauzerovom cijevi). Ovo se ne može sa PASP, osim ako je cijev potpuno nova. Optika je bila za tu pušku, sa oštrom kristjanom.
Ove podatke sam naveo za klibar 7,9 mm.
Dobro primjećuješ za oslonac oružja - vibracije od sagorijevanja baruta se prenose duž cijevi i najjače su na trećinskim dijelovima cijevi - na izlazu, na 2/5 od izlaza, i na 4/5, odnosno 1/5 od ležišta metka. Za najbolji hitac nogare se na pušci ugrađuju gdje je najmanja vibracija, na 1/5 od vrha cijevi, a sa oslonca sa amortizujuće podloge na 2/5 od izlaza. To je mjesto gdje se puška oslanja na ruku.
Vojnika u trku na 1200 - to je i za vrhunskog strijelca više sreća, jer metak 7,9, na tu daljinu leti nekih 6 sekundi, preticanje je oko 22 figure, a na ljetnom danu se zrno izdiže i 7 metara u odnosu na nultu liniju, i ako postoji i najmanji dašak vjetra na toj daljini ... A može se pogoditi tandžarom bez optike iz dobre ruke. Može i sa PAP-ovkom, sa optikom. Za 12,7 i 14,5 mm - radio sam sa MASH-om i Simonovim, MASH je imao optiku sa 12x uvećanem, a Simonov sa mrcinom od 20x uvećanja i končanicom na 2400 m. MASH je koliko se sjećam imao optiku na 2000, i sa njim sam pogodio bocu na 800 m.

Repetitor wrote:Jedno pitanje za vas koji poznaju teren Dobrinje:

''kolika je udaljenost od ''zelenog mosta'' koji spaja Dobrinju 2 i Dobrinju 3,do polozaja koje su četnici koristili u ratu i dejstvovali po njemu'' ?

Naravno mislim vazdušne linije.

Evo i mapa radi lakše orjentacije:



I druga stvar koja mi sada nešto neočekivano privuče pažnju,pokušao sam sa ove druge mape da označim crkvu i most.Svi znamo da su oni pucali sa crkve po mostu i da se sa mosta vizuelno crkva cijeli rat veoma dobro vidjela.

Sad pokusavam da povucem pravu liniju na karti od crkve do tacke X na mostu i ne uspjeva mi Ispada da smetaju zgrade,koje su ustvari tu napravljene 80-tih godina???

Može li pomoć,da dokučim šta je u fazonu?

Nije pucano sa crkve. Mali most je gađan niz potok iz Dobrinje IV, stan na IV spratu, iz dubine, prikriven vešom na balkonu. Iz crkve nije bilo dejstava.

Ulica Akifa Šeremeta čini mi se ... zgrada ispod parkinga gdje se vrši auto-obuka, haustor do potoka. To je nekih 450 m od malog mosta.

medjutim wrote:

Ramzess Veliki wrote:A ti si stručan da o tome pišeš? Ili Dozer?
Počeo sam pisati na ovu temu jer me nervira kad se prepucavate sa tehničkim podatcima kao da ste instruktori ili proizvođači optike, a ne znate ništa osim toga što negdje malo pročitate.

A ti Afganistanac znas jesu li oni ili nisu neki instruktori?
Pratim ovu temu od samog pocetka i znam da par ljudi ovdje vrlo dobro znaju o cemu pricaju (Dozer,PM72 itd.), a neke ucesnike ove teme i licno poznajem

Imaju solidno znanje. Dozer zna postaviti dobro pitanje.
Razlika je što sam ja profi.

Ramzess Veliki wrote:Ulica Akifa Šeremeta čini mi se ... zgrada ispod parkinga gdje se vrši auto-obuka, haustor do potoka. To je nekih 450 m od malog mosta.

Mislis na D4 ili A.N ? Ne razumijem

Iz crkve je bilo dejstava,itekako.Cak je jedno vrijeme i PAM dejstvovao...

Repetitor wrote:Teorija je jedno,praksa je drugo

Ponavljam,sa minimalne udaljenosti od cca 735m,preko 95% pogodaka je bilo u glavu ili vrat.
Mete nisu bile statične !

