Forum Klix.ba

683. Pobuna i sreća

Moje je iskustvo da je pobuna protiv sila vezanosti unutar mog srca bila najrevolucionarnija stvar koju sam ikada uradio.

Mi smo zavisnici od uživanja, delom i zato što užitak brkamo sa srećom. Svako od nas će reći da, tamo duboko u sebi, želi da bude srećan. Pa ipak, nemamo realistično razumevanje šta ta sreća zaista jeste. Sreća je bliža iskustvu prihvatanja i zadovoljenosti nego užitku. Istinska sreća postoji kao prostrano i saosećajno srce, spremno da oseti sve što postoji u ovom trenutku, bez razlike.

Noah Levine: Against the Stream

684. Nepromenljivost u sred promene

Uslovi života se stalno menjaju. Pa ipak, Buda je podučavao da sloboda od patnje dolazi kad znamo stanje nepromenljivosti. Njegovo učenje i njegov primer demonstriraju mogućnost da budemo u stanju da se sretnemo sa životom licem u lice, ovde i sada, bez straha, bez otpora i bez pripovesti. On nam pokazuje da ne moramo biti određeni uslovima, prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Njegov život nije uvek bio lep. Napadali su ga, optuživali i nekada je ostajao i bez hrane. Ali njegov mir i empatija time nisu bili pokolebani.

Ovakva praksa napuštanja nije toliko nekakva tehnika koju primenjujemo, reč je o tome šta se dogodi kad prestanemo da se opiremo stvarnosti i prestanemo da sami sebi ispredamo priče. Svako od nas ima svoju istoriju koju može da pretura po glavi, ali šta bi se dogodilo kad bismo odložili tu istoriju, kad bismo prestali da ponavljamo svoje priče, sebi i drugima? To je poziv koji nam je uputio Buda.

Ajahn Munindo

685. Kamičak u reci

Sabranost je čudo uz pomoć kojeg ovladavamo i obnavljamo sebe. To je čudo koje u deliću sekunde može da sabere naš raštrkan um i obnovi njegovu celovitost, tako da smo u stanju da proživimo svaki minut svog života. Često pomaže ako meditiramo na sliku kamička bačenog u reku...

Sedite u položaj koji vam najviše odgovara. Dišite lagano i duboko, pratite svaki udah i izdah. Onda pustite sve. Zamislite sebe kao kamičak bačen u reku, kako pada bez napora... najkraćom mogućom putanjom, sve dok na kraju ne stigne do dna, do tačke savršenog mirovanja. Kada osetitite da i sami mirujete kao i kamen koji leži na dnu reke, to je tačka na kojoj pronalazite sopstveni mir. Ukoliko niste u stanju da pronađete radost mira upravo u tim trenucima dok sedite, tada nećete to biti u stanju ni u budućnosti, kada ona postane sadašnjost.

Mesto na kojem sedite jeste vaše mesto. I upravo na tom mestu i upravo u tom trenutku imate priliku da postanete probuđeni.

Thich Nhat Hanh: The Miracle of Mindfulness

686. Bioskopska predstava

Jedan od najboljih načina da se objasni kako sabranost funkcioniše jeste preko analogije sa bioskopom. Kada gledamo veliki ekran, bivamo apsorbovani u priču, slike koje vidimo manipulišu našim mislima i emocijama. Ali ako se makar na trenutak osvrnemo i pogledamo u pravcu projektora, videćemo kako te slike nastaju. Uvidećemo da to u čemo se izgubimo nije ništa više do treperavi snop svetlosti. Iako ćemo se potom ponovo okrenuti napred i još jednom izgubiti u filmu, njegova moć nad nama sada je umanjena. Tvorac iluzije je uočen.

Slično ovome, u meditaciji sabranosti, zagledamo se duboko u sopstveni proces pravljenja filmova. Vidimo način na koji naše lične priče bivaju stvorene i kako ih projektujemo na sve što vidimo, čujemo, okusimo, mirišemo, mislimo i činimo.

Naravno, prozreti sopstvenu dramu zvuči užasno neromantično, ali upravo je u tome poenta. Meditacija sabranosti i treba da bude protivotrov sentimentalnosti. Kada vidimo kako nastaje naš lični šou, više ne moramo taj film da primamo toliko lično, a to znači mnogo manje patnje.

Zato što smo obično zavedeni sadržajima svoga uma, isto tako propuštamo da uočimo ono što se u budizmu naziva "prava priroda uma". Ne prepoznajemo izvornu jasnoću i otvorenost uma, niti doživljavamo čudesnost i lakoću koja dolaze od takvog uvida. Što je još neobičnije, ne vidimo tu istinsku prirodu pošto je zaklanjamo upravo mi sami. Uz pomoć sabranosti kao magične poluge, možemo da razmaknemo tu zavesu ega i vidimo sopstvenim očima.

