ma ja, kako su nezavisni mislioci i umotvorci krenuli jos malo ce reci "pa sto ste se brate bunili, umjesto fino s ljudima" i guslati tu pricu o "ma svi su oni isti"...jos nesto da pitam - koliko smo mi doprinjeli tome da nam knjizevno umotvorci iz hrvatske a bogami i srbije tek tako dolaze i pametuju sta mi to treba da radimo? srecom, ne moramo se zamarati (kao ovi umotvorci) izmisljanjem dugih nadrealnih tekstova da bi pokusali da operemo svoj i tudji prljavi ves, jednostavno raspalimo transkripte (zahvaljujuci gluposti srpske politike
U Sarajevu će izginuti 300.000 Muslimana!
Kada je većinom poslaničkih glasova u oktobru 1991. godine u Skupštini Republike Bosne i Hercegovine usvojena Deklaracija o nezavisnosti, ta[size=150]dašnji predsjednik Srpske demokratske stranke Radovan Karadžić sa govornice je parlamentarce i javnost upozorio da bi "u ratu moglo nestati muslimanskog naroda".[/size] Neposredno nakon te sjednice Karadžić je vodio dugi telefonski razgovor sa beogradskim književnikom Gojkom Đogom, kojemu je i pobliže obrazložio svoju prijetnju, objašnjavajući da u tom trenutku u BiH ima 300-400 hiljada naoružanih Srba, da je JNA uz njih, da je samo oko Sarajeva 20.000 naoružanih Srba... i da će to biti - pravi pokolj! Dani su u posjedu snimka ovog telefonskog razgovora, čiji transkript objavljujemo u cjelosti
"Nestaće, sa lica zemlje će nestati taj narod ako oni zapnu sada"
LJILJANA: Da?
ĐOGO: Halo?
LJILJANA: Da?
ĐOGO: Stan Karadžića?
LJILJANA: Da, izvolite?
ĐOGO: Ljiljo?
LJILJANA: Da, ja sam.
ĐOGO: Gojko Đogo.
LJILJANA: A, zdravo Gojko, kako si?
ĐOGO: Šta radite?
LJILJANA: Evo, sjedimo, neki film bezveze gledamo, onako, ustvari se odmaramo.
(...)
LJILJANA: Evo, dat ću ti Radovana.
KARADŽIĆ: Halo?
ĐOGO: Rade?
KARADŽIĆ: Evo, došao. Bio na pregovorima, pa došao da se odmaram malo.
ĐOGO: Kakve više pregovore? Čuo sam da si sinoć briljirao.
KARADŽIĆ: Jeste.
ĐOGO: Kažu, alal vera. Je l' to bilo u Skupštini?
KARADŽIĆ: U Skupštini, u Skupštini. Govorio Alija Izetbegović dva-tri puta, i onda sam morao ja da mu odgovorim.
ĐOGO: Znam da si im rekao: "Gospodo, mi ne, a vi radite sad šta god.'"
KARADŽIĆ: Mi njima dopuštamo. Međutim, oni se spremaju za rat. Oni će pokušati da ratuju ovdje.
ĐOGO: Oni?
KARADŽIĆ: Već naredne nedjelje, vjerovatno.
ĐOGO: Ma, gde će oni ratovati?
KARADŽIĆ: Ma, lud je. Ma, oni su ludi potpuno.
ĐOGO: Gde on misli, u Sarajevu da otvori rat? Je l' on lud čovek?
KARADŽIĆ: On jest lud. To je vjersko ludilo, kod svih njih.
ĐOGO: Pa ja mislim da njih, ako otvore vatru, treba stući, oni će popustiti.
KARADŽIĆ: Pa, nestaće...
ĐOGO: Biće krvi do kolena...
KARADŽIĆ: Nestaće, sa lica zemlje će nestati taj narod ako oni zapnu sada. Njima je jedina šansa bila ono što smo im nudili, i to je bilo i previše.
ĐOGO: To je ono što im ja nikad ne bih ponudio.