Sa malog mosta se vidi zgrada iz D4 odakle je gađano. Sumnjam na ženu strijelca, Jasna kako mi se čini, tad smo imali njeno ime, sada se više ne sjećam. Sa njom je bila i jedna rumunka, plaćenica, majstor-strijelac obadvije. Jedna je pucala niz glavnu ulicu u D3, a jedna sa ovog položaja. Dva puta sam ih imao na zicer, ali kako nisam znao ko su i kako su bile u civilu jasno da nisam povukao obarač.
Gnijezdo sa kojeg je pucano niz D3 je bilo ukopano kroz tri zida - vanjski otvoreni prozor, rupa na zidu od hodnika i krajni položaj zid sobe ili toaleta. Nemoguće odraditi. Moraš biti njemu - njoj na cijev da bi ubacio zrno, ako pucaš sa veće daljine zrno naglo pada i ne može proći putanjom te tri rupe, ako priđeš bliže moraš se otkriti.
Ovo sa kojeg je pucano na mali most u D3 je bilo u stanu na IV spratu, na balkonu hrpa veša, nemaš vidljivost. Čak sam pokušavao prebiti konopac da veš padne, i kad sam to rekao, prijatelj mi kaže - ponesi sanduk municije, trebaće ti. Da, nemoguća misija.
Kad sam dobio 14,5 mm na zaduženje ova gnijezda su prestala sa dejstvom, tačnije većina gnijezda se utišala. Nezgodno je pucati kad znaš da sa druge strane imaš kalibar sa kojim te ne traži kroz rupu, nego te skrha kroz dva zida.

Ne znam zasto onda Ismet nije dao da se to tenkom ili BST-om odradi,kada se moglo

Ramzess Veliki wrote:
Vojnika u trku na 1200 - to je i za vrhunskog strijelca više sreća, jer metak 7,9, na tu daljinu leti nekih 6 sekundi, preticanje je oko 22 figure, a na ljetnom danu se zrno izdiže i 7 metara u odnosu na nultu liniju, i ako postoji i najmanji dašak vjetra na toj daljini ...

Početna brzina zrna metka M75 kalibra 7,9x57mm (mase 198 gr, odnosno 12,8 g), ispaljenog iz snajperske puške M76, na ustima cijevi je 730 m/s. Brzina tog zrna na daljini od 1.200 m je oko 310 m/s. Geometrijski prosjek ove dvije brzine je oko 475 m/s. Vrijeme potrebno da zrno preleti paraboličnu trajektoriju, koja nadvisuje ovu nišansku liniju za 7 m, je oko 2,65 s, a nikako ne 6 s. Približan podatak se može naći i u balističkim tablicama za navedeni kalibar.

ramzes
14.5 znaci ti si Mcmilana duzio Hvala sto si nam ocijenio znanje sa solidno a evo i moj ucitelj kaze kasnije ce ti se javiti i zahvaliti

Repetitor wrote:

Ramzess Veliki wrote:Ulica Akifa Šeremeta čini mi se ... zgrada ispod parkinga gdje se vrši auto-obuka, haustor do potoka. To je nekih 450 m od malog mosta.

Mislis na D4 ili A.N ? Ne razumijem

Iz crkve je bilo dejstava,itekako.Cak je jedno vrijeme i PAM dejstvovao...

Onda me je to nekako zaobišlo.
Znam da je transporter dolazio iza crkve iz šumice pa pucao PAM-om po našim položajima.
Pa sam mu izbušio mašinu sa 14,5 mm i ukopao na mjestu na duže vrijeme.

Repetitor wrote:Ne znam zasto onda Ismet nije dao da se to tenkom ili BST-om odradi,kada se moglo

Odakle nam tenk? U tom periodu dok sam bio na Dobrinji nismo imali ni BST. U oktobru '93-će sam prekomandovan u VI korpus, u Hercegovinu, pa od tog perioda ne znam šta se na Dobrinji dešavalo. Kad sam otišao, moja jedinica je rasformirana i formirano je korpusno odjeljenje za protusnajperska dejstva, i momci su išli po svim gradskim zonama zatvarati vatru po civilima.

Ramzess Veliki wrote:

Repetitor wrote:Ne znam zasto onda Ismet nije dao da se to tenkom ili BST-om odradi,kada se moglo

Odakle nam tenk? U tom periodu dok sam bio na Dobrinji nismo imali ni BST. U oktobru '93-će sam prekomandovan u VI korpus, u Hercegovinu, pa od tog perioda ne znam šta se na Dobrinji dešavalo. Kad sam otišao, moja jedinica je rasformirana i formirano je korpusno odjeljenje za protusnajperska dejstva, i momci su išli po svim gradskim zonama zatvarati vatru po civilima.