Drugim rečima: kada vidim, vidim ono što jeste. A ono što vidim kada ne vidim, jeste "ja".

Wes Nisker: Buddha's Nature

687. Bez otpora

Meditacija svesnosti jeste način da svoju pažnju otvorimo za istinu onoga što je pred nama. Ne usmeravamo pažnju selektivno ka prijatnim stvarima i ignorišemo one neprijatne. Otvaramo se bez biranja, za ono što je pozitivno i radosno, isto koliko i za patnju na koju nailazimo. Susrećući se sa svakim trenutkom bez otpora, otkrivamo u svojim srcima i telima, kao i u svetu oko sebe, lepotu za koju do tada nismo ni podozrevali da postoji. Uočavamo jedinstvenost svakog tananog udaha i izdaha. Zapažamo kretanje prirode u nama. Osećamo se tužni, bez potrebe da tu emociju opravdavamo ili eliminišemo. Osećamo se srećni, bez potrebe da verujemo kako s eviše nikad anećemo sresti sa tugom. To je put meditacije.

Gavin Harrison: In the Lap of the Buddha

688. Otpadnik

Niko rođenjem otpadnik ne postaje, niko rođenjem ne postaje plemenit,
Delima se otpadnik postaje, delima se postaje plemenit.

Buda
Vasala sutta (Sn 136)

Od svega sto ovaj svijet nudi "ukradem" ponešto za "sebe" .
Važno je da (se) čovjek osjeća dobro.

Pun Mesec - ponedeljak, 25. februar 2013.

Teško se biće kao čovek rađa
i teško kao smrtnik živi,
teško se čuje istinska Dhamma
i teško se Budni u svetu pojave.

Dhammapada, strofa 182.


Iz perspektive ovde i sada, mi se rađamo kao ljudska bića svaki put kada posedujemo sabranost i integritet. Zbog sklonosti da iskrivljujemo Dhamma principe, ovaj zadatak postaje težak za nas. Mnogo je lakše slediti ono što nam se sviđa. Međutim, puko sleđenje sviđanja i nesviđanja nije način života koji bismo mogli da živimo. A mogli bismo, recimo, promisliti o uzroku i posledici: šta se dogodilo poslednji put kad sam sebi dopustio da me potpuno zavede neko iskustvo. Razlog zašto je teško čuti Dhammu leži u tome što smo toliko dugo pratili samo svoja sviđanja i nesviđanja, te smo tako podigli prepreke. Danas imamo sreću da je lako doći do Učenja. U Budino vreme, kada bi ga njegovi učenici čuli kako govori, neki od njih bi na istom tom mestu postali probuđeni, samo slušajući Dhammu. Zašto mi ne možemo da slušamo na isti način, razumemo poruku i odložimo teret? Ako bismo to učinili, "Buda" bi se pojavio ovde i sada.

S ljubavlju,
monah Munindo

690. Pet blagoslova

Pet je blagoslova, domaćini, koji obasipaju ispravnog čoveka u njegovom praktikovanju vrline: veliko imanje zahvaljujući njegovoj marljivosti; dobra reputacija; srdačan susret, bez zazora, bilo da je reč o plemićima, bramanima, domaćinima ili asketama; spokojna smrt i, posle raspada tela, posle smrti, preporađanje na srećnom odredištu, na nebesima.

Buda
Mahaparinibbana sutta, DN 16

691. Gubitak i dobitak

Monasi, gubitak imetka jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti.
Monasi, dobitak imetka jeste neznatan dobitak. Od svih dobitaka, najveći je dobitak mudrosti.

Buda
Kalyanamitta vaggo, AN 77-78

692. Vrlina

Vrlina jeste temelj,
podrška i prvi uzrok
svemu što je dobro i lepo;
zato svoju vrlinu pročistiti treba.

Theragatha, 612.

Budizam je u biti filozofija,cak se i bog negira,ali se zivi kao religija

693. Ko želi da svoju dobrobit zaštiti

Onaj ko želi da svoju dobrobit zaštiti,
ko se trudi da do smirenja stigne, ovako treba da čini:
nek bude u dobru vešt i iskren, veoma iskren,
za pouku prijemčiv, blag i skroman.

Malim zadovoljan, bez velikih prohteva,
bez mnogo obaveza, jednostavnog života,
smirena srca i pronicljivog uma,
bez gordosti i lak onima koji ga pomažu.

