#159 Re: Krah Darwinizma
Posted: 07/10/2008 00:22
by NIN
ljubilac wrote:
Striktni su i tvrdi mnogi. Valjda na osnovu ovih nekih novijih struja. Složit ćeš se da je Darwin sam davao mnogo više "hoda" svojoj teoriji i ostavljao više mogućnosti nego ovi moderni darvinisti.
Jeste. Darwin je davao
hoda svojoj teoriji prirodne selekcije i tu nema nista sporno ako znamo sta pojam
teorija ustvari znaci, jel'. Recimo, da si citao jednu od cetiri njegove knjige na temu evolucije, tj. prirodne selekcije, onda bi se sam uvjerio u jacinu samog koncepta koji je on gotovo pa osmislio* i usavrsio. Naravno da je ostavljao prostora za nadopune jer je bio svjestan nedostataka sa kojima se susterao u koncipiranju teorije. Ali to ne znaci da je on u istu bas i sumnjao. Naprotiv. Sto vise, on je predvidio sama unaprijedjenja i nadopune svoje teorije u skladu sa tehnoloskim razvojem koji se zahuktavao u njegovom vremenu. I bio je upravu. Moderna sinteza teorije evolucije je dio te nadopune koju je on predvidjao.
Sto se tice
tvrdoce danasnjih
darvinista mislim da je u pitanju pogresna percepcija javnosti. Ne radi se o nikakvoj iskljucivosti i nepopustanju. Onda to nije nauka. Posrijedi je sukob misljenja oko nekih elementarnih dijelova, da ih tako nazovem, moderne sinteze kao sto su sociobiologija, evoluciona genetka, evoluciona psihologija i mnoge druge grane nauke proizasle iz moderniziranja Darwinove teorije. Jednostavno, u pitanju je naucno kalibriranje jedne sinteze novim saznanjima i shvatanjima, nista vise.
Pozdrav...
* Ideja prirodne selekcije i evolucije seze 2,500 pa i vise godina prije Darwinovog vremena!
#161 Re: Krah Darwinizma
Posted: 16/10/2008 20:58
by TaxiDriverRade
ZAŠTO TEORIJA EVOLUCIJE ?
Neki od ljudi koji su čuli za "teoriju evolucije" ili "darvinizam" mogu pomisliti da se ti koncepti tiču samo oblasti biologije i da nemaju značaja za njihov svakodnevni život. To je veoma pogrešno shvatanje zato što, daleko više nego biološki koncept, teorija evolucije predstavlja osnovu jedne pogrešne filozofije koja ima premoć i uticaj nad velikim brojem ljudi.
Ta filozofija je "materijalizam"; ona sadrži jedan veliki broj ili veštačkih pogleda o tome zašto i kako smo mi nastali. Materijalizam zagovara da ne postoji ništa osim materije i da je materija svega, i organskog i neorganskog. Pošavši od te premise, ona i odbacuje postojanje Tvorca. Spuštajući sve na nivo materije, ta filozofija transformiše čoveka u jedno biće koje obraća pažnju samo na materiju i koji odbacuje i okreće se od moralnih vrednosti bilo koje vrste. To je početak velikih nesreća koje će zadesiti čoveka.
Šteta od materijalizma ne ograničava se samo na pojedinca. Materijalizam nastoji da ukine osnovne vrednosti na kojima počivaju država i društvo i da stvori jedno bezdušno i bezosećajno društvo koje obraća pažnju samo na materijalno. S obzirom da članovi takvog društva ne mogu nikada posedovati idealističke osobine i predstave kao što su , ljubav prema bližnjima, pravda, odanost, poštenje, požrtvovanost i dobar moral, društvenom poretku zasnovanom na takvim pojedincima suđeno je da bude uništen u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od najozbiljnijih pretnji osnovnim vrednostima političkog i društvenog poretka jedne nacije.
Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome što on služi kao osnova anarhističkih i razornih ideologija koje ciljaju na uništenje države i naroda. Komunizam, jedna od ovih ideologija, prirodan je politički produkt materijalističke filozofije. Nastojeći da uništi svete pojmove kao što su država i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju mnogim oblicima separatističkih akcija usmerenih protiv unitarne strukture države.
Teorija evolucije sačinjava takozvanu "naučnu osnovu" za materijalizam, od kojeg zavisi komunistička ideologija. Uzimajući teoriju evolucije kao referencu, komunizam nastoji da opravda sebe i predstavi svoju ideologiju kao zvučnu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osnivač komunizma, Karl Marks, za Darvinovu knjigu Poreklo vrsta, koja je postavila temelj teorije evolucije, napisao sledeće: "Ovo je knjiga koja sadrži osnove istorije prirode našeg gledišta."
