Forum Klix.ba

584. Razbijena čaša

Možda kažete: "Nemoj mi razbiti tu čašu!" Ali ne možete nešto što je lomljivo sprečiti da ne bude razbijeno. Ako se ne razbije sada, razbiće se kasnije. Ako je vi ne razbijete, razbiće je neko drugi. Ako je ne razbije taj drugi, srušiće je jedna od mačaka koje su tu motaju. Buda nam kaže da prihvatimo to. On je video dovoljno duboko da bi razumeo kako je ta čaša već razbijena. Kad god uzmete čašu, nalijete vode u nju, ispijete i odložite je, on vam savetuje da vidite da je ona već razbijena. Razumete li to? Budino razumevanje je bilo takvo. On je u još nerazbijenoj čaši video i razbijenu. Kada uslovi koji je drže na okupu nestanu, ona će se razbiti. Razvijajte u sebi takav stav. Koristite čašu; čuvate je. Onda vam jednog dana ona isklizne iz ruke: "Tras!" Nema problema. A zašto nema problema? Zato što ste je videli razbijenu i pre nego što se zaista razbila. Razumete?

Ali ljudi obično kažu: "Toliko čuvam tu čašu. Ne dam da se razbije." Kasnije tuda naiđe pas, sruši je i vi onda mrzite tog psa. Ako je vaše dete razbije, onda mrzite njega. Mrzite bilo koga ko ju je razbio -- zato što ste od sebe načinili branu koja ne da prirodnom toku da teče. Napravili ste branu bez ijednog prelivnika. I šta drugo može da se dogodi sa takvom branom nego da pukne, zar ne? Kad se pravi brana, naprave se i prelivnici. I kada nivo vode dostigne određenu visinu, ona počne da se preliva preko njih, sasvim bezbedno. Međutim, ako voda dođe do vrha brane, tada je sama brana ugrožena. Zato je neophodno da i sami imate ovakve prelivnike. Uviđanje nestalnosti jeste Budin prelivnik. Kada na stvari gledate na ovakav način, u stanju ste da budete mirni. To znači praktikovanje Dhamme.

Ajahn Chah

PUN MESEC - utorak, 3. juli 2012.

Teško je pobeći od sveta, teško je uživati u tome.
Al' tegoban je i boravak u domaćem životu,
mučna je zajednica s onima koji nam nisu ravni.
Patnja spopada i putnika.
Zato ne budi putnik, da te ne spopadne patnja.

Dhammapada, strofa 302


Buda je ove stihove uputio monahu kojeg je obuzelo samosažaljenje: "Sigurno je da niko ne pati koliko ja." Srećom po njega, monah je dobio mudar savet u pravom trenutku i na pravi račin, tako da je bio u stanju da vidi šta radi i da to ostavi iza sebe. Kada zaboravimo na sadašnji trenutak, skloni smo da okrivljujemo spoljašnje okolnosti. Ili krivimo same sebe. I na jedan i na drugi način povećavamo bol, zaboravivši da proširimo svesnost i potpuno primimo patnju. Jer patnja je uvek posledica našeg odupiranja stvarnosti. Ako se ne vežemo, tada i ne patimo. Patnja jeste poruka. Ona nije nešto pogrešno. Ne moramo da se otarasimo patnje; treba da je razumemo.

S ljubavlju,
monah Munindo

585. Zašto posmatramo svoj um?

Mi proučavamo svoj um zato što želimo da prevlada harmonija mira, zato što nam je potrebna radost ljubavi u srcu i zato što nam je stalo do toga kakav će kvalitet života naslediti naša deca. Ne upuštamo se u takvo proučavanje zato što želimo nešto novo i ezoterično za svoj ego, nekakva transcendentalna iskustva koja će popraviti sliku koju imamo o samima sebi. Studiramo sopstveni um kao deo svoje društvene odgovornosti; shvatamo da se koreni nasilja, nepravde, eksploatacije i pohlepe nalaze u čovekovoj psihi i upravo ka tom mestu usmeravamo svoju čistu, preciznu, objektivnu pažnju.