KARADŽIĆ: Da, ponuđeno im je više nego što smo mi Srbi ikada smjeli ponuditi, ali eto, ni to nisu htjeli, i sada, jedino što nam je ostalo možemo da im kažemo, ko želi da izađe iz Jugoslavije, neka formuliše svoju želju.
ĐOGO: Neka kaže gde će ići.
KARADŽIĆ: Jest. Neka ide u Skupštinu Jugoslavije, da tamo to pokuša da ostvari. Nema nikakve šanse da to ostvari ovdje.
ĐOGO: On to ide tamo?
KARADŽIĆ: Ne, ne, mi mu kažemo, može samo tamo.
ĐOGO: Aha, aha.
KARADŽIĆ: Samo na ustavan način, pa ćemo vidjeti kolike su teritorije, i istorijske i etničke, i kako vi to možete da ostvarite.
ĐOGO: Ma, odlično je to. A ti tamo osnivaj države, čoveče, ovu Hercegovinu proglasi državom, ko im jebe mater, kratkim postupkom, kad od tog nemamo ništa, komunikacija direktno, Trebinje - Beograd, Mostar - Beograd...
KARADŽIĆ: Da, da... Ne, oni ohrabruju Tuđmana, Tuđman njih, to je potpuno sve ustaška stvar, i kod njih i kod Tuđmana. A šta, je l' davala tamo televizija? Nije?
ĐOGO: Nije davala, nego meni je jedan iz Sarajeva, od ovih Kovačevića, od mog zeta prijatelj, javio...
KARADŽIĆ: Jest, prenos je bio, i znaš, drago mi je da sam to poručio i Muslimanima i Srbima. Kaže mi Ljilja, ovdje nisu zvali sinoć, niko nije zvao da provocira, zvali su Srbi da čestitaju, i jedan Musliman je zvao da čestita.
ĐOGO: Ne. Ne. Kažem, sasvim fino, da si bio korektan, lepo, učtiv prema njima, ali do kraja, jasan i precizan. Ma bravo. Bravo, čoveče. Ovde se ne zna ni ko pije ni ko plaća.
KARADŽIĆ: Da. Pa to je i s Evropom jasno, nek' oni idu u pičku materinu.
ĐOGO: Jebem ti! Vidiš ti, ta Evropa, na šta to ide...
KARADŽIĆ: Ma uvijek je Evropa tako išla, jedna Francuska...
ĐOGO: Ja, pravo da ti kažem, nisam ni s ovim mucanjem Miloševićevim zadovoljan. Ne znam, ta njegova taktika se može pretvoriti u sitna lukavstva...
KARADŽIĆ: Ma on je izgubio sigurnost, tu u Srbiji...
ĐOGO: Evropa, čoveče, odlučan glas više poštuje! Da je on rekao tvrdo, to stoji tako, tako, tako, Evropa bi to prihvatila.
KARADŽIĆ: Da. Da. Da (...)
KARADŽIĆ: Međutim, znaš, dosad se oni plaše da će da blokiraju. A on se tu ne osjeća sigurno, plaši se u Srbiji, znaš, zato bi opozicione stranke morale da ga podrže u tome, to je vrlo važno...
ĐOGO: ...Ekonomske blokade...
KARADŽIĆ: Da, vrlo bi važno bilo da sva opozicija stane u tom pogledu iza njega.
ĐOGO: Da, da. Bilo bi važno i to presudno, ali jebem mu mater, i ovi njegovi vuku poteze!
KARADŽIĆ: Pa dobro, stranku ne treba uopšte, njegovu stranku ne treba štedjeti, to treba sve po bubrezima udarati, ali bi važno bilo njega i ovu državničku misiju podržati.
ĐOGO: On bi bio Napoleon da se distancira od svoje stranke.
KARADŽIĆ: Da, da.
ĐOGO: On bi imao svu opoziciju uza se da to ume, evo, za dva sata kad bi hteo, tri saveta da posluša, on bi imao svu opoziciju iza sebe.
