Forum Klix.ba

underwater wrote:

Sati wrote:616. Ako pogrešite

Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.

Goodwin Samararatne: Loving-Kindness

Ako moze samo malo da pojasnis sto ti ovdje prevodis kao "probudjen".
Prosvijeteljen? Bez jastva?
Ili (uobicajeno) samosvjestan?

Zar nije jasno iz konteksta?
Probuđen = onaj koji je, zahvaljujući svojim moralnim postupcima i meditacijom, pročistio um i srce svih nedostataka i nesavršenosti = onaj koji vidi istinu ovoga sveta i deluje u skladu sa njegovom prirodom i zakonima, a ne protiv nje gonjen žudnjama i opsesijama, stvarajući tako patnju za sebe i druge.
Ukratko, probuđen = onaj koji ne spava i ne sanja

619. Ljudske mašine

Savremeno društvo nas obično tako uslovljava da budemo sve drugo samo ne svesni. Dominantna kultura na Zapadu ceni praktično nesvesnu produktivnost, neprekidnu zaposlenost, brzinu i efikasnost. Poslednja stvar koju želimo da radimo jeste da budemo samo svesni. Želimo da nešto činimo, da uspevamo, da proizvodimo. Oni među nama koji su dobri u tom činjenju izgleda da sasvim lepo napreduju u mnogim institucijama i kompanijama. Oni koji nisu -- e pa, oni su negde na začelju. Ali takav je život na Zapadu u XXI veku i, u sve većoj meri, u ostalim delovima sveta. Toliko smo fokusirani na činjenje da smo potpuno zaboravili na bivanje, a danak koji to uzima u pogledu našeg fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja je sve vidljiviji. Kao što neko reče, "umesto ljudskih bića, postali smo ljudske mašine". Svesnost je sredstvo da se ponovo uspostavi ravnoteža između činjenja i bivanja.

Susan Smalley, Diana Winston: Is Mindfulness for You?

Sati wrote:

underwater wrote:

Sati wrote:616. Ako pogrešite

Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.

Goodwin Samararatne: Loving-Kindness

Ako moze samo malo da pojasnis sto ti ovdje prevodis kao "probudjen".
Prosvijeteljen? Bez jastva?
Ili (uobicajeno) samosvjestan?

Zar nije jasno iz konteksta?
Probuđen = onaj koji je, zahvaljujući svojim moralnim postupcima i meditacijom, pročistio um i srce svih nedostataka i nesavršenosti = onaj koji vidi istinu ovoga sveta i deluje u skladu sa njegovom prirodom i zakonima, a ne protiv nje gonjen žudnjama i opsesijama, stvarajući tako patnju za sebe i druge.
Ukratko, probuđen = onaj koji ne spava i ne sanja

Zahvaljujem
Nije mi bilo jasno, "probudjen" moze znaciti i ne gleda sobom
(Iluminacija)

620. Sastavljanje jelovnika

Kada sam počinjao da izučavam zen, učitelj mi je postavio ovaj koan ili zen pitanje: "Kako možeš da kreneš dalje ako se nalaziš na stubu visokom trideset metara?"

Kao i sa bilo kojom drugom zen-zagonetkom, da biste odgovorili na ovaj koan ne vredi vam da koristite racionalni deo svog uma. Možda ćete dugo meditirati pre nego što se vratite učitelju i kažete: "Odgovor je: živeti potpuno."

To je dobar početak. Ali to je samo racionalni, logični deo odgovora. Morate ići dalje. Morate pokazati odgovor. Morate ga otelotvoriti. Treba da dokažete svom učitelju kako to živite potpuno u sadašnjosti. Treba da izrazite odgovor samim životom -- u svakodnevnim odnosima, na tržnici, na poslu, jednako kao u hramu ili sali za meditaciju.

