DaysleepeR wrote: ↑24/02/2023 08:54
Rothmans wrote: ↑24/02/2023 08:07
Ma samo kazem , puno bi to drugacije izgledalo bez adekvatne pomoci zapada. Kakvo herojstvo, ruski tenkovi mu plizne po gradu , on seta s djevojkom. Pih... Opet ,drago mi je da se Rusima najebase majke i konacno pokazase svijetu koja je to trogloditska marva,al vala mi i pun q price o nekakvih herojcinama, nadljudima. Brzo bi se oni sageli da se zapad nije umijesao, USA pod broj jedan
Nije u ratu svačiji posao da bude u rovu i pod oružjem.
Mi imamo jako iskrivljenu sliku šta je rat jer smo mala država.
Ima jako puno pozadinskih službi koje rade namjensku proizvodnju i pružaju support, a te službe zahtjevaju stručnjake koje niko ne smije priuštiti da izgubi. Taj stručnjak može naravno nakon radnog vremena da bude viđen sa djevojkom u gradu, što naravno ne znači da hladi muda.
Pa ni kod nas u sred rata nisi bio obavezan da ideš u vojsku ako si redovan student.
U drugom svjetskom ratu, Velika Britanija se suočila sa nedostatkom obojenih metala, bakra, mesinga, koji se koriste za proizvodnju municije.
Na nekom od sastanka sa Čerčilom, neko je predložio da se pokupe crkvena zvona i muzički instrumenti po čitavoj zemlji i istope i tako prikupi metal.
Odgovor Čerčila objašnjava ovo stanje u Ukrajini. Parafraziram, ako ćemo to uraditi, najbolje da se odmah predamo. To predstavlja našu kulturu i sve za što se borimo. Isto je ako to sami uradimo ili Nijemci.
E isto je u Ukrajini. Ljudi se bore da bi država mogla da funkcionira što normalnije. Ništa njima ne znači na liniji to što se kući dodatno pate. Neće odbiti Ruse tako što će nametnuti patnju u cijeloj državi. Naprotiv, tako će ih rat prije iscrpiti.
Ekonomija mora da funkcionira, studenti da studiraju, ljudi da se opuste poslije posla. I kafići su ekonomija kao i željezara.
Previše gledamo iz perspektive našeg rata i PTSP koji nosimo. Ni nama nije falilo ljudi. Falilo je oružja. Iz blata i zime dođeš u hladnu kuću na pitu od riže koju jedeš pod kandilom od ulja. Sigurno niko nije rekao, e neka je i vama loše kada je i meni.
Ništa bolje ne bi bilo da se sada u Bahmut nagura deset hiljada šminkera i manekena iz Lviva ili Kijeva. Samo bi izginuli ili se osakatili. I šta si dobio, osim neke mazohističke zadovoljštine, neka i oni ginu ako ginem ja.
Normalan i zdrav motiv za ratovanje je da se što prije vratiš u normalan život. Ne da se svi napate i nastradaju. Nema potrebe niti koristi za tim.
Normalan vojnik nema problema sa tim. Želi da mu djeca kući mogu kupiti čokoladu u punom supermarketu i istuširati se toplom vodom. A ne da mu šverceri prodaju ženi litara ulja za pedeset maraka. Želi da kada ode na dopust, vidi da je sve ok, da njegova žrtva ima efekta, da je zaštitio porodicu, društvo. Želi da to dijete sutra ne ratuje, nego on da završi posao.
To što on ratuje, doživljava privilegijom. Da bude heroj. Na oba svijeta. Šupaka je uvijek bilo i biće. Ne mora se po njima ravnati.
