Forum Klix.ba

Sati wrote: Nije potrebno da se upinješ da kontrolišeš svoje misli.
Dovoljno je da se potrudiš da one ne kontrolišu tebe.

nemoj biti control freak u zivotu, kupi kokice i budi posmatrac

malac neznalac wrote:Tebi G.C . Konflikti ocigledno nisu jaca strana...
Djelujes mi sasvim uravnotezeno... Uzivam dok citam ono sto pises.

davno sam ja rekao da je gc budista samo sto jos to nije osvjestio ... jer da jeste poslali bi ga kao naseg predstavnika na taj medjureligijski skup

malac neznalac wrote:Tebi G.C . Konflikti ocigledno nisu jaca strana...
Djelujes mi sasvim uravnotezeno... Uzivam dok citam ono sto pises.

Ma ja kradem pamet sa raznim strana, i od budista se može dosta pameti "ukrasti ", a pametan čovjek ( ja maštam da to postanem ) zna da se slabo šta može riješiti i popraviti svađom i nasiljem.

ime_kojeg_nema wrote:

malac neznalac wrote:Tebi G.C . Konflikti ocigledno nisu jaca strana...
Djelujes mi sasvim uravnotezeno... Uzivam dok citam ono sto pises.

davno sam ja rekao da je gc budista samo sto jos to nije osvjestio ... jer da jeste poslali bi ga kao naseg predstavnika na taj medjureligijski skup

Ma kakvi ba skupovi, motiku u ruke pa na njivu, lako je sitom mudrovat

Great Cornholio wrote:

harač wrote:vidim u programu ovog međureligijskog skupa da će biti i nešto o azijskim religijama, budizam, japan, folovi-golovi

Džaba očekuješ "spektakl", prob'o sam se ja posvađat sa budistima, al' ne ide

Pa probaj mi nešto o'sovat, možda se i posvađamo,

fatamorgana wrote:

Great Cornholio wrote:

harač wrote:vidim u programu ovog međureligijskog skupa da će biti i nešto o azijskim religijama, budizam, japan, folovi-golovi

Džaba očekuješ "spektakl", prob'o sam se ja posvađat sa budistima, al' ne ide

Pa probaj mi nešto o'sovat, možda se i posvađamo,

Ma neću da 'sujem, pa makar me mučili

A evo zašto to ne činim :
-Freud drži da su cilj ljudskog razvoja sljedeći ideali: znanje (um, istina, logos), bratska ljubav, smanjenje patnje, nezavisnost i odgovornost. Ti ideali predstavljaju etičku suštinu svih velikih religija, na kojima su utemeljene i istočna i zapadna kultura; učenja Konfucija, Lao-tsea, Buddhe, proroka i Isusa. Premda postoje izvjesne razlike u težištu među ovim učenjima - Buddha naglašava smanjenje patnje, proroci znanje i pravdu a Isus bratsku ljubav - začuđujuće je do koje se mjere ova religiozna učenja u osnovi podudaraju kad je u pitanju cilj ljudskog razvoja i norme kojih se čovjek mora pridržavati. ( Erich Fromm - Psihoanaliza i religija).

budina dhamma je pelcer... a um je basca...

dhamma je budino ucenje. vjerovatno ima jos neko znacenje buduci da se koristi i u hinduizmu kao dharma, ali ne bih se upustao u ta tumacenja buduci da mi nisu jaca strana

evo sa wikipedie http://bs.wikipedia.org/wiki/Dharma

Great Cornholio wrote:

ime_kojeg_nema wrote:

malac neznalac wrote:Tebi G.C . Konflikti ocigledno nisu jaca strana...
Djelujes mi sasvim uravnotezeno... Uzivam dok citam ono sto pises.

davno sam ja rekao da je gc budista samo sto jos to nije osvjestio ... jer da jeste poslali bi ga kao naseg predstavnika na taj medjureligijski skup

Ma kakvi ba skupovi, motiku u ruke pa na njivu, lako je sitom mudrovat

ja sam poslom vezan uz komp ali i motikom se koristim rekreativno

malac neznalac wrote:Jel Buda pod nekim drvetom dozivio prosvjetljenje?
Ako jeste dami je pelcer... Da okalemim bascu..

