Budizam, religija ili filozofija ?

[Sati]

Umetnost oblikovanja sopstvenog života

Zakon karme je jedan od najvažnijih zakona koji upravljaju našim životima. Kada ga razumemo i živimo u skladu sa tim razumevanjem, kada delamo prema onome što znamo, tada doživljavamo osećaj celovitosti i mira. Ako živimo na način koji ide mimo te harmonije, ignorišući prirodu stvari, tada osećamo u sebi nesklad, bol i konfuziju. Zakon karme je jedan od najtemeljnijih zakona na osnovu kojih stvaramo ove dve, potpuno različite stvarnosti. To je kao da smo svi mi umetnici koji umesto platna i boja, mermera ili muzike, kao medijuma, koristimo sopstvena tela, umove i životna iskustva kao materijale za svoje kreativno izražavanje. Ogroman osećaj ispunjenosti kroz praktikovanje dharme dolazi upravo kada ovo imamo na umu i aktivno stvaramo i oblikujemo sopstveni život.

Jack Kornfield, Joseph Goldstein: Seeking the Heart of Wisdom

[Sati]

Hrabrost

Da bismo se potpuno otvorili, nužni su nam ogromna hrabrost i snaga, neka vrsta ratničkog duha... Trebaju nam energičnost, posvećenost i odvažnost da prestanemo da bežimo od sopstvenog života ili da ga skrivamo bilo kakvom filozofijom -- materijalnom ili spiritualnom. Neophodno nam je ratničko srce koje nam omogućuje da se sretnemo oči u oči sa svojim životom, sa svojim bolovima i ograničenjima, sa svojim radostima i potencijalima. Ta hrabrost nam omogućuje da u duhovnu praksu uključimo svaki deo svog života: svoje telo, porodicu, društvo, politiku, očuvanje okoline, umetnost, obrazovanje. Tek tada duhovnost postaje zaista integrisana u naš život.

Jack Kornfield, A Path with Heart

[Bosanac sa dna kace]

ovo bas i nisam morao vidjeti. iduci mjesec sam tamo . naravno, i ja mislim da ima svega samo sto gledano sa distance malo previse se idealizira slika. svakako nije bit u kleru nego u ucenju.

sretno, postavi nam koju sliku a more i video

[fatamorgana]

ovo bas i nisam morao vidjeti. iduci mjesec sam tamo . naravno, i ja mislim da ima svega samo sto gledano sa distance malo previse se idealizira slika. svakako nije bit u kleru nego u ucenju.

sretno, postavi nam koju sliku a more i video

Poznato je da Šri Lanka već 20 i više godina poprište nacionalnih sukoba, da živi u nemirima i sukobima između Tamilskog stanovništva i Hindusa, čak je naš profesor i zaređeni bhikkhu - monah Čedomil Veljačić koji je dugo godina živio tamo bio primoran otići u Ameriku i tamo je kraj svog života dočekao u jednom kineskom budističkom manastiru u Kaliforniji ako se ne varam.

Također vrlo često se ne savjetuje odlazak i turistima koji bi htjeli da otputuju na Šri Lanku upravo radi čestih nereda, sukoba i tenzija u toj zemlji, ovo znam bilo iz štampe bilo od poznanika koji živi i radi tamo.

U očekivanju eventualnog putopisa od strane Ime_ kojeg_ nema možemo pogledati i ovaj video,

[Sati]

Samo da obavestim, građanski rat između separatističke Tamilske manjine i Sinhala većine na Sri Lanki je završen 2009. i centralna vlada u Kolombu je stavila čitavu teritoriju zemlje pod svoju kontrolu. Tako da bi, bar što se toga tiče, boravak na Lanki trebalo da je bezbedan.

Srećan put našem putniku

[Sati]

MedMob je globalni pokret koji za cilj ima da skrene pažnju na meditaciju kao naučno dokazan i proveren metod da unapredimo sopstveno duševno zdravlje i takođe postanemo izvor pozitivnih promena u sredini u kojoj se krećemo. Otuda se na javnim mestima širom sveta organizuju grupne meditacije, kao prilika za pripadnike različitih religija ili duhovnih opredeljenja da udruženi daju primer međusobnog sklada u različitosti i podstaknu i druge na razmišljanje o načinima na koji koristimo najveće blago koje imamo - svoj um i telo. Pridružite se!