Kada živimo svoj život u potpunosti, on postaje ono što zen budisti nazivaju "vrhunski obrok". Vrhunski obrok pravimo koristeći sastojke koji su nam pri ruci, da bismo napravili najbolje moguće jelo, a zatim ga poslužili. Ova knjiga govori o tome kako da skuvate vrhunski obrok svoga života.

Bernard Glassman, Rick Fields: Instructions to the Cook

PUN MESEC - nedelja, 30. septembar

Iščupaj žudnju u sebi,
k’o rukom svojom ljiljan jesenji;
samo put smirenja u sebi neguj,
nibbānu što je Blaženi poduči.

Dhammapada, strofa 285


Nećemo sebe osloboditi vezanosti držeći se svojih stavova o tome kakav bi život trebalo da bude. Reč "život" se ovde odnosi na sve: nas, druge, materijalne stvari koje posedujemo. Čak i religijski stavovi vode do patnje ako ih uzmemo na pogrešan način. Zato je poenta pre u tome da, u trenutku kad to činimo, prepoznamo na koji način se držimo tih stvari. Zašto se opiremo činjenici promene? Promena je neprekidna, pa ipak je mi ne vidimo. Ići putem oslobođenja na koji je ukazao Probuđeni znači istraživati naš odnos prema svakom od naših iskustava -- onom prijatnom i onom neprijatnom. Svaki pojedinačni trenutak našeg života jeste prilika za učenje kako da stvari pustimo, kako da samo budemo i razumemo.

S ljubavlju
monah Munindo

Nesto razmisljam:

Budizam kaze u svoje cetiri velike istine da je zivot patnja, a patnja dolazi zbog zelje, moguce je izljecenje, a "izljecenje" je oslobadjanje od imanja zelja. To kaze filozofija/religija koja je nastala u Indiji.

Na drugom kraju svijeta, u Becu, Evropi, u kulturi kojaj je sasvim razlicita od istocnjacke, Sigmund Frojd kaze da je frustracija, iz koje nastaju razni psihicki poremecaji koji cine ljude nesretnim, nastaje zbog neispunjene zelje.

Ako na dva suprotna kraja svijeta, u razlicitim kulturama se dodje do istog zakljucka, ne bi li to moglo znaciti da je to apsolutno tacno?

Budizam po tome postaje religija koja govori istinu, sve ostale religije grijese.

@kojeime

meni se ne cini da je ovdje doslo do istog zakljucka. frojd, kako si naveo ovdje, problem vidi u neispunjenoj zelji dok budizam vidi problem u zelji kao takvoj, bez obzira na to je li ispunjena ili neispunjena. u budizmu to ustvari nije bitno, cak bih rekao da nije bitan ni nastanak zelje vec je nasa reakcija na nju ono sto stvara i odrzava patnju.
zakljucak da budizam govori istinu mi se takodje cini malo "nategnutim" ako pod ovim podrazumijevas neku apsolutnu istinu na koju obicno pretenduju druge religije. za mene budizam govori istinu o patnji i njenim implikacijama na zivot i postojanje, te daje perspektivu oslobadjanja od patnje, ali ne tezi interpretiranju apsolutne istine na nacin kako to cine druge religije (pokusavajuci ponuditi jasnije smjernice i oko toga kako smo postali i zasto smo tu itd.). makar ja tako to dozivljavam.

kojeime postavlja pitanje, ime_kojeg_nema odgovara

Što bi to Freud i njegova promišljanja bila univerzalna mjera istine?

Ellinor wrote:kojeime postavlja pitanje, ime_kojeg_nema odgovara

ako to nije budizam ja ne znam sta je

kojeime wrote: Budizam kaze u svoje cetiri velike istine da je zivot patnja,

Ne, Buda kaze da u životu postoji patnja, a ne da je ceo život patnja. To je velika razlika.

kojeime wrote: a patnja dolazi zbog zelje, moguce je izljecenje, a "izljecenje" je oslobadjanje od imanja zelja.