KARADŽIĆ: Ali se on plaši, on ima i nekih podataka oko nekih vođa opozicije, to je vrlo malo, ali je vrlo alarmantno, tako da on ne može da se pouzda da bi to bilo u korist Srbije i srpskog naroda, nego da bi se iskoristilo kao njegova slabost, znaš. Zato on ne smije da ostane bez potpune zaštite i zaleđa u stranci.
ĐOGO: Ne, ne, ne... On mora da ide, on će da najebe sa svojom strankom, sa ovim kombinacijama koje pravi. On je morao da digne, da se pouzda u narod. Da je triput rekao ja sam predsednik svih Srba, gospodo, razumeš, i dvaput je dobio te izbore, šta hoće više?
KARADŽIĆ: Da, da...
ĐOGO: I to bi njegova bila ogromna snaga, razumeš?
KARADŽIĆ: Da, da...
ĐOGO: I ogromna snaga u opoziciji, jer on nema u opoziciji protivkandidata, čoveče.
KARADŽIĆ: Da, da, to je tačno.
ĐOGO: Nema, i on se, moram da ti kažem, tu malo oslanja na ovu Šešeljevu varijantu, koji je u jednom trenutku simpatičan, to njega može tako krvavo lupiti po glavi.
KARADŽIĆ: Ma da, ma i nije to...
ĐOGO: To će se pretvoriti u svoju suprotnost...
KARADŽIĆ: …Nije to ni obimno ni ozbiljno to što Šešelj...
ĐOGO: To nije što je Srpska demokratska stranka tvoja. To nije to. I tu se on može opeći još jednom.
KARADŽIĆ: Da, da. Ne znam, ali mislim da se Francuska jako boji Njemačke i da se kurva, jedino se ne kurva Engleska, i to nam je jedina nada, eventualno Španija i Grčka.
ĐOGO: I ovaj Gorbačov, isto mi nije jasno.
KARADŽIĆ: Ma, to je sve američki čovjek, znaš. On je preuzeo određene obaveze prema Americi da istupi tako. Međutim, ne treba precjenjivati međunarodni faktor uopšte.
ĐOGO: Naravno, naravno, samo vlastite topove, čoveče.
KARADŽIĆ: Vlastite...
ĐOGO: Zauzmite teren što pre...
KARADŽIĆ: Nema tu ništa, to je sad jasno, ide se na srpski narod, na njegovu glavu, na njegove temelje.
ĐOGO: Nek' idu. Evo ubili su im osam ljudi, što nisu sinoć navalili posle ovog na Dubrovnik?
KARADŽIĆ: Ma ja, i to na bosanskoj strani su ubili.
ĐOGO: Prvih osam ljudi u Ravnom, čoveče, je l' to ovo Ravno u Popovu?
KARADŽIĆ: Pa da, na bosanskoj strani, to je u Bosni i Hercegovini.
ĐOGO: Pa, znaš šta je, to je bio dovoljan razlog da upadnu noćas u Dubrovnik.
KARADŽIĆ: Da, da.
ĐOGO: Jesi čuo da su ubili onog Milišića, pesnika?
KARADŽIĆ: Da, pa to su ustaše ubile.
ĐOGO: Pa jebem ti...
KARADŽIĆ: Iskoristili, i ubili ga, znaš...
ĐOGO: To treba njima sav Cavtat pod grlo i, drugo, ne mogu oni na duže staze da drže taj teren, to je ogroman prostor.
KARADŽIĆ: Ne, oni ne shvataju kako Srbi ključaju, kako se Srbi sporo pale, dugo gore. Oni nemaju pojma, ja ne mogu ovim ovdje, našim partnerima, Muslimanima da kažem, pa jebem vam sunce, do posljednjeg Srbina će se Srbi boriti za državu, da je ne izgube! To im privatno sto puta kažem, nemojte se zavaravati, nema tu nikakve šanse da mi vama sad nešto potpišemo, za dva sata će se čitava Bosna dići i zapaliti! Nemate šanse nikakve.