Ustvari, materijalistički pogledi svake vrste, sa Marksovim na čelu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo dogma iz 19. veka na kojoj materijalizam opstaje, apsolutno poništena zahvaljujući otkrićima savremene nauke. Nauka je pobila i nastavlja pobijati materijalističke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ničeg više. Nauka, takođe, demonstrira da su sva bića produkt stvaranja Jednog Superiornog Bića.
Teorije evolucije je rezultat materijalističke filozofije koja je izronila sa ponovnim buđenjem antičkih materijalističkih filozofija i postala široko rasprostranjena u 20. veku. Kao što smo naznačili ranije, materijalizam nastoji da objasni prirodu samo čisto materijalističkim faktorima. S obzirom da ona poriče stvaranje u samom početku, ona tvrdi da sve što postoji, bilo živo ili neživo, nije nastalo činom stvaranja, već kao rezultat slučajnosti koja je zatim uspostavila neki red. Ljudski um je, međutim, izgrađen tako da razume, da gde god vidi red, da postoji volja koja organizije i stoji iza tog reda. Materijalistička filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakteristikom uma, sredinom 20. veka proizvela je teoriju evolucije.
DARVINOVA IMAGINACIJA
Osoba koja je postavila teoriju evolucije na način na koji se ona definiše danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak Čarls Darvin.
Darvin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo imao amaterski interes za prirodu i žive organizme. Njegov interes podstaknuo ga je da se dobrovoljno pridruži ekspediciji koja je napustila Englesku brodom Bigl (X. M. S. Beagle) 1832. godine i koja je putovala raznim delovima sveta punih pet godina. Mladi Darvin bio je impresioniran različitim vrstama živih organizama, naročito određenim zebama koje je video na ostrvu Galapagos. Mislio je da je različitost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prilagođavanjem sredini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da poreklo života i živih vrsta leži u pojmu "prilagođavanja okolini". Prema Darvinu, različite žive vrste nisu stvorene pojedinačno (njih nije stvorio Tvorac), već potiču od zajedničkog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uslova postale različite jedne od drugih.
Darvinova hipoteza nije se zasnivala na nekom naučnom otkriću ili eksperimentu; međutim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju uz pomoć i podršku poznatih materijastičkih biologa svoga vremena. Njegova ideja bila je u tome da pojedini živi organizmi koji su se prilagodili nekoj određenoj sredini prenose te osobine na sledeće generacije; te povoljne osobine nagomilale su se vremenom i transformisale tu jedinku u novu vrstu, sasvim različitu od njenih predaka. (Poreklo ovih "povoljnih osobina" nije bilo poznato u to vreme.) Prema Darvinu, čovek je najrazvijeniji rezultat ovog mehanizma.
Darvin je nazvao taj proces "evolucija putem prirodne selekcije". Mislio je da je našao "poreklo vrsta": poreklo jedne vrste je druga vrsta. On je objavio te poglede u svojoj knjizi nazvanoj Poreklo vrsta, putem prirodnog odabiranja (TheOrigin of Species, By Means of natural Selection) 1859. godine.
Darvin je bio dobro upoznat sa činjenicom da se njegova teorija suočava sa velikim problemima. On je to priznao u svojoj knjizi u poglavlju "Teškoće teorije". Te teškoće, u osnovi, bile su u fosilnom zapisu, komplikovanosti nekih organa koji se ne bi mogli objasniti slučajnostima (na primer, oko), i instinktu živih organizama. Darvin se nadao da će te teškoće biti savladane novim otkrićima; međutim, ovo ga nije sprečilo da da jedan broj veoma neadekvatiih objašnjenja za neke od njih. Američki fizičar Lipson dao je sledeći komentar u vezi s Darvinovim "teškoćama":
„Čitajući Poreklo vrsta zaključio sam da je sam Darvin bio mnogo nesigurniji nego što ga pokušavaju predstaviti. Poglavlje -Teškoće teorije-, na primer, pokazuje da je Darvin imao značajnu sumnju u sve to. Kao fizičar, bio sam poprilično intrigiran njegovim komentarom o tome kako je oko moglo da nastane."