Vimala Takar: Awakening to Revolution

586. Posmatranje običnog

Često previđamo ono uobičajeno. Uglavnom smo svesni svog daha kada nije normalan, recimo kad imamo astmu ili kada se zaustavimo posle trčanja. Ali sa meditacijom na dah uzimamo svoj uobičajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokušavamo da taj dah učinimo ni dužim ni kraćim, niti da ga kontrolisemo na bilo koji način, već da jednostavno pratimo uobičajeni ritam udaha i izdaha. Dah nije nešto što stvaramo ili zamišljamo; to je prirodan proces u našem telu koji se nastavlja sve dok postoji život, bilo da se na njega skoncentrisemo ili ne. Dakle, to je jedan objekat koji je uvek tu, kraj nas; možemo mu se okrenuti u svakom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo kakve kvalifikacije da bismo posmatrali dah. Ne moramo da budemo ni naročito inteligentni - sve što nam je potrebno jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha. Mudrost ne dolazi od proučavanja velikih teorija ili filozofija, već od posmatranja običnog.

Ađahn Sumedho: Anapanasati

U znanju, sada

Budino učenje je veoma direktno učenje. Naša praksa nema veze sa time da "postanemo probuđeni", već da boravimo u znanju, sada.

Ađahn Sumedho: Anapanasati

Danas

Danas imamo sve veće kuće, ali sve manje porodice,
sve više diploma, ali sve manje zdravog razuma,
sve više znanja, ali sve manje pravih procena,
sve više eksperata, ali i sve više problema,
sve više lekova, ali sve manje zdravlja.

Otputovali smo čak do Meseca,
ali imamo problem da pređemo ulicu
i susretnemo se sa svojim susedom.
Napravili smo mnoštvo kompjutera,
da u njima pohranimo informacije,
da napravimo sve više kopija,
ali imamo sve manje komunikacije.

Postali smo veliki u kvantitetu,
ali mali u kvalitetu.
Ovo je vreme brze hrane,
ali i sporog varenja,
visokih ljudi kratkih živaca,
ogromnih profita i površnih odnosa.
Ovo je vreme kada je toliko toga u prozoru,
ali ničega u sobi.

Dalaj lama

589. Istinsko utočište

Utočište je mesto sigurnosti i tako kada bi sujeverni ljudi došli da posete mog učitelja Ađahn Čaa, očekujući da će od njega dobiti magične medaljone ili male talismane koji će ih zaštiti od metaka i noževa, duhova ili već čega god bilo, on bi rekao: "Šta će ti takve stvari? Jedina istinska zaštita jeste uzeti utočište u Budi. Uzeti utočište u Budi je dovoljno." Ali njihova vera u Budu obično nije bila ravna njihovoj veri u te glupe medaljončiće. Oni su želeli nešto nacinjeno od bronze i gline, sa pečatom i blagoslovom. To je ono što se zove uzeti utočište u bronzi i glini, uzeti utočište u sujeverju, u onome što je po svojoj prirodi nesigurno i ne može nam zaista pomoći.

Ađahn Sumedho: Now is the Knowing

Samo kreni

Udah... izdah... samo to. Neka ne ništa drugo ne zanima. Čak i ako drugi dube na glavi, to je njihova stvar. Ne lupaj glavu oko toga. Samo se skoncentriši na udah i izdah. Budi svestan kad vazduh ulazi i kad izlazi. Ne obraćaj pažnju na bilo šta drugo. Nema potrebe da razmišljaš o tome šta ćeš dobiti. Ne obraćaj pažnju ni na šta. Samo znaj kad udišeš i kad izdišeš. Udah... izdah... Možeš u sebi reći "BUD" pri udahu i "DHO" pri izdahu. Ostani tako sa dahom. Kada vazduh ulazi, ti to znaš; kada izlazi, ti to znaš. Budi svestan na taj naćin sve dok um ne postane stišan, bez uznemirenja, bez rastresenosti, samo dah koji izlazi i ulazi. Neka ti um ostane u tom stanju. Još uvek ti nije potreban bilo kakav cilj. Upravo ovo stanje je prvi stupanj vežbanja...