ĐOGO: Ima li iko među njima ko je mekši, ko ima malo pameti?
KARADŽIĆ: Nema. Oni su poslanike koji su neodgovorni zapalili na tu ideju da treba da dobiju državu, uplašili su se Srba kao da je ikome ikada bilo loše sa Srbima, i onda su preuzeli na sebe obavezu, a onda je Izetbegović uzeo prema Tuđmanu obaveze, i Tuđman prema njemu, i jedan drugog podstiču, jer Izetbegović obećava Tuđmanu čitavu Bosnu, a Tuđman ohrabruje i obećava mu da će se Muslimani dići protiv Srba! Da se bore.
ĐOGO: Samo ti njih još malo laži, meda i šećera im daj, dok ovaj gore posao na Kupi ne utvrde, dok ne očiste ovaj teren.
KARADŽIĆ: Ma oni moraju da znaju, čovječe, oko Sarajeva ima 20.000 naoružanih Srba, pa to nije normalno, oni će nestati! Sarajevo će biti karakazan u kojem će izginuti 300.000 Muslimana. Oni nisu normalni! Ja ne znam, ja ću sad njima morati otvoreno da govorim: ljudi, nemojte se zajebavati, u BiH ima 300-400 hiljada naoružanih Srba! Šta vi mislite? Plus je tu Armija i tehnika i sve to, šta vi mislite, da možete da se otcijepite kao Hrvatska? I oni bukvalno idu. Nama su jučer rekli, na nekim našim pregovorima između sjednica Skupštine, da suverena Bosna znači nezavisna Bosna, ako Jugoslavije ne bude...
ĐOGO: Koja Bosna, bre? Da li on misli, kako da pređe Neretvu? Je l' misli da Nevesinje, Gacko, Bileća, Trebinje, da će biti Bosna?
KARADŽIĆ: Da, da, ne, on nije normalan...
ĐOGO: Da će on ući sa vojskom tamo? Je l' on lud, bre?
KARADŽIĆ: Mi njima ne branimo da oni stvore određenu...
ĐOGO: ...Da će ući u Banja Luku?
KARADŽIĆ: ...Jest, na Ozren, da će Doboj, da će bilo šta. On može da ima vlast u pola Sarajeva, u Zenici, i u pola Tuzle, i nema, gotovo je, Gračanica i ove sitne. Ali oni to ne shvataju, da bi tu bilo krvi do koljena, i da bi muslimanski narod nestao. Nestalo bi sirotinje muslimanske koja ni ne zna kud on vodi Muslimane.
ĐOGO: Da, da, da, da...
KARADŽIĆ: Naredne nedelje se puno toga dešava. Oni su večeras pucali na jedno skladište ovdje blizu Sarajeva.
ĐOGO: Je li?
KARADŽIĆ: Da, da. Halebići, ovdje iznad Starog Grada, iznad Vasinog Hana. Međutim, skladište je minirano potpuno, oni mogu proći samo jednom uskom stazom, a tu ih tuče oružje potpuno, i oni ne mogu to da osvoje nikako. Inače je vojska ovdje, potpuno je jasno, čak i MUP radi protiv vojske, i oni to tačno znaju, ko u MUP-u radi protiv vojske, prate kretanje vojske, procjene prave i tako. Oni se jesu pripremali, imaju nešto oružja, dijelio im MUP to oružje, i mi smo to Izetbegoviću rekli, nama ne smeta uopšte da Muslimani imaju oružje, samo ako ste ludi da ga upotrijebite protiv Srba, pa Srbima će biti teško, ali vidjet ćete kako će vama biti. Nemate šanse. Odvežite se od ustaša, pustite, vodite svoju politiku i svoju brigu, međutim, to je njima teško reći. Toliko se njima dopalo da imaju neku državu svoju da to nije normalno. Halo?
ĐOGO: Čujem te, čujem te.
