Forum Klix.ba

605. Stalno posmatraj šta radiš

Ono što pokušavamo da uradimo dok meditiramo jeste da ogolimo stvari, tako da smo u stanju da vidimo upravo elementarne tvorevine našeg uma, kammu koju stvaramo u svakom trenutku. Ne smirujemo um samo zato da bismo imali lepo mesto za odmor ili prijatan osećaj olakšanja, koji će osvežiti naše istrošene nerve. To je možda tek deo vežbanja, ali ne i cela vežba. Drugi njen deo jeste da jasno vidimo šta se događa, da vidimo potencijal čovekovih postupaka: šta mi to radimo sve vreme? Koji je potencijal sadržan u tom delovanju? A onda to razumevanje svojih postupaka primenjujemo na to da vidimo koliko daleko smo u stanju da odemo u oslobađanju od nepotrebnog stresa i patnje koji dolaze sa postupanjem na pogrešan način.

Vrlo je važno da ovo imate na umu dok meditirate. Zapamtite: mi smo ovde da razumemo ljudske postupke, naročito sopstvene postupke. U suprotnom, ovde sedimo tek nadajući se da nećemo morati ništa da činimo, da treba samo da čekamo na neko izuzetno iskustvo koje će nas zgrabiti odgore za glavu i poneti. Ili na neki divan, blistavi osećaj jedinstva koji će nas preplaviti iznutra. Nekad takve stvari i dođu iznenada, ali ako dođu a ne razumete kako i zašto su došle, one vam uopšte nisu od koristi. One vas smire za kratko ili zabezeknu za trenutak, ali kada zatim nestanu morate da se nosite sa žudnjom da vam se vrate. I, naravno, makolika da je ta žudnja, nećete u tome uspeti ako uz nju ne postoji i razumevanje.

Thanissaro bhikkhu: Watch What You’re Doing

budizam je agnosticka religija.agnostik je covjek koji ne govori ni da ima boga ni da nema on je suzdran po tom pitanju.iako se mnogi budisticki ucenjaci slau da je buda ipak vjerovao u jednog boga ali to nije javno iznosio jer je u to vrijeme bio rasiren politeizam.

inace nikad nisam volio budiste oni konstanto iskazuju svoju netrpeljivost prema drugim religijama pogotovo prema islamu.kda sam vec nasao ovu temu zamolio bih vas da potpisete svi ovu globalnu peticiju za zaustavljanje mnasakra nad muslimanima u burmi koji cine budisti.u zadnjih 2-3 mjeseca ubijeno je preko 30.000 ljudi samo zato sto se drugacije zovu..http://www.avaaz.org/en/ramadan_justice ... Krdb&pv=26

Grupna meditacija na otvorenom - Beograd, Kalemegdan, 26. avgust 2012.

Sajt o umetnosti Gandhare, u okviru izlozbe "Budisticko nasledje Pakistana"
http://sites.asiasociety.org/gandhara/

Kakvo je stanje uma pre nego što se javi želja? Ono je zapravo sasvim u redu, zar ne? Um koji ne uznemirava bilo kakva želja je smiren. Tek kada želja počne da raste osetimo svrab; ali ako se odmah počešemo – smesta zadovoljivši želju a da nismo zastali da je bolje pogledamo – nećemo zapaziti koliko želja može da bude iritirajuća. Kada nama vlada želja, propuštamo da vidim šta je ona zapravo. Želja je jednostavno pokret unutar svesti – talas na površini okeana. Međutim, naše iskustvo najčešće nije takvo: kada se javi želja, mi smo uglavnom njome uznemireni.

