Evo ljudi kazu ne vode politicke procese
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВЛАДИМИР ВУКЧЕВИЋ, тужилац за ратне злочине
Не водимо политичке процесе
Босна је у свету приказана као мученик деведесетих, Србија као агресор, морамо имати правосудну истину о догађају у Добровољачкој улици
Суд у Аустрији одлучиће у року од две недеље да ли ће генерал Јово Дивјак, ухапшен у Бечу због случаја „Добровољачка”, бити изручен Босни или Србији. Сарајевска јавност увелико жестоко протестује и пружа подршку ухапшеном генералу, уз оцене да се оваквим потерницама непотребно погоршавају односи две земље. Србија се пита да ли ће наше правосуђе још једном доживети пораз, јер је овај случај идентичан оном од прошле године, када је у Лондону ухапшен Ејуп Ганић.
Догађај у Добровољачкој улици у Сарајеву, кадаје погинуло
42 војника ЈНА, предмет је истраге правосуђа обе земље, али до данас нико због тога није одговарао.
„Нећу сада да говорим о живом предмету. Он већ производи емотивне реакције многих, спекулације, и не желим да учествујем у јавној дебати о њему. Онда када добијемо допис од нашег министарства, тада ћемо изнети свој став. Ови предмети буде емоције, отварају теме из прошлости које још увек нису затворене, жртве очекују одговоре, политичари калкулишу... У случају ’Ганић’ било је медијске полемике и, нажалост, углавном су је водили политичари.Овај случај нећу да коментаришем, а са својим колегом Барашином разговарао сам пре два дана. Веома је важно да се потпише споразум о уступању доказа што пре, безобзира на то где ће се водити поступак који је под паралелном истрагом”, каже Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине.
Да лије реално да ће Дивјак бити изручен нашој земљи с обзиром на то да је британски суд прошле године одбио екстрадицију Ејупа Ганића, осумњиченог у истом предмету? Да ли ће одбијање британског суда да изручи Ганића утицати на исход судске процедуре у Аустрији?
То зависи од суда.
Босна је у свету приказана као мученик деведесетих, Србија као агресор, и то је политичка слика. Слажем са Дачићем када каже да је свака осуда било ког Србина нормална и очекивана, а свако хапшење оних који су осумњичени да су над Србима починили злочине јесте политички процес. То је заиста неприхватљиво. Доказали смо да не водимо политичке процесе, а ја ћу прогањати злочинце ма коју униформу да су имали. Не могу да утичем на судску одлуку, али понављам да је злочин над војницима у Добровољачкој један од највећих из тих несрећних година и да нико за њега још није одговарао.
На који начин случај„Добровољачка” може да добије судски епилог уколикоосумњичени остану недоступни Србији?
Истрага се води у Босни, истрага је и у Србији. То је феномен такозваних паралелних истрага и ми смо помогли нашим колегама када су тражили да добију изјаве од сведока у Србији. Од тада је прошло скоро пет година. Ми морамо имати правосудну истину о злочину у Добровољачкој.
Шта је било пресудно у одлуци да се одустане од кривичног гоњења хрватског ветерана Тихомира Пурде? Да ли је било политичких договора у овом предмету, с обзиром на огромне притиске државног врха Хрватске да Пурда треба да буде пуштен на слободу?
Недостатак доказа. Притисака је било на хрватско тужилаштво. Мене нико није притискао, а не гледам често ХТВ. Да ли се неко о нечемудоговарао, питајте политичаре, али мене нико ништа о томе није питао, нити је вршио притисак на мене. Рекао сам да ови предмети пуштају духа из боце, у Хрватској је почела предизборна кампања и било је много непримерених изјава у медијима. Ми одлучујемо само у складу са законом, доказа није било. Од 44 сведока, Пурду нико није теретио. Коначно, ни обдуценти ни форензичари нису ме уверили да жртве нису страдале од минобацачких пројектила. Нико више не пита за Вељка Марића, који је ухапшен, коме се суди за ратни злочин. Када има доказа, као што видите, водимо поступке, а када их нема, доносимо адекватне одлуке, свиђало се то некима или не. Невине људе нећу држати у затвору јер се некоме тако свиђа. А такво поступање очекујем и од осталих у региону, јер многи људи су у Хрватској и осуђени а да нису ни били на месту извршења кривичног дела.
У случају „Пурда”истрага је практично спроведена док је он боравио у екстрадиционом притвору, саслушани су сведоци и остали осумњичени. Да ли се на тај начин могла утврдити Пурдина евентуална одговорност, као и одговорност друге двојице осумњичених?