KARADŽIĆ: Ali, eto, imamo još sutra pregovore i još ćemo da pokušamo da izađemo s jednom varijantom koja je prihvatljiva za sve, da mi nemamo ništa protiv čak i kad bi mogli da oni svoje krajeve izdvajaju, ali šta će da naprave, ni to ne mogu da naprave. Mogu da naprave jedino nešto veću autonomiju u odnosu na saveznu državu od srpskih krajeva. To bismo mi prihvatili, da oni prave u svojim krajevima, da tako kažem, jednu oblast muslimansku, u okviru Jugoslavije, gdje bi oni imali manje veze sa saveznom državom.
ĐOGO: Autonomije?
KARADŽIĆ: Da, nešto veću, veću autonomiju, da ne kažem konfederalnu vezu sa Jugoslavijom, ali...
ĐOGO: Ali, treba im pet autonomija. Kako on misli da uspostavi u Kladuši autonomiju?
KARADŽIĆ: Pa, to da, teško, morao bi imati nekoliko autonomija, nekoliko enklava...
ĐOGO: Da... Pa, dobro, neka bude deset, bolje ta varijanta...
KARADŽIĆ: Mi njih tjerati ni na šta nećemo, ali oni nemaju načina da izvedu secesiju, to je, mislim, i Armiji i svima jasno. To će biti pokolj krvavi. Armija ovog puta neće više koristiti dva aviona, nego će od 500, koliko ih ima, koristiti po 20 u svakom naletu, i tu nema više. Jer ako se Bosna zapali, onda ide Sandžak, ide Kosovo. I tu više neće biti razgovora sa Evropom. Evropi će se reći marš u pičku materinu, ne pojavljuj se dok se pos'o ne završi. Ne treba ni toga previše, mislim da je Milošević izgubio malo sigurnost negdje, jer do sada su ga svi lupali što on nije taktičan, što nije elastičan... Mislim da je dobro što je on rekao: "Izvinite, mi nismo u ratu, evo vam Srbi iz Hrvatske, razgovarajte s njima kao samostalnima." Mislim da je tu pogriješio ovaj Babić, ipak, jer ovaj Milošević nije bio dovoljno kvalitetan tamo, prema našim informacijama.
ĐOGO: Šta nije bio dovoljno?
KARADŽIĆ: Ovaj Miša Milošević, nije bio dovoljno kvalitetan.
ĐOGO: Pa slušaj, taj Miša je idiot, čoveče. Miša je idiot. Ja sam ga sreo dva puta tamo i one prostorije su ispod naših, i upoznao sam ga. To je idiot. Njegova pamet je pileća pamet, on je gangster.
KARADŽIĆ: Da, da. I to je trebalo da ide Babić i ovaj...
ĐOGO: Kad je mislio pucati na svetsku zajednicu, što nije poslao Bećkovića, koji je predsednik te zajednice, i pisac, i taman bi lepo odgovarao. On je poslao idiota. Pa dokle oni misle? Čoveče, tamo se nekad za srpske granice borio Cvijić i Pupin, a on šalje idiote, policajce, agente, gangstere...
KARADŽIĆ: Tu je Babić jako pogriješio, on je to morao...
ĐOGO: Em je mala pamet Babić, em je mala pamet ovaj drugi, još manja, i sad on misli da tu šalje trećeg idiota...
KARADŽIĆ: Da, da...
ĐOGO: Pa ne može to tako, ovi su tamo lisci, oni misle da će sad svojim malim seljačkim lukavstvima da prefarbaju ceo svet.
KARADŽIĆ: Da, mi imamo čovjeka koji više radi ovdje nego delegati nekakvi tamo, oni su ovoga Pupovca poveli, onda je ovaj naš iz Bosne rekao eh, sad da utvrdimo samo u kojem svojstvu je Pupovac tu, onda su oni rekli u sastavu hrvatske delegacije. Međutim, kad je Pupovac izložio sve, onda je ovaj naš rekao: "Dobro, znači, ovo je stav hrvatske delegacije." Onda su se Hrvati pobunili i rekli: ma nema govora, kakvi hrvatski, ovo su srpski stavovi. Izvinite, srpski stavovi nisu prisutni ovdje.