I pošto se želja pojavila, na raspolaganju su nam tri mogućnosti. Možemo je zadovoljiti, tako da je se istog trenutka oslobodimo i takvo oslobađanje od iritacije možemo doživeti kao zadovoljstvo. Najčešće idemo tim putem, ali time ujedno i jačamo snagu želje i potrebu njenog zadovoljenja. Na duži rok obično postajemo manje smireni. Sledeća opcija koja nam je na raspolaganju jeste potiskivanje želje i pretvaranje da ne želimo bilo šta – što znači slepo poricanje. Treća mogućnost je da tu želju zadržimo u fo­ku­su svesti. Mi možemo da je zadržimo. I kao rezultat toga do­ga­đa se nešto divno. Energija koju smo doživljavali kao želju is­pos­tav­lja se kao sirova energija. Ta energija zaista može da moti­vi­še našu praksu i odvede nas do mnogo veće sreće nego što je ona ako smesta zadovoljimo želju koja se javila. Dakle, frustriranje želje nije nešto namenjeno šaci čudaka ili mentalnih bolesnika koji žive u manastirima zato što ni ne znaju kako da uživaju u životu. Sa­mo­obuz­da­va­nje je zapravo učenje kako da dopremo do izvora energije duboko u nama.

Ađan Munindo: Neočekivana sloboda

Emocije

Ono što nazivam alatima jesu načini na koje radimo sa našim takozvanim negativnim emocijama, sa našim demonima. Zanimljivo je napraviti listu onih emocija koje nas nekad uznemire. Možete se zapitati koji su sve to demoni: kako se zovu te emocije? Duga je to lista: strah, stid, požuda, ljubomora, pohlepa, bes, nepoverenje, tuga, krivica, samosažaljenje, nesigurnost, usamljenost, sumnja i tako dalje. Duga lista i mislim da nema čoveka koji voli emocije na toj listi.

Alat za rad sa njima jeste da ih vidimo kao prilike, iskustva na osnovu kojih učimo, i da se otvorimo prema njima. Time što ih mrzimo, ne volimo ili im se opiremo, mi im zapravo dajemo mnogo snage. Znam da nije lako, ali polako, polako, mislim da možemo naučiti da se otvorimo prema tim emocijama.

Jedna stvar u vezi sa tim je da kad se jednom pojave, nismo time iznenađeni! Često u okviru našeg modela savršenosti nema mesta za takve emocije, smatramo da ne bi trebalo da ih imamo. Pretpostavljam da samo probuđeni ljudi možda nemaju takve neprijatne emocije. Ali pošto smo mi još uvek obični ljudi, pošto smo još uvek nesavršeni, ne bi trebalo da budemo iznenađeni kada se pojave. To da nismo iznenađeni i da smo otvoreni su u vezi jedno sa drugim...

Godwin Samararatne: Learning Through Meditation


ceo govor ovde
http://forum.yu-budizam.com/theravada/emocije/

PUN MESEC - subota, 1. september

Dar Učenja sve druge darove nadmašuje,
ukus Učenja sve druge ukuse nadmašuje,
užitak Učenja svaki drugi užitak nadmašuje,
iskorenjivanje žudnje svaku patnju pobeđuje.

Dhammapada, strofa 354


Ovi stihovi su uvek istiniti, gde god da se nalazimo na putu praktikovanja Dhamme. Za one koji su na početku, divno je posedovati poverenje u mapu koju držimo u rukama. Drugi, koji su već poodmakli, prepoznaće nadahnuće i radost koje i kratki bleskovi istine mogu doneti. A potpuno ostvarena bića, koja su stigla na cilj, napajaju se ushićenjem koje donosi oslobađanje od tereta patnje. Kada nas naše navike da se izgubimo u žudnji povuku nadole, lepota neuprljanog srca nestaje sa vidika; život postaje bezukusan i mi zaboravimo na mnoge darove koje smo primili. U tim trenucima, zamislite učiteljev osmeh i blagu opomenu: "Ponovo kreni, korak po korak."

S ljubavlju,
monah Munindo

Lepe slike nastale tokom snimanja dokumentarnog filma o budizmu u Americi "Seeking Heartwood"

http://seekingheartwood.com/photo-gallery/

Uživajte!