Ajahn Chah: Just Start

591. Otpornost

Budino učenje je čudesno po tome što jednostavno ono što vam se događa pretvara u put probuđenja, umesto da na vaša životna iskustva gleda kao na neku vrstu devijacije od onoga što bi trebalo da se dešava. Što imate više poteškočća, to je u stvari veća šansa da vas one transformišu. Teške stvari provociraju u vama iritiranost i naviknute obrasce ponašanja iznose na površinu. I tada sve to postaje trenutak istine. Imate izbor da nastavite u skladu sa starim pogrešnima navikama ili da ostanete tu gde jeste, sa svom tom sirovošću i nelagodom situacije u kojoj ste i tako joj omogućite da vas transformiše, tu na licu mesta.

Pema Chodron

592. Dve bolesti

Monasi, postoje dve vrste bolesti. Koje dve? Bolest tela i bolest uma. Monasi, moguće je na ovom svetu videti bića koja ne pate od bolesti tela godinu dana, dve godine, tri, četiri, pet, deset, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset godina; čak i onih koji ne pate od bolesti tela sto godina. Ali je, monasi, teško naći na ovome svetu bića koja ne pate od bolesti uma čak i za trenutak, izuzev onih čije su mentalne nečistoće uklonjene.

Buda
Roga sutta (AN IV.157)

593. Tvoj istinski dom

Tvoj spoljašnji dom nije i tvoj istinski dom.
To je tvoj pretpostavljeni dom, dom u ovom svetu.
A što se tiče tvog istinskog doma, to je mir.
Buda nam je savetovao da izgradimo sopstveni dom
tako što ćemo prestati da se vezujemo, sve dok ne dostignemo mir.

Ajahn Chah: In Simple Terms

594. Podzemna voda

Buda je Dhamma; Dhamma je Buda. Dhamma za koju se Buda probudio jeste nešto što je oduvek u ovom svetu. Ona nije nestala. To je slično podzemnoj vodi. Ko god kopa dovoljno duboko, ugledaće vodu. Ne radi se o tome da je taj čovek stvorio ili izmislio vodu. Sve što je on uradio jeste da je uložio trud u kopanje bunara, dovoljno dubokog da stigne do vode koja je već bila tamo.

Zato, ako imamo bilo kakav uvid, shvatićemo da uopšte nismo daleko od Bude. Sedimo pred njim upravo u ovom trenutku. Kada god razumemo Dhammu, mi vidimo Budu. Oni koji su odlučni da praktikuju Dhammu bez prekida -- bilo da sede, stoje ili hodaju -- nastoje da slušaju Budinu Dhammu sve vreme.

Ajahn Chah: In Simple Terms

Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ajahn Chah: In Simple Terms

596. Kralj smrti

Mi živimo poput kokoške koja nema pojma ni o čemu. Ujutro izvede svoje piliće na dvorište da čeprkaju i traže hranu. Uveče se vraća u kokošinjac na spavanje. Ujutro ponovo izlazi da bi tražila hranu. Vlasnik joj baci malo pirinča svakoga dana, ali ona ne zna zašto je on hrani. Ta kokoška i njen vlasnik razmišljaju na potpuno drugačiji način.

Vlasnik misli: "Koliko se moja koka ugojila?" Kokoška je, međutim, zaokupljena kljucanjem. Kada je vlasnik podigne da bi je odmerio, ona misli da se igra sa njom.

I mi isto tako ne znamo šta se događa: odakle dolazimo, koliko ćemo još godina živeti, gde ćemo otići, ko će nas tamo odvesti. Mi to uopšte ne znamo.

Kralj smrti je poput vlasnika one kokoške. Ne znamo kad će nas zgrabiti, jer smo zaokupljeni -- zaokupljeni smo prizorima, zvucima, mirisima, ukusima, dodirima i idejama. Ne osećamo da starimo. Ne znamo šta je dosta.

Ađahn Chah: In Simple Terms

597. Sloboda u svesnosti

Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.