ĐOGO: Da, da...
KARADŽIĆ: A ovaj čovjek uopšte nije član stranke.
ĐOGO: U isto vreme ovi sad iz Krajine kažu da je Slobodan primio Pupovca.
KARADŽIĆ: Ne, ne vjerujem to.
ĐOGO: Kažu da jest.
KARADŽIĆ: Ne, ne vjerujem to. Rekao bi mi Milošević da ga je primio. Nema govora da ga je primio. Ma znaš šta, srpska posla. Nek' idu oni u pičku materinu, ima da slušaju! Ima da slušaju, nema tu zajebancije.
ĐOGO: Ja isto tako mislim, ali to treba, znaš, nekoliko ljudi da uzmu, ipak, pametni ljudi u svoje ruke, i da krenu odlučno, bre. Ta bitka se mora, Radovane, dobiti u vojsci, mora se dobiti s oružjem. Drukče nema razgovora!
KARADŽIĆ: Ne, ne. Što se vojske tiče u Bosni i Hercegovini, ona je potpuno načisto. Njoj je potpuno jasno da je u pitanju ustaški nalet na Srbe i na Jugoslaviju kao državu.
ĐOGO: Nama oni moraju to hitno rešiti pitanje u Hrvatskoj. Ne s pola snage.
KARADŽIĆ: Pa ja mislim da su oni riješili, što se tiče, oni uglavnom posjeduju ono što ih zanima.
ĐOGO: Pa, delimično, da...
KARADŽIĆ: Uglavnom...
ĐOGO: ...Vukovar u grlu stoji, čoveče...
KARADŽIĆ: Dobro, to nije bitno, on je u okruženju. Ali, što je najvažnije, Bosna je puna vojske.
ĐOGO: To sad treba utvrditi. To sad treba utvrditi, jer nek' kopaju rovove, sad utvrđuje na Kupi granicu za sto narednih godina, to ne može ni tica da preleti, razumeš?
KARADŽIĆ: Da, da.
ĐOGO: Dalje nek' prosto utvrđuju granicu, završio si, ti ćeš očistiti džepove, nemoj ti sad da se biješ za Jasenovac.
KARADŽIĆ: Da, da. Ovdje ima u vojsci Muslimana, čak i rezervista, i ovih koji se zaista biju dobro, i to je vrlo važno, oni će uspjeti da ovu većinu muslimansku, koja će biti gubitnik u svemu ovome, ipak spasu od pozicije poraženoga. Ipak, ne možeš da kažeš da nema, ima zaista i običnog naroda, i sve to, i njima treba pružiti obje ruke, ali ovo što se vodstva tiče, tu nema kolebanja. Oni moraju da znaju da ako hoće secesiju, moraće da nose, da stupe u rat protiv nas, da nas biju, da nas tuku, a onda će dobiti odgovor nazad i to je jasno.
ĐOGO: O, majko moja. Ovo je dole trebalo skratiti sa tim Dubrovnikom, skraćuje front, to je trebalo očistiti, prostor pretvoriti u, znaš, raščistiti, završiti sa tim, jer se skraćuje, to je ogromna dužina, to je stotinu i nešto kilometara, čoveče, pa...
KARADŽIĆ: Pa, da. Oni su to morali da urade, da uspostave vojnu upravu i gotovo, kad Dubrovčani nisu bili dovoljno snažni da proglase otvorenim gradom, i gotovo.
ĐOGO: Završena priča, i gotovo.
KARADŽIĆ: Ali, otjerali su ih od Boke Kotorske, to je vrlo bitno.
ĐOGO: Da, da, da... Slušaj jednu stvar. Ovde me stalno gnjave sa ovim...
KARADŽIĆ: Dobro, dobro, dobro, to ćemo...
ĐOGO: Sa ovim delom...
KARADŽIĆ: Neka završe što god mogu.
