popajic wrote:just in bieber wrote:
И ти си мене изненадио таквим једностраним ставовима. Да ли по теби има ствари у политици СДП-а које су спорне и које треба оштро критиковати?
Да ли си свјестан да већина грађана у ентитету РС и у Херцеговини уопште нема желудац да гледа Бакира и његов магазин? Да ли, по теби, има ишта спорно у тој емисији?
Justine , moji stavovi su jednostrani samo kad je razgradnja ili zelja za razgradnjom BIH u pitanju, iz prostog razloga sto
nemam rezervnu domovinu.A ne bih mogao zamisliti da zivim u nekoj kvazi BIH drzavi, jednonacionalnoj , "ociscenoj" od njenih bivsih gradjana.
Ima stvari i kod SDP-a koje mi ne leze. Apsolutno.Ni Zlatko nije covo iz snova.Ali do sad nisam vidio partiju koja je vise protiv etnickih podjela i podjele drzave od SDP.zato imaju moj glas. Ne zato sto smatram da je Zlatko majka Terezija.
Upitaj se zasto Srbi ( ne vole da im se kaze gradjani
) i Hrvati ( takodje im mrsko ovo gradjani) ne podnose Bakira !
Je li do Bakira ili do njih mozda
Da ne vole BIH mozda, pa im smeta sto bi Bakir da je dijeli
Nema gdje nema nesto sporno , pa i kod Bakira , ali i puno pozitivnog Justine, puno ...
Па немам ни ја. Зашто појединци мисле да више воле земљу од других?
Ово за Србе и Хрвате, то је њихов проблем и њихово право све док не угрожавају другог. За све остало ту је Стразбур.
Да ли је то што се неко изјашњава као Бошњак, Србин, Хрват или православац, католик, муслиман само по себи одмах гријех? Нека буде ко шта хоће, само нека има иста права и исте обавезе.
Зашто децентрализована држава не би била боља од централизоване (не мислим ту на подјеле на националне ентитете)? Зашто се проводи тежња за успостављањем "нормалне државе" са "нормалним грађанима"? Шта је то, ко је то? Нисмо нормална држава већ специфична, подијељена земља са тешким бременом рата, држава у којој су се десили највећи злочини након Др. свј. рата, негдје и геноцид. Држава у којој неразумијевање, сукоби, манипулација, дискриминација, генерализација стално побјеђују у односу на дијалог, толеранцију, уважавање, компромис. Држава коју живо блато историје стално вуче доле. Хајмо укинути Републику Српску. И са тим ће нестати сви проблеми? Одједном ћемо добити умјесто национално острашћених појединаца угледне грађане који поштују европске вриједности? Нећемо.
Ми хоћемо брза и готова рјешења која ће нам неко донијети или наметнути. Нема тога. За све ћемо се морати изборити сами, ми, грађани ове земље. И то напорним радом и корак по корак. Не можемо са дна провалије одмах се попети на врх. Не иде. Али ,да можемо сад, одмах почети радити нешто корисно за себе и своје друштво, свакако да. И онда ће промјена доћи сама од себе. Можда нећемо то примијетити и нећемо бити задовољни темпом, али напредак мора доћи.
Зашто увијек чекамо неку идеалну приилику и идеалне услове? То нећемо никад добити. Хајмо из овако уређене државе (могу рећи и накарадно) извући максимум. Сопственим примјером показати да може боље и другачије. А не свраставати се у исти кош са онима које критикујемо.
И да, ови гласови се морају (и чују се) чути прво из Сарајева. Сарајево има потенцијал и људе који су спремни то покренути. Звучи лицемјерно то тражити од града и грађана који су толико страдали у прошлом рату, али то је једноставно тако.
зар још има ваких? 
Дође ми да све сад ћирилицом пишем 