Ovde zabuna izvire iz lošeg prevoda, jer ako pogledaš originalni tekst Budinih govora na jeziku pali, Buda govori o dve vrste ajde da kazem "poriva"

1. tanha = egoistična žudnja, koja izvire iz pohlepe, mržnje i obmane i traži da bude zadovoljena po bilo koju cenu. Ta žudnja je izvor patnje.
2. ćhanda = želja da se ne učini bilo šta što bi meni i drugima izazvalo patnju i učini ono što će doprineti sreći. Ta želja koja izvire iz nesebicnosti, ljubavi i razumevanja prave prirode sveta u kojem živimo, što oped dolazi iz labavljenja i na kraju oslobađanja diktata ega.[/quote]

Zato bi trebalo voditi računa koja se reč upotrebljava i kod nas, u zavisnosti od konteksta: žudnja ili želja.

"2. ćhanda = želja da se ne učini bilo šta što bi meni i drugima izazvalo patnju i učini ono što će doprineti sreći. Ta želja koja izvire iz nesebicnosti, ljubavi i razumevanja prave prirode sveta u kojem živimo, što oped dolazi iz labavljenja i na kraju oslobađanja diktata ega."

Kao sto je, na primjer, napustanje zene i sina.

:meni se ne cini da je ovdje doslo do istog zakljucka. frojd, kako si naveo ovdje, problem vidi u neispunjenoj zelji dok budizam vidi problem u zelji kao takvoj, bez obzira na to je li ispunjena ili neispunjena."

Da, ali ako nemas nikakvih zelja, nemas ni neispunjenih, pa nemas ni frustracija, tako da Frojd ispade dio budizma

Bio neki dan na TV SA dobar dokumentarac o Budi, ko ima vremena i želje nek pogleda

kojeime wrote:"2. ćhanda = želja da se ne učini bilo šta što bi meni i drugima izazvalo patnju i učini ono što će doprineti sreći. Ta želja koja izvire iz nesebicnosti, ljubavi i razumevanja prave prirode sveta u kojem živimo, što oped dolazi iz labavljenja i na kraju oslobađanja diktata ega."

Kao sto je, na primjer, napustanje zene i sina.

Vrednost postupka je u nameri, kvalitetu volje koja stoji iza njega.
Buda to što pominješ svakako nije učinio iz želje da ih unesreći, već da pomogne prvo sebi, a onda i drugima, uključujući i svoju porodicu. Što mu je i pošlo za rukom, kao što se vidi iz istorije poslednjih 2500 godina. Kad smo već kod sina, i on je još kao vrlo mlad postao monah i kasnije zahvaljujući očevoj poduci probuđen.

Suočavanje sa stabilnošću

Postoji nekoliko razloga zašto se toliko čvrsto držimo iluzije stabilnosti. Prvo, iako na nekom nivou prepoznajemo da se svet oko nas neprekidno menja, previđamo činjenicu da ga bez mnogo razmišljanja smatramo fiksiranim. Kada smo svesni, mi tu činjenicu zapažamo. Kada nismo svesni, tada "nismo tu" da bismo primetili da nismo tu.

Drugo, od trenutka kad se rodimo, serviraju nam se apsolutne činjenice, pre nego činjenice u svom kontekstu. Ne uče nas da su razlikovanja na "mlado" i "staro" ili "zdravo" i "bolesno" društveni konstrukti i da njihovo značenje zavisi od konteksta. Uslovljeni smo da učimo o svetu i vidimo ga kao skup činjenica, kao što je 1+1=2. Ovaj svet je daleko suptilniji nego što se to da zaključiti na osnovu takvih činjenica, a trebalo je da naučimo da 1+1=2 samo onda kada kao osnovu uzmemo dekadni sistem. Ali 1+1=10, ako koristimo sistem čija je osnova 2 ili 1+1=1 ako jednu gumu za žvakanje dodamo drugoj gumi za žvakanje.