Neka ne učini ni najmanju stvar
zbog koje bi ga kasnije mudri koriti mogli.
Nek ispuni sebe mišlju: zdrava i bezbedna,
neka sva bića budu srećna.


Buda
Metta sutta, Sn 143-145

694. Lek

Onaj ko odloži sa strane ono što želi, kako bi uradio ispravnu stvar,
čak i kada to jeste teško, sličan je bolesniku koji redovno uzima lek.
Kasnije, on će biti taj koji se raduje.

Đa. V,499

695. Neplemenita sreća

Postoji, monasi, pet struna čulnih užitaka. Kojih pet? Materijalni oblici dostupni oku, prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. Zvukovi dostupni uhu, mirisi dostupni nosu, ukusi dostupni jeziku, dodiri dostupni telu, i svi su oni prijatni, dopadljivi, omamljujući, povezani sa zadovoljstvima čula, zavodljivi. To su, monasi, pet struna čulnih užitaka.

Koja god radost i ushićenje da nastanu kao rezultat tih pet struna čulnih užitaka, oni se nazivaju srećom zadovoljstava čula. I to je obična sreća, sreća prostog čoveka, neplemenita sreća. Nju ne bi trebalo juriti, razvijati i isticati. Od nje bi, kažem vam monasi, trebalo zazirati.

Buda
Latukikopama sutta - Poređenje sa prepelicom (MN 66)

696. Kraj sveta

Tada Rohitassa, sin božanstva, u pola noći, blestav tako da obasja čitav Đetin gaj, otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se Blaženom, stade sa strane, te upita: "Gospodine, je li moguće putujući upoznati, videti ili dostići kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja?"

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići kraj sveta."

"Zapanjujuće je, gospodine, koliko je istinito to što reče Blaženi. Nekada sam bio prorok po imenu Rohitassa, učenik Bhode, moćnog hodača. Brzina mi beše takva kao kad snažni strelac — dobro obučen, iskusne ruke, dobar nišandžija — odapne strelu među palmove senke. Korak mi se protezao onoliko koliko je istočno more daleko od zapadnog. I meni se pojavila želja: ‘Otići ću na kraj sveta.’ I tako sam život od stotinu leta proveo putujući — izuzev vremena utrošenog na jelo, pijenje, žvakanje i gutanje, mokrenje i pražnjenje creva, kao i na spavanje da bih pobedio umor — ali nisam stigao na kraj sveta. I umro sam na tom putu.

"Ja kažem, prijatelju, da putujući nije moguće upoznati, videti ili dostići drugi kraj sveta, gde nema rođenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog rođenja. Ali u isto vreme, ne tvrdim da je moguće dokrajčiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to da je upravo u ovom telu, čiji je uzrast ograničen, a spoznaja oskudna, sadržan svet, pojava sveta, dokončanje sveta i put koji vodi dokončanju sveta.

Buda
Rohitassa sutta, AN 4:45

697. Čemu je okrenut um

Monasi, o čemu god da neko mnogo misli i planira, tome njegov um sklon postaje.

Buda
Dvedhavitakka sutta (MN 19)

698. Pet stvari zbog kojih se napreduje, a ne nazaduje

Gde god se ovih pet stvari nađe, bilo da je reč o kralju ili seljaku, generalu ili kmetu, zanatliji ili starešinama klana, može se očekivati napredak, a ne nazadovanje. Kojih pet? Uzmimo slučaj čoveka koji je svojim radom i naporom stekao imetak, sakupio ga snagom svojih ruku i znojem čela, na zakonit način i pravedno, te ga koristi da podrži, slavi, poštuje i ugodi svojim roditeljima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen." Tako se kod onoga ko se stara s ljubavlju o svojim roditeljima može očekivati napredak, a ne nazadovanje. Isto tako je kada to čini sa svojom ženom i decom, slugama i nadničarima, sa svojim komšijama i onima sa kojima posluje, sa svojim božanstvima zaštitnicima, kao i sa monasima i bramanima. A oni mu uzvraćaju mislima punim ljubavi i rečima: "Da dugo poživiš i da budeš zaštićen."

Buda
Licchavikumāraka sutta (AN 5.58)

699. Zemlja

Monasi, ovoj saṃsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Zamislite, monasi, da neki čovek od čitave ove velike zemlje napravi kuglice veličine jujuba koštice. Pošto je tako učinio, on uzme jednu po jednu kuglicu i za svaku kaže: „Ova predstavlja mog oca, ova oca moga oca“, i tako sve dalje unazad. Niz očeva i dedova ovog čoveka ne bi stigao do kraja čak i kad bi za svakog iskoristio sve one kuglice. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāṃsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko ste dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da više ne budete opčinjeni svim tim sastojcima bića, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.