Viktor E. Frankl

598. Sedeti u tišini, sklopljenih očiju

Kada više nismo u stanju da menjamo situaciju -
tada smo pred izazovom da promenimo sebe.

Viktor E. Frankl

Zašto nam je svesnost korisna?

Zašto nam je svesnost korisna? Prepušteni uobičajenom načinu ponašanja, lako postanemo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti. Sposobnost čovekovog uma da planira budućnost je jedinstven dar. Nažalost, um u svojoj strepnji za nas pokušava da isplanira ogroman broj mogućih budućnosti, od kojih se većina nikada neće ni dogoditi. Ovo neprekidno skakanje u budućnost predstavlja rasipanje naše mentalne i emocionalne energije.

Um takođe uživa u izletima u područja fantazije, u kojima kreira jedan unutrašnji film "lepog mene", poznatog, zgodnog, moćnog, talentovanog, uspešnog, bogatog i voljenog. Sposobnost čovekovog uma da mašta jeste izvanredna, ona je osnova svakog oblika kreativnosti. Ona nam omogućuje da zamišljamo nove pronalaske, stvaramo nova umetnička dela, definišemo naučne hipoteze i izrađujemo planove za razne stvari, od novih građevina do novih poglavlja u našem životu. Nažalost, ono može poslužiti i kao obično bekstvo, bekstvo od strepnje jer ne znamo šta nas čeka, bekstvo od straha da nam sledeći trenutak (sat, dan ili godina) donose silne probleme ili čak smrt.

Kada dopustimo umu da počiva u sadašnjosti, pun onoga što se zaista dešava upravo sada, kada ga preusmerimo od neprekidnih jalovih izleta u prošlost ili budućnost, tada radimo nešto vrlo važno: čuvamo energiju uma. On tada ostaje svež i otvoren, spreman da reaguje šta god da se pojavi pred njim. Ovo nam može zvučati banalno, ali nije.


Jan Chozen Bays: What is Mindfulness?

"Blagost je velika snaga."

Chogyam Trungpa Rinpoche

PUN MESEC - Asalha puđa - četvrtak, 2. avgust 2012.

"Sve su pojave lišene podrške u sebi;
kada to razumemo kroz sopstveni uvid
postajemo zasićeni ovim životom patnje -
i to je put pročišćenja."

Dhammapada, strofa 279

Kada smo u minus fazi, možda počnemo da tragamo za nekom "stvari" koja će nas podići: sladoled, film, sećanje, knjiga. Dhamma nas uči da krenemo u suprotnom smeru: da bismo bili istinski srećni, potrebno nam je manje, a ne više. Ono što je neophodno jeste da napustimo "ja" i "moje". Suprotno uvreženom verovanju u nadmoć "sopstva", Dhama nam kaže da ništa tom "ja" ne može dati trajno zadovoljenje. Pretpostavka da će to "sopstvo" i njegove žudnje ikada biti zadovoljeni jeste pogrešna pretpostavka. Koje od mojih "ja" do sada se ispostavilo kao pouzdano i trajno: ja koji sam srećan, ja koji sam obeshrabren, ozbijni ja, nemarni ja, mudri ja, lakomisleni ja? Uvid u pravu prirodu tog "ja" može nas osloboditi tereta ovog pogrešnog uverenja i razvejati mit sopstvene važnosti, vodeći nas do pročišćenja.

S ljubavlju,
monah Munindo

Nekoliko brojeva kultnog časopisa Kulture Istoka može se pregledati ovde

http://scc.digital.nb.rs/document/P-21480-1984

Nadajmo se da će uskoro i ostali brojevi biti dostupni

Najbolja alatka

Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u svemiru. Svako od nas je ima, ali su malobrojni oni koji se o njoj staraju na pravi način. Praktično, svako je zainteresovan za svoje telo. Jedemo, spavamo, kupamo se, vežbamo, odlazimo kod doktora kada je telo bolesno, šišamo se, sečemo nokte, popravljamo zube, činimo sve što je neophodno da nam telo funkcioniše kako treba. A zapravo, to telo je sluga, a gospodar je um. Dakle, mi se brinemo oko sluge, sasvim zaboravljajući na gospodara. Ako bismo to radili u svom domu, stvorili bismo haos. I to je jedan od razloga zašto ovaj naš svet izgleda tako haotično. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu jedni od drugih, neverni su, lažu, vređaju, ogovaraju. Većini njih ni ne pada na pamet da je um ono najvrednije što imamo. On nam obezbeđuje bogatstvo sa kojim se ništa ne može uporediti, a opet ne umemo da se o njemu staramo.