Ohani!

malac neznalac wrote:Pa, bio sam blizu...
nego jel Zen Budizam... Jel to isto Budizam ili ima neke razlike.?

pa jeste. to je jedna skola u mahajana budizmu i ima neke svoje specificnosti.

611. O Metti i majmunima

Neki ljudi misle - nekoliko nedelja meditacije i svi njihovi problemi će biti rešeni, životni put će im od tada ići samo naviše. To nije tačno. Redovna meditacija će svakako doneti pozitivne promene, ali to ne znači da nikada nećete imati problema. Hoćete. Isto tako, neki ljudi misle da ako praktikuju metta meditaciju, meditaciju prijateljske ljubavi, zlovolja, odbojnost, ljutito gunđanje, osvetoljubivost ili sitna iritacija nikada neće ponovo uprljati njihovo srce. Nažalost, hoće.

Početkom 90-ih godina prošlog veka proveo sam nekoliko meseci u jednom hramu u Delhiju. Bio sam dobio sobu sa starim tibetanskim monahom koji je tamo živeo već nekoliko godina. U početku sam bio malo nezadovoljan tim, jer nisam želeo da delim svoj prostor sa drugom osobom, ali je to bio ljubazan starac i dobili smo se slagali. On je meditirao jedan sat svako jutro i ja bih mu se pridružio. Imali smo interesantne razgovore o Dhammi, a iako nije bio suviše učen, imao je dosta iskustva u meditaciji. Ja sam u to vreme bio vrlo fokusiran na metta meditaciju i trudio sam se da budem što više od pomoći i obziran prema svakome što sam mogao u datoj situaciji. Ovo se pokazalo lak zadatak sa Lamađijem (tako su ga svi zvali) i većinom ostalih u hramu. Ali čak i na ulici, tokom kupovine ili korišćenja prevoza to mi je polazilo od ruke sa prilično uspeha. Kao rezultat svoje prakse, postigao sam stanje znatne vedrine, uz povremene periode blaženstva. Bio sam veoma ohrabren tom praksom.

Jednog dana, iz razloga kojeg ne mogu da se setim, odlučio sam da posetim delhijski zoološki vrt. Kada znate kako siromašni ljudi u Indiji žive, nije iznenađujuće da su zoološku vrtovi toliko strašni. Životinje su u ovom bile zatvorene u malim kavezima ili betonskim boksovima i izgledale su neuhranjene, šugave i nesrećne. Kada sam stigao do kaveza sa šimpanzom tamo je već stajao jedan krupan čovek, zajedno sa svojom malom ćerkom. Imala je vreću punu suvog hleba, a on je držao dugi zeleni štap. Šimpanza je videla hleb i očekivala je da dobiju nešto da jede. Onda je došla do rešetaka, pomno zureći u devojčicu. Čovek je uzeo parče hleba iz njegove kćerke, pružio ga, a kada je šimpanza posegnuo za njom, zviznuo ga je onim štapom po ruci. Šimpanza je vrištala od bola, a zatim počela da skače gore-dole od besa. Devojčica je vruštala od oduševljenja, a onda je njen otac počeo da vuče štap napred-nazad po rešetkama, od čega se šimpanza u strahu smestio u zadnjem delu kaveza. Bio sam potpuno užasnut, ne samo čovekovom zlobom, već i zbog jezivog primera koji je davao svojoj kćerki. U vatri ogorčenja sam oteo štap od njega i rekao mu u lice šta mislim o njemu. Gledao me je otvorenih čeljusti za trenutak, a onda je počeo da on viče na mene. Ova ružna prepirka je potrajala neko vreme, čitava grupa ljudi se okupila, sve dok na kraju nismo rekli šta smo imali jedan o drugom i ljutiko s eokrenuli svaki na svoju stranu. Čitav put kući sam bio u stanju bes ai uznemirenosti, po glavi su mi jurile razne misli. Nazad u hramu sam zgrabio prvog monaha kojeg sam video i opisao mu ceo incident. Njegov neuspeh da se poistoveti sa mojim besom nije mi nimalo pomogla da se stišam. Otišao sam u svoju sobu, seo na krevet i pokušao da se smirim. Kako se moj bes smanjivao, odjednom mi je sinulo da je moja praksa svih prethodnih meseci potpuno propala. "Bože! Šta sam uradio! Šta su ti ljudi u zoološkom vrtu mislili kada su me videli, mene monaha, crvenog lica, kako vičem i gestikuliram". Počeo sam da se osećam prilično jadno. Do trenutka kad se Lamađi vratio, već sam bio sasvim depresivan. On je osetio da nešto nije u redu i pitao me je u čemu je problem. Kad sam mu objasnio, završio sam rečima: "Bolje da uošte nisam ni otvorio usta." "Ne Bhanteđi, uradili ste pravu stvar", rekao je. "Ali ste to uradili na pogrešan način. To i nije iznenađenje. Niste arahat ili bodhisatva. Vi još uvek imate nečistoće i imaćete ih još dugo. Ali vi rastete, menjate se i iskreni ste. Ja sam to video čak i za ovo kratko vreme koje ste bili ovde. Taj čovek u zoološkom vrtu verovatno još uvek ne shvata kakvu je pogrešku napravio, verovatno je i ponosan ako vas je izgrdio. I sada vi sedite ovde i kajete se zbog onog što ste uradili. To znači da vas Dhamma već menja. U budućnosti ćete nastaviti da naprave greške, podlegaćete iskušenjima i provokacijama. Nemojte biti previše strogi prema sebi. Sve dok se držite svoje odluke, dokle god održavate poverenje u Dhammi, bićete u redu." Onda je ustao, potapšao me po vrhu moje glave kao što je obično činio, i skuvao nam čaj. Njegove reči nisu mi tog trenutka pomogle da se bolje osećam, ali narednih nekoliko dana što sam više o njima mislio više o njima, znao sam da je bio u pravu.