Buda
Paṭhavī sutta (SN 15:2)

Mlad Mesec - ponedeljak, 11. mart 2013.

Ni otac, ni mati, ni svojta
ne mogu nam ugoditi
onoliko koliko
dobro usmereno srce.

Dhp. strofa 43

Ako je naše srce dobro usmereno, osećamo da postoji nešto na šta se možemo osloniti kada naiđu poteškoće. Ako doživljavamo očajanje i razočarenje, ako se osećamo izneverenima, srce ne mora da potone u beznađe. A niti mora da u nadi traga za sigurnošću. Utočišće na koje se možemo osloniti nije uopšte bilo kakva stvar ili stanje; to je način. Dobro zagledajući u posledice vezivanja tokom dovoljno dugo vremena, sada svoje pouzdanje tražimo u napuštanju fiksiranih gledišta. Još uvek imamo svoje mišljenje i sklonosti, ali više nismo toliko posvećeni pronalaženju sigurnosti u svemu tome. Naučivši da napuštamo, stvorili smo način da generišemo blagostanje za sebe.

S ljubavlju
monah Munindo

700. Ulazak u tok

Monasi, postoje četiri činioca ulaska u tok. Koja četiri?
Druženje sa čestitim ljudima, slušanje pravog učenja,
pomno promišljanje i vežbanje u skladu sa učenjem
u njegovoj celini. To su, monasi, četiri činioca ulaska u tok.

Buda
Anga sutta, AN 55:50

701. Kako biti radostan?

Za onoga ko je čestit, ko je potpuno prigrlio vrlinu, nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih se mogao osloboditi svakog kajanja." A zašto? Zato što jeste prirodno da u onome ko je ispunjen vrlinom nema kajanja. I za onoga ko se oslobodio kajanja nema razloga da razmišlja: "Ah, kad bih bio radostan." A zašto? Zato što jeste prirodno da onaj ko se oslobodio kajanje bude radostan.

Buda
AN 10.2

702. Pospanost

Onda Blaženi reče Mahā-Moggallāni: "Jesi li pospan, Moggallāna? Jesi li pospan?"

"Jesam, gospodine."

"Tada, Moggallāna, kad god postaneš pospan, ne bi trebalo da motriš i razvijaš onaj objekat na koji si do tada motrio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da misliš, istražuješ i promišljaš o Dhammi onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da do detalja recituješ Dhammu onako kako si je čuo i naučio. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da sebe vučeš za oba uveta i trljaš dlanovima udove. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada ustani sa svog mesta i, umivši se, gledaj u svim pravcima, a potom usmeri pogled nagore ka zvezdanom nebu. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada bi trebalo da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju svetlosti, da u sebi čvrsto ustališ unutrašnju percepciju dana ovim rečima: "Kako danju, tako i noću, kako noću, tako i danju". Tako, sa umom koji je jasan i neometen, treba da razvijaš um prožet svetlošću. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada svestan onoga što je pred tobom i iza tebe, hodaj tamo-ako čula usmerenih ka unutra i uma koji ne luta. Ako tako uradiš, moguće je da će pospanost proći. Ako i pored toga pospanost ne prolazi, tada lezi na desni bok, u lavlji položaj, sa jednim stopalom povrh drugog, sabran i jasno razumevajući svesti, sa mišlju da ćeš kasnije ustati. Kasnije, pošto si se probudio, treba hitro da ustaneš [sa mišlju]: 'Ne prepuštam se užitku ležanja, užitku tromosti i užitku spavanja.' Tako bi, Moggallāna, sebe trebalo da vežbaš."

Buda
Paćalāyamāna sutta, VII.61

705. Stvari koje vode ka nibbani

Asketa Nandiya upita Blaženog: "Učitelju Gotamo, koje stvari, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani?"

"Postoji, Nandiya, osam stvari koje, kada se neguju i praktikuju, vode do nibbane, imaju nibbanu kao svoj cilj, kulminiraju u nibbani. Kojih osam? Ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno zarađivanje za život, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija."

Buda
Nandiya sutta (SN 45.10)

@Sati, jako je tesko biti toliko ispravan...necu pitati da li je to poslo za rukom Budi, ali polazi li to tebi za rukom?
u jedno vjerujem, onaj ko uspije biti toliko ispravan mirno spava, jer mu u cijelom tijelu vlada harmonija...ipak ovu harmoniju nije lako postici, ne mislis?