Obrazovni sistem se odriče tog iznijansiranijeg pristupa za račun izvesnosti. On pojednostavljuje i ovaj svet nam prikazuje predvidljivijim nego što on zaista to jeste. Tako sebe obrazujemo za nesvesnost.

Ellen Langer: Paying Attention to Our Own Mind and Body

622. Nedelo i dobročinstvo

Ko učinjeno rđavo delo kasnije nadmaši dobrim,
taj osvetli ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni.

Buda
Dhammapada. strofa 173

623. Meditacija uvida

Kako vežbamo i sve nam je lakše da održavamo pažnju na dahu, otkrivamo da je um u stanju da ostaje u sadašnjem trenutku, a da se uopšte ni ne fokusira na dah. Dah je tu, ali um više ne odluta i sasvim je srećan da ostane tako na oprezu, otvoren, pažljiv i prijemčiv za sadašnjost.

Do sada smo dah koristili kao sidro, kako bismo pažnju vratili u sadašnjost. Kada um lako počiva u toj sadašnjosti, možemo ostaviti na stranu dah kao posebam objekat pažnje. Tada čitava sadašnjost postaje naš fokus. Stvar je u tome da mi ne pokušavamo da postanemo nekakav specijalista u disanju ili neko ko je potpuno opsednut disanjem. Poenta je vežbanje uma da se fokusira na sadašnjost.

Kao rezultat takvog treninga, sada imamo širom otvorenu svesnost svega onoga što nastaje u sadašnjem trenutku. To uključuje telesne osećaje, zvukove, misli i emocije koje se mogu javiti. Vežba se sastoji u tome da im dopustimo da se pojave, uobliče, ispune svoju funkciju i potom se rastvore i nestanu.

Ova dimenzija meditacije se naziva vipassana ili "meditacija uvida". Sa njom počinjemo da vežbamo um i srce da budu svesni i razvijaju uvid u temeljnu prirudu svakog našeg iskustva. Počinjemo da vidimo kako u svakom trenutku postoji nastanak, pojavljivanje, trajanje i nestanak slika, zvukova, mirisa, ukusa, taktilnih senzacija, misli, osećaja, emocija. Postoji jedan neprekidni tok svih tih različitih dimenzija našeg života. Ti podražaji se jave, mi ih registrujemo i onda se oni promene. Ali unutar svega toga i oko svega toga postoji i jedan kvalitet sveobuhvatne svesnosti, jedan kvalitet znanja koji je prijemčiv za sve to, koji sve to prati, ali ne reaguje slepo na to.

Ta svesnost nije ulovljena u taj tok doživljaja. u stanju smo da jasno vidimo šta se događa. Sve potpunije razumemo kako srce može biti upleteno u sviđanja, nesviđanja, željeno, neželjeno, prijatno, bolno, lepo, ružno, u ideje prošlosti i budućnosti, o sebi i drugima. Počinjemo da uviđamo koliko smo krutim učinili sve te pojmove. I tako vežbamo srce da počne da ih napušta, da se ne upetljava i identifikuje sa svim tim karakteristikama na uvek isti, naviknut način. Ovo se naziva "uvidom". Vidimo da smo neprekidno i po navici zavedeni raznim vidovima sveta oko nas ili osećajima u nama, načinima na koje vidimo sebe i druge. No, kada se bolje zagledamo i iskoristimo meditaciju da sebe umirimo i posmatramo vrlo jasno i izbliza šta su ta naša iskustva, počinjemo da priomećujemo da se ona neprekidno menjaju, da su fluidna. Takođe nam postaje jasno da nijedno od tih iskustava ne može da nas trajno zadovolji. Ili prepoznjemo da je uznemirenost, na primer, samo jedan osećaj i da nema potrebe da bilo šta sa tim dalje radimo...