[fatamorgana]

Samo da obavestim, građanski rat između separatističke Tamilske manjine i Sinhala većine na Sri Lanki je završen 2009. i centralna vlada u Kolombu je stavila čitavu teritoriju zemlje pod svoju kontrolu. Tako da bi, bar što se toga tiče, boravak na Lanki trebalo da je bezbedan.

Srećan put našem putniku

Joj znao sam da je rat u Vijetnamu završio a za ovaj se izgleda nisam update-ovao,

[ime_kojeg_nema]

Bice fotografija svakako. Jedino mi zao sto putujem polovinom mjeseca a budisticki praznik Vesak pada na pun mjesec u maju, a ako moj kalendar ne laze to je valjda 6. maja. Bilo bi dobro to dozivjeti iako je ovo putovanje vise svjetovnog karaktera. A svakako cu obici mjesta od znacaja za budiste. U Anuradhapuri koju cu posjetiti se nalazi stablo smokve izraslo iz grane pod kojim je Buda dozivio prosvjetljenje. Dobro bi bilo jednu granu donijeti i ovamo kod nas , pa da zasjednemo ispod u meditaciji. Ko zna, mozda bi i nama ubrzalo put do prosvjetljenja .

[Sati]

542. Trideset monaha

Kraj Rađagahe, u Bambusovom gaju. Onda trideset monaha iz Pave otidoše do Blaženog -- svi su oni živeli u šumi, hranili se isprošenom hranom, nosili ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek su u sebi imali okove. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom i sedoše sa strane. Onda Blaženom pade na pamet sledeća misao: "Ovih trideset monaha iz Pave svi žive u šumi, hrane se isprošenom hranom, nose ogrtače od odbačenih krpa, ali još uvek u sebi imaju okove. Kako bi bilo da ih podučim Dhammi na takav način da još dok sede na ovom mestu njihovi umovi budu oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju?"

Onda se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

"Monasi, ovoj samsari se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Šta mislite, monasi, čega je više: potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem ili vode u četiri velika okeana?"

"Poštovani gospodine, koliko mi razumemo Dhammu kojoj podučava Blaženi, više je potoka krvi koju smo prolili bivajući ubijeni dok smo lutali tim predugim putem, nego vode u četiri velika okeana"

"Dobro je , monasi. Dobro je. Zaista je dobro da tako razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Više je potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijani dok ste lutali tim predugim putem -- toga je više nego vode u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. Mnogo ste puta, monasi, bili bivoli, ovce, koze, jeleni, pilici i svinja... Mnogo ste puta, monasi, bili uhvaćeni kao provalnici, razbojnici i preljubnici i kada ste zbog toga bili ubijeni, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj samsari ne moze videti početak... I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama svoga uma, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih oslobođeni.

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog. I dok je ovaj govor bio još u toku, umovi tridesetorice monaha iz Pave postadoše oslobođeni nečistoća zahvaljujući nevezivanju.

[Sati]

544. Cilj bez cilja

Ako razmišljamo o praktikovanju Dhamme kao postizanju nečega, tada unapred stvaramo neku sliku, koju se onda upinjemo da ostvarimo. Međutim, ono što bih ja preporučio jeste da jednostavno imamo poverenje u pažljivost uma, u svesnost, i da napustimo želju da dobijemo ili da otvarimo bilo šta. Svest je još uvek tu, i senzitivnost -- ali ih ne doživljavamo kroz to da smo mi nekakva osoba. Postoji samo svesnost onoga što se odigrava -- toga kakav je osećaj ili koje je stanje uma u ovom trenutku. Možemo to nazvati intuitivnom svesnošću. Ali ona nije programirana i uslovljena ni mišlju, ni sećanjem, a ni nekom percepcijom.

Ajahn Sumedho: True but not right

[Sati]

555. Kritika i pohvala

“Monasi, ako bi neko kudio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da bude imalo mržnje, ogorčenja ili nezadovoljstva u vašem umu. Jer ako ste ljuti ili nezadovoljni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste ljuti ili nezadovoljni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?”

“Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.”