Ayya Khema: Skillful Means

Predavanje u Beogradu.
Prosledite link zainteresovanima.

602. Samo kreni

Dakle, samo kreni! Nije lako. Ali, jednostavno rečeno: to je kao da uzmeš ovu čašu i staviš je ovde dva minuta, zatim je staviš tamo na dva minuta. Premeštaš je odavde tamo i natrag svaka dva minuta. Ovo je tek primer, ali radi to sa koncentracijom. Kod posmatranja daha je isto; radiš to sve dok se ne javi sumnja ili patnja i tada se može javiti i mudrost. Neki ljudi će ti reći: "Šta? Premeštati čašu tamo-amo? To je budalaština, nema nikakve koristi od toga! Jesi li ti šašav!?" Nema veze, samo kreni. Nemoj zaboraviti, na svaka dva minuta, ne na pet minuta. Budi skoncentrisan! To je ključ.

Isto je i sa posmatranjem daha. Sedi u stabilnom položaju, ukrštenih nogu, desna noga je položena na levu. Udahni dok vazduh ne stigne dovde (stomak), izdiši sve dok vazduh nije izašao iz pluća. Udahni ga dok ih nisi napunio i tada ga ispusti. Ne pokušavaj da menjaš ritam disanja! Koliko god da je kratak ili dug, to je u redu, nema problema. Sedi i posmatraj kako tvoj dah prirodno ulazi i izlazi. Ne daj mu da ti umakne. Ako mu to uspe, zaustavi se! Kuda je otišao? Pronađi i vrati natrag.

Pre ili kasnije naići ćeš na nešto dobro. Samo vežbaj. Nemoj da misliš kako ti to nisi u stanju. Kao kad se sadi pirinač. Gurneš struk u zemlju, uskoro izbiju izdanci, zatim se pretvore u čitav snop i uskoro ga žanješ, ljuštiš i onda jedeš "khao mow" (slatki zeleni pirinač). Tako stoje stvari sa pirinčem. Takva mu je priroda.

I ovo je isto -- samo sedenje. Ponekad pomisliš: "Koji đavo tu sedim i posmatram svoj dah? On će ulaziti i izlaziti i sam od sebe. Ne moram još i ja da buljim u njega!" To je samo naš brbljivi um, uvek nešto zanoveta. Ignoriši ga! Nastoj da sediš sve dok se ne smiri. A kad se smiri, dah postaje blag, telo postaje opušteno, um je opušten, i sve lagano dolazi na svoje mesto. Nastavi sve dok ti se možda ne učini da tako sediš, ali kao da nikakav dah niti ulazi, niti izlazi, a još uvek si živ. Ne boj se! Ne beži u misao da si prestao da dišeš! To je već stanje mira. Ništa ne treba da radiš, samo se udobno namesti. Ponekad, zaista će izgledati da ne dišeš, ali ti to ipak činiš. Mnoge ovakve stvari se mogu dogoditi i to je u redu. Samo budi svestan svake od njih, ali ne daj da te nijedna zavede.

Ađahn Chah: Just Do It!

603. Sīla - Vrlina

Pridržavanje budističkih pravila morala jeste trening. Ne zahtevamo od sebe da odmah budemo savršeni. Na pravila gledamo kao na smernice; ona nam pomažu da imamo orijentir. Ohrabruju nas da se obuzdamo od štetnih postupaka telom, govorom i umom. Uzdižu nas do onoga što je plemenito, dobro, blago i velikodušno.

Luang Por Sumedho