Ovakve lekcije naučene tokom meditacije zatim prenosimo u svakodnevni život. Tako smo sposobniji da bolje odgovorimo na različite situacije i prijemčiviji za život u celini. Kada treba nešto da se uradi, jednostavno to uradimo. Kad ne treba ništa da se uradi, u stanju smo da se zaustavimo. Više ne reagujemo slepo. Obično, gonjeni navikom, kada je nešto prijatno, jednostavno ga ščepamo; kada nas nešto iritira, odgurujemo ga, pokušavamo da ga se otresemo. Ali sa meditacijom, malo smo više svesniji tih navika i lakše nam je da vidimo šta to vodi ka dobrobiti za nas i za druge, a šta do nesreće.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

"Vrednost postupka je u nameri, kvalitetu volje koja stoji iza njega."

A to odlucuje onaj koji ima namjeru da nesto uradi ili onaj prema kome je namjera realizovana?

Da li ubiti tesko oboljelu osobu da se dalje ne pati, ili ne? Ko odlucuje? I kako znamo da je odluka ispravna?

Ti i nesto manje od milijardu budista sigurno mislite da je Buda uradio dobro, kako misli ostatak od 5,5 milijardi ljudi.

A ako misljenje ljudi nije bitno, da li bi mislili da je taj postupakd dobar Bog(Allah, Jahve), Zevs, Siva, Visnu i ostali bogovi.

Problem je u apsolutnoj istini, a nju niko ne zna, iako sve religije polazu na nju pravo.

Dobri prijatelji

"Trebalo bi da se podsećaš¡ svojih dobrih prijatelja ovako: 'Zaista je dobitak za mene, zaista je blagodet za mene, da imam dobre prijatelje, saosećajne, koji mi žele dobro i koji me bodre i podučavaju'."

Buda
Nandiya sutta (AN XI:13)

625. Stav u meditaciji

Stav i duh sa kojim počinjemo da meditiramo je izuzetno važan. Ne postoji tako nešto kao što je "dobra" ili "loša" meditacija. Ali ako je um veoma miran, stišan i lak, skloni smo da mislimo kako imamo "sjajnu" meditaciju. Suprotno tome, možda sedimo i borimo se sa agonijom, zbunjeni smo i besni, uznemireni, i tada smo skloni da mislimo kako je to "užasna" meditacija. Ali stvar je u tome da učimo od svega onoga što doživljavamo. Učimo od bolnih, teških iskustava, isto koliko i od smirenih, lakih, blistavih i lepih iskustava. Izuzetno je važno da ovo imamo na umu dok meditiramo i da budemo strpljivi kada radimo sa haotičnim stanjima uma, tako što ćemo prepoznati da je ponekad stanje našeg uma upravo takvo. Čak i mahnita stanja uma počinju i završavaju se; i ona dolaze i prolaze. Ali moguće je da razvijemo mudrost i uvid na osnovu bolnog. Isto tako, ako je nešto što doživljavamo lepo i zanosno, lako od toga stvorimo problem, tako što se vežemo za to, pokušavamo da ga ponovimo ili smo gordi zbog toga, tako što mislimo da smo nešto postigli. I mada je to bilo dobro, čisto i divno u početku, lako ga je preobratiti u izvor patnje i jačanja ega.

Stvar je u tome da učimo šta god da nam se događa, bilo da je dopadljivo ili ne, lepo ili ružno. Svaka stvar će nas podučiti, samo ako joj to dopusitmo. To je jedan od osnovnih principa meditacije. Poenta je u onome što smo naučili, a ne u pojedinačnom subjektivnom iskustvu koje smo doživeli na tom putu.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


_/|\_

626. Darivanje

Jednom asketa Vaććhagotta otide do Blaženog i reče: "Čuo sam da neki tvrde kako asketa Gotama ovako govori: 'Poklone bi trebalo samo meni davati i nikom drugom; njih bi trebalo davati jedino mojim učenicima, a ne učenicima drugih učitelja. Samo ono što je meni dato donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato drugima; samo ono što je dato mojim učenicima donosi veliku korist, ali ne i ono što je dato učenicima drugih.' Dakle, da li ti koji tako tvrde govore prave reči učitelja Gotame ili ih pogrešno navode? Da li ih objavljuju u skladu sa tvojim učenjem i ostavljaju li te tvrdnje bilo kakav osnov za prekor? Mi sigurno ne želimo da pogrešno tumačimo učitelja Gotamu."