“Umesto toga, to što je pogrešno trebalo bi da objasnite ovim recima: ‘Ovo je pogre[no, ovo je neistina, to nema nikakve veze sa nama, tako nešto se ne može naći među nama’.

A ako bi neko, monasi, hvalio mene, Dhammu ili Sanghu, ne dopustite da vam um osvoje radost, zadovoljstvo ili ushićenje. Jer ako ste radosni, oduševljeni ili ushićeni, to će vam biti samo prepreka. Ako ste oduševljeni i ushićeni, hoćete li biti u stanju da prepoznate je li to što vam je rečeno tačno ili pogrešno?”

“Sigurno da nećemo biti u stanju, poštovani gospodine.”

“Umesto toga, to što je istinito trebalo bi da objasnite ovim rečima: ‘Ovo je tako, ovo je istina, to ima veze sa nama, tako nešto se može naći među nama’.


Buda
Brahmađala sutta, DN 1

[Luce]

[quote="Sati"]Hrabrost

Da bismo se potpuno otvorili, nužni su nam ogromna hrabrost i snaga, neka vrsta ratničkog duha... Trebaju nam energičnost, posvećenost i odvažnost da prestanemo da bežimo od sopstvenog života ili da ga skrivamo bilo kakvom filozofijom -- materijalnom ili spiritualnom. Neophodno nam je ratničko srce koje nam omogućuje da se sretnemo oči u oči sa svojim životom, sa svojim bolovima i ograničenjima, sa svojim radostima i potencijalima. Ta hrabrost nam omogućuje da u duhovnu praksu uključimo svaki deo svog života: svoje telo, porodicu, društvo, politiku, očuvanje okoline, umetnost, obrazovanje. Tek tada duhovnost postaje zaista integrisana u naš život.

Jack Kornfield, A Path with Heart


Lijepo

[Sati]

Žeđ na smrt

To je kao čovek koji je putujući izdaleka strašno ožedneo. Onda zamoli nekog da mu da vode, a ovaj kaže: "Pij ovu vodu ako hoćeš. Njena boja je dobra, dobro miriše, ukus joj je dobar, ali samo da ti kažem, voda je otrovna. Možeš se od nje otrovati ili barem imati strašne bolove." No, žedni putnik ga ne sluša, jer ga muči velika žeđ. Ili poput pacijenta posle operacije. Lekar mu je rekao da ne uzima vodu, ali on je ipak traži da pije.

Čovek žedan čulnih zadovoljstava je sličan ovome: žedan slika, žedan zvukova, mirisa, ukusa, koji su svi otrovni.

Buda nam govori da slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje mogu da nas otruju. To su klopke. Ali mi ga ne slušamo. Isto kao i onaj čovek koji ne sluša upozorenje, jer je tako žedan: Bez obzira u koliko nevolja i bola će upasti, on samo traži vodu da se napije. Nije ga briga hoće li pošto popije tu vodu umreti ili se previjati od bolova. Čim dohvati času, ne prestaje da pije. Čovek žedan čulnih zadovoljstava pije slike, pije zvukove, pije mirise, pije ukuse, pije dodire, pije ideje. Oni mu izgledaju ukusni, te nastavlja da ih pije. Ne može da se zaustavi. I piće ih sve dok ne umre -- uhvaćen na delu, omađijan čulnim.

Adjan Ča: Tako jednostavno

[fatamorgana]

http://www.klix.ba/vijesti/bih/reisu-l- ... /120427145

[Sati]

http://www.klix.ba/vijesti/bih/reisu-l- ... /120427145

[Sati]

PUN MESEC - subota, 5. maj 2012.

Pobeda podstiče mržnju,
pobeđeni ostaje u patnji.
Ko je smiren ostaje sretan
kad napusti pobedu i poraz.