Još 92-ge godine je tenk boravio u Dobrinji.Doduse nije bio u posjedu nase brigade,ali je bio ''koristen'' u akciji za vracanje jednog dijela Aerodromskog.
Toga bi se trebao sjecati???

BST smo imali,i to duzila ga je POČ u D3.
Sad da ne navodim čak u čijem je stanu ''boravio'' BST

felsh wrote:ramzes
14.5 znaci ti si Mcmilana duzio Hvala sto si nam ocijenio znanje sa solidno a evo i moj ucitelj kaze kasnije ce ti se javiti i zahvaliti

Ne McMillan, nego Simonov. Na toj pušci su trojica naših izgubila glave. Željezarija iz II svj. rata, poluautomatska, bez amortizera ... razbijač plamena k'o na haubici, opališ i digne se prašina, odaš se u trenu pa sve po tebi ošine. Sa njim sam zatvorio PAM-ove sa teologije, u direktnom okršaju cijev na cijev - oni su mene prvi locirali. To je bila vatra - PAM-ista me ima na zicer, i krpi rafalno, kida oko mene zidove od siporeksa, a ja već pripremio oruđe za paljbu, spustim cijev i - fajront.

Ma jebeš rat i ko nam ga donese kad smo to morali raditi umjesto da ganjamo cure po Vilsonovom.

Repetitor wrote: Još 92-ge godine je tenk boravio u Dobrinji.Doduse nije bio u posjedu nase brigade,ali je bio ''koristen'' u akciji za vracanje jednog dijela Aerodromskog.
Toga bi se trebao sjecati???

BST smo imali,i to duzila ga je POČ u D3.
Sad da ne navodim čak u čijem je stanu ''boravio'' BST

Ja vjeruj mi tog tenka nikada nisam vidio. Pa ne moram sve ni znati. Čak se ne sjećam da je bio u toj akciji kad se vraćalo Aerodromsko, ako je to ta akcija. Bio sam u onoj prvoj sa Deltama, kad smo im pokrivali upad u naselje. Ali ne kažem da nije nego da ga sa svog položaja nisam mogao vidjeti. Za BST znam, skinuli su sa njim zvono na Veljinama i napravili im rupu za balkona umjesto zvonika.

A zašto nisu koristili tenk da operu ta gnijezda, trebaš druge pitati.

Ramzess Veliki wrote: Ne McMillan, nego Simonov. Na toj pušci su trojica naših izgubila glave. Željezarija iz II svj. rata, poluautomatska, bez amortizera ... razbijač plamena k'o na haubici, opališ i digne se prašina, odaš se u trenu pa sve po tebi ošine. Sa njim sam zatvorio PAM-ove sa teologije, u direktnom okršaju cijev na cijev - oni su mene prvi locirali. To je bila vatra - PAM-ista me ima na zicer, i krpi rafalno, kida oko mene zidove od siporeksa, a ja već pripremio oruđe za paljbu, spustim cijev i - fajront.

Ma jebeš rat i ko nam ga donese kad smo to morali raditi umjesto da ganjamo cure po Vilsonovom.

Mislis ovaj Simonov:



Zar se negdje mogla naci municija za ovo

Hahahaha, jest' ta željezarija!
Municija za njega je od PAT-a. Kad te opali baci te metar unazad.

Ramzess Veliki wrote:
Vojnika u trku na 1200 - to je i za vrhunskog strijelca više sreća, jer metak 7,9, na tu daljinu leti nekih 6 sekundi, preticanje je oko 22 figure, a na ljetnom danu se zrno izdiže i 7 metara u odnosu na nultu liniju, i ako postoji i najmanji dašak vjetra na toj daljini ... A može se pogoditi tandžarom bez optike iz dobre ruke. Može i sa PAP-ovkom, sa optikom. Za 12,7 i 14,5 mm - radio sam sa MASH-om i Simonovim, MASH je imao optiku sa 12x uvećanem, a Simonov sa mrcinom od 20x uvećanja i končanicom na 2400 m. MASH je koliko se sjećam imao optiku na 2000, i sa njim sam pogodio bocu na 800 m.