Buda je rekao. "Baš kao što se obala velikog okeana postepeno spušta u dubinu, pada postepeno, bez naglih skokova, isto tako su i Dhamma i disciplina postepen put, postepen trening, postepena praksa." (Ud.54). Nerealno je misliti da samo zato što radimo metta meditaciju i pokušavamo da postupamo sa mnogo dobrote, da nikada nećemo izgubiti živce, postati razdražljivi ili osuđivati druge. Svi mi svoje putovanje plemenitim osmostrukim putempočinjemo noseći različit prtljag, svi njime napredujemo drugačijim tempom, svi na različitim mestima pravimo pauzu da se odmorimo. Održavajući svoju posvećenost duhovnom životu, trebalo bi da budete strpljivi sa sobom i ne precenjuje svoj napredak. Kada vas ljutnja preplavi, kao što se ponekad može desiti, budite svesni posla koji je još uvek pred vama, ali isto tako podsetite sami sebe da se polako, ali sigurno ipak krećete napred.

Šravasti Dhammika

612. Dva traganja

Postoje dve vrste traganja na ovome svetu, ali većina ljudi posvećuje se jedino traganju za novcem i imetkom. Ta vrsta traganja jeste neophodna; nemoguće je za bilo koga da proživi svoj život bez ulaganja napora da sebi obezbedi takve stvari. Ali one su podrška samo za telo. Kakve god spoljašnje stvari da obezbedimo, sve je to samo hrana za telo. I jako mnogo ljudi se veoma trudi da pronađe hranu za svoje telo, ali tek retki ulože napor da sebi obezbede hranu za srce i um. Meditiranje jeste hrana za vaš um i srce.

Ajaan Tong Sirimangalo

Najbolji način da se neko potpuno upropasti je dati mu sve što poželi.

Ajahn Yuttadhammo

Monasi, postoje dva dara. Koja dva? Dar materijalnih stvari i dar Učenja.
To su, monasi, dva dara. Između ta dva, bolji je dar Učenja.