A Buda mu ovako odgovori: "Oni koji tako kažu, Vaććha, ne navode tačno moje reči, već me pogrešno tumače. To što objavljuju nije u skladu sa mojim učenjem i takve pogrešne tvrdnje sigurno daju osnova za prekor.

Vaććha, svako ko bilo koga sprečava da daje predstavlja smetnju i prepreku za tri vrste ljudi: onoga ko daje on sprečava da stekne time zasluge, onoga ko prima da dobije poklon, a pre toga on zlobom potkopava i šteti sopstvenom karakteru. Ono čemu ja zapravo podučavam, Vaććha, jeste ovo: čak i ako bi neko ostatak hrane u činiji ili zdeli sprao vodom, pa te pomije bacio u seoski bazen ili jezero, sa željom da nahrani živa bića u njemu -- čak i to bi mu bio izvor zasluga, a da ne govorim onda o davanju ljudskim bićima. MeÄ‘utim, ja tvrdim da darivanje čestitog čoveka donosi veći plod, a manje ono nemoralnog čoveka."

Vaććhagotta sutta (AN III:58)

627. Brbljivi um

Kada počnemo da meditiramo, vrlo brzo se suočimo sa svojim brbljivim umom, sa čitavim horom komentatora u glavi, od kojih svaki iznosi svoje mišljenje o svemu i svačemu. Ne da imamo samo jednog komentatora, već je tu čitav žiri... i njegovi članovi strastveno raspravljaju između sebe!

Rad sa tako brbljavim umom, koji neprekidno razmatra prošlost i planove za budućnost, ima mišljenje o svemu i svačemu, može nam izgledati sasvim beznadežan. Želimo da on jednostavno umukne i lako je osetiti blaženstvo ako se to zaista i dogodi. Međutim, ako bi nemišljenje bio sinonim za probuđenje, Buda bi svojim učenicima verovatno prepisao udarnu dozu neke vrste drevnog torazina da im izbriše svaku misao i svi bi bili srećni. Ali stvari ne stoje tako. Istinska sreća ne dolazi jednostavno sa uklanjanjem svake misli. Ađan Ča je često govorio: "Bivoli su simbol apsolutno praznog uma". Ti bivoli imaju oko sebe auru neverovatne pasivnosti. U stanju su da zađu u pirinčana polja i satima lagano žvaću mlade izdanke. Slično tome, kokoška je u stanju da danima sedi na jajima. Dakle, ako dan za danom sedimo u meditaciji i ne mislimo, moguće je da ćemo razviti onoliko mudrosti koliko i kokoška, što verovatno nije baš mnogo. Zato, dobro je uočiti taj osećaj olakšanja koji dolazi sa nepomičnošću, mirom, tišinom, ali ne treba da napravimo grešku i preuveličamo njegov značaj.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


_/|\_

628. Zvuk

Ađan Ča došao je prvi put u Englesku sedamdesetih godina. Bio je to velik događaj -- čuveni učitelj dolazi sa Dalekog istoka do poseti budističku grupu u Londonu. Grupa je imala vrlo mali prostor i mnogo ljudi se stislu unutra. Bila je to jedna od onih vrlo retkih toplih noći u Engleskoj, tako da se cela soba pušila. Onda su krenuli da meditiraju, i svakome je bilo prevruće, tako da otvorili prozor. Ali iz lokalnog paba prekoputa se čula glasna rok muzika. Posle nekoliko minuta odlučili su da ipak zatvore prozor. Sve vreme Ađan Ča je sedeo nepomično. Sa zatvorenim prozorom, svi su opet počeli da se kuvaju. Temperatura je dostizala tačku ključanja, a i gušenja, ali je Ađan Ča i dalje sedeo. Otvorili su prozor, opet rok muzika. I tako u krug. Pustio ih je da sede tako sat i po. Na kraju je kucnuo u zvono. Pošto je to bila Engleska, svi su odmah počeli da se izvinjavaju. Čak su išli i preko u pab da ih ubede da smanje muziku, ali bez uspeha. Prva stvar koju je Ađan Ča rekao bila je: "Mislite da zvuk vas uznemirava, ali u stvari vi uznemiravate zvuk. Zvuk je samo to što jeste; vazduh koji vibrira. I samo od nas zavisi hoćemo li početi borbu sa njim."