608. Delovanje, ne slepe reakcije

Kad pomažemo drugima, vrlo je važno imati u sebi taj kvalitet ravnoteže -- biti ohlađen, ali ne i hladan. Nekada, dok pomažemo drugima, stvaramo patnju za sebe, zato što reagujemo, umesto da samo delujemo. Kada reagujemo pomažući drugima, postajemo emocionalno uznemireni i izbačeni iz ravnoteže. Delovanje je međutim pokušaj da uradimo nešto, održavajući pri tome jasan um. Važno je naučiti delovati, a ne reagovati, u bilo kakvoj situaciji da smo. No, pošto ste još uvek obično ljudsko biće, moguće je da ćete i dalje reagovati, umesto da delujete. U tom slučaju zapitajte se: "Zašto reagujem?" Možda ćete nešto naučiti iz tog iskustva i u idealnom slučaju podsetiti sebe da sledeći put ne reagujete, već delujete.

Obično reagujemo zato što smo iznenađeni. I opet, ljudski je biti iznenađen, zato što svi u glavi imamo različite modele i očekivanja kakve stvari treba da budu. Kad se nešto dogodi, a u suprotnosti je sa našim modelom i očekivanjima, iznenadimo se i reagujemo na to. Ljudski je imati ideje i modele, ali kada reagujete, možete barem razmišljati o tome. Zapitajte se koji je to vaš model, koja očekivanja imate.

Ali nemojte da gajite ideju: neću reagovati. Jer ako izgradite u sebi taj ideal nereagovanja, tada kada ipak budete reagovali, odmah ćete reagovati i na to. Kada reagujete, sprijateljite se sa tim i probajte da o tome promislite na vrlo blag i prijateljski način. Inače ćete sebi davati samo nove minuse. Ovo je vrlo važno.

Godwin Samararatne: Loving-Kindness

<3

Redovno pratim,

Sati wrote:608. Delovanje, ne slepe reakcije

Kad pomažemo drugima, vrlo je važno imati u sebi taj kvalitet ravnoteže -- biti ohlađen, ali ne i hladan. Nekada, dok pomažemo drugima, stvaramo patnju za sebe, zato što reagujemo, umesto da samo delujemo. Kada reagujemo pomažući drugima, postajemo emocionalno uznemireni i izbačeni iz ravnoteže. Delovanje je međutim pokušaj da uradimo nešto, održavajući pri tome jasan um. Važno je naučiti delovati, a ne reagovati, u bilo kakvoj situaciji da smo. No, pošto ste još uvek obično ljudsko biće, moguće je da ćete i dalje reagovati, umesto da delujete. U tom slučaju zapitajte se: "Zašto reagujem?" Možda ćete nešto naučiti iz tog iskustva i u idealnom slučaju podsetiti sebe da sledeći put ne reagujete, već delujete.

Obično reagujemo zato što smo iznenađeni. I opet, ljudski je biti iznenađen, zato što svi u glavi imamo različite modele i očekivanja kakve stvari treba da budu. Kad se nešto dogodi, a u suprotnosti je sa našim modelom i očekivanjima, iznenadimo se i reagujemo na to. Ljudski je imati ideje i modele, ali kada reagujete, možete barem razmišljati o tome. Zapitajte se koji je to vaš model, koja očekivanja imate.

Ali nemojte da gajite ideju: neću reagovati. Jer ako izgradite u sebi taj ideal nereagovanja, tada kada ipak budete reagovali, odmah ćete reagovati i na to. Kada reagujete, sprijateljite se sa tim i probajte da o tome promislite na vrlo blag i prijateljski način. Inače ćete sebi davati samo nove minuse. Ovo je vrlo važno.