ĐOGO: E, ja bih tebi poslao jednog čoveka dole, koji bi se pozvao na mene...
KARADŽIĆ: Dobro...
ĐOGO: I ovaj...
KARADŽIĆ: Nek' donese napisano, jer, možda neko prisluškuje, pa će onda da pošalju...
ĐOGO: Aha, ja bih, ovaj, znaš, da bude on neka vrsta tu koordinatora, znaš.
KARADŽIĆ: Dobro.
ĐOGO: Neka to preuzme, da snimi tu celu situaciju, da to radi, i ovde bi se to moglo rešiti.
KARADŽIĆ: Dobro, važi.
ĐOGO: Tako da, ja odoh sutra, odnosno u ponedeljak, idem za London na neki skup i ostaću do petka.
KARADŽIĆ: Ali neka mi donese pisamce, ja znam tvoj rukopis.
ĐOGO: Aha, aha, dobro.
KARADŽIĆ: Dogovoreno. Gdje ti je sin, reci mi?
ĐOGO: A evo, bio je gore u tome, na onom mostu kraj Palanke, i preksinoć se vratio u Novi Sad posle 20 dana rova, čoveče, i evo, pravo da ti kažem, glava me boli od toga, više nego... eno ga sad, vratio se da se nekolika dana odmori, šta će biti dalje...
KARADŽIĆ: Hajd', akobogda, biće uredu.
ĐOGO: A jebem mu mater... ne znaš šta da radiš. Mislio sam, već je četiri-pet meseci, da će se negde skloniti, i ima ovih rezervista, ima ovoga...
KARADŽIĆ: Da, da, trebalo bi malo mlađu vojsku da... Mislim, ovo su sve ovamo nesretne situacije, gdje na teritoriji Bosne i Hercegovine su zastave ustaške i naša vojska dole nije imala gubitaka takoreći, ona i dalje artiljerijom čuva svakog čovjeka, i tu stvarno dobro se radi, malo se i ovi naši dole Crnogorci, inače...
ĐOGO: Ma ko budale su poginuli, čoveče, ovi upali u zasedu, vidiš da su ovo sve zasede...
KARADŽIĆ: Samo zasede u borbama, inače ne ginu, jer oni vrlo dobro to rade, vojska ide sa tehnikom i sredstvima i onda kad je borba, ne gine vojska, ništa, oni ginu ko stoka, i najmanje 40.000 je već mrtvih u ovom ratu, a procjena između 40 i 60.000 hiljada, pri tome Srba nije ni hiljadu.
ĐOGO: Jesi video šta je ovaj major uradio gore u Bjelovaru, pa to je...
KARADŽIĆ: A šta, ne znam?
ĐOGO: Što je digao u vazduh...
KARADŽIĆ: Aha, da, pa to je ovaj Sinđelić, novi...
ĐOGO: Da, da, da, to je 700 ljudi, čoveče. Večeras je bio njegov portret na beogradskoj televiziji, čoveče. On je jedinac, prikazaše mu oca, finog jednog gospodina, znaš, ženu i ćerku i sina, major, čoveče. Lopovski ušli unutra, on je aktivirao ne znam koliko, 50, 500 kila eksploziva, sve digao u vazduh i njih sedam stotina. Fantastično.
KARADŽIĆ: To je Sinđelić, to ne sme da se zaboravi nikako.
ĐOGO: Strava i užas.
KARADŽIĆ: Ali, eto, mislim da ne smiju puno da se na Evropu, a bojim se da Tuđman niti ima snage niti smije sve dok ima vojske, ne smije da pregovara, ali sad se može također postaviti dobra odbrana Jugoslavije, pa oni kad napadaju, onda još više ginu.
ĐOGO: Znaš šta ja mislim? Ja, pravo da ti kažem, mislim da mi moramo što pre izbiti, manje-više su izbili, ako ovo, čim sruše ovo, oni su stigli do Osijeka, zacrtali gore Dravom, stigli na Kupu, nek' tamo stanu kod Karlovca, i to je manje-više zacrtan put, sad treba utvrditi.