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace


http://www.youtube.com/watch?v=BcL---4xQYA

629. Bol tokom meditacije

Kada se tokom meditacije pojavi bol, glavna stvar je da prilagodite svoj pogled na njega. Zauzmite stav odlučnosti da nećete početi rat sa sopstvenim telom. Iz te perspektive, ustanovićete da nelagoda može postojati, ali da vi ostanete mirni. Ako otkrijete da na tu nelagodnost gledate kao na iritirajućeg uljeza koji vam upropaštava meditaciju, unesite u sve to stav blagosti -- prijateljske ljubavi -- prema tom bolu, prema osećaju koji nije dopadljiv. Upotrebiti prijateljsku ljubav ne znači upinjati se da volimo taj bol. Jednostavno prepoznajemo i prihvatamo postojanje bola u nozi ili glavi. Ne možemo ga oterati snagom volje, ali omekšavanje svog stava prema njemu je prvi korak.

Drugi korak je da taj bol smestite u središte pažnje, počinjete da uočavate koliko ste postali napeti opirući se toj nelagodnosti. Tada ste u prilici da opustite telo, baš kao što to radite u nekom od položaja u jogi. Kad vežbate jogu, možda pokušavate da zauzmete pravilan položaj, i možda ste kruti u tom pokušaju. Ali vremenom naučite da se u njemu opustite i iznenada odnekud se pojavi još nekoliko centimetara, što vam je taman dovoljno da potpuno uđete u položaj. Rad sa bolom u meditaciji je potpuno isti. Vidite koliko ste zbog njega napeti i onda se u njemu opustite. Vidite koliko su zglobovi u kukovima, kolenima -- po čitavom telu -- stegnuti. Ovakvo fizičko opuštanje u stvari snižava i mentalnu napetost stvorenu otporom prema bolu. Kako ta napetost opada, uzrok bolu se u velikoj meri otklanja. Smanjuje se i intenzitet bola, a činjenica da se ne borite sa njim znači da iako postoji neprijatnost, ona nije problem.

Kad radite sa bolom na ovakav, otvoreniji i direktniji način, razvićete mnogo precizniji intuitivni osećaj za sopstveno telo. Tako, kada znate da vam je telo zaista pod stresom, da ste došli do granice, znaćete i da je vreme da promenite položaj. Ali tada, kada se pomerite, to nije akt averzije na bol, već akt blagosti prema telu. A to je velika razlika.

Ađahn Amaro: Finding the Missing Peace

630. Pažnja i opuštanje

Kada razmišljamo o opuštanju, često mislimo na stanje potpuno isključenosti. A kad razmišljamo o stanju pažljivosti, skloni smo da skloni smo kao da to povezujemo sa biti uzbuđen ili uplašen.

U meditaciji, pokušavamo da otkrijemo onu dimenziju svoga bića koja je u isto vreme potpuno opuštena i potpuno budna. Možda smatrate da se niste rodili sa takvom sposobnošću, ali temeljna priroda našeg uma poseduje upravo tu kombinaciju kvaliteta. Pravu prirodu našeg uma karakterišu i potpuna budnost i potpuni mir.

Ajahn Amaro: Finding the Missing Peace