Godwin Samararatne: Loving-Kindness

<3

Aha, ja kad sam govorio da je nemoguće nereagovai vi me napadaste, a kad kaže Godwin Samararatne onda mu znači, i vi budisti se držite onog " neka svog, pa i u gori hajduka"

Sati wrote:597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl

fatamorgana wrote:

Sati wrote:597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl

A šta ako nas nešto u tom prostoru, izneđu stimulusa i reakcije, nešto omete, šta da radimo ako moramo brzo reagovati, ako nemamo toliku slobodu da razmislimo o svim mogućim opcijama? Ti meni stalo vako , pa da i ja tebi

Great Cornholio wrote:
A šta ako nas nešto u tom prostoru, izneđu stimulusa i reakcije, nešto omete, šta da radimo ako moramo brzo reagovati, ako nemamo toliku slobodu da razmislimo o svim mogućim opcijama? Ti meni stalo vako , pa da i ja tebi

E to u vezi brzog reagovanja bi morao pitati Bruce Lee-ja,

To "nešto što ometa" zovemo neukroćeni um, neobuzdana instinktivnost .... u situacijama kad moramo brzo reagovati tad najčešće ni nema vremena za razmišljanje , e tad sve zavisi od toga koliko smo dotad razvijanjem i osnaživanjem svjesnosti i kontrolom nad sobom uspjeli disciplinovati, obuzdati um i vlastite nekontrolisane reakcije,
tad naša reakcija kakva god da je postaje realni pokazatelj koliko smo istinski napredovali na putu ovladavanja sobom ..... jako teško ali ne i nemoguće,

Citam jednu jako dobru knjigu.
Napisao ju je americki taksist, iz Texasa.
Zove se Dharma Road. A short cab ride to self discovery. By Brian Haycock.



Konkretno ako je pitanje odozgo, pitanje sta uciniti tokom meditacije, ako imate manjak koncentracije ili se ne mozete prepustiti, postoje dvije stvari koje se kontroliraju tokom meditaicije a to su pozicija u kojoj meditirate i nacin na koji dises. Ukoliko distrakcije te ometu najlakse je vratiti se na disanje. Izdahnutu, odbrojati do 10, udhanuti. Takodje mozes izdahnuti preko zuba da bi napravio odredjeni zvuk, ili izdahnuti u komadima, ovo su koncepti straw i bamboo breath-a.

Da zavrsim ovaj post rijecima Viktor Frankla

Freedom, however, is not the last word. Freedom is only part of the story and half of the truth. Freedom is but the negative aspect of the whole phenomenon whose positive aspect is responsibleness. In fact, freedom is in danger of degenerating into mere arbitrariness unless it is lived in terms of responsibleness. That is why I recommend that the Statue of Liberty on the East Coast be supplemented by a Statue of Responsibility on the West Coast.

Ako ikad naletite na njegovu knjigu The doctor and the soul, metnite je negdje da je priruci, i krenite polako...

Great Cornholio wrote:

fatamorgana wrote:

Sati wrote:597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl

A šta ako nas nešto u tom prostoru, izneđu stimulusa i reakcije, nešto omete, šta da radimo ako moramo brzo reagovati, ako nemamo toliku slobodu da razmislimo o svim mogućim opcijama? Ti meni stalo vako , pa da i ja tebi

pa nije nista na moranje drugar . u tom slucaju mozes i naknadno osvjestiti kako si u datoj situaciji mogao i bolje odreagovati. bolje ikad nego nikad . ne treba u primjeni ovih savjeta biti ni previse krut. zamisli da neko bas odluci da se kruto drzi toga da izmedju svakog stimulansa i reakcije razmislja, a da je taj neko pritom i neodlucan, sitnicav i sklon pretjeranom analiziranju, pa na sta bi to onda licilo . takav covjek ne bi mogao funkcionalno zivjeti. ja ipak mislim da vecina nas zna razliku izmedju ispravnog i neispravnog postupka tako da bi takva disfunkcionalnost ipak trebala predstavljati rijetku pojavu.