Buda
AN II:144

Budizam je nacin zivota i drustveni koncept sa apsolutistickim namjerama kao i svaka druga vjera, pogotovo tri monoteisticke. I ne, budizam nije vjera, ali jeste "konfesija". Kako je vec rekao Shoshana, budizam je na zapadu previse idealizovan. Manji broj ljudi je upoznat sa nasilnickom prosloscu budistickih duhovnih vodja

MLAD MESEC - subota, 14. septembar 2012.

Ne preziri ono što dobiješ,
ne živi zavideći drugima.
Monah kog zavist muči
do sabranosti ne doseže,
Ako monah ne prezire ono što dobije,
makar to bilo i malo,
njega zaista bogovi hvale
kao biće čista života i marljivo.

Dhammapada, strofe 365-6


Ova jednostavna istina nam izmiče. Nažalost, tako lako se divimo i podražavamo one koji nisu posebno mudri. Zato, ovde, veoma mudrar učitelj stavlja ogledalo pred nas i pita: "Vidiš li šta radiš? Jesi li u stanju da razumeš zašto si nesrećan?" On nas time ne kritikuje, ne osuđuje, ali nas ni ne pušta da nastavimo dalje gonjeni svojim navikama. Vođen saosećanjem, podstiče nas da vidimo posledice naše nepažnje. Ponekad nam se može učiniti da uvek postoji još nešto što treba da učinimo, da steknemo ili da se oslobodimo. Čak i duhovni život može se učiniti dosadnom rutinom. Uporno verovanje u ono kako nam se stvari čine nije put ka miru. Ali umesto samosažaljenja, može nas isto tako ispuniti zadovoljenost, ako prestanemo da nepromišljeno stalno upoređujemo sebe sa drugima.

S ljubavlju
monah Munindo

Konferencija za budistkinje

The 13th Sakyadhita International Conference on Buddhist Women

Ja ponešto ukradem i od vas budista pa da vam nešto i vratim. Ja k'o oni Titini komunisti, kradem raširenom šakom , pa nešto ipropadne kroz prste, ostane i za sirotinju raju, da i oni imaju šta ukrast

Misao, da su bitni elementi religioznog stava upravo kritičko samoprosuđivanje i od tuda proizašla sposobnost da se razluči istinsko iskustvo od lažnog, prekrasno je izražena u jednom starom religioznom dokumentu budističkog porijekla.
U Gurusovim Tibetanskim Propisima nalazimo nabrojano deset pojava koje nas zbog međusobne sličnosti, mogu dovesti u zabludu:
»1. Želja može biti pogrešno uzeta kao vjera.
2. Zavisnost se može pogrešno ocijeniti kao do brota i suosjećanje.
3. Prestanak razmišljanja može se pogrešno shvatiti kao smirenost bezgraničnog duha, što je istinski cilj.
4. Osjetilna opažanja (ili pojave) mogu se po grešno uzeti kao otkriće (ili bljesak) Realnosti.
5. Samo trenutni bljesak Realnog može se po grešno shvatiti kao potpuna realizacija.
6. One koji izvanjski prihvaćaju, a ne doživljavaju vjeru, možemo zamijeniti s istinskim vjernicima.
7. Robovi strasti mogu se zamijeniti s majstorima Joge, koji su se oslobodili svih konvencionalnih zakona.
8. Djela izvršena u vlastitom interesu mogu se pogrešno shvatiti kao altruistička.
9. Varalački postupci mogu se pogrešno ocijeni ti kao razboriti.
10. Šarlatani mogu biti pogrešno priznati kao mudraci.