KARADŽIĆ: Jest. I onda nek' ide da pregovara, inače ako budu dalje napadali, onda Evropi i svima treba reći...
ĐOGO: To je jedno. S druge strane, treba tu Evropu, svud im nacrtati ove njihove, nacrtati im znaš, neka oni vide kako to izgleda, a s druge, Tuđman nikad pregovarati neće. Jer, pazi, on ne sme pregovarati zato što on gubi državu, gubi teren. Oni njegovi će ga ubiti, skinuti.
KARADŽIĆ: Ne, ne. On je obećao do Drine, a vidiš kako to...
ĐOGO: Nema, pa da. Drina je, evo mu je u zagradi. Tako da ni Sljeme mu nije sigurno. Prosto, on ne može pregovarati, jedino mu treba skršiti vojsku, to je jedina nada.
KARADŽIĆ: Jedina, za pregovore, on mora ostati bez vojne sile. A mi nemamo ambiciju da ih pobijemo, ta vojska korektno sa civilima postupa, ali nema zaista razgovora dok se to, jer on dok god ima tih naoružanih bandi...
ĐOGO: Mada ja mislim drukče, pravo da ti kažem, ja mislim da ovi Dubrovčani jedan prostor moraju očistiti, ovi naši Novljani odozgo, izvini, da kažu, ovo je strateški, dva-tri sela, znaš kako oni rade ovde, alal vera ono što su uradili, varvarstvo, spali sve i zdravo. Jedan prostor, onaj oko granice, oni moraju očistiti.
KARADŽIĆ: Ma da, to je užasno, to je trbuh, kontrolisati bok.
ĐOGO: Pa nego, pa nego! Inače, nisu oni slučajno odsekli, tu je nekad Hercegovina izlazila na more, oni su se upleli, čoveče, u to sve. Dubrovnik nikad nije pripadao njima.
KARADŽIĆ: Ma nema, kakvi...
ĐOGO: Skratiti ovu "Dubrovačku republiku", da se ona završi taman tu gde su oni sad stali, taman tu kod Močića, kod Cavtata, završeno tu kod Cavtata (kraći prekid) gore severno od dubrovačke reke, to treba sve pobiti, sve pobiti!
KARADŽIĆ: To zaista, tu takvu upornost ustašku i koljačku, to ne mogu da...
ĐOGO: Ovo Ravno, čoveče, to je goli ustaša...
KARADŽIĆ: Znam, to je i tokom rata...
ĐOGO: Božo Vučurević mi kaže, čoveče, mi to sravnjujemo, ali to je goli ustaša tamo, a nema 500 ljudi tamo na drugoj strani, to je ko 10.000 ustaša.
KARADŽIĆ: Goli ustaša, goli ustaša.
ĐOGO: Strava.
KARADŽIĆ: Dobro, Gojko, hvala ti što si se javio. Molim te, nek' ovaj donese papirić, pa ćemo...
ĐOGO: 'Oće, 'oće, tokom nedelje će te naći. Nećeš micat' iz Sarajeva?
KARADŽIĆ: Neću, neću.
ĐOGO: Dobro. Javiće se, daću ja njemu telefon od stranke, tamo da se javi, tako da se može dogovoriti s tobom kad dođe dole.
KARADŽIĆ: Važi. Pozdravi Bebu i pozdravi djecu.
Na žalost ravnogorskih i salonskih četnika u državi, morat ću zahvaliti i poslušati desetine dragih forumaša koji su mi zatrpali inbox porukama podrške sa dosta uvjerljivim razlozima da nastavim pisati. Tako da ću nastaviti povremeno javljanje na forumu... U svakom slučaju ću čitati s vremena na vrijeme šta se piše, mada imam previše obaveza na poslu i van posla...
...blindirana vrata su nas napatila...nista posebno, odleđena piletina , dosta porculana i standardnih kućanskih sitnica...sve spakovano...
) da pokazemo sta je ko kome mislio i planirao 