Dobro bi bilo kad bi čovjek uvijek mogao odgovoriti adekvatno situaciji,nikome to ne uspije uvijek, ali treba "trenirati".

Ono što sam ja htio da kažem, da uputim zamjerku na budističko učenje, je to da se s jedne strane govori kako se ne treba ni za što vezati, pa zar nije reagovanje na određen način, "vezivanje". Ako je cilj usvojiti "adekvatne" reakcije , ne znači li to da i budist teži da bude "uniforman", da reaguje na jedan,kao ispravan, budističi određen, način.
Čini li takav način razmišljanja budističko učenje sličnim učenju monoteističkih religija.

Opet da kažem, budizam može biti i filozofija, ali je za mnoge religija.

moze biti i filozofija i religija, ali sto se mene tice najbolje je kada je budizam inspiracija i kada se budisticka ucenja dozivljavaju kao savjeti a ne pravila. pomalo i ti kruto tumacis budisticko ucenje samo sto to cinis iz drugacije perspektive od npr. nekog pretpostavljenog, ubjedjenog budiste. kada se kaze da se ne treba vezati to ne znaci da automatski treba prekinuti losu naviku, reakciju itd. vaznije je razumijeti prirodu vlastite vezanosti, sagledati je uzrocno i posljedicno, dozivjeti je. to je valjda i jedini put ka slobodi od vezanosti. onda kada si se je razumio, pa se i emotivno "odvezao" od nje, potpuno je nebitno hoces li reagovati na ovaj ili onaj nacin. primjerenu reakciju ces prilagoditi datoj situaciji.
budizam nudi neke moralne smjernice u smislu ispravnog i neispravnog i to se dosta podudara sa ucenjima monoteistickih religija i ne samo njih, vec su sve to izvedenice iz neke opste etike, to su neke univerzalne ljudske vrijednosti. ono sto razlikuje budizam od drugih religija ili sistema misljenja je da on nudi praktican psiholoski trening u usmjravanju ka ispravnom nacinu zivota kao putu ka slobodi i naglasava vaznost tog treninga. dobro, nije to jedina razlika, ali za mene je svakako najbitnija.

@ime_kojeg_nema, ti boga mi , ko da nisi budista

Šalim se, na opsnovu onog što pišeš, i kako pišeš, može se zaključiti da ti budizam doživljavaš kao životnu filozofiju, jer da je drugačije, da budizam doživljavaš kao religiju, vjerovatno bi samo citirao tekstove nekih "priznatih" budista, a to neki na ovoj temi rade

budistički sajt za decu

BuddhaMind

609. Pogrešna gledišta

Kada stvorimo ispravno razumevanje u svom srcu, spokojni smo gde god da smo. Ali zato što još uvek imamo pogrešna gledišta, još uvek verujemo u ideje koje su otrovne, nismo spokojni. Živeti na takav način je isto što i biti crv. Mesto na kojem on živi je prljavo; hrana koju jede je prljava. To što on jede ne čini se kao prava hrana, ali izgleda pogodno za crva. Uzmite štap i pokušajte da ga izvadite iz izmeta kojim se hrani i posmatrajte šta se događa. On će se migoljiti i migoljiti, željan da se vrati u onu gomilu izmeta u kojoj je i do tada bio. Tek tu se dobro oseća.

Ajahn Chah: Simply So!

610. Misli

Nije potrebno da se upinješ da kontrolišeš svoje misli.
Dovoljno je da se potrudiš da one ne kontrolišu tebe.

vidim u programu ovog međureligijskog skupa da će biti i nešto o azijskim religijama, budizam, japan, folovi-golovi

harač wrote:vidim u programu ovog međureligijskog skupa da će biti i nešto o azijskim religijama, budizam, japan, folovi-golovi

Džaba očekuješ "spektakl", prob'o sam se ja posvađat sa budistima, al' ne ide