Dhammapada, strofa 201


Oni koji su napustili misao o pobedi i porazu se nazivaju "smirenima", ali ne zato što nemaju bilo kakva osećanja. Oni su izvan pobede i proaza zato što su nekako umakli svakom osećanju bola i gubitka. Nisu naseli na taj trik koji izvodi sopstvo. Sopstvo je poput duge: izdaleka izgleda stvarno i opipljivo, ali kako joj se primičeš, počinješ da uviđaš da nema bilo kakvu supstancu. Ako se suviše čvrsto držimo svog osećaja sopstva, izgubimo se u zbrkanim gledištima o tome kako da pronađemo trajnu sreću. Verujemo da je taj dobitak jedino važan, ne uviđajući da u toj borbi stvaramo patnju drugima. Ako se suviše labavo držimo osećaja sopstva, takođe postajemo izgubljeni, ovoga puta usled pomanjkanja granica, te smo preosetljivi i nedostaje nam samopouzdranje. Samopoštovanje i samopouzdanje su prirodni rezultat življenja sa integrietom i razumevanjem.

S ljubavlju
monah Munindo

[Sati]

561. Sedenje kao navika

Mnogi počnu da meditiraju. Ali mnogi vrlo brzo i odustanu. To nije slučaj samo sa meditacijom. Kažu da mnogi krenu sa kurom za mršavljenje, ali broj onih koji je i završe je vrlo mali. Mnogi se pretplate na teretanu, ali broj onih koji je redovno i koriste je vrlo, vrlo mali. Danas, kada nam toliko stvari odvlači pažnju, kada nam je toliko toga nadohvat ruke, tendencija je da osetimo želju, reagujemo na nju, ali ubrzo zatim nas odvuče neka druga želja. Kao i sa programima za mršavljenje, sa sistemima telesnog vežbanja, isto je tako i sa meditacijom.

Zato je važno znati šta treba da radimo kako bismo izbegli da brzo dignemo ruke od svega, da odustanemo ili tek izgubimo interesovanje. A to se događa zato što ljudi smatraju da je to što rade vrlo teško, kažu vam da je oko njih suviše bučno ili da nemaju vremena. Ali pravi razlog u najvećem broju slučajeva jeste to što ih frustriraju misli koje ima stalno odvlače pažnju.

Ali ja bih voleo da vam saopštim i jednu dobru vest. Ta dobra vest je sledeća: buka zaista nije problem; ako ste zainteresovani, pronaći ćete vreme, a ni ometajuće misli ne bi trebalo da budu problem. Potrebna vam je jedna jedina stvar. I ako imate tu jednu, običnu stvar, uveravam vas da će vaša meditacija biti uspešna, sazrevaće i požnjećete sve njene plodove. A šta je ta jedna stvar?

Samo to da u sebi razvijete naviku da sednete i vežbate svakoga dana. To je šve sto treba da uradite.

Shravasti Dhammika: Introduction to Meditation

[Sati]

Termiti i most

Zadatak budističke prakse je da olabavi stisak u kojem nas drži naše "ja", naše sopstvo, i sve njegove manifestacije. To postižemo delom kroz ispravno razumevanje i napor, delom tako što odustajemo od ponašanje koja su ukorenjena u tom sopstvu, a delom kroz jačanje svesnosti i dekonstrukciju tekućih procesa uz pomoc kojih naš um zapravo i izgrađuje to sopstvo. Otuda je važno fokusirati se ne samo na obmanu da sopstvo zaista postoji, već u isto vreme i na sve njegova ispoljavanja, zato što svi delovi te mreže jacaju jedan drugog.

Imajući u vidu da je sopstvo u središtu i opasano jednom većom strukturom sačinjenom od mentalnih konstrukcija, namera, navika, sklonosti i vezanosti, važno je uvideti da "termiti prakse" ne mogu jednostavno napasti sopstvo, već moraju prvo nastojati da pojedu različite delove čitavog tog drvenog mosta, sve dotle dok se čitava konstrukcija ne sruči pod teretom sopstvene težine. Tako se sopstvo, njegove konstrukcije, nagoni i ka sopstvu usmerene navike survavaju u ambis, da bi ih onda poneo moćni tok i odneo sve do jasnog, plavog mora.

Bhikkhu Cintita: Non-Self and Buddhist Practice

[Sati]

Gledaj da ne napraviš trajnu štetu samo zato što si trenutno uznemiren/a.