Odnosi

To kako se odnosimo prema drugima zavisiće od toga kako se odnosimo prema sebi. Ako sebe stalno kritikujete, tada ćete kritikovati i druge. Ako nemate poverenja u sebe, biće vam vrlo teško da imate poverenja u druge. Ako se osećate nesigurnima, drugi ljudi će biti izvor velike nesigurnosti za vas. Zbog toga je bitno kada govorimo o odnosima, da nam bude jasno kako se odnosimo prema samima sebi. Zbog toga je meditacija prijateljske ljubavi (metta) toliko važna. Sa tom meditacijom možemo zaista da naučimo da budemo sopstveni najbolji prijatelj, a da naša zavisnost od drugih ljudi bude manja. Nekada se događa da koristimo druge ljude kako bismo prikrili sopstveni osećaj nedoraslosti situaciji. Na taj način drugim ljudima dajemo suviše energije i suviše moći. Dopuštamo da naša sreća ili nesreća zavise od drugih. Iako smo odrasli, još uvek imamo svoje igračke u obliku spoljašnjih stvari koje treba da nas zabave ili usreće. Slično deci, neprekidno menjamo te igračke. Kada imamo jednu, pomislimo: "Ova će da me usreći". Ali ubrzo smo nezadovoljni upravo tom igračkom i počinjemo da tragamo za nečim drugim. Čitav život tragamo za igračkama i na kraju smo još uvek nezadovoljni. Meditacija nam pomaže da postanemo sami svoja igračka: to je jedina razlika, ali vrlo krupna razlika.

Goodwin Samararatne: Relationships

616. Ako pogrešite

Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.

Goodwin Samararatne: Loving-Kindness

617. Dva oblika meditacije

U budizmu postoje generalno dva oblika meditacije: meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti i mirnoće koriste tehnike ''fiksiranja'' na jedan objekt, isključujući sve ostale objekte, da bi se kao rezultat stekla smirenost i usredotočenost na jednu tačku. Primeri ovoga su tehnike vizuelizacije, praćenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sačinjen od vežbi za razvijanje svesnosti. To je posvećivanje potpune pažnje na najdominantniji objekt u vašem fizičkom ili mentalnom iskustv, sa svesnošću iz trenutka-u-trenutak. Ova meditativna pažnja vodi ka sticanju uvida.

Sposobnost da sobom uspešno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se odgovarajuće prilagodite ili ''fino podesite'' tokom vežbanja. Ova sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr. ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida, promena na meditaciju smirenosti će umiriti i opustiti vaš um; ili ukoliko postanete umrtvljeni u fokusiranom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, možete "oživeti" vaš um vežbanjem pažljivosti.

Ven. Pannyavaro: The Art of Attention

618. Moj učitelj, moj guru

Kada se nađete kraj teške osobe -- to može biti vaš momak ili devojka, sused ili šef -- vrlo je dobra vežba da na tu osobu gledate kao na svog učitelja, kao na svog gurua. Sve su to vrlo moćni gurui, jer oni zaista pred vas postavljaju ogledalo. Beskorisno je pokušavati da razbijemo ogledalo. Mudrije je obratiti pažnju na odraz u tom ogledalu i videti šta se sa njim događa.

Sa meditacijom težište prebacujemo unutar sebe. Kada se nađete na mestu gde treba da komunicirate sa teškim ljudima ili situacijama, umesto da budete ulovljeni u ono što je izvan vas, učite da gledate u sopstveni um. U svakodnevnom životu, dolazeći u kontakt sa mnogim ljudima, počinjete da posmatrate svoje reakcije. Posmatrate emocije koje naviru i misli koje se javljaju.

I možemo osetiti zahvalnost prema tim teškim ljudima, jer nam omogućuju da vidimo šta se događa u našem umu. Zaista nam obezbeđuju priliku da radimo sa sopstvenim umom. Možete li da kažete: "Kad bih samo imao više učitelja, više gurua kao što su oni"? Kada u životu imamo takvu otvorenost da učimo od drugih ljudi, tada smo u stanju da učimo od bilo kojeg iskustva. Sve što doživimo može biti poduka i to je jedan zaista lep način življenja.

Godwin Samararatne: Relationships

Sati wrote:616. Ako pogrešite

Ako pogrešite, treba sebe da podsetite: "Ne iznenađuj se, još uvek nisi probuđen." I kada vidite nekog drugog da greši: "Ne budi iznenađen, ni on nije probuđen." Vrlo jednostavan, direktan način prihvatanja sebe, svoje ljudskosti, svojih nedostataka i prihvatanja nesavršenosti i ljudskosti drugih.

Goodwin Samararatne: Loving-Kindness

Ako moze samo malo da pojasnis sto ti ovdje prevodis kao "probudjen".
Prosvijeteljen? Bez jastva?
Ili (uobicajeno) samosvjestan?