Ako samo meni bode oci ovo boldirano, nikad vise o ratu necu pricati s vama (Dozer i puskomitraljezac, napose).
Jel' iko ikad pokusao bilo sta uociti na 1200 m

Ramzess Veliki wrote:

Repetitor wrote:Teorija je jedno,praksa je drugo

Ponavljam,sa minimalne udaljenosti od cca 735m,preko 95% pogodaka je bilo u glavu ili vrat.
Mete nisu bile statične !

Sa malog mosta se vidi zgrada iz D4 odakle je gađano. Sumnjam na ženu strijelca, Jasna kako mi se čini, tad smo imali njeno ime, sada se više ne sjećam. Sa njom je bila i jedna rumunka, plaćenica, majstor-strijelac obadvije. Jedna je pucala niz glavnu ulicu u D3, a jedna sa ovog položaja. Dva puta sam ih imao na zicer, ali kako nisam znao ko su i kako su bile u civilu jasno da nisam povukao obarač.
Gnijezdo sa kojeg je pucano niz D3 je bilo ukopano kroz tri zida - vanjski otvoreni prozor, rupa na zidu od hodnika i krajni položaj zid sobe ili toaleta. Nemoguće odraditi. Moraš biti njemu - njoj na cijev da bi ubacio zrno, ako pucaš sa veće daljine zrno naglo pada i ne može proći putanjom te tri rupe, ako priđeš bliže moraš se otkriti.
Ovo sa kojeg je pucano na mali most u D3 je bilo u stanu na IV spratu, na balkonu hrpa veša, nemaš vidljivost. Čak sam pokušavao prebiti konopac da veš padne, i kad sam to rekao, prijatelj mi kaže - ponesi sanduk municije, trebaće ti. Da, nemoguća misija.
Kad sam dobio 14,5 mm na zaduženje ova gnijezda su prestala sa dejstvom, tačnije većina gnijezda se utišala. Nezgodno je pucati kad znaš da sa druge strane imaš kalibar sa kojim te ne traži kroz rupu, nego te skrha kroz dva zida.

Zasto nisi pokusao zapaljivim metkom zapaliti ves? Da li si uopste pucao na taj stan? Sumnjam da bi se iko vise javio iz tog stana kad skonta da mu je polozaj otkriven...

Gojeni H wrote:

Ako samo meni bode oci ovo boldirano, nikad vise o ratu necu pricati s vama (Dozer i puskomitraljezac, napose).
Jel' iko ikad pokusao bilo sta uociti na 1200 m

Zbog toga se i kaže - oko sokolovo.
Ranije napisah da sam sa MASH 12,7 mm razbio bocu na 800 metara, kad sam obučavao poslužitelja te puške na Bradini, da mu pokažem da puška nema trzaja i da vidi kakvo oruđe dobiva.

I ne beri brigu, malo je ljudi koji to mogu uraditi, vrlo malo, ali postoje.
To će uraditi svaki majstor-strijelac koji se bavi streljaštvom.
Gledao sam majstora kad sa dva hitca iz TT-jca na 70 metara razbija sijalicu na uličnoj rasvjeti, a zatim i grlo sijalice. Ali to je majstor na pištolju, prvak.

Cuj zapaljivim metkom zapaliti ves

Creasy wrote:Zasto nisi pokusao zapaljivim metkom zapaliti ves? Da li si uopste pucao na taj stan? Sumnjam da bi se iko vise javio iz tog stana kad skonta da mu je polozaj otkriven...

Svakako da sam pucao kroz veš, ali ne možeš biti siguran da si uradio posao. Zapaljive nismo tada imali.
Strijelac je bio u dubini stana ... vjeruj mi da smo ga i po četvorica zatvarali. A čak nismo mogli biti sigurni da je na tom mjestu. Nekad ne možeš mnogo uraditi.
To je problem - početkom rata se pucalo sa otvorenih prozora, nasloniš se na štok i pucaš. Zatim neko dobije zrno u čelo. I počneš se usavršavati. Trikovi sa ogledalima, mažeš se crnilom po licu ... i na kraju nakon godinu dana onaj ko preživi je postao krajnje oprezan i opasan, ukopava se što dublje, što manja puškarnica, trikova raznih ... paziš gdje ti je sunce, da se ne odaš sjenom, gledaš stotinu rupa ispred sebe. Na poziciji si i po osam sati i čekaš ... danima se ništa ne dešava, a ti čekaš. I znaš da onaj koji je tebi namijenjen nećeš osjetiti, samo će se crnilo navući na oči. I svjestan si toga.