Dok je razvijao svoju teoriju, Darvin je bio impresioniran mnogim biolozima evolucionistima koji su mu prethodili, naročito francuskim biologom Lamarkom (Lamarck). Prema Lamarku, živi organizmi prenose osobine koje su stekle tokom života sa jedne generacije na drugu i na taj način evoluiraju. Na primer, žirafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako što je, generacijama, istezala vrat pokušavajući, radi prehrane, dohvatiti sve visočije i visočije lišće. Darvin je tako upotrebio tezu "prenošenja stečenih osobina" koju je predložio Lamark kao faktor koji čini da živi organizmi evoluiraju.
Ali, i Darvin i Lamark su pogrešili jer je u njihovo vreme život mogao biti proučavan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma neadekvatnom nivou. Naučne oblasti kao što su genetika i biohemija nisu postojale. Prema tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu njihove mašte.
Dok je eho Darvinove knjige odjekivao, jedan austrijski botaničar po imenu Gregor Mendel je 1865. godine otkrio zakone nasleđivanja. O tome se nije puno čulo do kraja veka. Mendelovo otkriće je zadobilo veliku važnost početkom 20. veka. To je bilo rođenje genetike kao nauke. Nešto kasnije, otkriveni su struktura gena i hromozomi. Otkriće DNK molekula, u 50-im, koji sadrži genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu. Razlog je bio u neverovatnoj složenosti života i ništavnosti evolucionih mehanizama koje je predložio Darvin.
Rezultat ovih otkrića trebao je biti potpuno odbacivanje Darvinove teorije. Međutim, ovo se nije dogodilo, jer su određeni krugovi insistirali na reviziji, obnavljanju i podizanju teorije na jednu naučnu platformu. Ovi napori su shvatljivi samo ako primetimo da iza teorije evolucije stoje ideološke namere, a ne naučna briga.
OČAJNIČKI NAPORI NEO-DARVINIZMA
Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj četvrtini 20. veka, Darvinova teorija je ušla u duboku krizu. Ipak, jedna grupa naučnika koji su bili rešeni da ostanu lojalni Darvinu nastojali su da pronađu rešenja. Oni su se okupili na sastanku organizovanom od strane Geološkog društva Amerike (Geological Society of America) 1941. godine. Genetičari, kao Ledjard Stebins (G. Ledyard Stebbins) i Teodosijus Dobžanski (Theodosius Dobzhansky), zoolozi kao što su Ernest Majer (Ernst Mayr) i Džulijan Haksli (Julian Huxley), paleontolozi kao Džordž Gejlord Simson (George Gailord Simpson) i Glen Jepsen (Glenn L. Jepsen), i matematički genetičari kao što su Ronald Fišer (Ronald Fisher) i Seval Rajt (Sewall Right), nakon dugih diskusija, konačno su se dogovorili kako "zakrpiti" darvinizam.
Ovaj kadar fokusirao se na pitanje porekla povoljnih varijacija koje su tobože naveli žive organizme da evoluiraju - što je jedna tema koju i sam Darvin nije bio u stanju da objasni, nego je, jednostavno, bio osuđen da je zaobiđe, oslanjajući se na Lamarka. Ideja je sada bila "slučajna mutacija".
Oni su nazvali ovu novu teoriju "Moderna sintetička teorija evolucije"; ona je bila formulisana dodavanjem koncepta mutacije Darvinovoj tezi prirodne selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao "neo-darvinizam", a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neo-darvinisti.
Decenije koje su usledile postale su era očajničkih pokušaja da se neo-darvinizam dokaže. Već je bilo poznato da su mutacije - to jest "nepredviđeni slučaji"- koje se odigravaju u genima živih organizama uvek bile štetne. Neo-darvinisti su pokušali da ustanove jedan primer za "naprednu mutaciju" izvodeći hiljade eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi pokušaji završili su potpunim neuspehom.
Oni su takođe pokušali da dokažu da su prvi živi organizmi mogli nastati slučajno, pod primitivnim uslovima na Zemlji koje je teorija postavila, ali isti neuspeh pratio je takođe i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je nastojao dokazati da bi život mogao nastati slučajno - propao je. Računi verovatnoće dokazuju da čak ni jedan jedini protein, gradivni blok života, nije mogao nastati slučajno. A ćelija - koja se prema evolucionistima navodno pojavila slučajno pod primitivnim i nekontrolisanim uslovima na Zemlji - nije mogla biti sintetizovana čak ni pomoću najsavršenijih laboratorija 20. veka.