_/|\_

[Sati]

563. Sama svesnost nije dovoljna

Kad počinješ da vežbaš, nemaš mnogo poverenja u Dhammu, jer je u tvom umu još uvek mnogo nečistoća. Kako bi tvoje poverenje u Dhammu raslo, moraš jasno da razumeš koristi od onoga što radiš, moraš da uvidiš na koji način ti Dhamma koristi u životu. To razumevanje jeste mudrost, a ta mudrost će onda uvećati tvoju veru, tvoje poverenje... Kakve koristi imaš od toga što vežbaš svesnost? Moraš to otkriti sam za sebe. Moraš neprekidno da učiš od svog iskustva. Ako razviješ tu vrstu stalnog interesovanja za svoju praksu, razumevaćeš sve više i više. Sama svesnost nije dovoljna! Treba takođe da znaš kvalitet te svesnost i treba da vidiš postoji li tu i mudrost ili ne. Kad si jednom uvideo razliku u mentalnom stanju između toga kad nisi svestan i kada si potpuno svestan i uz to postoji mudrost, tada nikada više nećeš prestati da vežbaš. Tvoja zainteresovanost će se uvećavati, vežbaćeš sve više, razumećeš više i onda ćeš vežbati još i više -- to je jedan proces koji jača sam sebe. Ali za taj proces je potrebno vreme; biće potrebno vreme tvojoj svesnosti da ojača i tvom nivou razumevanja da poraste.

U Tejaniya: Awareness Alone Is Not Enough

[Sati]

564. Sopstveni psiholog

Da biste postali sopstveni psiholog, nije potrebno da učite bilo kakvu veliku filozofiju.
Sve što treba je da svakoga dana pregledate sopstveni um. Vi već svakoga dana
predgledate materijalne stvari -- svakog jutra proveravate šta ima od hrane u frižideru --
ali nikada ne istražujete svoj um. A proveravanje sopstvenog uma je mnogo, mnogo važnije.

Lama Yese: Becoming Your Own Therapist

[Sati]

565. Paljenje vatre

Ova naša praksa je nalik čoveku koji trlja dva komada drveta kako bi zapalio vatru. Čuo je da neko kaže: "Uzmi dva komada bambusa, trljaj ih jedan od drugi i dobices vatru." I on ih zaista uzme i počne da trlja. Ali njegovo srce je nestrpljivo. Malo ih je protrljao i očekuje da se upali vatra. Srce navaljuje da se vatra pojavi što pre, ali od toga ništa. Onda mu sve postane dosadno i zastane da se malo odmori. Nakon toga ponovo malo trlja ona drva i ponovo napravi pauzu da se odmori. Tako, i to malo toplote što je stvorio, brzo se izgubi, jer nema kontunitet.

Ako nastavi tako, zaustavljajući se kad god se umori, iako biti umoran i nije tako loše, u sve se to uključuje i njegova lenjost i od čitavog posla na kraju nema ništa. Konačno zaključuje da vatre ni ne može biti, da mu vatra ni ne treba, i tako odustaje. Neće više da trlja ona dva štapa. Posle svega, krene unaokolo da objavljuje: "Nema vatre. Ne može se dobiti na taj način. Stvarno nema vatre. Eto, probao sam i ništa."

Adjan Cha: In Simple Terms

[Sati]

Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš njenoj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran, zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad zaista i izgubiš te stvari i tada još više patiš. To znači da iako su te stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i zlo, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ajahn Chah: In Simple Terms

[Sati]

567. Šta nam ne mogu ukrasti

Neko božanstvo jednom je upitalo Budu:
"Šta je naše dobro, čak i kad ostarimo?
Šta je naše dobro, kad je učvršćeno?
Šta je čovekovo najveće blago?
Šta je lopovu najteže da nam ukrade?"

Buda na to odgovori:
"Vrlina je naše dobro, čak i kad ostarimo.
Poverenje je naše dobro, kad je učvršćeno.
Razumevanje je čovekovo najveće blago.
Naša dobra dela je lopovu najteže da nam ukrade."

Samyutta nikaya I 36

[Sati]

568. Uzajamno pomaganje

"Monasi, veliku korist imate od bramana i kućedomaćina. Daruju vas onim što vam je neophodno: ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaćini imaju veliku korist od vas. Pravim značenjem i formom podučavate ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, oličavate im svetački život u njegovoj sveukupnosti i potpunoj čistoti. Na taj način, monasi, pomažući jedni druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu i sasvim okončali patnju."

Buda
Bahukara sutta -- Velika korist (Iti. 107)