Изјава коју је дао пред нашим судом нема никакву процесну вредност ако се повуче. Због ње смо и ушли у овај поступак.
Шта очекујете од Еулекса у предмету трговине људским органима на Косову? Да ли Еулекс има снагу да процесуира људе из врха власти,уколико се докаже њихова веза са злочинима?
Заиста поштујем колеге из Еулекса, али амбијент у коме раде је проблематичан. Наша земља се залаже за независну истрагу, померену од могућих политичких утицаја, специјализовану само за ову тему. Еулекс чека доказе, али докази се морају прикупљати и већ је било довољно времена за то. Мислим да ће УН на крају поверити мандат Еулексу, без обзира на наше жеље.
Да ли ће Тужилаштво за ратне злочине активно сарађивати са Еулексом и на који начин?
Да, као и до сада. Ми смо отворени за сарадњу. Али нећемо пристати да наш трогодишњи рад заврши у неким фиокама као што је било са истрагом Унмика, са извештајем из „жуте куће” и сл. Мислим да је неопходан неки међународни надзорни, корективни орган који би надгледао и имао могућност да стручно помаже у истрази. Овако, све се претвара у политичку игру, жртве немају одговор, Еулекс води прелиминарну истрагу, а то ништа не значи с процесног аспекта.
Може ли се очекивати да ће албанске власти, под притиском међународне заједнице, дозволити да се на територији те земље обаве претраге и ексхумације, уколико се утврди постојање масовних гробница?
Једини одговор јесте заједничка истрага на сваком месту, без страха од политичких ауторитета. Таква истрага мора проверити многе наводе о овом ужасу, а многи познати људи морају дати јасне одговоре на бројна отворена питања из извештаја Дика Мартија али и других правосуђа.
Да ли је правосуђе Еулекса способно да реши питање заштите сведока, јер је то, како се испоставило, један од највећих проблема у предмету трговине органима?
Мислим да је то најважније питање. Унмик је изгубио многе сведоке и због тога имамо окрњене случајеве у Хагу. Ако Еулекс сам буде водио истрагу, ако буде политичке воље да се то објективно учини, мора постојати потпуно другачији приступ заштити сведока. Уосталом,Жан Шарл Гардето, известилац Савета Европе,то је веома јасно написао у нацрту свог извештаја.
Да ли су после последње посете Сержа Брамерца отклоњене, како је речено,евентуалне недоумицеу сарадњи с Хагом? Да ли треба да стрепимо од Брамерцовог извештаја уколико Ратко Младић и Горан Хаџић не буду ухапшени до његовог наредног извештаја у јуну?
Треба да стрепимо од свих последица којим ова двојица штете својој земљи. Брамерц ће дати позитиван извештај онда када Младић и Хаџић буду у Хагу. Све дотле имаћемо критике. На нама је да овај посао завршимо што пре.
Да ли је нови предмет против Младићевих јатака довео до нових информација које би помогле у лоцирању најтраженијег хашког оптуженика?
То су ствари које не могу да поделим с јавношћу.
„Јутарњи лист” наводи да је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије доставило колегама у Хрватској предмет „Масленица”, који би могао да доведе до истраге против високо позиционираних људи у хрватској полицији?
Ради се о догађају од 22.јануара 1993. године на Велебиту, локација Мали Алан, када су НН припадници оружаних снага Републике Хрватске прво ранилиа потом и заробили 21припадника оружаних снага Републике Српске Крајине. После заробљавања, више заробљених је убијено, а неки су измасакрирани до смрти.То је један од неколико десетина предмета који су пример ефикасне регионалне сарадње између нашеги хрватског тужилаштва. Поступајући у складу са споразумом о сарадњи из октобра 2006. године, наше Тужилаштво је ДОРХ-у доставило предмет ради могућег предузимања кривичног гоњења. ДОРХ нас је дописом известио да су након проучавања списа предмета оценили да постоји основана сумња да је почињено наведено кривично дело, због чега ће предузети провереу циљу откривања починилаца. Поступање у овом предмету поверенојеЖупанијском државном одвјетништу у Загребу уместо стварно и месно надлежном Жупанијском државном одвјетништву у Задру.
Доротеа Чарнић
објављено: 06.03.2011
Босна је у свету приказана као мученик деведесетих, Србија као агресор
Ova recenia pokazuje da je u pitanju revizija Istorije. Pitanje je samo da li cemo mi ovo dozvoliti. S obzirom kako Srbija lobira pos svijetu, a i RS, bolje je da se sto prije dozovemo!