Neo-darvinistička teorija je takođe pobijena fosilnim zapisom. Nikada, bilo gde u svetu, nisu pronađeni nikakvi "prelazni oblici", koji su navodno trebali pokazati postepenu evoluciju živih organizama od primitivnih do naprednih vrsta, kao što je to neo-darvinistička teorija tvrdila. U isto vreme, uporedna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su evoluirale jedna iz druge, u stvari imaju veoma različite anatomske karakteristike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima.
Ali neo-darvinizam ionako nikada nije ni bio naučna teorija, nego jedna ideološka dogma, ako se već ne može reći da je bio jedna vrsta "religije". Eto zašto pobornici evolucije još uvek nastavljaju da je brane, uprkos svim dokazima koji govore suprotno njoj. Međutim, jedna stvar oko koje se oni ne mogu složiti je pitanje: "Koji je od različitih modela predloženih za realizaciju evolucije onaj 'pravi'?" Jedan od najvažnijih, od svih ovih modela evolucije, jeste fantastični scenario poznat kao "isprekidana ravnoteža"
POKUŠAJ I POGREŠKA: ISPREKIDANA RAVNOTEŽA
Mnogi naučnici koji veruju u evoluciju prihvataju neo-darvinističku teoriju polaganog, postepenog razvoja. U poslednjim decenijama, međutim, predložen je jedan drugačiji model. Nazvan "isprekidana ravnoteža", ovaj model odbacuje darvinističku ideju akumulirajućeg razvoja korak po korak i smatra da se umesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim "skokovima".
Prvi glasni zastupnici ovog mišljenja pojavili su se početkom 70-ih. Dva američka paleoantropologa, Nils Eldridž (Niles Eldredge) i Stefan džej Guld (Sgephen Jay Gould), bili su veoma svesni da su tvrdnje neo-darvinističke teorije apsolutno pobijene fosilnim zapisom. Fosili su dokazali da živi organizmi nisu nastali postepenom evolucijom, nego da su se pojavili iznenada i potpuno formirani. Neo-darvinisti su živeli, i još uvek žive, sa slabom nadom da će nedostajući prelazni oblici jednog dana biti pronađeni. Shvatajući da je ova nada neosnovana, Eldridž i Guld i pored svega toga nisu bili u stanju da ostave svoju evolucionu dogmu, tako da su predložili jedan novi model: "isprekidana ravnoteža". To je tvrdnja da se evolucija nije odigrala kao rezultat manjih varijacija, nego radije tokom iznenadnih i velikih promena.
Ovaj model nije bio ništa drugo nego jedan model iz mašte. Na primer, evropski paleontolog Šindevolf (O. X. Shindewolf), koji je poslužio kao primer Eldridžu i Guldu, tvrdio je da je prva ptica izašla iz gmizavačkog jajeta kao rezultat jedne "velike mutacije", to jest, kao rezultat jednog velikog "poremećaja" koji se odigrao u genetskoj strukturi. Prema toj istoj teoriji, neke životinje koje su živele na kopnu preobrazile su se u velike kitove pretrpevši iznenadnu i sveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, potpuno kontradiktorne svim pravilima genetike, biofizike i biohemije naučne su onoliko koliko su naučne i bajke o žabama koje se pretvaraju u prinčeve. I pored svega toga, ogorčeni krizom u kojoj su neo-darvinističke tvrdnje bile, neki paleontolozi evolucionisti prigrlili su ovu teoriju čija je karakteristika da je čak još bizarnija nego sam neo-darvinizam.
Jedina svrha ovog modela bila je osigurati objašnjenje za pukotine u fosilnom zapisu koje neo-darvinistički model nije mogao objasniti. Međutim, teško da je to bio racionalan pokušaj - objašnjavati fosilne pukotine u evoluciji ptica sa tvrdnjom da je "jedna ptica odjednom iskočila iz gmizavačkog jajeta" - zato što po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste u drugu zahteva veliku i povoljnu promenu u genetskoj informaciji. Međutim, nijedna mutacija ne poboljšava genetsku informaciju, niti joj dodaje novu.
Štaviše, model "isprekidane ravnoteže" kolabira od svog samog početka zbog nemogućnosti da odgovori na pitanje nastanka života, što je takođe pitanje koje od samog početka pobija i neo-darvinistički model. Budući da čak ni jedan jedini protein ne može nastati slučajno, rasprava o tome da li su organizmi izgrađeni od triliona tih proteina prošli kroz naglu ili "postepenu" evoluciju je besmislena.
Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o "evoluciji", danas je još uvek neo-darvinizam. To je jedan scenario koji je bio korišten da obmanjuje svet tokom 140 godina. Zahvaljujući poslednjim naučnim otkrićima, nastavak njene odbrane je, na kraju, postao nemoguć.
PRIMITIVNI NIVO NAUKE U DARVINOVO VREME
Kada je Darvin promovisao svoje pretpostavke, naučne discipline genetika, mikrobiologija i biohemija još nisu postojale. Da su one bile otkrivene pre nego što je on predložio svoju teoriju, Darvin bi lako mogao da prepozna da je njegova teorija bila nenaučna i možda ne bi ni pokušao da promoviše takve besmislene tvrdnje. Informacija koja određuje vrste već postoji u genima i nemoguće je da prirodna selekcija proizvede nove vrste kroz izmene u genima.
Slično tome, svet nauke u tom periodu imao je jedno veoma plitko i prosto razumevanje građe i funkcija ćelije. Da je Darvin imao šansu da vidi ćeliju pod elektronskim mikroskopom, on bi se osvedočio u veliku složenost i izvanrednu građu organela ćelije. On bi svojim vlastitim očima video da nije bilo moguće da jedan takav komplikovan i složen sistem nastane kroz male varijacije. Da je on znao nešto o biomatematici, tada bi shvatio da čak nijedan jedini molekul proteina, da ne govorimo o jednoj celoj ćeliji, nije mogao da nastane slučajno.
Jedna studiozna analiza ćelije je bila moguća tek nakon otkrića elektronskog mikroskopa. Primitivnim mikroskopima u Darvinovo vreme je bilo jedino moguće videti spoljnu površinu ćelije.
DARVINOV RASIZAM
Jedan od najvažnijih, a ipak najmanje poznatih aspekata Darvina je njegov rasizam: Darvin je smatrao bele Evropljane "naprednijim" od ostalih ljudskih rasa. Dok je Darvin pretpostavljao da je čovek evoluirao od majmunolikog stvorenja, on je smatrao da su se neke rase razvile više nego druge i da ovi poslednji još nose majmunske karakteristike. U svojoj knjizi Poreklo čoveka, koju je objavio nakon Porekla vrsta, on bestidno komentariše "veće razlike između ljudi različitih rasa." U svojoj knjizi Darvin smatra da su crnci i australijski Aborižini jednaki sa gorilama i onda zaključuje da će ovi biti vremenom istrebljeni od civilizovanih rasa. On kaže:
"U nekom budućem periodu, ne veoma dalekom kada se meri vekovima, civilizovane rase ljudi će uglavnom iskoreniti i zameniti divlje rase širom sveta. U isto vreme, čovekoliki majmuni... će bez sumnje biti iskorenjeni. Pukotina između čoveka i njegovih najbližih srodnika biće veća u jednom civilizovanijem stanju, kako se možemo nadati, i biće jedaka onoj između Kavkažana i nekog majmuna tako niskog kao što je babun, umesto kao sada između crnca ili Australijanca i gorile."
Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski raspravljane, nego su takođe dovedene u jednu poziciju gde osiguravaju najvažnije "naučno tlo" za rasizam. Pretpostavljajući da su organizmi evoluirali u borbi za život, darvinizam je čak bio prilagođen socijalnim naukama i izokrenut u jednu koncepciju koja je došla dotle da bude nazvana "socijalni darvinizam".
Socijalni darvinizam tvrdi da su postojeće ljudske rase smeštene na različitim stepinicama evolucione lestvice, da su evropske rase "najnaprednije" od svih i da mnoge druge rase još uvek nose "majmunske" crte.
#168 Re: Krah Darwinizma
Posted: 19/10/2008 21:55
by Lorena
Samo zato što trenutno nema boljeg objašnjenja, ne čini automatski teoriju evolucije ni darvinizam faktom. Daleko od toga. I slijepi su oni koji prihvataju nešto bez dovoljnih dokaza. Nauka treba da ide dalje i gradi nove, znatno bolje teorije od ove.
PS: Na ovom forumu kao da je neka sekta sa NIN-om kao vođom. Sve što NIN napiše, pojedinci se (uvijek jedni te isti, kao papagaji) klanjaju tipa: tako je, tako je - ko se ne slaže budala je, retardiran, neobrazovan, ćorav, vjerski fanatik i sl. NIN piše jako arogantno, nabraja sadržaj svoje privatne biblioteke (koga briga?!) i koristi masu složenih riječi (genije je u jednostavnosti, a ne u zamršenosti) – a ne uspijeva uvjerljivo argumentovati svoj stav. Govori kako drugi nemaju dokaza, a sam svoja mišljenja bazira na citatima čitalaca sa Amazona...
